Napustivši vozom Tand krenula sam u pravcu Nice. Već sam pomenula da se ova železnička linija naziva „Voz čudesa“ (Train des Merveilles) zbog izuzetnog inženjerskog i tehnološkog umeća koje je bilo neophodno da bi se krajem XIX i početkom XX veka ova pruga izgradila. Prolazi se kroz lepe alpske predele, a na pojedinim mestima mogu da se vide neki elementi koje je neophodno napraviti da bi železnička pruga ili put za drumski saobraćaj mogli da se tu postave.
Savremeni put kroz dolinu reke Roaja zahteva dosta potpornih zidova
Deo železničke pruge sa vijaduktom i tunelom
Uzgred, ne bih smela da tvrdim, ali mi se čini da je železnička pruga koja se vidi na prethodnoj slici ista ta na kojoj sam i ja dok je slikam bez obzira na neobičnost perspektive. Razlog za ovakvu moju pretpostavku je činjenica da na pruzi postoji nekoliko spiralnih tunela koji omogućavaju da voz dobije na visini ili se spusti, u zavisnosti od ugla gledanja, a da se pri tome kreće kroz samu planinu. Drugim rečima, tuneli idu u krug po spirali. Upravo dva takva mesta postoje od sela Tand o kojem sam pisala u prethodnom nastavku svojih priča sa putovanja po Azurnoj obali početkom aprila 2022. godine i mesta Fontan koje ću sada i da pomenem.
Kako se voz približavao Fontanu obratila sam pažnju na jednu slikovitu građevinu u blizini reke, a posle sam pronašla da je u pitanju L Šato d la Kosega (Le Château de la Causega). Objekat je davnih dana izgradio neki bogati nemački industrijalac jer je hteo da tu postavi nekakav pogon koji bi koristio vodu obližnjeg planinskog potoka. Danas je tu rekreativni centar.
L Šato d la Kosega
Ubrzo smo prošli i pored središta Fontana gde može da se vidi zvonik lokalne crkve.
Fontan, detalj
Inače, železnička stanica u Fontanu, koja se nalazi na kraju sela (iz pravca Tanda), opslužuje i obližnje selo Saorž (Saorge) koje sam uskoro mogla da vidim visoko na planini.
Saorž, pre nego što voz uđe u tunel
Saorž, nakon što voz izađe iz tunela
Mada sva ova mesta deluju veoma slikovito, nemoguće je sve ih posetiti u toku jednog dana (koristeći voz). Ja sam se zato odlučila za jedno drugo mesto, a to je bilo Brej-sir-Roaja (Breil-sur-Roya). Za to mi je odlično poslužila mapa koju sam dobila u turist-birou u Tandu.
Ja sam osoba koja jako voli dobre vidikovce. Kada su takva mesta označena na mapi to obično znači da su proverena, pa volim da odem do takvih mesta. Tako sam na ovoj karti koju sam imala videla da postoji jedan vidikovac na istoj strani reke gde je i železnička pruga, pa sam se prvo uputila tamo, a ne u sam grad.
To mi je omogućavalo da na grad i njegovu okolinu gledam nekako „sa strane“. Uzgred, naziv mesta znači Brej na Roaji.
Pogled na Roaju koja dolazi u Brej
Prvo sam krenula propisnom ulicom, a onda sam prešla na pešačku stazu.
Pogled na Brej-sir-Roaja sa pešačke staze
Topografija mesta je veoma zanimljiva. Dakle, reka Roaja protiče između dve planine i na jednom mestu pravi veliku, oštru krivinu, poput serpentine. Uzvišenje koje je zahvaćeno tom oštrom krivinom je dosta strmo i na njemu se nalazi fortifikovana kula La Kruela (La Cruella) koju su sagradili grofovi od Ventimilje. Ja sam je samo pogledala sa staze na kojoj sam bila, slikala i nastavila dalje. Imajući u vidu svo hodanje prethodnog dana, a i ovog, sada sam već bila umorna, ali nosila me je želja da vidim što više. Bilo mi je ipak dovoljno da vidim samo ona mesta koja su nešto niže i koja su mi bila lakše dostupna.
Pogled na fortifikovanu kulu
Da još nešto kažem o topografiji Breja na Roaji. U podnožju tog uzvišenja sa kulom, baš gde Roaja kreće u tu svoju oštru krivinu, postoji širok plato i tu je podignuto ovo mesto.
