Matera je grad u italijanskom regionu Bazilikata koji je poznat po objektima napravljenim u okviru stena, bilo da su se prvobitno koristile prirodne pećine koje su kasnije proširivane, ili su ti objekti odmah izdubljeni u mekanom krečnjaku. Sve je to poznato pod nazivom „Sasi di Matera“ ili „Kamenje iz Matere“. Ovde sam došla u okviru par nedelja koje sam u septembru 2024. godine provela putujući po jugu Italije. Okosnica ovog putovanja je bio region Apulija, ali je Matera vrlo blizu, a dovoljno je značajna da sam apsolutno poželela da ovde dođem i, naravno, ni najmanje nisam zažalila.
Evo mape koja prikazuje gde sam sve bila tokom ovog putovanja:
A onog dana koji sam čitav posvetila šetnji po Materi i njenim kvartovima ispunjenim ovim objektima u stenama došla sam i do prilično ravne, glavne ulice u delu grada koji se zove Saso Barizano. Tu sam u nekom trenutku napravila pauzu za kafu u jednom ljupkom baru, pa sam onda nastavila dalje.
Vrlo brzo sam naišla na mesto gde se može ući (uz plaćanje ulaznice) da bi se videlo kako su ti stambeni objekti nekada izgledali ili kako su se koristili. Hoću da kažem da oni verovatno i dan-danas tako izgledaju, ali se ne koriste na isti način.
Matera, detalj
Ova kuća je opremljena starim nameštajem i figurama da bi se što je moguće autentičnije ilustrovalo kako se u prošlosti živelo u ovim prostorima. To je podrazumevalo različite delove domaćinstva i ljudske aktivnosti, ali i prostor gde su se držale domaće životinje. Tako je to sve funkcionisalo do polovine XX veka kada je stanovništvo raseljeno da bi se prostori obezbedili. Par decenija kasnije, stanovnici su krenuli da se vraćaju, ali se to preklopilo i sa razvojem turizma, tako da pretpostavljam da je to bio glavni motiv.
Matera, detalj
Matera, detalj
Matera, detalj
Matera, detalj
Matera, detalj
Prekoputa ove kuće se nalazi jedna u kojoj je prodavnica suvenira, ali se tu takođe mogu videti i modeli različitih delova Matere. Moram da priznam da je mene ponovo više zanimao sam prostor nego ostali detalji.
Matera, detalj
Matera, detalj
Par desetina metara dalje dolazi se do raskrsnice, a tu posetilac treba da se odluči na koju će stranu. Ipak, sledeća fotografija je zanimljiva i zato što se vidi da ovde mogu da dođu i kola (doduše uglavnom manji modeli), a takođe funkcioniše i gradski saobraćaj u vidu mini-busa. Ono što sam takođe videla jeste da različiti hoteli i pansioni u istorijskom delu Matere nude i prevoz zato što nije uvek baš jednostavno da se dođe do njih, pogotovo ako posetioci imaju veći prtljag.
Matera, detalj
Na ovoj raskrsnici može da se vidi još jedna zanimljivost, a to je javna česma sa vodom za piće. Mogu da prijavim da je voda sasvim pitka i ne stvara nikakve probleme.
Matera, detalj
Ja sam se na raskrsnici odlučila da idem levo, ali sam snimila i desni pravac do čijeg kraja sam planirala da dođem zaobilaznim putem.
Matera, detalj
Takođe sam se još malo osvrnula po okolini i snimila zanimljive detalje, a onda sam krenula ulicom koja vodi blago uzbrdo.
Matera, detalj
Slikovitih detalja ima svuda po staroj Materi.
Matera, detalj
Mada je većina objekata stara, vidi se da ima i kuća koje su prilično nove, mada su one svakako manje zanimljive u poređenju sa starijim objektima.
Matera, detalj
Iz ulice kojom sam išla ugledala sam i vrh zvonika crkve San Pjetro Barizano koja je napravljena u steni, ali pošto sam već imala u planu da odem do jedne druge crkve tog tipa, odlučila sam da se ovde ne penjem, već samo da napravim par snimaka. Bez obzira na srazmerno dobro stanje moje kičme, morala sam da i dalje budem pažljiva i odmerena. Osim toga, da bi se Matera temeljno obišla neophodno je da čovek tu boravi barem dva dana, a verovatno bi tri bilo idealno. Ja nisam imala toliko vremena.
Matera, detalj
Matera, detalj
Ali sam zato iskoristila priliku i neka otvorena vrata da bih provirila u jedan prostor koji mi je ličio na umetničko skladište.
Matera, detalj
Uskoro sam došla i do jednog proširenja pored ulice odakle sam imala veoma lep pogled na okolinu.
Matera
Na levoj strani se vidi kompleks Sant’Agostino koji obuhvata crkvu i manastir. Iz prethodno već pomenutih razloga bilo mi je dovoljno da ga samo snimim sa mesta na kojem sam stajala. S druge strane, ako neko ima vremena, koliko sam čitala, vredi da se do onde ode jer se plato ispred crkve smatra jednim od nekoliko mesta u gradu sa kojeg se pruža odličan pogled.
