Francuska, Nemačka, Švajcarska, 2022, 6. deo (Miluz, Bern)
Posle par dana tokom kojih sam uglavnom rentiranim kolima obilazila delove Nemačke i Francuske, kola sam vratila gde sam ih i uzela, a to je bilo na aerodromu koji se zvanično zove „Juroerport Bazel-Miluz-Frajburg“, zato što se nalazi blizu tromeđe Švajcarske, Francuske i Nemačke, mada se fizički nalazi na teritoriji Francuske.
Zatim sam se kombinacijom autobusa i voza prebacila do Miluza. Tamo sam već rentirala sobu u okviru jednog stana, ali najvažnije je bilo da se stan nalazio izuzetno blizu železničke stanice.
Dobila sam od vlasnika jasna uputstva i dok sam se u okviru zgrade pela stepenicama naišla sam na jedan mladi par. Mladić me je na engleskom pitao da li treba da mi pomogne, misleći na moju veću torbu, ali sam mu se zahvalila i rekla da ne treba, nego se vučem jer sam čitavog dana jurila i obilazila. On je rekao kako mu je milo da konačno naleti na nekoga ko zna engleski. Ja ga pitam odakle su, a oni kažu iz Srbije. Ja im onda na srpskom kažem da možemo da govorimo i našim jezikom. Bilo je to jako simpatično i narednih par dana smo se često viđali u okviru stana, tj., u kuhinji koju dele gosti u iznajmljenim sobama. Meni je bilo posebno drago da su naši mladi ljudi tako lepo vaspitani i da hoće sami da se ponude da pomognu. A nadam se da nisam, kad sam ih srela, delovala previše iznemoglo i staro (kao što jesam, pogotovo u odnosu na njih). Oni se zovu Tanja i Stojan.
Odmah po smeštaju u sobu, izjurila sam napolje dok je još bilo rano veče da bih nešto pojela na brzinu. Nisam išla daleko, a večera je bila vrlo ukusna.
Pošto više nisam imala rentirana kola, moje pokretanje i obilaženje gradova koji su bliže ili dalje od Miluza svelo se narednih dana na korišćenje vozova. Imala sam tačnu ideju kuda hoću da idem, ali mi je bilo sasvim svejedno kojim redom ću da obilazim. Ipak, pošto je ovih dana bilo promenljivo vreme, kao pomoć pri odlučivanju sam koristila vremensku prognozu. I tako je ispalo da narednog dana idem u Švajcarsku.
Već sam rekla da aerodrom Juroerport opslužuje tri grada u tri različite države. Štaviše, najčešće ga pominju kao bazelski aerodrom, verovatno zato što je fizički najbliže Bazelu. Na aerodromu čak postoji i poseban izlaz koji vodi direktno u Švajcarsku. Ali, ja sam odlučila da budem smeštena u Miluzu i da u sva obilaženja javnim prevozom krećem odatle. Bazel je od Miluza udaljen oko 40 km, a redovni vozovi između ova dva grada idu oko pola sata.
Dok sam još prvobitno zamišljala ovo putovanje, svakako sam htela da ponovo dođem u Bazel. Tu sam prvi put bila pre puno godina kada sam putovala po Evropi koristeći inter-rejl kartu, pa sam tom prilikom do Bazela došla upravo iz Frajburga koji sam ovog puta detaljno pogledala dok sam još koristila kola. Tada sam imala običaj da svoj ranac ostavim u garderobi dok malo obiđem grad. Danas ne znam kolike su cene ovakve usluge, ali je ranije to bilo vrlo povoljno, a svakako značajno lakše nego da sa velikim rancem obilazim razna mesta.
Sada nisam imala nikakve probleme i nedoumice ovog tipa, a želela sam i da Bazel obiđem malo temeljnije. Prolazila sam u međuvremenu kroz Bazel još jednom, i tada vrlo kratko i površno, tako da sam sada htela da sve to ispravim.
Ali, ispostavilo se da je bilo poželjno da odem i do Berna da završim neki „poslić“. Naime, ja redovno funkcionišem sa dinarima i evrima, ali sam još davnih dana razvila običaj da s vremena na vreme kupim i malu količinu nekih drugih valuta „da mi se nađe“ pošto se uvek nadam da neko od sledećih putovanja može da bude i u neku drugu zemlju, a ne samo onu koja koristi evre. Moja devizna kartica je u evrima i ne vidim zašto bih gubila na dvostrukoj razmeni valuta.
