Nakon obilaska dvorca Egenberg, gradskim autobusom sam se prebacila do centra Graca.
Tamo sam prvo otišla do jedne poslastičarnice u kojoj sam prethodnog dana svaki put kad sam prošla pored nje videla veliku gužvu. Sada je situacija bila malo bolja, pa sam sela da pojedem neki kolač, a i da se malo odmorim.
To me ujedno dovodi i jednog od mojih omiljenih austrijskih slatkiša, a to su buhtle. Mada se one prave i jedu širom centralne Evrope, u jednom sjajnom međunarodnom kuvaru koji koristim, one se vode pod Austrijom, pa ih tako i ja doživljavam. U pitanju je slatko, pečeno testo punjeno džemom. Da li tu ima nešto što se nekome ne bi dopalo?
Buhtle, pečene i poslužene u posudama koje sam sama pravila
BUHTLE
- 500 g mekog brašna
- 30 g svežeg kvasca
- 50 g šećera
- 250 ml mlakog mleka
- 40 g putera
- 2 jaja
- malo soli
- narendana kora od 1 limuna
- džem po ukusu
- 75 g putera
U mleko staviti deo izmerenog šećera i kvasac da se istopi, a zatim dodati kašiku od već izmerenog brašna i sve to dobro pomešati, pa ostaviti 15-ak minuta da stoji na toplom. U tu smešu zatim dodati ostatak šećera i istopljenih 40 g putera. To sve dodamo u posudu u kojoj je brašno, dodati i jaja, malo soli, narendanu koru od limuna, pa sve dobro zamesiti. Pošto je mekano, testo treba da se tuče varjačom dok se ne pojave plikovi, a onda ga ostaviti da stoji oko 15-20 minuta.
Od testa odvojiti kuglice teške oko 50 g i one se i kao takve, nepunjene, mogu koristiti, ali ih ja mnogo više volim sa džemom. Dakle, od 50 g testa, na dlanu napravim krug, stavim kašičicu džema u sredinu, pa skupim krajeve i napravim kuglicu koju onda umočim u rastopljen puter (onih 75 g), a zatim ređam u pleh. Kuglice treba da stoje jedna blizu druge, jer treba da se spoje prilikom nadolaženja i pečenja, da bi se kasnije odvajale.
Peći na temperaturi od 185 stepeni C oko pola sata, dok ne dobiju lepu boju. Posuti šećerom u prahu.
Ali, da se ja ipak vratim na svoj obilazak Graca.
Posle tog „slatkog“ odmora, otišla sam da posetim muzej Kunsthaus Grac. U pitanju je muzej savremene umetnosti, pa sam tako tamo videla razne moderne instalacije i neke fotografije/slike iz Amerike. Ja se ne razumem previše u savremenu umetnost i često su mi potrebna dodatna pojašnjenja da bih eventualno shvatila šta su umetnici hteli da kažu. Nekada mi to ima smisla, a nekada mi nikakva količina objašnjenja ne može pobuditi emocije ili stvoriti osećaj uživanja dok posmatram dato delo. Ali, to je moj „problem“. Pobornici savremene umetnosti svakako treba da posete i ovaj muzej.
Kada sam ponovo izašla na ulicu proletale su kapi kiše, ali to nije bio razlog da ne sednem napolju (ispod suncobrana) i ne popijem kafu. Ja sam ipak bila i na odmoru, pa mi je prijalo da sebi organizujem malo obilaska, malo odmora.
Grac, detalj
Tako sam posle kafe otišla u Prirodnjački muzej koji je takođe deo Univerzalnog muzeja Joaneum pomenutog u prethodnom nastavku ovih priča. Tada sam rekla da muzej obuhvata objekte na čak 12 lokacija u okviru pokrajine Štajerska, a osim dvorca Egenberg, muzeju dakle pripada i lokalni prirodnjački muzej.
Ovaj muzej mi se veoma dopao, a takođe mi je dao i neke ideje vezane konkretno za geološku postavku. Naime, ja odavno na svojim putovanjima sakupljam pesak. Vremenom se broj uzoraka povećao, a pre par godina sam, inspirisana onim što sam videla u Gracu, svoju privatnu kolekciju poklonila Prirodnjačkom muzeju u Beogradu. Nadam se da će ona nekada videti svetlost dana i da će posetioci moći da vide neverovatnu raznolikost koja postoji u vezi sa tako jednostavnom prirodnom pojavom kao što je pesak.
