Egipat 2021. (+ 2001.), 1. deo (Kairo, Memfis, Sakara, Giza)
Pre ovog puta krajem 2021. godine bila sam veoma, veoma umorna i bila mi je potrebna ozbiljna promena scenografije, kako ja volim da kažem. Iz raznih razloga nisam putovala van zemlje od januara 2020. godine i mada sam već pravila razne planove, stalno je iskrsavao neki problem, a krajem novembra mi se pojavilo nedelju dana slobodno, pa sam rešila da to iskoristim.
Krenula sam da smišljam moguća odredišta, ali je tu sada već kovid intenzivno umešao svoje prste, tako da sam na kraju smislila „letovanje“ u Hurgadi u Egiptu skoro u sred zime. Previše kratko, kako mi se činilo, ali bolje išta nego ništa. Bukvalno sam se odlučila nedelju dana pre polaska.
Plan mi je bio da idem na jedan dobar odmor, pa sam se odlučila za odmaralište tipa „sve je uključeno“, s tim da sam odmah imala u vidu i jedan dan ekskurzije do Luksora.
Tu sad već dolazimo do priče o Starom Egiptu i onom „+ 2001.“ iz naslova. Naime, ja sam u Egiptu već bila par puta, uključujući i 2001. godinu kada sam sa svojom mamom išla u divno i relativno temeljno obilaženje Egipta, koje je obuhvatalo i krstarenje Nilom. Tom prilikom smo nas dve, kao dodatak na prilično uobičajenu turu za to doba išle iz Asuana na ekskurziju do Abu Simbela, a takođe smo posle 12 dana, koliko je trajalo putovanje preko agencije, ostale još 5 dana u Egiptu u sopstvenom aranžmanu. Razlog za to je bio veoma specifičan – naime, baba moje majke po ocu, tj., moja prababa sahranjena je baš u Egiptu, tačnije u Aleksandriji, pa sam osmisila kako da idemo u potragu za prababinim grobom, a za to nam je bilo potrebno vreme.
U to doba, 2001. godine, fotografisala sam koristeći film za slajdove, tako da imam manje snimaka, a i kvalitet je šaren, ali takođe imam i relativno dosta video materijala, mada je već prilično izbledeo, pa sam tako rešila da neke od priča sa tog putovanja provučem kroz ovaj putopis. Na kraju krajeva, teško da se nešto epohalno desilo u vezi sa Starim Egiptom u poslednjih 20 godina. To je ništa u odnosu na milenijume koji su prošli od nestanka ove civilizacije, a čije se trajanje takođe meri hiljadama godina.
Sve u svemu, ovaj putopis sam na kraju osmislila kao priče o putovanju 2001. godine, sa savremenim dodatkom iz 2021. godine koji obuhvata Hurgadu i Luksor. Evo i mape Egipta sa označenim mestima koje će moje priče da pokrivaju.
Po dolasku u Kairo 2001. godine, bio nam je organizovan obilazak grada i okoline autobusom. Prvo smo se odvezli do Memfisa, arheoloških ostataka starog glavnog grada Starog kraljevstva koji se nalazio u Donjem Egiptu.
Uzgred, moram da priznam da me je ovo „Donji“ i „Gornji“ Egipat uvek bunilo – kada se gleda na savremenoj geografskoj karti situacija je obrnuta u odnosu na značenje ovih pojmova. Naime, Donji Egipat se odnosi na severniji deo zemlje koji je na mapi „gore“, dok je Gornji Egipat južnije, tj., na mapi „dole“. Ove odrednice „donji“ i „gornji“ su zapravo vezani za reku Nil – njeni uzvodni delovi su „gornji“, dok su nizvodni delovi i ušće „donji“. To već ima smisla.
Memfis je osnovan više od 3100 godina pre nove ere na početku delte Nila, a napušten je u 7. veku nove ere. On je, dakle, bio glavni grad Starog kraljevstva, što je naziv za ujedinjeni Donji i Gornji Egipat. Ova dva područja praistorijskog Egipta ujedinjena su upravo oko 3100. godine sa Memfisom kao glavnim gradom i koncept Egipta kao kraljevine ova dva područja je veoma važan za kulturu Starog Egipta i često se pojavljuje u tekstovima i prikazima, kao i u nazivima faraona.
Danas se ostaci grada mogu videti blizu grada Mit Rahina, oko 35 km južno od Kaira.
Lokalitet Memfis nije mnogo velik i svakako ono što se danas tu vidi ne odražava svu važnost jednog od glavnih gradova ovako velike i važne civilizacije kakav je bio Stari Egipat. Kada se stigne na lokalitet u njegovom središtu može da se vidi Sfinga iz Memfisa. Naime, u Memfisu se nalazio Veliki hram Ptaha, boga stvoritelja i zaštitnika zanatlija i graditelja. Sfinga je bila postavljena na njegovom ulazu kao čuvar i napravljena je u vidu monolita (od jednog komada kamena) oko 1400. godine pre nove ere.
