Naredno jutro, 2001. godine, čitava grupa je opet ustala u zoru, zato što smo posle ranog doručka napuštali brod. Naime, u toku noći smo došli nadomak Luksora i tu smo se parkirali. Kada smo se iskrcali sačekao nas je turistički autobus u koji smo preneli svoje stvari, a njime smo išli i u obilazak samog grada Luksora i njegove okoline.
Luksor je naziv za savremeni grad koji se nalazi na mestu staroegipatskog grada koji se zvao Teba. Ovu Tebu ne treba brkati sa starogrčkom Tebom čiji se arheološki ostaci nalaze na oko 60 km severozapadno od Atine.
Dakle, staroegipatska Teba je bila nastanjena još od 3200. godine pre nove ere. U doba Starog kraljevstva (2686-2181. p.n.e.), kada je Memfis bio glavni grad starog Egipta, Teba je bila tek manje mesto u Gornjem Egiptu. Onda je došlo do razvodnjavanja vlasti, pa je i država bila podeljena, a to vreme se naziva Prvi prelazni period (2181-2055. p.n.e.). Krajem tog perioda u Tebi su vladali članovi 11. dinastije koju su na kraju ponovo ujedinili Egipat (tj., doveli čitavu teritoriju pod vladavinu jednog faraona) i time započeli Srednje kraljevstvo (2055-1650. p.n.e.) i tada je Teba bila glavni grad koji je ujedno postao i najznačajniji religijski centar države.
Vremenom se ponovo država rasplinula i tako dolazimo do Drugog prelaznog perioda (1650-1550. p.n.e.) i u to doba je Teba imala funkciju glavnog grada jednog dela zemlje samo izvesno vreme.
A onda se zemlja pod vladavinom osnivača 18. dinastije, Amhosea I, ponovo ujedinila u ono što su egiptolozi iz 19. veka (nove ere) nazvali Novo kraljevstvo (1550-1069. p.n.e.). Ovo kraljevstvo je trajalo tokom vladavine članova 18, 19. i 20 dinastije.
Tokom trajanja Novog kraljevstva, Teba je bila glavni grad u par navrata (1550-oko 1352. p.n.e. i od oko 1336-1279. p.n.e.). Ovaj period sam već pominjala kada sam pričala o Tutankamonu i njegovom ocu, faraonu Ehnatonu (1352-1336. godine p.n.e.). Upravo je ovaj drugi odlučio da se izvuče iz kandži ekstremno uticajnih visokosveštenika, pa je i promenio religiju u monoteističku i preselio glavni grad u Ahtaten. Sve je to bilo kratkog daha i posle njegove smrti, glavni grad je vraćen u Tebu.
Tamo je i ostao do pojave velikog Ramzesa II koji je gradio na sve strane (njegov je Abu Simbel o čemu sam već pisala), pa je tako razvio i svoj novi glavni grad Per-Ramzes ili Pi-Ramzes u delti Nila. Mada se prestonica i dalje selila kroz istoriju, Teba više nikada nije bila glavni grad starog Egipta, ali je ostala značajan religijski i duhovni centar.
Naziv Teba se uobičajeno koristi da bi se označio glavni grad starog Egipta iz daleke, daleke prošlosti, ali ovaj naziv su gradu zapravo dali stari Grci. Vremenom je grad nastavio da menja svoj naziv, pa smo tako došli i do sadašnjeg Luksora.
Luksor je savremeni grad koji se nalazi na oko 700 km južno od Kaira na obali Nila. Mada se dosta njegovih stanovnika bave poljoprivredom (pogotovo gajenjem šećerne trske) i drugim industrijskim aktivnostima, okosnica je turizam i sve u vezi sa njim. Često se za Luksor kaže da je najveći muzej na otvorenom na svetu. I zaista – poseta od pola dana ili jednog dana jednostavno nije dovoljna da bi se sve lepo videlo, mada svakako pruža dosta dobru ideju o značaju ovog grada u prošlosti.
Ja sam grad obilazila sa turističkom grupom 2001. godine, kao i 2021. godine, ali ovaj drugi put nisam obišla ista mesta kao i prvi put, pa ću tako krenuti od Hrama u Luksoru koji sam obišla samo 2001. godine.
Hram u Luksoru je zapravo veliki kompleks hramova na istočnoj obali Nila koji je prvobitno sagrađen oko 1400. godine pre nove ere, tj., u periodu vladavine 18. dinastije (pre svega faraona Amenhotepa III (ili Amenofisa III)), ali je značajno dograđen i u periodu vladavine 19. dinastije (pre svega faraona Ramzesa II).
Stari Egipćani su ga zvali otprilike „južni hram“ zato što se u staroegipatskoj Tebi nalazio još jedan, značajniji i veći hramski kompleks na severu grada, oko 2,5 km dalje – Karnak.