U svakom slučaju, posle posete Prirodnjačkom muzeju u Gracu, otišla sam i do Nove galerije, a i ona je deo Univerzalnog muzeja Joaneum. Tu sam ponovo posmatrala dela savremene umetnosti, a po izlasku sam shvatila i da sam umorna i da sam gladna.
Grac, detalj
Ipak, bilo mi je veoma drago da sam dobro iskoristila svoje vreme i obišla fine muzeje. To je bilo posebno dobro jer je ulaz ovog dana u sve ove muzeje bio slobodan.
Zatim sam otišla na glavni trg i tamo pojela kobasicu sa sirom na jednom od štandova sa brzom hranom. Ne znam zašto, ali ja zemlje u kojima se govori nemački asociram sa kobasicama. Valjda zato što mi je posle dve i po godine učenja nemačkog pre puno, puno godina, u glavi ostalo samo „Brot, Wurst und Bier“, što znači „hleb, kobasica i pivo“. Pretpostavljam da mi je na primalnom nivou bitno da imam hranu i piće.
Brzi i lagani obrok u Gracu
Pošto sam ovog dana kupila i kartu za javni prevoz koja važi 24h, a pošto sam bila pomalo umorna, lako sam se tramvajem prebacila do hotela i otišla u sobu na popodnevni odmor. Moram da priznam da mi je to baš prijalo,
Ali, nisam se baš previše zadržala u sobi, već sam se u nekom trenutku ponovo aktivirala, ušla u tramvaj i vratila se do centra. Krenula sam prvo u laganu šetnju, a onda i iskoristila svoju dnevnu kartu za javni prevoz, pa sam se uspinjačom popela na tvrđavu-brdo iznad grada – Šlosberg.
Grac, detalj
Grac, detalj
Grac, detalj
Grac, detalj
Za početak je pogled na grad sa vrha brežuljka bio izvanredan.
Grac
U blizini sam naletela i na jednu tablu na kojoj je pisalo da se ovo mesto nalazi na 123 m iznad nadmorske visine glavnog trga, a da je 475 m iznad nivoa Jadranskog mora. Ne znam da li su ovo uopšte ikome bitni podaci, ali ipak mi je bilo zanimljivo da vidim ovu tablu i saznam ove podatke.
Ovde sam prvo naišla na osmougaoni zvonik visok 34 m koji je podignut 1588. godine. U njemu se nalazi treće zvono po veličini u Štajerskoj i njegov prečnik je skoro 2 m, a težina 4632 kg!!! Zvono se oglašava tri puta dnevno, u 7 ujutru, u podne i u 7 uveče, ali ja u to vreme nisam bila blizu zvonika.
Grac, detalj
Odmah pored zvonika nalaze se i ostaci nekadašnje crkve Sv. Tome za koju se pretpostavlja da je bila podignuta u XI veku. Početkom XIX veka bakarni krov crkve je odnesen u okviru pljačke, ali je i čitava crkva vremenom propadala, tako da na kraju od nje nije ostalo skoro ništa.
Grac, detalj
U neposrednoj blizini zvonika nalazi se i Scena na Šlosbergu koja se danas koristi kao pozornica na otvorenom za različite predstave, koncerte i kulturne događaje. Ali, u punom nazivu koji uključuje i reč „Kazamat“ jasno je da je ovde nekada bilo vojno skladište.
Grac, detalj
Sada sam krenula da šetam po vrhu brežuljka Šlosberg (bukvalno znači „brdo sa zamkom“), a usput sam uživala u divnom pogledu koji se odavde pruža na Grac.
Grac, detalj
Grac, detalj
Grac, detalj
Inače, osim što se odavde pruža taj divan pogled na grad, na vrhu brda nalaze se ostaci starog zamka sa delovima srednjovekovnih fortifikacija. Brdo je prepuno šetališta i zelenih površina, idealnih za opuštanje i rekreaciju, tako da je ovo mesto poprilično popularno i među lokalnim stanovnicima, i među posetiocima.
Grac, detalj
Bitno je reći da je nekada ovde postojao i zamak, pa otud i naziv brda, ali je taj zamak vremenom prerastao u veliko utvrđenje. To utvrđenje potiče iz srednjeg veka i služilo je za odbranu grada od napada. Njegovi kameni zidovi, bastioni i rovovi dobro su očuvani, pa se može videti kako je izgledala nekadašnja vojna arhitektura. Unutar utvrđenja nekada su se nalazile kasarne, magacini i artiljerijske platforme, a danas su delovi prostora pretvoreni u muzejske i kulturne objekte.
