Egipat 2021. (+ 2001.), 9. deo (Luksor)
Posle posete grobnici faraona Tutankamona, krenula sam da obilazim još tri grobnice koje su bile uključene u moju ulaznicu.
Prva je bila grobnica faraona Merenptaha (vladao od 1213. do 1203. p.n.e.) koji je pripadao 19. staroegipatskoj dinastiji. Upravo on je nasledio Ramzesa II koji mu je bio otac.
Čim se uđe u grobnicu, sa leve strane se vidi lep reljef gde je prikazan faraon kako se obraća bogu Ra-Horaktiju. Praktično je u ovom vidu božanstvo spoj boga Ra i boga Horusa. Bog Ra je bio bog sunca, reda, kraljeva i neba, a bog Horus je takođe bio bog sunca. To vam je tako kod starih Egipćana. Oni su sigurno znali ko je zadužen tačno za šta. U svakom slučaju, već sam ranije pominjala da su različiti bogovi bili prikazivani kao ljudske figure sa glavom sokola, ali da se na osnovu krune može jasno zaključiti o kome je tačno reč. Ako se malo bolje zagleda, ovde bog na glavi nosi sunčev disk unutar kobre.
Zatim se preko drvenog stepeništa spušta ka dnu grobnice. Čitava grobnica je urađena kao dugačak hodnik koji ide na dole sa proširenjima na par mesta, kao i nišama u zidovima duž hodnika.
Uz put da kažem da je Anubis bio bog smrti, podzemlja, balzamovanja i zagrobnog života i on se, logično, redovno prikazuje po grobnicama.
Teut ili Tot, s druge strane, bio je pronalazač brojeva i slova, bio je bog mudrosti, pisanja, nauke, magije, umetnosti, ali i glasnik bogova, tako da se i on često viđa po grobnicama.
Kada se posetilac spusti do kraja stepeništa, dolazi se do jedne velike prostorije. U njoj se nalazi kameni sarkofag, u kojem je faraon prvobitno i bio sahranjen, ali je vremenom njegova mumija sa još 18 drugih bila prebačena i sakrivena u tajnu prostoru u grobnici faraona Amenhotepa II gde je 1898. godine i pronađena.
Tu sam se malo zadržala, fotografišući, a onda je trebalo i da se vratim do izlaza, sada idući UZ stepenice. To može da bude i naporno, jer je unutra dosta toplo i čini se da nema dovoljno vazduha, ali sam ja ovom prilikom samu sebe zadivila kako mi je kondicija bila sjajna.
Kada sam došla do daha, otišla sam i do grobnice faraona Ramzesa IX. Ovaj faraon je pripadao 20. dinastiji i vladao je u periodu od 1129. do 1111. g. pre nove ere. Ni njegova mumija nije ostala na svom prvobitnom mestu, već je prebačena i sakrivena u drugom delu Zapadne Tebe, gde je pronađena 1881. godine.
I ovde kada se uđe u grobnicu, sa leve strane postoji prikaz faraona, ovaj put u vidu reljefa. Faraon se ovde obraća bogu Horusu, iza koga stoji Oziris.
Već sam više puta pominjala boga Horusa, ali da sada pomenem i boga Ozirisa. On je bio bog plodnosti, poljoprivrede, ali i smrti, zagrobnog života i ponovnog rođenja.
Evo sada raznih fotografija koje prikazuju detalje iz grobnice Ramzesa IX. Na kraju se može videti i kratak video-snimak.
Video-snimanje sam morala da prekinem da se ne bih slomila niz stepenice, jer je ipak bilo veoma važno da gledam tačno gde stajem. Kada sam završila sa obilaskom i ove grobnice, na putu ka izlazu sam se više puta okrenula i tada sam ponovo slikala prvi deo hodnika. Dok sam ja to tako radila, u jednom trenutku sam ostala sama. Bilo je zanimljivo videti kako to izgleda kada nema posetilaca.
Zatim sam videla da je u blizini i grobnica Ramzesa V/VI. Ovo se ovako piše zato što je grobnicu počeo da gradi Ramzes V, ali je onda preuzeo i završio Ramzes VI. Obojica pripadaju 20. dinastiji. Ipak, ispostavilo se da je ovo jedna od grobnica za koju treba da se kupi posebna ulaznica, tako da nisam mogla da je posetim. Zato sam otišla do sledeće za koju sam znala da je pokrivena mojom ulaznicom.
