Topkapi je bila carska palata od polovine 15. veka (izgradnja je započela vrlo brzo nakon što su Osmanlije osvojili Konstantinopolj 1453. godine) sve do 19. veka kada su se sultani preselili u savremenije palate izgrađene na obali Bosfora.
U prethodnom delu sam već pomenula Prvo dvorište Palate Topkapi koje se zove Dvorište Janičara. Tu je danas praktično zeleni pojas i tu se slobodno ulazi. Za ulazak u Drugo dvorište, tj., u Palatu Topkapi potrebno je da se prođe Srednja kapija.
Srednja kapija
Kada smo ušle u Drugo dvorište, Sneža i ja smo prvo obišle kuhinje, jer su nam one bile na putu posle prolaska bezbednosne provere i očitavanja ulaznica. Ipak, ove kuhinje „sakrivene“ od vrta visokim zidom nisu bile obično mesto koje mi imamo po našim domovima. A, ne. Ove ovde zauzimaju ozbiljno veliki prostor i u njima je na vrhuncu radilo oko 800 ljudi, pošto je u palati živelo oko 4000 ljudi, a njih je trebalo nahraniti, pogotovo što su neki od njih jeli – carski! Danas je u njima izložena impresivna zbirka porcelana.
Kako smo u luku obilazile Drugo dvorište, tako smo prošle i pored Kapije sreće kroz koju se ulazi u Treće dvorište, ali smo mi u to dvorište otišle nešto kasnije i nešto drugačijim putem.
Kapija sreće
Dok je Palata zaista i funkcionisala kao palata, u Drugo dvorište su redovno dolazili Veliki vezir i ostali članovi Carskog saveta pošto se tu nalazi Sala Carskog saveta gde su se četiri puta sedmično vodili sastanci i donosile najvažnije odluke koje su se ticale različitih aspekata vezanih za funkcionisanje Osmanlijskog carstva – od pitanja daljih osvajanja do toga kome treba da se skine glava. Zanimljivo je da nijedan sultan nije lično prisustvovao ovim sastancima, ali ih je pratio kroz mrežasti paravan iz prostorije na spratu. Ako mu se neka odluka ne bi dopala, on bi zatvorio prozor (što su veziri znali), sastanak bi onda bio na brzinu završen, a veziri bi onda otišli u Komoru za prijeme gde bi se oko date stvari ipak dogovorili sa sultanom lično.
Sala Carskog saveta, ulaz
Sala Carskog saveta, detalj
Sala Carskog saveta, unutrašnjost (gore levo se vidi prozor kroz koji je sultan slušao šta se dešava na sastanku)
Odmah pored Sale Carskog saveta nalazi se takozvana Spoljna riznica gde je izloženo različito oružje. Mene to uopšte nije zanimalo, ali smo kasnije, kada smo se vraćale iz obilaska ostatka palate Sneža i ja ipak tu svratile jer je u vreme naše posete glavna Carska riznica bila zatvorena zbog renoviranja, pa su neki od najvažnijih eksponata bili preneseni upravo ovde. Dva najznačajnija eksponata su Bodež iz Topkapija koji je ukrašen sa tri neverovatno velika smaragda i dijamant Kašikči (Kašikar) koji ima 86 karata i jedan je od najvećih na svetu.
Sledeće što smo obišle bio je Harem, ali pre nego što smo krenule sa tim delom, svratile smo u jedan kafe, kupile malo tečnog osveženja, a zatim sele na klupu. Meni su bile veoma zanimljive dve devojke koje su sedele na klupi preko puta naše.
Ove očigledno ne znaju za našu izreku „Ko se Sunca krije, bolje da ga nije“
Posle ove pauze ušle smo u Harem. U Haremu su živeli sultan, njegova majka, njegove žene, brojne konkubine, kao i deca do određenog uzrasta. Da bi oni svi funkcionisali bile su potrebne i sluge, a to su bili crni evnusi. U ovaj deo niko drugi sem prethodno nabrojanih nije mogao niti smeo da uđe.
Harem se sastoji od oko 400 prostorija (krenulo se od znatno manjeg broja pa su vremenom dograđivane i druge da bi se svi smestili), a sve je to povezano brojnim hodnicima i unutrašnjim dvorištima.
Vrlo brzo po ulasku, može da se prvo svrati u deo u kojem su živeli crni evnusi. Tu su najznačajnije keramičke pločice iz 17. veka. Razne izvanredne keramičke pločice mogu naravno da se vide i u drugim delovima, ne samo Harema, već i čitave Palate.
