Hodajući po ulici Svetozara Markovića u Kragujevcu početkom proleća 2024. godine u potrazi za nepokretnim kulturnim dobrima ovog grada u sred Srbije i Šumadije, došla sam i do broja 69. Tu se nalazi višespratna građevina koja je kategorizovana kao spomenik kulture.
Zgrada u ulici Svetozara Markovića 69
Zgrada je sagrađena odmah posle Prvog svetskog rata i prvobitno je služila kao internat za učenike i vojne pitomce iz [Severne] Makedonije. Tada je dobila naziv „Dom milosrđa“, ali danas funkcioniše kao Medicinski fakultet u Kragujevcu. Nadam se da se suština prethodnog naziva nije izgubila.
U ovom delu Kragujevca nalazi se još par spomenika kulture i ja sam ih posetila različitih dana i u različita doba dana, pa otud i razlike u svetlu na fotografijama. Suština je nepromenjena.
Jedan od važnih spomenika kulture je Bubanj-česma, a ona se nalazi pored Bubanj-jezera. Tačnije, jezero se nalazi u blizini česme. A oba ova mesta se nalaze na oko 1 km od samog centra grada.
Bubanj-jezero, a u njegovoj blizini se vidi Bubanj-česma (beli objekat na drugoj obali)
Jezero nije prirodno, ali je nastalo prirodno. Da pojasnim, nekada je ovde postojala ciglana, a tokom 70-ih godina XX veka je taj prostor napunjen vodom koja dolazi iz dovoljno jakog izvora Bubanj. U početku su tu bile samo bare, ali su se one vremenom spojile u ovo ljupko jezero. U skorije vreme je oko jezera napravljena staza za šetanje i trčanje, a takođe je jezero i poribljeno, pa ovde mogu da se vide i ribolovci.
Ja nisam videla nikakve ribe, ali sam ovde u suton jednog dana videla par vrsta ptica. Jedna je bila barska kokica (Gallinula chloropus) koja je plivala po jezeru, a druga vrsta su bili brojni obični čvorci (Sturnus vulgaris) koji su zauzimali svoja mesta na granama drveća spremajući se za počinak.
Barska kokica
Obični čvorci
Što se tiče Bubanj-česme, ona se smatra jednim od najlepših, a svakako je jedan od najstarijih spomenika u Kragujevcu. Podignuta je u drugoj polovini XIX veka, ali je ovde još u tursko doba postojao uređen izvor (buban na turskom, pa otud i naziv) odakle se lokalno stanovništvo snabdevalo vodom. Svoj današnji oblik je dobila 1922. godine.
Bubanj-česma
Česma je osmišljena kao mesto okupljanja ljudi, pa tako postoje dva dela. Donji deo ima lepu dekoraciju, a tu se, koliko sam shvatila, nalazi i rezervoar iz kojeg voda otiče prema Bubanj-jezeru. Inače, česma se koristila za vodosnabdevanje do 1938. godine kada je napravljen lokalni vodovod.
Bubanj-česma
Na gornjem delu koji je na nivou obližnje ulice i koji je spojen sa donjim delom betonskim stepenicama nalazi se vidikovac sa klupama – dakle, ljudi su se nekada ovde družili dok su zahvatali vodu, a sada je to uglavnom pusto.
Bubanj-česma
Severno od centra grada, na oko 1 km od Bubanj-česme, nalazi se i Univerzitetski klinički centar Kragujevac, a u okviru njega u Upravna zgrada bolnice u Kragujevcu, još jedan spomenik kulture.
Upravna zgrada bolnice u Kragujevcu
Zgrada je podignuta između dva svetska rata kao upravna zgrada bolnice, a i danas se u njoj, osim jednog medicinskog odeljenja, nalaze i upravni delovi Kliničkog centra.
Objekat se sastoji od suterena, visokog prizemlja i sprata, dekoracija je skromna i jedino se ističe središnji rizalit na kojem je i ulaz u zgradu.
Da bi se shvatio značaj zdravstvenih institucija i zdravstva uopšte u Srbiji dovoljno je podsetiti se situacije tokom Prvog svetskog rata kada je 1915. godine izbila epidemija tifusa i kada je 10% svih obolelih u Srbiji bilo upravo u Kragujevcu. Tada je u čitavoj Srbiji bilo samo 200 lekara, a svi lekari i bolničarke koji su radili u bolnici u Kragujevcu tokom epidemije su i oboleli. Već sam prethodno pominjala dr Elizabet Ros (1878-1915), škotsku lekarku dobrovoljca, koja je nažalost i sama obolela i preminula u Kragujevcu (videti: https://svudapodji.com/kragujevac-3/). Uslovi u bolnici su bili užasavajući, ne samo zbog toliko smrtnih slučajeva, već i zbog stanja u tadašnjim zdravstvenim objektima. Zato je bilo od izuzetnog značaja da se situacija popravi nakon rata, pa otud važni zdravstveni i bolnički centri i dobijaju vremenom na značaju tako što bivaju proglašeni za spomenik kulture.