Hram u Luksoru je bio posvećen Tebanskoj trijadi, tj., bogu Amonu, njegovoj supruzi Mut i njihovom sinu Konsu ili Khonsu. Amon je bio jedan od najznačajnijih bogova u starom Egiptu još od samog početka ove civilizacije. Od 11. dinastije (oko 2100. p.n.e.) proglašen je za boga zaštitnika Tebe, a sa uspostavljanjem Novog kraljevstva spojen se sa bogom Sunca Ra, pa se od tada javlja kao Amon-Ra. To je vrhovni bog (pandan mu je Zevs kod starih Grka) i stvaralac duše.
Njegova supruga u ovom slučaju (pošto ih je u ranim fazama egipatske istorije bilo još par komada) je Mut – boginja majčinstva koja se smatrala majkom svega na svetu (njeno ime, Mut, na staroegipatskom znači „,majka“). Takođe je bila i majka sina sa Amonom, a to je bog Meseca ili lunarni bog – Konsu. Kao što je njegov otac putovao nebom danju (kao Sunce), tako je Konsu putovao nebom noću.
Ali, mada sam sve ovo lepo ovde napisala, postoje podaci koji govore da Hram u Luksoru nije bio posvećen ni jednom posebnom božanstvu ili da je bio posvećen samo bogu Amonu u njegovoj specifičnoj formi, Amon-Min, u kojoj se spaja sa bogom plodnosti Minom. Ipak, na kraju krajeva, to je verovatno bilo važno samo za stare Egipćane. Za savremene posetioce je bitno da je ovo jedno impresivno mesto.
Ulaz u Hram u Luksoru
Za početak se dolazi do samog ulaza u hram koji je okrenut ka severnoj strani gde se, kao što sam rekla, 2,5 km dalje nalazi glavni hramski kompleks stare Tebe, a to je Karnak.
Kod ulaza se danas može videti jedan obelisk visok 25 metara. Ranije su postojala dva, ali su taj drugi uzeli Francuzi i postavili ga u Parizu na trgu Konkord (može da se vidi u mom putopisu o Parizu na: https://www.svudapodji.com/pariz-4/).
Osim toga tu su i kolosalne sedeće figure oboženog faraona Ramzesa II postavljene ispred pilona.
Kada se prođe pilon, ulazi se u unutrašnje dvorište koje je sagradio Ramzes II. Međutim, treba imati u vidu da je vremenom Hram u Luksoru bio zatrpan peskom do polovine visine pilona i da se tako nulti nivo zemljišta kroz istoriju menjao. Takođe su se menjale i religije. To znači da su posle starih Egipćana na red došli stari Rimljani koji su manje-više lokalno prihvatili staroegipatska božanstva, ali su ipak 395. godine nove ere deo hrama pretvorili u hrišćansku crkvu. Ta crkva je tako funkcionisala sve do 640. godine nove ere, kada je deo hrama pretvoren u džamiju. A ta džamija, Abu Hagag, je aktivna sve do današnjih dana. To znači da je Hram u Luksoru najstarija građevina na svetu koja je makar jednim svojim delom aktivna, a ne samo arheološka ruševina. Takođe se praktično na istom mestu mogu videti elementi tri religije (delove crkve, uključujući i već izbledele zidne slike, videli smo kasnije posle Hipostilne dvorane).
Na sledećoj slici se može videti gde je postavljena džamija i do kog nivoa je ranije tu bio pesak. Zid džamije je obojen i vidi se u sredini na desnoj polovini slike. Prilikom iskopavanja Hrama u Luksoru, vodilo se računa da se džamija ne ošteti.
Dvorište Ramzesa II
Na slici se takođe vidi i Dvorište Ramzesa II čije su dimenzije 57 sa 51 m, kao i zadnji delovi pilona i obelisk koji stoji na samom ulazu u hram.
Na suprotnoj, južnoj strani dvorišta, između stubova, postoje brojne stajaće skulpture Ramzesa II.
Dvorište Ramzesa II
Takođe smo na jednom zidu kada se iz dvorišta ide dalje videli i fin reljef staroegipatskog boga Hapija.
Bog Hapi
Bog Hapi je bio veoma važan za stare Egipćane, pošto je bio bog Nila i poplava. Neki su ga smatrali važnijim čak i od samog boga Sunca, Ra, jer su smatrali da bez sunca mogu živeti, ali bi bez Nila pomrli. Bog Hapi je često prikazivan u paru, kao simbol veze između Donjeg i Gornjeg Egipta. Na gornjoj slici se ne vidi, jer je mutna, ali kod dve predstave boga isklesani su i cvet lotosa, odnosno, papirusa koji su simbolizovali dva dela kraljevstva.
Sledeći segment hrama je Kolonada Amenhotepa III. Kolonada se sastoji od sedam parova stubova visokih 16 metara, čiji su kapiteli napravljeni u vidu otvorenog cveta papirusa. Treba imati u vidu da je pre intervencija Ramzesa II ovde započinjao ulaz u hram.
Kolonada Amenhotepa III (dalje se vidi Dvorište Ramzesa II)
Zatim smo prešli u Dvorište Amenhotepa III u kojem se sa leve i desne strane (istočna i zapadna strana hrama) nalaze dvostruki redovi stubova. Stubovi na južnoj strani prelaze u Hipostilnu dvoranu.
