Kolumbija 2024, 12. deo (Leticija, Puerto Narinjo)

Posle relativno fino prospavane noći u Leticiji, u kolumbijskoj Amazoniji, lagano sam se probudila jer sam prevoz za Puerto Narinjo (Puerto Nariño) imala tek nešto kasnije pre podne. I dalje sam osećala izvestan umor kao posledicu prehlade ili neke slične bolesti, ali mi je sada uglavnom problem pravio suv kašalj. Povremeno bi se smirio, ali mi je povremeno pravio velike probleme i dodatno me iscrpljivao. Međutim, nije tu bilo neke velike pomoći, tako da sam posle par banana koje sam pojela kao doručak sedeći u dvorištu ispred sobe u okviru pansiona u kojem sam boravila izašla na ulicu i malo prošetala.

Doručak ispred sobe

Htela sam da popijem kafu, a za to sam izabrala neku lokalnu kafanu i klub za bilijar. Kafa je bila odlična.

Mesto za kafu

Prethodnog dana sam po povratku sa rečnog ostrva Santa Rosa u Peruu svratila kod prevoznika i kupila kartu za brod koji vozi do mesta Puerto Narinjo, tako da ovog jutra nisam morala baš da žurim i to mi je svakako prijalo. Ipak, prevoznik insistira da se do pristaništa dođe sat vremena pre polaska, tako da sam se uskoro vratila do pansiona, uzela svoje stvari i prebacila do luke i splava sa kojeg se ukrcavalo u brod.

Splav za ukrcavanje na brod za Puerto Narinjo

Prevoz između Leticije i Puerta Narinja obezbeđuju dve kompanije i one obe za to koriste malo veće, brze čamce. Prtljag se stavi na krov, a putnici se ukrcaju u taj natkriveni prostor.

Prevoz za Puerto Narinjo

Razdaljina između ova dva mesta, pri čemu je Leticija grad, a Puerto Narinjo selo, iznosi oko 70 km. Ovim brzim čamcima je za to potrebno oko 2 sata, s tim što na više mesta pristaju uz obalu da bi neki putnici izašli, a neki se ukrcali na brod.

Dok sam čekala da krenemo, ugledala sam fascinantno jato američkih crnih lešinara (Coragyps atratus).

Još dok sam u Beogradu osmišljavala svoje putovanje po Kolumbiji, pa tako i ovaj kratki boravak u Amazoniji i prebacivanje do Puerta Narinja, sama pomisao da ću imati priliku da plovim Amazonom ispunjavala me je gotovo začuđujućom količinom radosti. To se nastavilo i prethodnog dana kada sam prešla u Peru da bih jela seviće, ali i ovog dana. Suština je da sam ova dva sata putovanja provela gotovo neprestano snimajući svoju okolinu, što foto-aparatom, što mobilnim telefonom, što video-kamerom. Naravno, neće se sve to naći u ovoj priči sa putovanja, ali ima tu i dosta materijala.

Za početak, evo kompilacije snimaka koje sam uradila video-kamerom gde se vidi početak plovidbe, kako izgleda kada se punom brzinom jezdi po Amazonu, ali i kako sve mogu da izgledaju „pristaništa“ gde brzi čamac pristaje da bi putnici, što lokalno stanovništvo, što posetioci, mogli da se ukrcaju i iskrcaju. Duž Amazona, na više mesta, može da se odseda i nije neophodno da se boravi u Leticiji ili Puerto Narinju. Pretpostavljam samo da je neophodno da se prilikom kupovine karte naglasi gde će putnik da se iskrca.

Takođe sam uradila i kratak video koristeći snimke napravljene mobilnim telefonom.

A što se tiče fotografija, tu je naravno sama reka Amazon bila glavna stvar.

Amazon

Na mojim fotografijama su i boje delimično različite u zavisnosti da li sam snimala foto-aparatom ili mobilnim telefonom, ali se takođe i nebo menjalo. U jednom trenutku sam bila oduševljena oblacima.

Amazon

Takođe su mogle da se vide i različite vrste vegetacije. Neke su plutale po reci, a pored reke je jasno mogla da se razaznaju različita biljna staništa.

Biljni svet po Amazonu i oko njega

Na nekim mestima su mogli da se vide slojevi zemljišta. Ne znam, naravno, ovo sivo polje koje se vidi na sledećoj fotografiji šta je, mada iz daljine deluje poput stene koja se osipa. S druge strane, od druga koji se razume u ove stvari i u živi svet Amazonije saznala sam da je najređa stvar ovde upravo – kamen.

Biljni svet po Amazonu i oko njega

Na više mesta duž reke mogu da se vide i jasni tragovi ljudskih intervencija, poput plantaže banana koja se vidi na sledećoj fotografiji.

Biljni svet po Amazonu i oko njega

Ali, ljudi su ovde prisutni i u drugim vidovima.

Ljudi i njihove aktivnosti duž Amazona

Na primer, ko ovde prolazi svojim čamcem, može da svrati i u jedan bar...