Tako sam ja mislila da sam jako pametna. A onda sam pre ovog puta shvatila da su neke od švajcarskih novčanica koje sam imala promenjene, tj., više nisu bile u opticaju. Ja bih verovatno mogla da ih zamenim u Beogradu, ali bih onda morala da plaćam neku proviziju.
Ali, kada već idem u Švajcarsku zašto ne bih promenila novac tamo? Ispostavilo se da to ne može da se uradi svuda. Štaviše, nisam našla gde bih to mogla da uradim u Bazelu, ali može u Bernu koji je samo sat vremena vozom od Bazela. Eto divnog povoda da odem i do Berna!
Moram da kažem da sam bila i u Bernu, ali dosta davno. Znam da je lep grad, pogotovo mislim na stari deo Berna koji je na UNESKO-voj Listi svetske baštine. Dakle, sasvim dobar razlog da dođem ovde, a ujedno i završim taj posao sa novčanicama.
Zato sam još u Miluzu kupila povratnu voznu kartu za Bern, s tim što se preseda u Bazelu. Plan mi je bio da se na železničkoj stanici u Bazelu odmah prebacim u voz za Bern, a da u povratku napravim pauzu sa obilaženjem u Bazelu.
Tako sam i učinila.
Kroz Švajcarsku je voz malo prolazio pored lepih zelenih predela, malo pored gradića, malo pored industrijskih postrojenja, a malo kroz tunele. Hoću da kažem da nije bilo puno inspirativnih prizora za fotografisanje, mada sam vrlo pažljivo birala gde ću da sednem da mi ne bi smetalo sunce.
Što se tiče Berna, on je glavni grad Švajcarske, ali ovo treba objasniti. Švajcarska je konfederacija koja se sastoji od 26 kantona. 1848. godine je Savezna skupština donela odluku da sedište vlade bude u Bernu, ali da različite druge federalne ustanove budu smeštene u drugim gradovima Švajcarske. Ustav iz 1999. godine se i dalje nije bavio formalizovanjem „Saveznog grada“ (naziv za glavni grad), tako da praktično po zakonu, de jure, Švajcarska u stvari i nema glavni grad. Ali, u praktičnom i činjeničnom smislu, de facto, tu funkciju vrši Bern koji se često upravo i naziva Saveznim gradom.
Dobra stvar sa dolaskom u Bern vozom je ta da se železnička stanica nalazi u neposrednoj blizini istorijskog centra grada. Ovo je veoma bitno jer je Stari grad u Bernu na UNESKO-ovoj Listi svetske baštine, što znači da je svakako vredan obilaženja.
Grad je osnovan u 12. veku na brdu oko kojeg protiče reka Are. Zgrade koje se mogu videti u Starom gradu potiču iz različitih perioda, a veći deo je sagrađen u 18. veku. U gradu se takođe mogu videti arkade iz 15. veka i javne česme iz 16. veka. Ono što Bern čini veoma bitnim je njegovo urbanističko planiranje, a posebno je značajno da bez obzira na njegov razvoj i stalno obnavljanje građevina nije se ni na koji način ugrozio prvobitni urbanistički koncept.
Dakle, čim se izađe na glavni ulaz/izlaz železničke stanice, odmah se naiđe na jednu zanimljivu crkvu, a od njenog pročelja na levo kreće „glavna ulica“ (kada se gleda iz pravca koji prikazuje sledeća fotografija). Taj pravac se formalno sastoji od par ulica, ali se više radi o različitim segmentima istog opšteg pravca koji imaju i različite nazive.
Dakle, ta prva crkva koja se vidi odmah kod železničke stanice se zove Hajligajstkirhe (Heiliggeistkirche), što znači „Crkva Svetog duha“ i to je jedna od najvećih švajcarskih protestantskih crkava. Crkva je osveštena 1729. godine, a sagrađena je na mestu gde su se ranije nalazile dve crkve (prva iz XIII veka, a druga iz XV veka), dok neki arheološki nalazi na ovom mestu upućuju da je tu ranije postojao i neki rimski hram.
Ali, osim što sam mogla da je pogledam spolja, nisam mogla i da uđem u nju jer crkva ima svoje „radno vreme“, a to je značilo da je ponedeljkom zatvorena. Da, ovo je bio ponedeljak.