Brej-sir-Roaja
Jedna od najupadljivijih građevina je impozantna Crkva Santa Maria in Albis.
Crkva Santa Maria in Albis
Ali, hodajući dalje stazom za pešake, mogla sam da vidim i neke druge delove mesta Brej-sir-Roaja, poput Kapele Svete Katarine.
Brej-sir-Roaja, levo gore se vidi pročelje Kapele Svete Katarine
Ipak, ja sam imala svoj planirani put, a on je podrazumevao prvo šetnju lokalnim stazama okolo-naokolo, a tek kasnije dolazak u samo mesto.
Lokalna staza
Tako blizu, a tako daleko: za sada ignorišem centar gradića
Rečica Roaja ovde pravi malo akumulaciono jezero zbog hidrocentrale pored koje ću proći malo kasnije, tako da sama reka dobija u širini i deluje potpuno nestvarno sa svojom bojom, za koju verujem da je rezultat snegova koji se tope visoko u Alpima, ali sam ja za sada i to ostavila po strani.
Rečica Roaja
Ja sam naime rešila da prvo prošetam do jednog vidikovca kojeg sam uočila na mapi, a koji je bio sasvim blizu gradića. Smatrala sam da je to dobar način da započnem obilazak mesta, mada sam znala da neću imati previše vremena. Kako će se ispostaviti, taj konkretni vidikovac uopšte nije bio dobar, ali nije mi bilo žao da sam krenula tim putem, jer sam na taj način obilazila delove gradića koji su u potpunosti van glavnih turističkih staza. Doduše, nije ni trebalo da brinem na ovu temu: mislim da sam ovog popodneva bila jedini posetilac koji je ovde došao vozom.
Tako sam do mosta preko reke Roaja došla prešavši pešački most. To je na sledećoj slici most sa plavom ogradom koji se vidi u prvom planu. Odatle sam se prvo spustila do reke da bih slikala (prethodne dve fotografije), a onda sam rešila da se lokalnim putem popnem na uzvisinu i odem do mesta gde bi trebalo da je taj dobar vidikovac.
Brej-sir-Roaja, detalj
Na mapi je taj vidikovac obeležen pored železničke pruge, ali odatle ništa ne može da se vidi. Moguće i zbog drveća koje je verovatno poraslo u međuvremenu od kada je mapa napravljena. Zato sam se putem popela na još višu poziciju i odatle sam mogla da vidim i „vidikovac“, ali i sam gradić Brej-sir-Roaja i okolinu.
Pogled na gradić Brej-sir-Roaja
Kada sam već došla do ovde, odlučila sam da se ne vratim do gradića istim putem, već da krenem jednom pešačkom stazom kroz prirodu, što će mi omogućiti da priđem Breju sa sasvim druge strane.
Konačno hodam kroz prirodu
Ovo je bila apsolutno ispravna odluka, zato što sam sa te staze povremeno mogla da vidim Brej na veoma lep način. Na sledećoj slici se lepo vidi i samo mesto, ali i jezerce koje je formirano pored samog gradića.
Brej-sir-Roaja
U jednom trenutku sam ipak morala da napustim glavnu stazu i da se sporednom, strmom stazom koja je išla u cik-cak spustim do obale reke i mosta koji tu postoji. Uz put sam često mogla istinski da uživam u lepoti čitavog predela u kojem je ovaj ljubak gradić zauzimao glavno mesto.
Brej-sir-Roaja
Pored malog jezera rečice Roaja; desno je most kojim se ovde prelazi preko reke i ulazi u gradić
Akumulaciono jezero rečice Roaja
Pogled ka centru
Hidrocentrala na drugoj strani mosta
Čim sam prešla ovaj most, već sam bila u gradiću i tu sam odmah otišla da prošetam Pasterovom ulicom, tj., La Ri Paster (La Rue Pasteur). Prvo, ta ulica ide po sredini gradića, paralelno sa rekom, pa sam planirala da se posle spustim do centra idući baš pored same reke. Na taj način bih videla sve što me je tu zanimalo. S druge strane, kako sam čitala, u toj ulici se nalazi nekoliko kuća koje su iz XVII i XVIII veka, ali moram da priznam da se uopšte nisam bavila potragom za tim specifičnim kućama, već sam istinski uživala u veoma tesnoj ulici sa za mene brojnim slikovitim zgradama. Nije mi uopšte bilo bitno kada su one sagrađene.