Deo harema u kojem su živeli crni evnusi
Detalj keramičkih pločica iz 17. veka
E, sad... U haremu, dakle, postoji veliki broj prostorija. Nisu sve ni dostupne posetiocima, ali se prolazi kroz neke od važnijih delova. To obuhvata Carsku salu, ali i Kupatila za Sultana i Kraljicu majku. Osmanlije su pridavali izuzetnu važnost čistoći fizičkog tela i kupatila su veoma važan deo njihove sveukupne kulture. S druge strane i tu se mogu sagledati određeni aspekti života u Haremu, kao što je pozlaćeni „kavez“ koji ograđuje deo gde se kupao sultan čime je on praktično bio zaštićen u trenucima kada je praktično bio najranjiviji.
Deo kupatila namenjen sultanu
Jedna od brojnih česama u okviru kupatila u Haremu
Detalj iz kupatila u Haremu
Što se tiče Carske sale, ona je služila da bi se carsko domaćinstvo okupljalo kada su u pitanju bile formalne prilike – venčanja, ceremonije vezane za rođenja, religiozni praznici, kao i da bi se čestitalo novom sultanu nakon njegovog ustoličenja.
Carska sala
Iznad Carske sale se nalazi najveća kupola u okviru Palate, dok se na gornjoj slici vidi galerija na kojoj je sedela sultanova majka (po pravilu, posebno bitna i uticajna), kao i druge žene, a tu je i baldahin ispod kojeg se nalazio sultanov tron.
Carska sala, baldahin za sultanov tron
Koliko je čistoća fizičkog tela bila bitna Osmanlijama, vidi se lepo i na gornjoj slici, gde odmah pored baldahina postoji i česma.
Sledeća važna prostorija je privatna soba Murata III i to je najstarija sačuvana prostorija u okviru Harema u kojem su se često izvodile različite popravke i prepravke. Ono što je bitno za ovu sobu, kao i za čitav ostatak obilaska Istanbula, jeste da smo se Sneža i ja ovde praktično po prvi put susrele sa delom Mimara Sinana, tj., arhitekte Sinana. U pitanju je najpoznatiji arhitekta Osmanskog carstva koji je bio aktivan u 16. veku u vreme vladavine sultana Sulejmana Veličanstvenog, Selima II i Murata III.
Privatna soba Murata III
Između ostalog su ovde korišćene najfinije keramičke pločice iz Iznika koje su u to vreme bile na vrhuncu.
Privatna soba Murata III: male niše i fontana
Zatim smo izašle u jedno od dvorišta koje se zove Dvorište miljenica, a misli se na omiljene sultanove konkubine. Odatle se pruža lep pogled ka uskom zalivu Zlatni rog i delu Istanbula koji se zove Galata.
Dvorište miljenica: u daljini se vidi Toranj Galata, a sa leve strane je zid Apartmana Prestolonaslednika
Dvorište miljenica: spoljni zidovi Apartmana Prestolonaslednika pokriveni keramičkim pločicama
Naravno, u Haremu može da se vidi još mnogo toga, ali pre ili kasnije završite sa njegovim obilaskom i onda pređete u Treće dvorište. Tu se nalazi nekoliko objekata veoma važnih za funkcionisanje Palate.
Kada sam malopre pomenula Komoru za prijeme, tu sam mislila upravo na jedan objekat koji se nalazi u Trećem dvorištu.
Komora za prijeme
Građevina ima oblik Osmanlijskog kioska sa stubovima i velikom strehom. Tu se upravo nalazio glavni sultanov tron i tu je sultan obavljao poslove sa svojim visokim zvaničnicima, ali je takođe tu primao i strane poslanike i ambasadore, primajući brojne poklone za koje je bio napravljen poseban prozor da bi se oni tu stavili i prikazali sultanu.
Komora za prijeme
U Trećem dvorištu se nalazi Biblioteka Ahmeda III i Carska riznica koja je u vreme naše posete bila zatvorena zbog renoviranja, ali kao što sam već rekla najvredniji eksponati su bili preneseni u Malu riznicu. Međutim, svakako bi bilo lepo obići Carsku riznicu kako valja, jer je ona jedan od važnijih delova Palate-muzeja.
U ovom dvorištu se nalazi i posebna Komora za čuvanje svetih relikvija. Tu su izloženi neki od najsvetijih relikvija muslimanskog sveta. Posetioci se propuštaju u manjim grupama da bi se obezbedilo da svi mogu lepo da pogledaju izložene relikvije, mada one svakako imaju mnogo dublje značenje za vernike nego za posetioce koje tu dovodi samo radoznalost.
Treće dvorište
Nas je poseta dalje odvela i u Četvrto dvorište gde smo prvo otišle na terasu kod restorana odakle se pruža divan pogled na Bosfor.
