U prethodnom nastavku priča sa putovanja po Kolumbiji početkom 2024. godine došla sam do trenutka kada sam ušla u rudnik u kojem se nalazi podzemna Katedrala od soli po kojoj je gradić Zipakira, severno od Bogote, i poznat. Posle početnog pravog hodnika koji je nalik na tunel i koji se blago spušta u dubinu, dolazi se do uglavnom ravnog dela, ulazne rampe, odakle se više podzemnih „prostorija“ nalazi levo i desno.
Pristupni hodnik u rudniku u kojem je Katedrala od soli
Naime, ovaj prostor, bivši rudnik, organizovan je tako da ne obuhvata samo brodove te podzemne crkve, već se u prvom delu nalazi i 14 kapela koje su posvećene Stajanjima na putu Krsta – od trenutka kada su Isusa osudili na smrt do polaganja njegovog tela u grob. Tih trenutaka, tj, situacija po predanju ima 14, pa otud i broj kapela. Na primer, Isus se susreće sa svojom svetom majkom, Simon Kirinejski pomaže Hristu da nosi krst, Isus teši jerusalimske žene, Isusa prikucavaju na krst, itd.
Ja ne znam da li su ove situacije simbolično prikazane u ovim „kapelama“, koje su manji ili prilično veliki prostori (par njih podsećaju na balkone iza kojih je veliki prostor u dubinu gde se očigledno nekada iskopavala so), ali sam ih u svakom slučaju ja lepo i lagano obilazila jednu po jednu. Ovde sada sledi samo nekoliko fotografija, a svakako ne sve. Kao što se može videti na njima, sve su ove kapele osvetljene jakim reflektorima u boji, pri čemu se boje menjaju.
Katedrala od soli, stajanja na putu Krsta, detalj
Katedrala od soli, stajanja na putu Krsta, detalj
Katedrala od soli, stajanja na putu Krsta, detalj
Katedrala od soli, stajanja na putu Krsta, detalj
Katedrala od soli, stajanja na putu Krsta, detalj
Katedrala od soli, stajanja na putu Krsta, detalj
Katedrala od soli, stajanja na putu Krsta, detalj
Pošto se sama katedrala nalazi da dubini od oko 200 m ispod zemlje, onda su povremeno sa visine, tj, sa terasa koje postoje duž pravca obilaska mogle da se vide i neke druge prostorije koje se koriste za potrebe katedrale i posetilaca.
Katedrala od soli, detalj
Katedrala od soli, detalj
Na kraju ove ulazne rampe dolazi se do prostorije u kojoj je kupola. Naime, kako je katedrala napravljena ispod zemlje gde nije bilo moguće da se napravi kupola iznad glavnog broda, koja kao simbol nebesa predstavlja obavezni graditeljski elemenat, onda su to uradili u jednoj od pristupnih prostorija. Kupola je visoka 11m, a prečnik joj je 8 m. Kada sam stigla do te prostorije, tu je bilo dosta mračno, bez obzira na osvetljenost kupole, i jedva sam uspela da napravim kakvu-takvu fotografiju.
Katedrala od soli, kupola
Zatim sam došla i do pevnice koja se nalazi na balkonu s kojeg se direktno gleda na središnji brod katedrale. Levo, na ogradi pevnice, vidi se skulptura arhanđela Gavrila koji je božji glasnik i ljudima prenosi božje odluke, a po verovanju on je najavio i rođenje Jovana Krstitelja i Isusa Hrista.
Katedrala od soli, pevnica
Kao što može da se vidi sa prethodne fotografije, a i sa sledeće, veliki krst koji se nalazi u oltarskom prostoru katedrale takođe je osvetljen, a te boje se i menjaju.
Katedrala od soli, pogled na središnji brod
Pored ove središnje pevnice i njenog balkona, postoji pored još jedna slična konstrukcija i sa tog balkona može da se vidi jedan od bočnih brodova crkve.