Ljudi i njihove aktivnosti duž Amazona

Ili, da svrati u prodavnicu i kupi benzin, gazirana bezalkoholna pića ili pivo. Sve lepo piše.

Ljudi i njihove aktivnosti duž Amazona

Ovi preduzetnički poduhvati najčešće postoje blizu mesta za pristajanje koja su manje ili više formalna. Na nekim od njih mogu da pristaju i ovi brzi čamci koji plove duž Amazona.

Mesto za pristajanje duž Amazona

Kod jednog takvog pristaništa sam se oduševila kada sam videla da se čitavo maleno naselje koje tu postoji zove – Makedonija ili Masedonia (Macedonia). Pošto imam dragu drugaricu Sašku rođenu u Severnoj Makedoniji, morala sam to da slikam i da joj to kasnije pošaljem.

Makedonija u sred Amazonije

Ali, osim što ima lokalnog stanovništva koje živi na obali Amazona, tu dolaze i posetioci iz raznih delova sveta, a za njih treba obezbediti i smeštaj. Na sledećoj fotografiji se, osim objekata uz obalu, može gore desno videti krov znatno veće kuće, a na sledećih par fotografija se još i bolje mogu videti različiti veći objekti koji se verovatno koriste u turističke svrhe.

Detalji koji se mogu videti duž Amazona

Ali, osim reke, vegetacije i tragova ljudskih aktivnosti, uspela sam na svoje ogromno oduševljenje da uočim i čak snimim jednu divnu pticu. Ovo je krupnokljuna čigra (Phaetusa simplex).

Krupnokljuna čigra

Posle dva sata vožnje i mog intenzivnog uživanja u iskustvu, došli smo i do Puerta Narinja. Evo i karte koja pokazuje gde se to nalazi:

Puerto Narinjo je manje naselje u okviru istoimene opštine i ono je osnovano 1961. godine. Stanovnici kojih ima oko 6000 uglavnom su pripadnici plemena koja ovde tradicionalno žive.

Puerto Narinjo

Pošto je ovo drugo naselje po veličini u okviru kolumbijske Amazonije, onda je i pristanište malo ozbiljnije napravljeno, pa se tu preko nekakve vrste mosta dolazi do kopna. Ja sam to iskoristila da bih lepo snimila i pogled, a i samu sebe.

Puerto Narinjo

Stigla sam u Puerto Narinjo

Još dok sam stajala na doku upoznala sam se sa troje putnika poput mene, jer smo svi odsedali u istom „hotelu“. Pošto se taj „hotel“ nalazi van Puerta Narinja, dogovor je bio da će oni poslati čamac da nas sačeka, a „hotel“ se reklamirao kao mesto koje ima restoran, tako da tamo može da se jede u toku dana i činjenica da je on udaljen od naselja nije trebalo da predstavlja nikakav problem. Međutim, ovde nam je momak koji je došao po nas rekao da restoran u „hotelu“ ne radi, pa je bolje da jedemo u naselju i dao nam je preporuku gde to možemo da obavimo.

Tako smo nas četvoro, Džesika iz Engleske, Đakomo, Italijan koji živi u Parizu, Felipe, Kolumbijac koji živi u Holandiji i ja krenuli u kratku šetnju po Puertu Narinju, sa namerom da tu i ručamo.

Puerto Narinjo

Ja sam pored natkrivenog sportskog terena videla i pijacu, pa sam tu kupila neko voće da mi se nađe za kasnije.

Puerto Narinjo

Puerto Narinjo je zanimljiv kao urbano naselje jer je tu zabranjeno korišćenje motornih vozila, uključujući i motore. Ovo se često naglašava, pa se ističe da je Puerto Narinjo ekološko naselje. Koliko sam shvatila, jedino motorno vozilo koje ovde funkcioniše je nekakav traktor koji sakuplja đubre iz kanti ispred kuća.

Dok sam bila na brodu koji se kretao srazmerno brzo nisam ni osetila vrelinu tropskog sunca. Ovde, međutim, bez vetra u kosi, vrućina i visoka vlažnost vazduha su se uveliko osećali, a hlada i nije bilo previše.

Puerto Narinjo

Zato smo uskoro svo četvoro otišli u taj restoran koji nam je preporučen i hrana je stvarno bila dobra.

Ručak u Puertu Narinju

Dogovor je bio da se za oko sat vremena ponovo nađemo u pristaništu, a onda ćemo se prebaciti do „hotela“. Ja sam čekanje na prevoz iskoristila da bih još malo fotografisala Amazon i detalje vezane za njega.

Vožnja po Amazonu

Kupanje u Amazonu

Puerto Narinjo se nalazi na ulazu u jedan rukavac Amazona, ili je to zapravo produženo ušće jedne manje reke, Loretojako, sve zavisi kako se na to gleda.