U pitanju je grobnica faraona Ramzesa III, takođe iz 20. dinastije. On je vladao od 1186. do 1155. g. pre nove ere. Najverovatnije je bio deda ranije pomenutog Ramzesa IX. Faraona Ramzesa III sam već pomenula ranije (https://svudapodji.com/egipat-7/). Naime, on je, između ostalog, podigao i jadan hram unutar hramskog kompleksa u Karnaku u koji se ulazi iz Velikog dvorišta Amonovog hrama. Njegova mumija je pronađena 1886. godine od strane antikvara, a njegov sarkofag od crvenog granita se nalazi u muzeju Luvr, u Parizu. Grobnica u kojoj je faraon bio sahranjen je jedna od većih u Dolini kraljeva. Zanimljivo je da hodnik ne ide pravo, već se lomi u jednom trenutku. S druge strane, nije moglo da se dođe do same prostorije u kojoj je faraon bio sahranjen. Sve to, kao i mnogo više detalja, može da se vidi na sledećim fotografijama i video-snimku.
Na kraju video-snimka može da se vidi i jedna od bočnih prostorija. Kod prilaza toj prostoriji postoji drvena ograda koja sprečava slobodan prolaz. Dok sam ja tu stajala i fotografisala, videla sam nekog čuvara koji je jednoj devojci pomogao da se popne preko te drvene ograde. Kada je devojka završila sa svojom posetom, on je istu stvar ponudio i meni. Moram da priznam da sam prihvatila. Generalno gledano, čuvari su vrlo spremni da posetiocima omoguće da nešto vide što nije baš predviđeno, ali za to očekuju napojnicu. Dakle, spremite dosta sitnog novca (1-2 evra), pa krenite u obilazak.
Mada sam po pravilu obično vrlo savesna osoba i čak „kruta“, povremeno sebi dam „dozvolu“ da budem nevaljala, pa je tako bilo i sa ovim preskakanjem ograde (mada svakako ništa nisam pipala i nisam ostavila nikakav trag svoje posete, osim digitalnog). Ovaj čuvar mi je na kraju pokazao prstom preko usta da treba da ćutim o ovome jer je on to učinio „samo za mene“. Pošto mi je jasno da je to totalna glupost, uostalom i sama sam videla onu devojku koja je obišla tu prostoriju pre mene, ni najmanje me ne peče savest da o ovome pišem. Evo i fotografije iz te prostorije:
Ovde sam ujedno i završila obilazak grobnica u Dolini kraljeva 2021. godine. Ipak, sada ću da prikažem i nekoliko slika koje sam snimila 2001. godine, ali ne znam koja je grobnica bila u pitanju. Očigledno neka koja je veoma impresivno ukrašena.
Grupa se zatim ponovo okupila, pa smo mini-busom krenuli u pravcu sledećeg lokaliteta u okviru našeg izleta. Uz put se može videti mnoštvo objekata koji su se gradili na padinama okolnih brda. Neki od tih objekata su grobnice manje značajnih, ali ipak dovoljno visoko rangiranih ljudi da bi zaslužili svoje mesto u Zapadnoj Tebi, a neki su ostaci naselja u kojima su živeli radnici, zanatlije i umetnici.
Zatim smo se dovezli do arheološkog kompleksa Deil el-Bahri gde se nalazi Posmrtni hram kraljice Hatšepsut.
Hram se nalazi u podnožju stenovitog brda i od biletarnice do njega može da se ode i peške, ali postoji i električni vozić za posetioce (na gornjoj slici skroz desno). Naravno, u nekom trenutku ipak mora da se pešači, što je sasvim na mestu.
Kraljica, tačnije faraon Hatšepsut je bila peti vladalac u okviru 18. staroegipatske dinastije. Ona nije prva žena koja je vladala Starim Egiptom (istorijski je potvrđeno da je druga; prva je bila Sobekneferu iz 12. dinastije). Vladala je od oko 1479. do 1458. godine pre nove ere, dakle, pre 3500 godina!
Hatšepsut je bila glavna žena faraona Tutmosa II, koji je bio i njen brat (već sam pominjala da je to bila sasvim uobičajena praksa u Starom Egiptu čija je logika bila da se „kvalitet krvi“ na taj način održava na najvišem nivou – kakav dobar štos!). Njih dvoje su imali samo jednu ćerku, a planirani naslednik Tutmosa II je bio Tutmos III kojeg je faraon dobio sa jednom od drugih zvaničnih žena. Kada je Tutmos II umro, Tutmos III je imao samo dve godine. Tako je Hatšepsut, koja je zajedno sa svojim bratom i mužem, Tutmosom II, bila ćerka prethodnog faraona, Tutmosa I, pa je samim tim imala veliki „pedigre“, jednostavno nastavila da vlada umesto svog bratanca. I vladala je preko 20 godina.
U tom periodu je ona podigla i brojne hramove i smatra se jednim od najplodnijih graditelja među faraonima. Vrhunac te njene graditeljske aktivnosti je upravo Posmrtni hram kraljice Hatšepsut. Naravno da je tu postojalo puno likova i statua same kraljice, ali je to posle njene smrti uništeno ili uklonjeno. Naime, već sam ranije pomenula da se najčešće priča da je njen bratanac i naslednik, Tutmos III, naredio da se lik njegove tetke i prethodnice ukloni sa svih objekata gde postoji (doduše, samo tamo gde je prikazana kao faraon; tamo gde je prikazana kao kraljica, njen lik je ostavljen). Naučnici danas nisu baš sigurni koji su tačno razlozi za ovo (a urađeno je tek posle 20-ak godina vladavine Tutmosa III). Ipak, sam hram sa svojim predivnim i impresivnim kolonadama i dalje stoji prislonjen uz podnožje praktično vertikalnih stena.