La Ri Paster
La Ri Paster
La Ri Paster
La Ri Paster
La Ri Paster
U jednom trenutku sam odustala da idem do samog kraja ulice, već sam kroz jedan bočni prolaz izašla na obalu reke.
Reka Roaja
Odatle sam vrlo brzo došla do Crkve Santa Maria in Albis (Santa-Maria-in-Albis). Crkva se nalazi u uzanoj ulici i zbog toga se njeno pročelje ne može snimiti lepo jer ne postoji dovoljno prostora ispred crkve.
Crkva Santa Maria in Albis
Ova barokna crkva, koja je proglašena za istorijski spomenik, posvećena je zaštitnici Breja i u periodu od 1633. do 1699. godine je podignuta na mestu ranije romaničke crkve, a inspirisana je vizantijskom arhitekturom (pre svega se odnosi na osnovu). Barokna dekoracija unutrašnjosti je urađena tokom XVIII i XIX veka. Unutra se nalaze orgulje iz XVIII veka koje se takođe smatraju istorijskim spomenikom. Crkvi pripada i zvonik koji je tokom 1832-33. napravljen oko originalnog romaničkog zvonika.
Crkva Santa Maria in Albis, unutrašnjost
Odmah do crkve Santa Maria in Albis nalazi se i barokna Kapela Milosti (Chapelle de la Miséricorde) iz XVII veka. Ona je služila kao kapela Crnih pokajnika. Mada sam negde pročitala da ima lepu baroknu unutrašnju dekoraciju ja to nisam mogla da vidim pošto je kapela bila zatvorena u vreme kada sam tu prolazila.
Kapela Milosti
Zatim sam prošla uličicom pored kapele, pa sam tako došla do jednog trga odakle sam mogla da vidim i deo bočne strane kapele, kao i slikovite zvonike i kapele i crkve.
Kapela Milosti u prvom planu levo i zvonik crkve Santa Maria in Albis u pozadini
Zvonik kapele levo i zvonik crkve desno
Na tom trgu koji ima oblik slova „L“ našla sam jedan kafe i tu sam sela da bih se malo okrepila. To je bilo baš preko puta Kapele Svete Katarine (Sainte-Catherine Chapel).
Kapela Svete Katarine
Kapela Svete Katarine je sagrađena u XVII veku zahvaljujući razvoju grada koji se nalazio na putu koji je povezivao Nicu na obali i regiju Pijemont. Nekada je ovo bila kapela Belih pokajnika. Da podsetim, i Crni pokajnici i Beli pokajnici su bratstva u okviru Katoličke crkve. Međutim, crkva je kao takva zatvorena 1985. godine i danas se ovaj prostor koristi za izložbe.
Ipak, njeno pročelje se lepo održava, a takođe i ova crkva ima zvonik koji je na vrhu ukrašen kruškolikom formom prekrivenom raznobojno glaziranim pločicama. Na samom vrhu se, osim krsta, može videti i vetrokaz u obliku anđela koji duva u trubu.
Kapela Svete Katarine, detalj
Sada je već bilo vreme da se lagano uputim prema železničkoj stanici gde je trebalo da sačekam voz za Nicu. Prelazeći mostom preko Roaje ugledala sam nekoliko divljih pataka i par labudova. Neki od njih su tragali za hranom po dnu rečice.
Potraga za hranom na dnu Roaje
Potraga za hranom na dnu Roaje
A kada sam prešla most, još jednom sam dobro pogledala zadnji deo crkve Santa Maria in Albis, kao i čitavo priobalje gradića Brej-sir-Roaja. Uživala sam u divnom pogledu na ovo izuzetno ljupko mesto.
Crkva Santa Maria in Albis
Brej-sir-Roaja
Narednog dana je bilo prognozirano oblačno vreme, ali svakako nisam želela da ostanem u Nici, već sam se ovaj put uputila zapadno od Nice, konkretno otišla u Kan. Na putu ka železničkoj stanici sam već više puta obratila pažnju na jednu zgradu koja mi je delovala prilično impresivno. U pitanju je zgrada Pošte (Hôtel des Postes) iz 1931. godine i kako sam kasnije saznala, to je jedina zgrada u Nici sagrađena od cigala, pošto se ovaj materijal ne koristi u ovom regionu. Priča se da je projekat u stvari bio namenjen za neki grad na severu Francuske, ali je nekako ipak ovde završio. To nije baš tačno, ali zvuči zanimljivo. U svakom slučaju, ova zgrada se smatra istorijskom baštinom vezanom za 20. vek.