Pogled sa pristaništa: levo se vidi glavni tok Amazona, a desno je taj rukavac

U međuvremenu smo nas četvoro počeli jako fino da se družimo i čavrljamo, pa smo se tako i ukrcali na čamac, a onda smo morali i da se slikamo.

Društvo sa Amazona

Kako će se ispostaviti, bili smo zainteresovani za iste stvari, tako da smo narednog dana išli zajedno na dve ekskurzije i to je bilo izuzetno prijatno i veselo druženje.

Za sada smo se, međutim, samo prebacili do smeštaja.

Smeštaj na obali Amazona

Nakon što sam ostavila stvari u sobi i presvukla se, otišla sam do bazena koji postoji u ovom „hotelu“. Ja nisam oduševljena bazenima, ali mi je ovde ideja više bila da se malo odmaram, jer i tako i tako ovog popodneva nisam imala nikakvih planova.

Tu sam se slatko iščavrljala sa Đakomom (nas dvoje smo u svakom slučaju bili najpričljiviji članovi naše „četvorke“), a takođe sam iskoristila i trenutak kada je jedan lep i zanimljiv leptir sleteo na stazu oko bazena. U pitanju je najverovatnije primerak vrste Diaethria euclides, a svakako je u pitanju rod Diaethria. Zanimljivo je da se leptiri iz ovog roda na španskom zovu 88, zbog šare na krilima.

Leptir iz roda Diaethria

Posle sam otišla u sobu i istuširala se, a onda malo šetala po imanju koje pripada „hotelu“. Najlepše mi je bilo da idem do obale reke.

Imanje pored Amazona

Kada sam stigla do same obale, na nebu su se nakupili izuzetno tamni oblaci i to je stvaralo veoma dramatičnu sliku. Ja sam bila apsolutno fascinirana!

Amazon i nebeska dešavanja

Kiša nije počela da pada na mestu gde sam ja stajala, a već 15-ak minuta kasnije su se oblaci premestili, izgubili tamnu boju, a sunce se probilo i to je ponovo stvaralo izuzetno lepu sliku, samo malo drugačiju. Uzgred, januar je jedan od najkišnijih meseci u Amazoniji, tako da sve ovo nije ni bilo čudno.

Amazon i nebeska dešavanja

Rekla sam da kiša nije ovom prilikom padala na mestu gde sam stajala, ali jeste padala na drugom mestu. Tako se pojavila duga!

Amazon i nebeska dešavanja

Ovde sam napravila i kratak video-snimak, tek da se stekne bolji utisak o prizorima i zvucima kojima sam bila okružena.

Sva ova dešavanja na nebu nisu imala nikakvog uticaja na neke ljude koji su verovatno morali da idu svojim poslom bez obzira na vremenske uslove.

Amazon

Zatim sam malo šetala po imanju i slikala ptice, a onda sam se pred sam zalazak sunca kada je nebo ponovo pravilo neku svoju dramu vratila na obalu da bih još malo uživala u smiraju dana nad Amazonom. Bila sam van sebe od sreće!

Amazon i nebeska dešavanja

Što se ptica tiče, Amazonija je poznata po velikom broju različitih vrsta – ima ih oko 1300! Naravno, ovakvo bogatstvo biosfere postoji i kod ostalih životinjskih i biljnih vrsta. Ja sam ovde praktično boravila samo dan i po, i osim što sam otišla na dva poludnevna izleta narednog dana, nisam se mnogo pokretala. Pa ipak, bez nekog velikog truda, uočila sam i snimila oko 15 vrsta ptica.

Mali lažni kiskadi (Myiozetetes similis)

Crnokljuni drozd (Turdus ignobilis)

Verovatno su najimpresivnije bile žutoleđe kacike (Cacicus cela).

Žutoleđa kacika

One su na jednom velikom drvetu imale svoje pravo naselje i toliko je to meni bio očaravajući prizor da sam u nekoliko navrata pokušavala da ih što bolje snimim. Otud čak dva video-snimka iste vrste, ali ima smisla da ih bude dva. Dok sam snimala prvi, duvao je vetar i talasao grane, ali to nije uopšte ometalo ove ptice da nepogrešivo uleću u svoje domove. Na drugom snimku se vetar smirio, pa su onda i prizori bili nešto drugačiji.

Takođe sam nešto dalje uočila još jednu zanimljivu vrstu.

Džinovska kravarica (Molothrus oryzivorus)

Nakon što je pao mrak, još sam malo sedela pored reke, a nešto kasnije sam otišla na večeru gde sam se ponovo lepo družila sa svojim saputnicima. Ujedno smo se dogovorili i oko izleta na koje ćemo ići narednog dana. Doduše, Džesika se prijavila da i ovo veče ide u prašumu i juri neke životinje, ali sam ja bila veoma zadovoljna i mirnim završetkom dana.

Posle nekog vremena povukla sam se u sobu i legla, a nešto kasnije je napolju počela da lije kiša. Bili su to divni zvuci i uskoro sam se uspavala.

Menu