Kola smo koristile još jedan dan, a to je bilo da bismo otišle u pravcu zapada i do grada Pafos. Prvo odredište nam je bio arheološki lokalitet Kurion koji je smešten nepunih 20 km zapadno od Limasola. Kurion važi za iskopine sa najlepšim pogledom na Kipru, i on to verovatno i jeste, a taj efekat dobre pozicije bio je dodatno pojačan blistavim, sunčanim danom.
Mada prva naselja u ovom kraju potiču iz 5.-6. milenijuma pre nove ere, ipak je glavni procvat grad Kurion doživeo u rimsko doba i kasnije u ranom hrišćanskom periodu. Lokalitet se pruža duž uzvišice koja se nadvija nad Sredozemnim morem. Mi smo krenule u obilazak od Eustolijeve kuće. To je originalno bila privatna vila koja je kasnije pretvorena u antička kupatila. Danas je pokrivena krovnom konstrukcijom koja štiti ne samo ostatke građevine, već i divne mozaike koji tu mogu da se vide.
Kurion, Eustolijeva kuća
Ipak, verovatno najimpresivniji objekat, koji je gotovo simbol Kuriona, jeste njegovo pozorište. Ono potiče iz 2 veka pre nove ere, a prošireno je u 2. veku nove ere. Par milenijuma kasnije pozorište je restaurirano i danas se često koristi za koncerte i predstave. Kulise pozorišta su zelena polja i ogromno plavo Sredozmeno more.
Kurion, antičko pozorište
Kurion, antičko pozorište kome su kulise Sredozemno more
Nešto dalje, nalazi se Kuća zemljotresa. To je rimska kuća s kraja 1. veka i početka 2. veka nove ere. Njen naziv potiče od činjenice da je 365. godine nove ere ovaj kraj pogođen katastrofalnim zemljotresom, pa je i ova kuća tada uništena, a prilikom njenog okopavanja i istraživanja nađeni su ljudski ostaci i artefakti koji potpuno jasno prikazuju kako se ovde nekada živelo.
Veoma blizu ove kuće nalazi se divan vidikovac sa klupom, tako da smo tu napravile kraću pauzu da bismo uživale u prirodnim lepotama.
Kurion, divan vidikovac blizu Kuće zemljotresa
Dalje u okviru lokaliteta mogu da se vide ostaci rano hrišćanske bazilike i agore, a u blizini je i Nimfeum, kompleks hramova posvećenih nimfama, koji je sagrađen od 1. veka nove ere do 365. godine, tj,. dok ih nije protresao zemljotres.
Posebno mi je bilo drago kada sam i bez ikakvih tabli znala da prepoznam terme, tj., njihov deo gde se u rimsko doba obezbeđivalo podno grejanje. Zašto? Zato što sam to naučila tokom svoje posete Viminacijumu kod Kostolca u Srbiji. Naime, u nekim prostorijama se vidi da postoje stubići od cigli, a po obodima tih prostora, gde nije došlo do urušavanja, vide se i ploče koje su bile postavljane preko tih stubića. Stubići su niski i ako su celi dosežu samo do nivoa poda. U susednoj prostoriji se palila vatra i zagrevao vazduh, koji je zatim tunelom ulazio u taj prostor sa stubićima, a ispod ploča po kojima se hodalo i ... ta-daaa!!! Eto nam podnog grejanja. Dakle, svuda po ruševinama iz rimskog perioda gde se vide ti stubići od cigala može da se prepozna prostor gde se pod zagrevao, a to je po pravilu bilo po termama, tj., javnim kupatilima.
Kurion, sistem podnog grejanja
I na kraju ovog lokaliteta mogu da se posete i Kuća gladijatora i Ahilova kuća koje se tako zovu zbog divnih mozaika sa datim temama koji ukrašavaju podove ovih objekata.
Sve u svemu, poseta Kurionu je bila veoma prijatna i zadovoljavajuća, nakon čega smo nastavile dalje u pravcu zapada vozeći se putem koji vodi pored obale. To nam je bilo bitno jer je sledeći cilj našeg izleta bilo porodilište. I to ne bilo kakvo, već mesto gde je rođena ni manje ni više nego jedna boginja. Kao priprema za ovu priču, treba samo da se pogleda Botičelijeva slika „Rađanje Venere“ iz muzeja Ufici (NE Ufići!!!) u Firenci i biće jasno o čemu pričam. Uz opasku da je Botičeli bio Italijan i pod starorimskim uticajem, pa otud Venera. Naravno, u pitanju je Afrodita, starogrčka boginja ljubavi i lepote, koja je rođena iz pene upravo na Kipru, ovde blizu Pafosa. Dok smo se približavale mestu koje se naziva Petra tu Romiu ili mesto rođenja Afrodite, a ja to zovem Afroditina stena, jer mi je tako lakše, naišle smo na par vidikovaca i tu smo se zaustavile da bismo uživale u istinski božanskom pogledu.
Afroditina stena (to je ona bliže vrhu slike koja je „spojena“ sa plažom)
Afroditina stena
Posle kraćih pauza, ostavile smo kola na parkingu, a onda prošle kroz uski tunel koji vodi ispod puta i tako izbile na plažu. Ta velika Afroditina stena se prosto naslanja na plažu i kada se frontalno gleda prema njoj, plaža se pruža i levo i desno. Levi deo je sav od belih kamenih oblutaka, ali na desnom delu, ispod tog sloga kamenih oblutaka ima i tamnog peska i moja slobodna procena je da je Afrodita rođena baš tu. Zamislite da je boginja, tek rođena i nežnih stopala, morala svoj prvi korak na zemlji da učini na onom levom delu plaže gde je samo kamenje. Pa izlomila bi se jadna sva!