Matera, detalj
Ja sam bila zadovoljna i tim proširenjem pored ulice kojom sam se popela na izvesnu visinu, jer sam i odatle imala dobar pogled. Na primer, lako se uočava i jedna zgrada koja stoji slobodno i čini se da nema veze sa pećinama, ali je ipak zanimljivog izgleda.
Matera, detalj
Takođe sam odatle videla i kvart Čivita u okviru kojeg se posebno ističe katedrala, tj., njen zvonik na vrhu uzvišenja.
Matera, detalj
Moj plan je sada bio da se spustim do nivoa ulice koja je odvajala ova dva uzvišenja (sa manastirskim kompleksom Sant’Antonio i kvart Čivita, jer sam htela da njom odem oko brda na kojem je kvart Čivita. Osim što se tu nalazi crkva koju sam želela da posetim, šetnja ovom ulicom mi je takođe omogućila da veoma dobro vidim klisuru reke Gravina.
Matera, detalj
Došavši do ove ulice, još jednom sam se osvrnula i snimila deo grada, ali i manastirski kompleks Sant’Antonio.
Matera, detalj
Zanimljivo je da je manastirski kompleks Sant’Antonio podignut na samom vrhu klisure reke Gravina. To se najbolje vidi sa platoa koji služi kao vidikovac i koji se nalazi pored ulice kojom sam krenula.
Matera, detalj
Ali, odatle može da se vidi i kako ljudi koriste prirodne pećine i strehe da bi tu stanovali ili ostavljali svoje stvari.
Matera, detalj
Način korišćenja ovih prirodnih „rupa“ u stenama i njihovo zazidavanje da bi se stvorio prostor za boravak još se bolje vidi na drugoj strani ulice.
Matera, detalj
Matera, detalj
Matera, detalj
Nešto dalje sam naišla na još jedan plato pored ulice koji služi kao vidikovac, pa sam to iskoristila da bih snimila fotografiju klisure reke Gravina koja ovde pravi veliku krivinu.
Klisura reke Gravina
Na drugoj strani ulice sam sada došla do te crkve koju sam htela da posetim. U stvari su tu dve crkve koje su povezane.
Matera, detalj
Prvo se ulazi u crkvu Madona dele Virtu koja po nekim izvorima potiče iz XII veka. Kao i u slučaju svih crkava u steni, ni ova nije „građena“ već je u potpunosti isklesana u steni, a zatim je i ukrašena.
Matera, detalj
U središnjoj apsidi se vidi freska Raspeća sa Bogorodicom i Sv. Jovanom jevanđelistom koja je verovatno oslikana u XVI veku.
Matera, detalj
Matera, detalj
Kroz jedan prolaz se ide dalje, prema manastiru, drugoj crkvi i stambenim objektima u pećinama.
Matera, detalj
Prvo sam ušla u prostor manastira.
Matera, detalj
Projekat klesanja manastira u steni je započeo u XII veku, a to je sve bilo moguće zahvaljujući činjenici da je krečnjak u čitavom ovom kraju lak za obradu. Prvobitna ideja je u stvari bila da ovde bude crkva, ali je u XIII veku prostor prerađen i tu su počele da žive monahinje.
Matera, detalj
Matera, detalj
Vremenom je prostor ipak pretvoren u vinski podrum, a to može da se zaključi na osnovu vinske prese u obliku bazena (u sredini sledeće slike).
Matera, detalj
Danas se i u prethodno viđenoj crkvi i ovde u manastiru mogu videti izložene slike napravljene od pločica od majolike koje s jedne strane prikazuju različite narativne scene iz mitske istorije Matere, a s druge se, pretpostavljam, reklamira lokalna proizvodnja predmeta od majolike.
Matera, detalj
Sada sam nastavila dalje prema drugoj crkvi u okviru čitavog ovog kompleksa, a za to sam prvo došla do jednog otvorenog prolaza na spratu. Tu sam dobila inspiraciju da se igram sa fotografisanjem – sebe, ali se ujedno vidi i kako sve to izgleda.
Selfi u Materi
Ja u Materi
Naravno, slikala sam ja i okolinu, koja zaista divno izgleda viđena sa ovog mesta.
Klisura reke Gravina
Neki motivi se svakako ponavljaju na mojim fotografijama, ali sam istinski bila oduševljena, a ja svoje oduševljenje na putovanjima obično iskazujem kroz fotografisanje.
Matera, detalj
Klisura reke Gravina
Na drugoj strani klisure mogu da se vide i prirodne pećine, ali i objekti koje su ljudi napravili. Nešto kasnije ću malo više reći o samoj klisuri i okolini Matere. Za sada evo samo jedne fotografije.
Klisura reke Gravina, detalj
Zatim sam otišla da posetim crkvu San Nikola dei Greči koja je takođe isklesana u steni, ali je to urađeno u X veku.