Meni je bilo zanimljivo da tu neobavezno prošetam i snimim neke slikovite detalje.
Grac, detalj
Grac, detalj
Ali, jedna od najpoznatijih znamenitosti na brdu Šlosberg, koja je ujedno i simbol grada Graca, je sahat-kula.
Grac, detalj
Prvi toranj na ovom mestu podignut je još u XIII veku kao deo srednjovekovne tvrđave koja je štitila grad. Današnji izgled je sahat-kula uglavnom dobila u XVI veku, kada je toranj preuređen i kada dobio veliki javni sat. Kao što sam ranije već pomenula, posebnost ovog sata je što je ta da je velika kazaljka za sate, a manja za minute – što je suprotno od većine satova. Razlog za to je da je prvobitno postojala samo kazaljka za sate, a onda je kazaljka za minute dodata kasnije. Toranj je inače visok oko 28 m i ima drvenu galeriju u gornjem delu koja je dodata 1560. godine. Kada je tvrđava na Šlosbergu srušena posle Napoleonovih ratova 1809. godine, stanovnici Graca su otkupili sahat-kulu da bi je sačuvali od rušenja. Inače, sat na kuli i danas radi, a mehanizam se održava i povremeno podešava kako bi pokazivao tačno vreme.
Grac, detalj
Sa platoa kod sahat-kule takođe se pruža divan pogled na grad, posebno na njegov središnji deo. Uživala sam i u tom pogledu, u fotografisanju različitih detalja.
Grac
Grac, detalj
Grac, detalj
Grac, detalj
Između ostalih pravaca, sa Šlosberga se do grada može spustiti (a svakako i popeti na njega) i kroz jedan tunel.
Grac, detalj
Ja sam se tako našla i na trgu Karmeliterplac, a odatle sam ponovo pogledala prema Šlosbergu i njegovoj sahat-kuli.
Grac, detalj
Nakon što sam se spustila do centra, tj, do Starog grada, malo sam još prošetala, a kako je dan već bio na izmaku, svratila sam i u jednu pivnicu da bih bila sigurna da sam dobro hidrirana. Kasnije sam se tramvajem prebacila do hotela, pa sam se ponovo ranije povukla u sobu.
Za naredni dan nisam imala nikakvih konkretnih planova, već mi je namera bila da samo opušteno šetam po gradu i fotografišem.
Nakon veoma opuštenog buđenja, prvo sam se spustila do dela gde je recepcija jer sam samo tamo imala vaj-faj, pa sam htela da proverim svoju poštu. Zatim sam otišla do železničke stanice i tamo kupila kartu za Beč koja je važila dva dana, ali mi je namera bila da sutradan odsednem u jednom mestu otprilike na pola puta, a tek drugog dana da se prebacim do Beča.
Pošto sam sve ovo lepo obavila, a usput nešto kupila, svratila sam do hotelske sobe da to tamo ostavim, a onda krenula ka centru grada.
Tamo sam prvo svratila u crkvu Milosrdne braće. U pitanju je barokna crkva koja je u XVII veku podignuta kao deo kompleksa bolnice, što se zadržalo do današnjih dana i što odražava činjenicu da je posvećena milosrđu i brizi o bolesnima.
Grac, detalj
Šetajući opušteno po ovom delu grada, došla sam i do trga gde sam snimila pročelje lepe i elegantne crkve iz XVII veka koja se zove crkva Marije Pomoćnice, Marijahilfekirhe. Ona je posvećena Devici Mariji kao onoj koja pomaže vernicima. Taj naziv je povezan sa katoličkim verovanjem da se ljudi mogu obratiti Mariji za pomoć i zaštitu u teškim trenucima.
Grac, detalj
Nedaleko je i muzej savremene umetnosti Kunsthaus Grac, koji sam već pominjala u svojim pričama, a i obišla prethodnog dana. Ipak, sada sam ga bolje snimila i na narednim fotografijama se može dobro videti koliko je njegova forma savremena.
Grac, detalj
Grac, detalj
Posle ovoga sam prešla Muru i došla do Starog grada u Gracu.