Katedrala od soli, pogled na levi bočni brod
Pravac obilaženja zatim vodi prema priprati, a za to je potrebno da se spusti niz stepenice. Taj deo sa stepenicama napravljen je u vidu gotovo lavirinta: prvo se jedno šire stepenište spušta pod uglom, a onda se sa platforme do koje se dođe može proći stepenicama između visokih zidova i tih „prolaza“ ima nekoliko.
Katedrala od soli, spuštanje prema priprati
Na prethodnoj slici se može videti skulptura još jednog anđela koja je postavljena iznad tog dela sa uzanim stepenicama i zidovima. U ovom slučaju se radi o arhanđelu Mihajlu koji drži svitak na kojem piše: „Vi ste so zemlji...“. Osim biblijske simbolike koju ove reči nose, mesto – u rudniku soli – je više nego prikladno.
Što se tiče priprate, to je pre svega naziv za graditeljski elemenat koji se koristi u hrišćanskim crkvama. Jednostavno rečeno, to je prostorija, poput zatvorenog trema, iz koje se ulazi u naos, tj, u brodove crkve. U slučaju Katedrale od soli, priprata bi u tom smislu bila jedan široki tunel u koji se dolazi kada se spusti niz one stepenice koje sam prethodno pominjala.
Katedrala od soli, priprata
Iz ovog tunela se bočnim prolazima ulazi u brodove katedrale, a zidovi su takođe ukrašeni slikama svetitelja, najčešće Bogorodice, ili figurama koje su postavljene u niše.
Katedrala od soli, priprata, detalj
Kako ću kasnije shvatiti, ovaj tunel jednim svojim krajem vodi ka komercijalnom delu katedrale i izlazu, i to je ono što može da se vidi na jednoj od prethodnih slika. Na drugom kraju tunela, koji je odmah kod pomenutih stepenica, nalazi kapela Bogorodica od Gvase (Capilla Virgen de Guasá).
Katedrala od soli, kapela Bogorodica od Gvase
Zbog veoma dobre osvetljenosti ovog prostora, mogla sam na jednom zidu sasvim lepo da vidim naslage kamene soli koja se ovde vadila. Treba reći da se so zapravo dobija iz minerala halita koji je nastao od natrijum hlorida (NaCl) i koji se obično zove kamena so.
Katedrala od soli, detalj
Sada sam ušla u prvi brod na koji se nailazi, a to je Brod rođenja (Nave del Nacimiento) koji je posvećen rođenju Isusovom. U pitanju je ogromna sala koja je visoka 17 m, široka 10 m, a dugačka 80 m. Tu može da stane oko 700 ljudi.
Katedrala od soli, Brod rođenja
Dva najznačajnija elementa ovog broda mogu da se vide ili barem nazru na prethodnoj fotografiji. Jedno je scena rođenja (osvetljeni prostor levo na slici) koja obuhvata skulpture napravljene od peščara.
Katedrala od soli, Brod rođenja, detalj
Drugi važan elemenat je „vodopad“ napravljen od soli u dnu broda koji je svetlima obojen u plavo da bi se time još više simbolizovala reka Jordan u kojoj je Isus kršten.
Katedrala od soli, Brod rođenja, detalj
Uzgred budi rečeno, reka Jordan je sve samo ne plava, ali ovde je ipak u pitanju samo simbolika (videti: https://www.svudapodji.com/jordan-3/ i https://www.svudapodji.com/jordan-4/).
Iz ovog broda može da se pređe u središnji bilo tako što se posetilac vrati do priprate/tunela ili kroz neki od prolaza koji postoje u zidu, pošto su brodovi na više mesta spojeni tim prolazima.
Dakle, središnji brod se naziva Brod života (Nave de la Vida). Nisam uspela da pronađem podatke o veličini, ali je to svakako najveći od tri broda i tu može da stane između 800 i 900 ljudi.