Ovo graditeljsko remek-delo iz antičkih vremena sastoji se od tri velike terase. Na gornjoj slici se u prvom planu vidi Donje dvorište gde su nekada bile bašte sa fontanama. Sada je tu postavljena usamljena sfinga (na slici desno od staze), a tu su svakako i niže kolonade.
Preko prve rampe se dolazi do druge terase, tj., do Središnjeg dvorišta. Tu takođe postoje dva niza kolonada (levo i desno od druge rampe), a dalje levo i desno se nalaze Hram boginje Hator (skroz levo) i boga Anubisa (skroz desno).
Prvo sam otišla levo do Hrama boginje Hator. Čim se priđe hramu, na zidu se vidi reljef gde je prikazana Hatšepsut koja hrani boginju (boginja Hator se prikazuje kao krava). Već sam ranije pominjala da je Hator bila jedna od glavnih boginja i simbol majčinskog aspekta.
Ali već kada se stigne do stubova na pročelju hrama, vidi se i drugi način prikazivanja boginje, u vidu ljudskog lika, koji je dosta popularan i koji se kopira na puno mesta.
Ovde sam bila i u martu 2001. godine i evo kako je to izgledalo u sred dana.
Unutar prostora hrama ima i reljefa koji odnos boginje i kraljice prikazuju i na drugačiji način, mada i dalje kao veoma blizak.
Ispred hrama se nalazi terasa i kada se dođe do njenog kraja mogu da se vide ostaci Hrama Mentuhotepa II (faraon iz 11. dinastije). I taj hram je originalno bio napravljen na nekoliko nivoa i zapravo je on poslužio kao uzor za Hram kraljice Hatšepsut, mada je bio sagrađen oko 6 vekova ranije. Praktično su ova dva hrama bila postavljena jedan do drugog. Danas je to samo jedan arheološki lokalitet.
Zatim sam se vratila do druge rampe gde me je sačekao Horus, a u blizini je bio i jedan lokalac koji je insistirao da ga fotografišem. Lep čovek!
Na gornjoj terasi ponovo postoje kolonade, ali ovaj put ispred nekih od njih mogu da se vide statue Hatšepsut u pozi Ozirisa.
Kada se sa treće terase u okviru Hrama kraljice Hatšepsut prođe kroz središnji portal ulazi se u ceremonijalno dvorište, a odatle može da se uđe u tri svetilišta.
Pravo se ulazi u glavno svetilište i to je Amonov hram.
Ovde je bio vrhunac slavljenja boga Amona.
Osim bojenih delova, postoje i delovi sa reljefima koji nisu ništa manje impresivni.
Tu sam primetila i nešto što mi je bilo poznato od ranije. U pitanju je restaurirana predstava boga Hapija. Bog Hapi je bio bog Nila zadužen za redovne godišnje plodne poplave, a često se prikazivao u paru kao simbol veze Gornjeg i Donjeg Egipta. Jedinstvo ova dva dela kraljevstva poznatih i kao Dve zemlje prikazano je kao vezani papirus (simbol Donjeg Egipta) i lotus (simbol Gornjeg Egipta). Bog Hapi je inače prikazivan sa ženskim grudima i velikim stomakom (koji visi), čime se naglašava ideja plodnosti, bogate žetve i moći prehranjivanja drugih.
Iz ceremonijalnog dvorišta se može ući i u dvorište solarnog kulta gde se nalazi oltar ispod otvorenog neba.
Ovde mi je čuvar nudio da me pusti u jednu od niša koje su zatvorene za posete, ali sam mu rekla da sam potrošila sav sitan novac i tu su njegova ljubaznost i želja da mi pokaže nešto nesvakidašnje nestale.
Umesto toga sam slikala par kartuša i usudila bih se da kažem da ovaj na desnoj strani označava faraona Tutmosa I.
Sada je već trebalo malo i da požurim, jer sam znala da će grupa početi polako da se okuplja, a ja sam htela još da posetim i Anubisov hram. Ovaj hram je nešto manji od svog parnjaka, hrama boginje Hator na suprotnoj strani, ali je lepo natkriven i ima 12 stubova.
Po zidovima se vide brojne predstave božanstava i faraona, a uglavnom prikazuju ili sama božanstva ili davanje ponuda bogovima. U svakom slučaju, sve su ove slike meni bile apsolutno veličanstvene.
I tako sam ovde završila sa obilaskom Hrama kraljice Hatšepsut.