Grac, detalj
Mada sam prethodnog dana već posetila par muzeja koji se nalaze u okviru „Joaneumske četvrti“ ili Joaneumsfirtel, sada sam ponovo otišla do tog savremenog muzejskog kompleksa da bih snimila neke detalje.
Grac, detalj
Kao što i naziv sugeriše, ovde je u pitanju nekoliko objekata koji se nalaze u okviru istog bloka. Radi se o par muzeja i biblioteci, a sve je to deo Univerzalnog muzeja Joaneum kojeg sam već pominjala. Uzgred, da kažem i da naziv „Joaneum“ potiče od imena cara Josipa II koji je 1811. godine i osnovao ovaj muzej. Što se tiče ove „četvrti“, ona obuhvata i istorijske zgrade, poput ove koja se vidi na prethodnoj fotografiji, kao i savremene graditeljske elemente koji se mogu videti na sledećoj fotografiji.
Grac, detalj
Nekih desetak minuta hoda dalje, došla sam i do zgrade Opere u Gracu.
Grac, detalj
Zgrada opere izgrađena je 1899. godine u eklektičnom stilu, što znači da je u pitanju izvesna „graditeljska mešavina“ – kombinuju se različiti stilovi tako da se ovde bogata barokna dekoracija kombinuje sa elementima renesanse i klasične arhitekture.
Grac, detalj
Ovde se mogu gledati i slušati izvođenja klasične i savremene opere, kao i baleti i koncertne predstave. Koliko sam čitala, unutrašnjost zgrade je izuzetno impresivna sa svojim raskošnim lusterima, freskama i dekorativnim detaljima. Ja to nisam videla, ali sam zato prošetala oko zgrade.
Grac, detalj
Odavde sam se prateći manje ulice vratila do Glavnog trga ili Hauptplaca, ali pre svega da bih se pozabavila nekim objektima koji postoje u ulici Herengase.
Jedan od njih je i Gemaltes Haus što znači „Oslikana kuća“. U pitanju je zgrada u centru Graca koja je poznata po svojoj bogato oslikanoj fasadi. Ove slike prikazuju istorijske scene, mitološke motive i arhitektonske iluzije. Sama zgrada je podignuta u XV i XVI veku, ali je oslikavanje urađeno tokom XVII i XVIII veka.
Grac, detalj
Na suprotnoj strani ulice, samo nekoliko desetina metara dalje, nalazi se i Pokrajinska kuća u Gracu ili Gracer Landhaus jer je prvobitno služila kao sedište pokrajinske vlasti Štajerske.
U pitanju je istorijska zgrada, podignuta između 1557. i 1565. godine, koja predstavlja jedan od najlepših primera renesansne arhitekture u Austriji. Posebno se ističe njeno unutrašnje dvorište sa prelepom arkadnom galerijom, ukrašenom stubovima i reljefima, što odražava renesansnu eleganciju.
Grac, detalj
Na krovu prema ulici se vidi i toranj sa satom, ali je taj deo dodat krajem XVIII veka.
Grac, detalj
Međutim, to unutrašnje dvorište Landhausa je mnogo zanimljivije jer predstavlja sjajan primer renesansne arhitekture.
Grac, detalj
Tu se, između ostalog, može videti dekorativni bunar sa metalnom konstrukcijom sa ukrasnim stubovima i ornamentima tipičnim za kasnu renesansu.
Grac, detalj
Osim toga, iz dvorišta do prvog sprata vodi natkriveno stepenište koje je i samo po sebi dovoljno dekorativno, ali se kod njega nalazi i skulptura „Dalekovidi faun“. Radi se o prikazu mitološkog bića fauna, koji je postavljen tako da „gleda“ preko dvorišta. Uzgred, skulptura je sasvim savremena, iz 2010. godine.
Grac, detalj
I dalje u istoj ulici, Herengase, nalazi se i gradska parohijska crkva Svete krvi. Naziv potiče od toga da se u crkvi čuva relikvija Svete krv, tj, krvi Isusa Hrista (najčešće maleno parče tkanine natopljene Isusovom krvlju). Crkva je prvobitno podignuta u XV veku, ali je u XVII i XVIII veku doživela brojne prepravke i dogradnje.
Grac, detalj
Grac, detalj
Kad sam izašla iz ove crkve, još sam pogledala niz ulicu Herengase, zatim sam otišla na ručak i kratki odmor, a onda se uputila ka Gradskom parku.
Grac, detalj
Grac, detalj