U Memfisu se može videti i jedna ogromna statua Ramzesa II (1279-1213. p.n.e.). Ona je, zajedno sa još jednom takvom ogromnom statuom, ukrašavala ulaz u Hram Ptaha koji je podigao Ramzes II. Pronađene su u drugoj polovini 19. veka i zanimljivo je da su raznim stranama bile bukvalno nuđene kao poklon, ali su (na svu sreću) pokloni ljubazno odbijeni zbog prevelikih troškova transporta. Danas se jedna od ove dve statue nalazi u Memfisu, položena na leđa, jer je vremenom oštećena i nisu pronađeni donji delovi nogu, ali je zato druga pronađena u komadima i vremenom restaurirana. Bila je prvo izložena u centru Kaira, ali je 2006. godine prebačena u muzej u Gizi. Visina ovih statua je oko 10-11 metara. Veličina može da se vidi na sledećoj slici gde se vide i dvojica muškaraca, kao referentni objekti. Ono što na slici ne može da se vidi, zbog kvaliteta i ugla slikanja, jeste finoća izrade, gde su na statui, na primer, istaknuti mišići koji jasno prikazuju mladog čoveka i pretpostavlja se da je Ramzes II u vreme izrade statue imao oko 35 godina. Faraon na glavi nosi belu krunu, simbol Gornjeg Egipta sa Ureusom, uzdignutom kobrom, koja je simbol Donjeg Egipta.
Zatim smo obilazak nastavili u pravcu sfinge, pa smo tako mogli da je vidimo i spreda. Fotografija je napravljena sa starog video snimka. Ovaj spomenik često zovu i Sfinga od alabastera, mada je napravljena od kalcita.
Zatim smo prošetali i do još jedne statue Ramzesa II, ali je ova od crvenog granita, za razliku od one ležeće koja je od krečnjaka. Ova je takođe i manja, a i stoji uspravno.
Posle ove posete, grupa se vratila u autobus i tako smo nastavili do obližnjeg područja zapadno od Memfisa koje se nalazi oko sela Sakara. Naime, u tom delu se nalazi staroegipatska nekropola, tj, groblje za faraone i članove kraljevskih porodica, ali čak i kada su oni počeli da se sahranjuju u Gizi ili južnije u Dolini kraljeva kod današnjeg Luksora, ovo područje se i dalje koristilo za sahranjivanje visokih zvaničnika i to narednih 3000 godina. Ono je najpoznatije po Džoserovoj stepenastoj piramidi, sagrađenoj za faraona Džosera, vladara iz 3. dinastije, oko 2650. godine pre nove ere.
Džoserova stepenasta piramida je najstariji potpuno očuvan kameni objekat u istoriji. Kada je bila izgrađena, piramida je bila visoka 62,5 m, a stranice osnove su joj 109 m x 121 m. Danas je piramida visoka oko 60 metara i ona je samo deo kompleksa u okviru kojeg je bio sahranjen faraon Džoser.
Ova piramida je originalno zapravo sagrađena kao mastaba, starinska vrsta staroegipatske grobnice, platforme koja obično ima oblik niske zarubljene piramide, pa je vremenom taj objekat proširivan, a zatim se krenulo i u vis dok se nije došlo do oblika koji se danas vidi.
Mi smo došli u blizinu Džoserove piramide, ali se u nju nije ulazilo. Kako nam je rekao vodič, teorijski je to moguće, ali je opasno. Međutim, koliko sam čitala, danas (2021. godine) je već moguće da se uđe u unutrašnjost piramide posle temeljne restauracije koja je trajala duži niz godina.
U odnosu na ovu piramidu koja se nalazi severno, u pravcu juga je trebalo da se podigne još jedna piramida, ali to nije učinjeno, već je napravljena kopija faraonove palate da bi se on na području svoje grobnice u svakom trenutku osećao kao kod kuće.
Kada se vozi po ovom kraju gde je nekropola, iz autobusa se jasno vidi veliki kontrast: na istočnoj strani je zelena i ravna dolina Nila, dok se zapadno od tog zelenila pruža pustinja koja je na uzvišenju u odnosu na dolinu. Grobnice-piramide su podizane na tom uzvišenju iz dva razloga: prvi je da vode Nila ne bi došle do grobnica prilikom izlivanja reke, a drugi da bi narod mogao da se divi i bukvalno uzvišenom položaju grobnica. Ali sa uzvišenja se pruža i lep pogled na okolinu što bi mogla da posvedoči jedna „parkirana“ kamila.
Starim Egipćanima se oblik piramide svakako dopao, pa su posle Džoserove stepenaste piramide nastavili da primenjuju ovaj oblik prilikom izgradnje grobnica svojih faraona. Međutim, sagraditi oblik savršene piramide nije baš tako lako, pa danas u ovom kraju mogu da se vide brojne piramide koje nisu stepenaste, ali nemaju ni pravilan oblik, već su im kose strane nekako iskrivljene.