Dvorište Amenhotepa III: pravo je Kolonada Amenhotepa III, a desno je deo bočnih stubova
Hipostilna dvorana se sastoji od 32 stuba, a iza nje se ide dalje ka unutrašnjem svetilištu. Upravo tu se vide elementi hrišćanske crkve.
U ovom delu hrama se nalazi i nekoliko manjih prostorija, kapela Aleksandra Velikog, kao i unutrašnje svetilište. Što se tiče unutrašnjeg svetilišta, to je bilo najsvetiji deo hrama u koji niko osim faraona i visokog sveštenika nije smeo da uđe. A što se tiče Aleksandra Makedonskog, on je dao da se sagradi ova kapela i tvrdio je da je krunisan za egipatskog faraona baš u Luksoru (smatra se da se Hram u Luksoru koristio za krunisanje egipatskih faraona), mada sve upućuje da sam Aleksandar nije išao južnije od Memfisa koji je blizu Kaira.
Nakon obilaska ostataka centralnog svetilišta, krenuli smo da se vraćamo ka izlazu, pa sam tu još malo snimala video-kamerom, a evo i fotografija napravljenih od tog materijala.
Ostaci Hipostilne dvorane
Ostaci Hipostilne dvorane, detalji
Istočna kolonada u okviru Dvorišta Amenhotepa III
Dvorište Amenhotepa III i zapadna kolonada (levo)
Kada smo izašli iz hrama, ispred nas se pružao početak Avenije sfingi. U pitanju je popločani put duž kojeg se sa obe strane nalaze sfinge, pa otud i naziv. Ova popločana putanja je direktno spajala hramove Karnak i Luksor.
U starom Egiptu, tačnije u Tebi, jednom godišnje se slavio veliki Festival Opet. Proslava je trajala 11 dana u doba izlivanja Nila i svrha proslave je bila da se promoviše plodnost boga Amona, kao i samog faraona, koji je predvodio proslavu. Tradicija je nalagala da se simbolično bog Amon iz svog hrama u Karnaku, zajedno sa svojom ženom Mut i sinom Konsom, specijalnim brodom doveze ploveći uz Nil do Hrama u Luksoru. Pošto je Hram u Luksoru bio (između ostalog) posvećen misteriji života, obnavljanju i plodnosti, bog Amon se tu vraćao u svoju plodnu formu, kao Amon-Min (tipično se prikazuje kao muškarac sa uzdignutim penisom, čime se naglašava njegov atribut plodnosti), samim tim obnavljajući svoju fizičku snagu i dobro zdravlje, pa je bio spreman za novi životni ciklus. Nakon što bi i to sve simbolično bilo završeno, bogovi su se ponovo vraćali u Karnak, ali ovaj put duž Avenije sfingi.
Kao što sam rekla, ova dva hrama (Karnak i Luksor) nalaze se na udaljenosti oko 2,5 km i izgradnja Avenije sfingi duž ovog pravca započela je tokom perioda Novog kraljevstva (1550-1069. p.n.e.), a završena je u 4. veku pre nove ere. Sa obe strane se nalaze statue sfingi i njih ima preko 1000, tačnije 1057 originalnih skulptura. Vremenom je kod Hrama u Luksoru napadao pesak, a sigurno je i Nil izbacio dosta materijala, tako da je ova deonica avenije nestala sa lica zemlje, a preko većeg dela čitave avenije su u međuvremenu podignute kuće. Prvi tragovi Avenije sfingi kod Luksora su otkriveni 1949. godine, pa je otkopavanje lagano krenulo.
Statue su podeljene u tri grupe u zavisnosti od toga šta tačno prikazuju. Prva grupa, koja se nalazi kod hrama Karnak ima oblik ovnova. Ovan je bio povezan sa raznim bogovima, ali se u svakom slučaju posebno cenio zbog plodnosti i svojih ratničkih atributa.
Druga grupa, sa telom lava i glavom ovna postoji duž oko 300 metara između Hramskog kompleksa Karnak (hram bogu Amon-Ra) i Hrama boginje Mut.
I treća, najveća grupa statua (koja pokriva oko 2 km avenije) prikazuje sfinge, tj., telo lava i ljudsku glavu. Upravo to smo deo toga mogli da vidimo 2001. godine ispred Hrama u Luksoru.
Avenija sfingi kod Hrama u Luksoru 2001. godine
Kada sam ponovo bila ovde 2021. godine, u vidu dnevnog izleta iz Hurgade, poseta Hramu u Luksoru nije bila uključena u program. S druge strane, ispostavilo se da sam posetila ovaj grad samo jedan dan pre nego što je restaurirana Avenija sfingi u svoj svojoj dužini otvorena za javnost. To se desilo 25. novembra 2021. godine. Tada je organizovano spektakularno gala-otvaranje avenije. Mislim da bi bilo lepo da ponovo odem u Luksor, ali u svojoj organizaciji, sa više vremena, pa da sve to lepo i na miru pogledam i da prošetam Avenijom sfingi. Meni bi to jako prijalo.