Katedrala od soli, Brod života
Katedrala od soli, Brod života
U dnu broda, tačnije u okviru oltarskog prostora, nalazi se 16 m visok krst napravljen od kamene soli. Kao i čitav prostor, tako se i krst stalno osvetljava različitim bojama.
Katedrala od soli, Brod života
Pre nego što se dođe do klupa, na podu se može videti reljef urađen kao omaž Mikelanđelu i njegovom čuvenom delu iz Sikstinske kapele u Vatikanu – Stvaranje Adama.
Katedrala od soli, Brod života, detalj
Reljef je urađen od kararskog mermera, ali tako da postoje izvesne razlike u odnosu na slikani original – Božja ruka je tri puta veća od Adamove, postoje simboli četiri elementa (vatra, voda, vazduh i zemlja), itd.
Katedrala od soli, Brod života, detalj
Ja sam se sada vratila do ulaza da bih video-kamerom snimila kako izgleda kada se iz priprate/tunela ulazi u središnji brod.
Dakle, samo što sam krenula da pričam o masivnim stubovima koji se mogu videti u naosu, svetla su se ugasila, što je i bilo najavljeno, pa je krenula video-projekcija na zadnjem zidu gde je krst i oltar. Evo skraćenog snimka:
Posle ovoga sam još malo prošetala po središnjem brodu, otišavši do oltarskog prostora.
Katedrala od soli, Brod života, detalj
A što se tiče stubova, evo da završim priču koju sam započela u prvom video snimku. Dakle, četiri masivna stuba, dva u prednjem delu (bliže priprati/tunelu) i dva u zadnjem delu (bliže oltaru) simbolizuju četvoricu Jevanđelista. Oni su izvajani in situ od stene koja čini zidove između brodova i tako prenose ideju da su Jevanđelisti uvek tu bili, ali i da tu ostaju. Malo se bolje mogu videti na sledećoj fotografiji koju sam snimila iz pravca oltara prema ulazu u brod.
Katedrala od soli, Brod života, detalj
Ako se prethodna slika malo bolje zagleda, može da se uoči skulptura arhanđela Gavrila koju sam već pominjala, a koja se nalazi u okviru pevnice.
Katedrala od soli, Brod života, detalj
Sledeći korak u okviru mog obilaska bio je da odem i do trećeg broda, a to je Brod usksnuća (Nave de la Resurrección) koji je visok 17 m, širok 10 m, a dužina mu je 60 m.
Katedrala od soli, Brod uskrsnuća
Ovde se sa desne strane nalazi skulptura Pijete, što je tradicionalni naziv za kompoziciju koja prikazuje Bogorodicu kako prigrljuje mrtvog Hrista skinutog sa krsta. Ono što ovu verziju kompozicije Pijeta koja se nalazi u Katedrali od soli čini specifičnom jeste da su prikazana tri lika: Hristos u sredini, Marija Magdalena levo i Josif iz Arimateje desno. Naime, sva četiri Jevanđelja navode da je Hristovo telo sa krsta skinuo i pokopao upravo Josif iz Arimateje. Što se ženskih likova tiče, tu postoje razlike među Jevanđeljima, ali dva pominju još i Mariju Magdalenu.
Katedrala od soli, Brod uskrsnuća, detalj
Ovde sam završila obilazak Katedrale od soli i njena tri broda, ali je na istom nivou i u neposrednoj blizini bilo još zanimljivosti. Naime, odmah posle formalne katedrale kreće čist komercijalni deo.
Katedrala od soli, komercijalni deo, detalj
Katedrala od soli, komercijalni deo, detalj
Katedrala od soli, komercijalni deo, detalj
Katedrala od soli, komercijalni deo, detalj
Moram da priznam da mi je ovo delovalo veoma vulgarno. Možda ja ne mogu da shvatim sentimente vernika i njihovu potrebu za kupovinom, ali meni se ovaj nivo komercijale ni najmanje ne dopada.