Ipak, Stari Egipćani nisu lako odustajali, pa su vremenom došli i do savršenstva, a to su čuvene piramide u Gizi.
Kompleks piramida u Gizi obuhvata tri glavne i veći broj manjih piramida i drugih objekata, uključujući i Veliku sfingu. Uzgred, Giza je veliki grad koji se nalazi oko 20 km jugozapadno od centra Kaira, ali su ovo danas praktično spojena urbana naselja, tako da Kairo koji je „progutao“ i druga naselja u svojoj okolini danas ima preko 20 miliona stanovnika.
Piramide u Gizi (tačnije samo najveća među njima) deo su čuvenih Sedam svetskih čuda Starog sveta, ali su jedine koje su do danas preživele. Nije ni čudo – jednostavno su ogromne. Pogotovo najveća među njima, a to je Keopsova piramida. Ona je sagrađena po nalogu faraona Keopsa (starogrčki naziv) ili Kufua (staroegipatski naziv), koji je bio vladar iz 4. dinastije i koji je vladao u periodu od 2589–2566. godine pre nove ere. (Dakle, starim Egipćanima je bilo potrebno oko 100 godina da od prve, stepenaste piramide i brojnih među-faza dođu do savršenog oblika).
Mada se na slici stiče utisak da je srednja, Kefrenova, piramida najveća, to nije tačno – osim varke koju stvara različita perspektiva na fotografiji, ona se takođe nalazi i na nešto višem mestu, a zapravo je 10 metara niža od Keopsove. Ona je zanimljiva, međutim, jer oplata na njenom vrhu još uvek postoji. Takođe se i izgradnja Velike sfinge iz Gize pripisuje ovom faraonu koji je bio Keopsov sin. Treća, najmanja od velikih piramida u Gizi je Mikerinova, a on je bio Kefrenov sin.
Što se tiče Keopsove piramide, ona je sagrađena oko 2560. godine pre nove ere. Dužina stranica je 230 m, a visina joj je skoro 138,50 metara, mada je originalno bila visoka 146,50 metara. Nekada je bila skroz popločana i glatka, ali je ta oplata vremenom odnesena i sada se vide samo kameni blokovi kojih ima oko 2,3 miliona, a teški su u proseku više od 2 tone!
Kada sam kao dete maštala da idem u Egipat i posetim piramide, zamišljala sam kako ću da se popnem na sam vrh. To naravno ne može da se radi, što je sasvim na mestu, ali može da se poseti unutrašnjost piramide. Mi ovom prilikom nismo imali dovoljno vremena da bih tako nešto uradila, tako da sam se samo malo popela, do trećeg nivoa kamenih blokova (tu postoje stepenice), pa sam pozirala. Veličina ljudi na fotografiji jasno pokazuje koliko je to ogromna građevina.
Ovaj obilazak kompleksa piramida u Gizi je za moj ukus bio previše površan i do dana današnjeg mi je ostao utisak da nisam dovoljno videla i da je apsolutno neophodno da se ponovo tamo vratim. Možda ću to i uraditi jednog dana. U svakom slučaju, 2001. godine, posle kraćeg zadržavanja kod Keopsove piramide, prebacili smo se na jedno ravno uzvišenje odakle se pružao lep pogled, ali i gde su se nalazili lokalni prodavci sa raznim suvenirima i kamilama.
Tu sam svoju mamu ubedila sa se popne na kamilu, ona je na sebi imala haljinu, duvao je jak vetar pa je podigao haljinu, ali je vešt i spreman prodavac brže bolje jednu maramu prebacio preko maminih nogu tako da je podizanje kamile moglo da krene. Ne znam da li ste nekada jahali kamilu, ali to podizanje i spuštanje kamile može da bude veoma zabavno za neiskusne i neupućene. Ne samo mama i ja, već i više ljudi iz naše grupe se pentralo na te jadne kamile i bilo je to jedno jako veselo i smehom obojeno iskustvo.
Zatim smo se ponovo vratili do Velikih piramida, gde sam ja ušla u Mikerinovu piramidu odakle nemam nikakvih vizuelnih zapisa i jedino znam da nije bilo niti previše spektakularno, niti previše klaustrofobično, ali je bilo vruće. Posle te kraće pauze, ponovo smo ušli u autobus i prolazeći pored piramida i Velike sfinge spustili se na plato ispred nje.
Ovde se ovaj dnevni izlet autobusom 2001. godine i završio i meni sve ovo i dalje nije bilo dovoljno i ostaje mi želja da se ponovo vratim u Egipat i Kairo, ali u svojoj sopstvenoj organizaciji, pa tako da imam dovoljno vremena da obiđem detaljno sve što me zanima, a kada se radi o Starom Egiptu, zanima me gotovo sve.