Afroditina stena – evo plaže, evo peska, evo morske pene
Verovatno je veliko zadovoljstvo kupati se na ovoj plaži, sa ovako lepim prizorima, u vreme kada je more toplo. Bez obzira na sunčan dan, nas dve ipak nismo bile spremne da se u januaru zamočimo u vode Sredozemlja, mada je bilo nekih posetilaca kojima ni temperatura vazduha ni temperatura vode nije bila suviše niska.
Posle ovoga, cilj nam je bio da obiđemo lokalitet koji se nalazi na Uneskovoj Listi svetske baštine. U pitanju je arheološki park Kato Pafos. Ovo kulturno dobro se prostire na tri lokacije. Nama je prva na putu bila ona koja se nalazi u selu Kuklija. Tu u okviru iskopina Palaipafosa koji je nekada bio jedan od najpoznatijih hodočasničkih centara stare Grčke i starog Rima postoje ostaci Afroditinog svetilišta i muzej. Originalno je tu bio veliki hram, zidovi kiklopskih dimenzija, monumentalni ulaz i nekoliko građevina koje su se koristile za bankete religiozne prirode. U srednjem veku je na ostacima svetilišta bio napravljen pogon za proizvodnju šećera i to je dovelo do velikog uništavanja originalnih građevina. Osim toga, u južnom delu je sagrađen i administrativni centar za kontrolu proizvodnje šećera u regionu. Tu je danas smešten muzej.
Ostaci Afroditinog svetilišta u selu Kuklija
I onda smo konačno krenuli put Kato Pafosa. Meni je u glavi bila poprilična zbrka šta se kako tačno zove i kuda treba da se ide, jer su tako zbrkane bile i informacije na koje sam nailazila i nekoliko različitih naziva koji se paralelno koriste, ali su nam zaista dobro pomogle table pored puta koje su nas dovele do odredišta. Kulturno dobro „Pafos“ sastoji se u stvari od tri dela na dva lokaliteta. Prvi je onaj u Kukliji, a druga dva dela koja se smatraju istim lokalitetom su Kato Pafos i Grobnice kraljeva bez obzira što su odaljeni nekoliko kilometara jedan od drugog. Dan se već polako primicao kraju, tako da je rezultat bio da nismo stigle da posetimo Grobnice kraljeva, a i Kato Pafos smo obišle samo u jurnjavi. Ipak, bila je to veoma dobra informativna poseta. Kada nešto ne uspem da vidim odnosno posetim na svojim putovanjima, ja se obično tešim tako što kažem: „Uvek treba nešto ostaviti za sledeći put.“ To je i ovom prilikom slučaj. S druge strane, nije u pitanju samo tešenje. Naime, mozaici sa ovog lokaliteta su među najlepšima na svetu. Dosta njih je zaštićeno pod različitim objektima (npr. Aionova kuća i Dionisova kuća), dok su neki na otvorenom i mogu lepo da se vide, ali je bilo jasno i da na otvorenom ima još mozaika koji su bili konzervirani tokom zime – stavi se zaštitna presvlaka od nekakvog najlonskog platna, a onda se preko toga rasporedi fini sloj peska ili šljunka. Drugim rečima, čak i da smo imale više vremena, ne bismo videle sve, a to znači da ovo praktično predstavlja poziv za novu posetu Kipru, ali kada je lepo vreme. Sam lokalitet apsolutno zavređuje minimum 3-4 sata laganog obilaska.
Kato Pafos, mozaik u Aionovoj kući
Kato Pafos, mozaik u Tezejevoj kući
Kato Pafos, mozaik u Dionizijevoj kući
U okviru Kato Pafosa, osim mozaika i ostataka kuća čije su podove ti mozaici krasili, postoje i mali Odeon koji se danas koristi za koncerte i pozorišne predstave, rimska Agora, veliko pozorište, ostaci rane hrišćanske bazilike, kao i ostaci franačkog zamka iz 13. veka koji je uništen u nekom zemljotresu.
Tu negde nas je dočekao i kraj dana. Osim par turista, lokalitet je već bio potpuno pust. Kako smo se približavale izlazu, shvatile smo da je sve zatvoreno i da nema nikoga od zaposlenih, pa smo bile zbunjene. Ipak, postoje vrata od metalnih šipki koja se vrte u krug, ali samo u jednom smeru, tako da je moguće da se izađe sa lokaliteta. Još malo šetnje oko luke u Pafosu i bilo je vreme da se vratimo u Larnaku.
Nebo iznad Kato Pafosa
Poslednjeg dana smo otišle do još jedne crkve koja se nalazi u selu Kiti 7 km zapadno od Larnake, a to je crkva Angeloktisti što znači da su je izgradili anđeli. Crkva koja se danas vidi potiče iz 11. veka, ali je ona sagrađena na ostacima rane hršćanske bazilike. Izuzetno je lepa spolja, ali je atmosfera koja je vladala u njenoj unutrašnjosti bila nešto posebno.
Crkva Angeloktisti u selu Kiti
Poslepodne smo provele šetajući ili pijući kafu kod plaže Makenzi, ali i sabirajući utiske na kraju boravka na Kipru.
Kipar je poznat kao ostrvo sunca. Ja bih dodala i kao ostrvo crkava i mačaka. O nekim crkvama sam već pričala, a mačke do sada nisam pominjala. Nema šta da se tu pominje – jednostavno ih ima zaista puno i na svakom koraku. Ipak, da budem i malo ozbiljna. Suština je da na prvi pogled može da se čini da Kipar nudi „samo“ plaže i letnji provod, ali taj utisak veoma vara. Da bi se ostrvo dobro ispregledalo, a i da se čovek odmori, potrebno je nekoliko sedmica. Ili, što je verovatno mnogo bolje, da se čovek ovde vraća u više navrata.