A šta reći za sledeći deo koji takođe može da se poseti, uz određenu doplatu: stotinak metara od katedrale, oltara, najvećeg podzemnog krsta na svetu, slika i figura svetaca i arhanđela, Pijete, nalazi se „Tutankamonov muzej“???!!!
Ulaz u „Tutankamonov muzej“
Ipak, negde u sred ove zbrke od komercijale i potpuno besmislenog unošenja priče o istorijski nebitnom egipatskom faraonu čija je jedina „vrednost“ ta da je njegova grobnica pronađena neopljačkana, pa samim tim i prepuna zlatnih predmeta (!!!), pronašla sam još jedno (za mene) delimično zanimljivo mesto. U pitanju je deo koji se zove Vodeno ogledalo (Espejo de Agua). Naime, tu se nalazi „bazen“ u steni koji je ispunjen vodom, jer to ilustruje način na koji se so danas vadi iz rudnika, a to je putem rastvaranja u vodi, ispumpavanjem, itd. Pošto ovde nema nikakvih dešavanja u samoj vodi, a nema ni strujanja vazduha, tj, vetra, površina vode je savršeno mirna i to stvara efekat ogledala u kojem se odražavaju drvene platforme sa strane i kameni plafon.
Katedrala od soli, Vodeno ogledalo
Sada sam već bila spremna da napustim ovaj bivši rudnik i Katedralu od soli, ali za to je bilo potrebno da malo sačekam u redu, jer sam se na površinu vratila „vozom“, a on ima ograničen broj sedišta.
Katedrala od soli, prevoz ka površini
Izašavši na površinu i svetlost dana, shvatila sam da se osećam bolje nego što sam se osećala kada sam ovde došla, tako da sam se peške spustila do centra Zipakire. To je bila sasvim dobra ideja, jer sam povremeno mogla da uživam u veoma lepom pogledu – pre svega je do izražaja dolazila prava katedrala u gradu koja se nalazi na glavnom trgu.
Zipakira
Zipakira
Zipakira
Hodajući lagano otišla sam do drugog važnog trga, a to je Plasa de la Independensija (Plaza de la Independencia).
Plasa de la Independensija
Tu ima više restorana i kafea, a ja sam sada htela da negde ručam. Dok sam tražila gde ću da sednem, povremeno sam takođe i fotografisala kada bi mi se učinilo da su neki detalji posebno lepi.
Zipakira
Zipakira
Na kraju sam se odlučila za jedan restoran gde sam se naručila jela koja su bila deo dnevnog menija – čorba od piletine i pileće meso sa raznim dodacima.
Ručak u Zipakiri
Ručak u Zipakiri
Posle ove pauze sam krenula ka stanici gde sam htela da uhvatim autobus za Bogotu. Doduše, nisam išla direktno do stanice, već sam malo šetalo okolo-naokolo, ali vredelo je. Ponovo sam s vremena na vreme nailazila na lepe i zanimljive prizore.
Zipakira
U jednom trenutku sam došla i do dela grada gde ima više poslastičarnica, ali sam u stvari bila sasvim sita od ručka, tako da, nažalost, ništa ovde nisam mogla da naručim i pojedem.
Zipakira, detalj
Zipakira, detalj
Dok sam stigla do autobuske stanice, ponovo je počeo da me hvata umor, ali to je bilo rešeno time što sam se lepo smestila, pa sam onda mogla da se opustim i odmaram.
Zipakira, detalj
Zbog gužve na putu stigla sam do stanice Portal del Norte (Portal del Norte) sa izvesnim zakašnjenjem, ali pošto nisam nikuda žurila to mi i nije bilo mnogo bitno. Jedino mi je važno bilo da stignem za videla, što se i desilo. Ipak, ponovo se pojavio jedan manji problem – trebalo je da kupim kartu za gradski autobus iz sistema TransMilenio, a još uvek mi nije bilo jasno kako se to radi.