Dakle, od ove crkve kreće ka istoku ulica Špitalgase (Spitalgasse) i odmah nešto dalje može da se uoči jedno od obeležja, a to je Kefihturm (Käfigturm).
Na sred ulice kojom voze i automobili i tramvaji i gradski autobusi može da se vidi jedna od brojnih česmi u Bernu. Ova je iz XVI veka i na vrhu ima oslikanu skulpturu gajdaša.
Što se tiče Kefihturma, prvobitni toranj je na ovom mestu podignut 1256. i služio je kao toranj kod jedne od kapija grada. Taj toranj je srušen 1640. godine, ali je on ubrzo u potpunosti obnovljen.
Uzgred, srednjevekovni Bern je imao par proširivanja i tom prilikom su građene i gradske zidine i visoke kule sa kapijama koje su vodile u grad. Jedna od kula je uklonjena u drugoj polovini XIX veka, ali su dve preostale. Kefihturm je jedna od njih.
Kod Kefihturma se sa obe strane ulice nalazi i prostrani trg Berenplac (Bärenplatz), što znači „Medveđi trg“. Postoji posebna veza između Berna i medveda, ali ću o tome reći nešto više kasnije. Za sada bih pomenula da se trg prvi put pominje pod ovim nazivom sredinom XIX veka, a kada sam ovde došla krajem avgusta 2022. godine, zatekla sam lepu pijacu i bilo mi je zanimljivo da poredim cene raznog voća i povrća. Sve je bilo značajno skuplje u Švajcarskoj nego u Srbiji.
Na trgu može da se vidi još jedna česma, ali ona ne pripada grupi istorijskih česmi iz XVI veka. Ova se jednostavno zove Česma sa Berenplaca (Bärenplatzbrunnen).
Na prethodnoj slici se nešto dalje vidi i deo Federalne skupštine, a ja sam se uputila upravo tamo.
Na pročelju zgrade, ispod zabata, može da se vidi natpis Curia Confoederationis Helveticae, što je latinski naziv za Švajcarsku federalnu skupštinu. Ovo sa Helvecijom i Švajcarskom je mene uvek zbunjivalo, pa sam malo i pročitala o tome.
Helvecija je naziv za drevnu regiju koja je zauzimala prostor današnje zapadne Švajcarske i taj naziv se koristi kao personifikacija čitave zemlje. Ali, pošto su u Švajcarskoj u zvaničnoj upotrebi čak četiri jezika – nemački, francuski, italijanski i romanš – iz praktičnih razloga nije uvek zgodno da se, na primer, naziv konfederacije piše na sva četiri jezika. Zato je običaj da se u slučaju kada bi upotreba službenih jezika previše komplikovala stvari naziv države piše na latinskom.
Ispred zgrade Skupštine se nalazi i prostrani trg koji se jednostavno zove Federalni trg, Bundesplac (Bundesplatz).
Ono što je za mene bilo veoma važno ovom prilikom jeste da se na istom trgu gde je Skupština nalazi i zgrada Nacionalne banke Švajcarske. Na prethodnoj slici, to je zgrada na desnoj strani, u senci.
Kao što sam rekla, trebalo je da promenim neke novčanice i mogu da prijavim da sam to uradila brzo i efikasno uz široke osmehe svih učesnika u transakciji. Dakle, moje opušteno obilaženje Berna je moglo da se nastavi.
Zato sam se vratila do središnje ulice, ali „iza“ Kefihturma u pravcu kretanja od železničke stanice. U tom delu ulica se naziva Marktgase (Marktgasse) i taj naziv se koristi još od Berenplaca.
Na prethodnoj slici može da se vidi još jedna od istorijskih česmi. Ova se naziva Česma Ane Zajler (Anna-Seiler-Brunnen) po ženi koja je 1354. godine u svojoj kući osnovala bolnicu.
A kada se pogleda niz ulicu na drugu stranu, nešto dalje može da se vidi još jedan toranj koji je bio sagrađen uz gradske zidine. Ovaj toranj se zove Citgloge (Zytglogge), a sagrađen je početkom XIII veka.
U ovom delu ulice postoji još jedna česma iz XVI veka, konkretno Šicenbrunen (Schützenbrunnen) i sa sledeće slike se može lepo zaključiti da ove česme u Bernu funkcionišu i dalje i da je njihova voda sasvim bezbedna za piće, a svakako i besplatna.