Zgrada Pošte u blizini železničke stanice u Nici
Zgrada Pošte u blizini železničke stanice u Nici, detalj
Vožnja vozom od Nice do Kana je veoma zanimljiva zato što pruga često prolazi veoma blizu plaža, ali početak aprila svakako nije bio deo sezone kupanja tako da su plaže uglavnom bile puste.
Ja sam davnih dana bila veoma kratko u Kanu kada sam se sa bratom i turističkom grupom autobusom vraćala kući iz Barselone. Tom prilikom smo ovde dobili par sati slobodno i sećam se da smo brat i ja šetali čuvenom Kroazetom (Promenade de la Croisette), što je šetalište i bulevar koji ide paralelno sa glavnom plažom u gradu, i znam da smo tu svratili u neki kafe na sok. Ali, iskreno rečeno, ne sećam se mnogo više od toga.
Ovom prilikom sam se od železničke stanice uputila direktno prema Staroj luci i moram priznati da mi se sada grad uopšte nije dopao. Glavni razlog je bila neverovatna količina buke. Neke su ulice rekonstruisali, pa je bilo puno bušenja i rada mašina, ali čak i tamo gde nije bilo toga bila je nekakva meni nesimpatična gužva.
U jednom trenutku sam se obradovala kada sam naišla na Crkvu Naše Gospe od sretnog putovanja) (Notre Dame de Bon Voyage). U pitanju je crkva iz XIX veka i to je svakako bilo mesto gde sam morala da svratim.
Crkva Naše Gospe od sretnog putovanja
Crkva ima veoma lepe vitraže, veliku količinu prirodnog osvetljenja, kao i zanimljive orgulje.
Crkva Naše Gospe od sretnog putovanja
Crkva Naše Gospe od sretnog putovanja
Ali da nešto kažem i o Kanu. Ovo mesto je postalo popularno zahvaljujući svom lepom položaju i blagoj klimi, a u današnje vreme pre svega zahvaljujući brojnim festivalima. Ipak, uzdizanje Kana od običnog ribarskog naselja do poželjnog odredišta za odmor bogatih ljudi iz Zapadne Evrope započelo je tačno 1834. godine. Naime, te godine je jedan britanski lord krenuo brodom do Italije, ali je zbog epidemije kolere morao da svrati u tada ribarsko naselje Kan. Njemu se toliko dopala slikovita priroda na ovom delu obale da je krenuo da ovde dolazi svake zime, kupivši veliko parče zemljišta. Upravo je sa njim započeo čitav razvoj Azurne obale, jer su sve aristokrate i ljudi koji su imali para krenuli da prate primer uticajnog Lorda Bruema.
Kan je i danas stecište bogatih ljudi, ali su se njima u međuvremenu pridružile razne čuvene zvezde i osobe koje imaju status „selebritija“, a koje su po pravilu takođe bogate. Što bi se reklo – sličan se sličnom raduje.
Ko zarađuje treba i da troši, pa tako duž čitave Azurne obale ima i kazina, kao i ovde u Kanu u neposrednoj blizini Stare luke, a praktično u okviru istog bloka u kojem je i Palata festivala i kongresa (Palais des Festivals et des Congrès) o kojoj ću više reći malo kasnije.
Kazino u Kanu
Malo dalje sam prošla pored Skupštine grada koja je sagrađena 1876. godine.
Skupština grada
Hodajući pored luke, ispred sebe sam videla i brežuljak L Sike (Le Suquet) gde se nalazi stari grad u Kanu. Najupadljivije građevine su Siketski toranj koji predstavlja ostatak utvrđenja podignutog na ovom mestu u XI veku i zvonik Crkve Naše Gospe od Nade (Notre-Dame-d’Espérance) iz XVI veka.
Brežuljak L Sike (Le Suquet)
Ja, međutim, uopšte nisam planirala da obilazim stari deo Kana, već sam se uputila u luku, a uskoro sam bila i na brodu spremna za kratki izlet. Ipak, pre nego što je brod krenuo, mogla sam da uživam u lepom pogledu na Kan i neke od njegovih čuvenih hotela.
Pogled na Kan
Pogled na Kansku plažu i neke od čuvenih hotela