Bosforski moreuz
I u Četvrtom dvorištu postoji niz objekata i tu su sultan i njegova brojna porodica mogli da provode svoje slobodno vreme. Ranije se dvorište smatralo jedinstvenim prostorom sa Trećim dvorištem, ali se danas ona ipak smatraju odvojenim, jer na kraju krajeva imaju i drugačiju funkciju.
Bagdadski kiosk
U Četvrtom dvorištu postoje dva nivoa i mi smo se posle šetnje po nižem nivou popele do dela gde se nalazi nekoliko bitnih objekata. Jedan od njih je i Bagdadski kiosk koji sam ja nešto više slikala nego druge, jednostavno jer se tako potrefilo, a ujedno i njegov izgled daje približnu sliku i o drugim građevinama.
Bagdadski kiosk sa staze kojom se penje na viši nivo
Bagdadski kiosk je posle 1638. godine podigao sultan Murat IV da bi obeležio svoje osvajanje ovog grada. Sama građevina je bitna jer predstavlja poslednji primer klasične dvorske arhitekture.
Bagdadski kiosk: unutrašnjost – zidovi i kupola
Bagdadski kiosk: unutrašnjost – impresivno ukrašeni zidovi, niše i prozori
Bagdadski kiosk; dok smo mi obišle unutrašnjost Sunce je na trenutak probilo oblake
Ispred Bagdadskog kioska se nalazi Mermerna terasa i moram da priznam da mi se ona čini kao glavni povod zašto se posetioci tu zadržavaju. Razlog leži u činjenici da se i odatle pruža divan pogled prema uskom a dugačkom zalivu Zlatni rog.
Zlatni rog
Osim tog pogleda, na ovoj terasi se nalazi i Iftar kiosk ili paviljon koji se tako zove jer je tu sultan obično uveče prekidao post tokom meseca Ramazana nakon što bi Sunce zašlo. I odatle se pruža divan pogled na Zlatni rog. Danas mesto služi u mnogo profanije svrhe – omiljeno je među posetiocima da bi se fotografisali. I nas dve smo se tu slikale, ali je meni pravi izazov bio da uhvatim makar jedan sekund kada u kadru nikoga od ljudi nije bilo.
Iftar kiosk na Mermernoj terasi
Kako oko Mermerne terase postoji još par zanimljivih objekata i njih smo posetile, a onda lagano krenule ka izlazu.
Bazen i objekti oko Mermerne terase
Da bi se izašlo iz Palate Topkapi, potrebno je da se posetilac jednostavno vrati u pravcu iz kojeg je i došao. To je podrazumevalo ponovni prolazak kroz Treće dvorište, a zatim i Drugo. Kao što sam pomenula, mi smo u povratku dok smo bile u Drugom dvorištu svratile u Spoljnu riznicu da bismo videle onaj bodež i dijamant.
Sala Carskog saveta sa Tornjem pravde koji se uzdiže iznad nje, levo, i Spoljna riznica, desno
Uskoro smo se vratile i u Prvo dvorište gde smo između drveća ponovo videle obrise Crkve Sv. Irine.
Prvo dvorište; na desnoj strani slike malo dalje se nalazi Crkva Sv. Irine
Kada se prođe kroz Carsku kapiju, koja je glavni ulaz u Palatu Topkapi, odmah se naiđe na Česmu sultana Ahmeda III koja je sagrađena 1728. godine.
Česma sultana Ahmeda III
Na desnoj strani u odnosu na izlaz kroz Carsku kapiju nalazi se omanji Muzej tepiha. Ja sam davnih dana imala jednu koleginicu na poslu koja je veoma volela orijentalne tepihe (i mnoge druge stvari), tako da sam puno toga naučila od nje kada smo u pauzama posla čavrljale. Zato mi je i bilo zanimljivo da ovde svratim, a Sneža me je pratila. Mislim da se uopšte nije pokajala.
Ručno tkani tepih iz 16. veka; veličina mu je impresivnih 6,6 m x 3 m
Posle ovoga smo otišle i do Cisterne bazilike, ali je red bio dugačak (tu nam propusnica za muzeje nije važila), a nama se nije dopalo da baš čekamo u tom trenutku jer smo bile i umorne i po malo gladne. Zato smo otišle u jedan restoran koji je bio dosta turistički, ali ni najmanje nije smetalo, jer smo sedele na debelim jastucima na podu i tu smo pojele divne „turske palačinke“ punjene sirom koji se topi i spanaćem, a takođe smo popile i tursku kafu. Praktično je kao naša, ili bolje rečeno, mi kuvamo kafu kao što je Turci kuvaju, jedino mislim da se zrna za njihovu kafu nešto duže prže i kafa je imala malo kiseliji ukus od onog koji mi obično imamo.
„Turske palačinke“ i turska kafa