Kod tornja Citgloge glavnu ulicu seče jedna prilično široka ulica koja vodi ka jednom od mostova preko reke Are, dok glavna ulica od ovog mesta ponovo menja naziv u Kramgase (Kramgasse).
Kao što se vidi na prethodnoj slici, i ovde na sred ulice Kramgase postoji jedna česma. Ponovo je u pitanju istorijska česma iz XVI vika i ova se zove Ceringerbrunen (Zähringerbrunnen). Možda je ovde dobar trenutak da ispričam vezu između Berna i medveda.
Naime, ova česma je posvećena osnivaču Berna, Bertholdu fon Ceringeru. Statua na vrhu česme je u vidu medveda u oklopu. Prema legendi, Berthold je odlučio da na ovom brdu iznad reke Are osnuje grad, ali se zarekao da će grad imati veze sa prvom životinjom koju ubije na tom mestu. Ispostavilo se da je u pitanju bio medved (Ber ili Bär na nemačkom), pa je tako i sam Bern dobio svoje ime, a i silueta medveda se nalazi na zastavi grada.
Kao što može da se zaključi sa fotografije, ja sam relativno opušteno prošla pored tornja Citgloge i nastavila dalje, pošto sam planirala da se tornju posvetim kada se budem vraćala ka železničkoj stanici.
Za sada sam prvo obratila pažnju na zgradu u ulici Kramgase br. 49. Tu se nalazi muzej pod nazivom „Ajnštajnova kuća“ (Einsteinhaus), a sve povodom činjenice da su ovde od 1903. do 1905. godine živeli Albert Ajnštajn i njegova porodica – supruga Mileva Marić i sin Hans Albert.
Mada sam svesna da se puno ljudi pali na razne čuvene ličnosti, pošto je sve relativno, mene Albert Ajnštajn i detaljno posmatranje njegovog života baš mnogo i ne zanimaju. Da, znam za njegovu teoriju relativiteta, kao što znam i da je njegova prva žena bila Srpkinja. Dakle, zanimalo me je samo da vidim u kom kraju su živeli, ali me sam muzej nije privlačio.
Zato sam samo nastavila sa šetnjom do nedalekog Minsterplaca (Münsterplatz), odnosno, trga ispred katedrale u Bernu. Tu sam ponovo naišla na još jednu fontanu iz XVI veka. Ova se zove Mozesova česma, tj., Mozesbrunen (Mosesbrunnen).
Minsterplac je deo istorijskog segmenta Starog grada Berna i on je oformljen još prilikom osnivanja grada, tj, 1191. godine. Oko trga se nalaze razne velike zgrade, a meni su se posebno dopale stolice koje su raspoređene po trgu, ali ne i fiksirane, i koje su predviđene da se posetioci tu odmore.
Na istočnoj strani trga se nalazi Bernska katedrala (Berner Münster).
Izgradnja katedrale je započela 1421. godine, a toranj je završen tek 1893. godine. Toranj je visok 100,60 m i to ovu katedralu čini najvišom u Švajcarskoj. Katedrala na zapadnoj strani ima tri ulaza, a negde sam pročitala da je srednji posebno značajan zbog dekoracije u vidu statua koje prikazuju Strašni sud, pa sam to i slikala.
Zatim sam ušla u katedralu i tu malo prošetala. Evo par fotografija:
Kada sam izašla iz katedrale, videla sam jednu ženu koja je stajala kod jedne od susednih zgrada, kao da je izašla na pauzu. Pitala sam je da li je voda sa česama za piće i ona je sa velikim oduševljenjem rekla da jeste i da je jako dobra. Nešto kasnije sam na jednoj takvoj fontani dopunila svoju flašu s vodom.
Za sada sam prošla do parka koji se nalazi pored južnog zida Katedrale i koji se zove Minsterplatform (Münsterplattform) ili Terasa kod Katedrale.
Ovaj prostor je polovinom XV veka osmišljen kao porta, ali je vremenom tu bilo i groblje. Tokom XX veka je prostor pretvoren u lep park. Međutim, glavni razlog zašto ovde treba doći je da bi se uživalo u spektakularnom pogledu na delove Berna i reku Are.
Evo ovih prizora i u vidu video-snimka:
Nakon uživanja u divnom pogledu, krenula sam da ponovo idem prema ulicama grada, ali sam uz put još malo uživala u lepim pogledima.