Matera, detalj
Kao što može da se pretpostavi iz naziva, u pitanju je crkva koja ima istočno hrišćanske uticaje, kao i orijentaciju tipičnu za grčke pravoslavne crkve, a sastoji se od naosa i oltarske apside, s tim da su ova dva dela odvojena stubom. Međutim, ono što je ovde posebno zanimljivo jeste da se krov iznad naosa srušio negde oko 1700. godine i to je sada u potpunosti otvoren prostor (prikazan na prethodnoj slici).
Ipak, i na samom stubu, ali još više u oltarskom prostoru mogu da se vide ostaci divnih fresaka.
Matera, detalj
Matera, detalj
Matera, detalj
U jednom delu se vidi veoma lep triptih sa likovima Sv. Nikole, Sv. Varvare i Sv. Pantelejmona iz perioda XII-XIII veka. Freske su urađene u skladu sa vizantijskom tradicijom.
Matera, detalj
Matera, detalj
U susednom delu se mogu videti i dva grobna mesta, pošto se ova crkva u steni u Srednjem veku koristila i kao mesto za sahrane.
Matera, detalj
Ali, i ovde mogu da ima ostataka veoma lepih fresaka.
Matera, detalj
Posebno se ističe izuzetno lepa predstava Raspeća iz XIV veka.
Matera, detalj
Matera, detalj
U okviru ovog kompleksa koji sam ovde obilazila postoji i jedna manja bašta sa stablima maslina i tu se nalazi još nekoliko grobnih mesta, ali je meni bilo zanimljivije da istražim neke pećinske stambene objekte.
Matera, detalj
Matera, detalj
Matera, detalj
Matera, detalj
Matera, detalj
Kada sam ponovo izašla na ulicu snimila sam i klisuru iz ugla iz kojeg se vidi da tu zaista i protiče reka, a onda sam nastavila dalje sa svojom šetnjom.
Klisura reke Gravina
Ne zadugo, jer sam došla do još jednog mesta odakle se lepo vidi klisura reke Gravina.
Klisura reke Gravina
Sada sam malo više obratila pažnju na suprotnu stranu klisure. Ovde se lepo mogu videti neke od golih stena, a sve ovo pripada visoravni koja se zove Murđa koju karakterišu ogoljeni vrhovi i duboke klisure. Neki istraživači smatraju da su ljudi počeli da naseljavaju prirodne pećine u ovom području još pre 12000 godina.
Klisura reke Gravina
Klisura reke Gravina
Danas se posetiocima predlaže da odu kolima (ako ih imaju) na drugu stranu klisure, a takođe se tamo može otići i peške. Ne samo da postoje staze, već je napravljen i most preko reke Gravina. Kada sam ovde prolazila, bilo je srazmerno dosta ljudi koji su krenuli u ovu šetnju. Što se mene tiče, i to će morati da sačeka neki drugi put.
Klisura reke Gravina
Hodajući po ravnom, ja sam ovde uočila neku savremenu skulpturu i bila sam sasvim zadovoljna sopstvenim ostvarenjem.
Matera, detalj
Uskoro me je put proveo i pored ostataka nekadašnjeg manastira, a onda sam opet došla do jednog dobrog vidikovca.
Matera, detalj
Matera, detalj
Odavde se dobro vidi i kvart Saso Kaveozo koji je takođe deo kulturnog dobra „Sasi di Matera“ ili „Kamenje iz Matere“. Na sledećoj fotografiji se lepo vidi i kako su savremene zgrade podignute na vrhu uzvišenja, dok su stari objekti na padini klisure.
Matera, detalj
Zadivljena lepotom predela, uglavnom sam se usredsredila na fotografisanje klisure i zanimljivih detalja koji se mogu videti pored i oko nje. Nasuprot tome, s druge strane ulice, nalazi se mnoštvo kuća načičkanih duž padine dela grada koji se zove Čivita.
Matera, detalj
Mada se na vrhu uzvišenja koje čini kvart Čivita nalazi katedrala do koje sam imala nameru da odem, za sada je to bilo odloženo i ja sam nastavila istom ulicom u pravcu još jedne crkve.
Matera, detalj
U pitanju je crkva San Pjetro Kaveozo i kao što može da se zaključi iz naziva, ja sam ovde već bila na području kvarta Saso Kaveozo.
Crkva San Pjetro Kaveozo je prvobitno sagrađena krajem XIII i početkom XIV veka. Međutim, tokom vremena su na njoj izvođene različite promene (sve do prve polovine XX veka), uključujući čak i izmenu i proširivanje osnove, kao i barokno pročelje i zvonik koji su urađeni krajem XVII veka, dok je crkva ponovo posvećena 1706. godine.
Matera, detalj
U drugoj polovini XVIII veka je urađena i drvena tavanica.
Matera, detalj
Sa platoa ispred crkve, pruža se divan pogled i na kvart Čivita i na klisuru reke Gravina.
Matera, detalj
Matera, detalj