Upravna zgrada bolnice u Kragujevcu
Ali, osim o fizičkom i mentalnom zdravlju, jako je važno da se vodi računa i o duhovnom zdravlju i energetskoj čistoći. Mislim da se upravo to imalo u vidu u jednom, rekla bih, minijaturnom parku ispred jedne stambene zgrade u blizini kliničkog centra. Baš sam se razgalila kada sam pročitala table koje su preduzimljive komšije postavile u tom nepretencioznom parčencetu prirode u sred grada koje su nazvale „Naša avlija“. Na tablama piše: „Ne ponesi ništa osim utisaka i sećanja“, „Ne ostavi ništa osim otisaka stopala“ i „Ne ubij ništa osim svoje vreme“. Mada su mi poznate i od ranije, ovo su sve veoma lepe i produhovljene poruke i radovalo bi me kada bi toga bilo više – i u pisanoj, i u praktičnoj formi.
Jedna „avlija“ u sred grada
Kada se od Univerzitetskog kliničkog centra Kragujevac krene u pravcu centra grada, jedan od mogućih puteva vodi pored još jedne zgrade koja predstavlja spomenik kulture. Objekat je podignut u periodu od 1935. do 1936. godine, a radi se o zgradi Dečje biblioteke u Kragujevcu u ulici Milovana Glišića 44 (ne treba brkati sa obližnjom ulicom Milovana Gušića). Na objektu piše zvanično – Narodna biblioteka „Vuk Karadžić“, Dečje odeljenje.
Dečja biblioteka u Kragujevcu
Kuća predstavlja legat profesora Jovana Mirkovića (1871-1945). Naime, objekat je podignut kao porodična kuća ovog profesora muzike u Kragujevačkoj gimnaziji koju je on ostavio za pokoljenja uz uslov da može da se iskoristi jedino u kulturne svrhe. Kuća je svojevremeno izgrađena u skladu sa graditeljskim stilom koji je dominirao u prvoj polovini XX veka, a rekonstruisana je početkom XXI veka uz zadržavanje svih važnih elemenata.
Koliko sam čitala, u njoj se nalazi još sedam legata koje je zaveštalo nekoliko uglednih Kragujevčana – u pitanju su tri slikarske zbirke i četiri zbirke knjiga. Ovim hoću da naglasim lepotu nesebičnog ostavljanja nasledstva narodu, a ne nužno (često nezahvalnim) direktnim naslednicima.
Dalje na putu ka centru može da se prođe i gore pomenutom ulicom Milovana Gušića (ne treba brkati sa obližnjom ulicom Milovana Glišića) gde se nalazi zgrada koja predstavlja spomenik kulture, a to je Stara škola u Kragujevcu – zadužbina Milovana Gušića po kojem je ulica i dobila naziv.
Stara škola u Kragujevcu – zadužbina Milovana Gušića
U prethodnom nastavku priča sam već pomenula da na dva objekta koja pripadaju osnovnoj školi „Radoje Domanović“, jednom u ulici Svetozara Markovića, drugom ovde u ulici Milovana Gušića (dele zajedničko školsko dvorište), stoje table koje navode da su ti objekti zadužbina Milovana Gušića. Verujem da je to tačno, ali u materijalima koje sam ja koristila pominje se samo jedna građevina, koja je prizemna, pravougaone osnove i sa centralnim ulazom koji je urađen „u obliku pasaža“ i taj objekat predstavlja spomenik kulture. Po opisu, to je upravo ova zgrada i ona je podignuta 1893. godine u graditeljskom stilu koji je bio tipičan za kasni XIX vek.
Stara škola u Kragujevcu – zadužbina Milovana Gušića
S jedne strane, kao što je bilo neophodno da se radi na razvoju zdravstva, još od samog početka XIX veka i ustanaka koji su kasnije doveli do postepenog oslobađanja Srbije od Turske, bilo je apsolutno neophodno da se radi i na obrazovanju naroda. Samim tim su škole koje su počele da se grade širom oslobođene teritorije od početka XIX veka, pa, naravno, i kasnije, bile izuzetno značajne i stoga se često može naići na stare škole, čak i samo njihove temelje, koje su kategorizovane kao spomenici kulture. Jedan takav primer su i ostaci osnovne škole s početka XIX veka u selu Božidarevac blizu Beograda o čemu sam već pisala (videti: https://www.svudapodji.com/juzni-beograd-2021/).
S druge strane, i ovo je još jedan primer širokogrudosti pojedinaca iz redova našeg naroda. Zadužbinarstvo je bilo veoma prisutno u Srbiji još od samog osnivanja države u XII veku i dovoljno je samo prisetiti se manastira i crkava koje su srednjevekovni vladari i plemići redovno podizali. To se vremenom izgubilo, ali se ponovo vratilo tokom XIX veka i u prvoj polovini XX veka, a onda je ponovo otišlo u zaborav. Radi se o „dobročinom ostvarivanju opštekorisnog cilja“, ali je preduslov postojanje imućnih i prosvetljenih pojedinaca. Imućnih ljudi ima, ali ovi drugi moraju svećom da se traže.
Ova zgrada, kao i prethodno pomenuta spratna zgrada koja je danas takođe deo škole, ali i obližnji hotel „Zelengora“ u kojem sam sticajem okolnosti spavala tokom ovog boravka u Kragujevcu, predstavljaju zadužbinu Milovana Gušića (1822-1891), trgovca i pešadijskog kapetana prve klase. Nisam dalje istraživala da li je on ostavio još nešto iza sebe, jer je to već van mojih mogućnosti i interesovanja, a moguće je da ima toga još.
Tabla iznad ulaza u Staru školu u Kragujevcu – zadužbinu Milovana Gušića
Sledeći spomenik kulture koji želim da pomenem me dovodi i do priče o brojevima kuća i nazivima ulica u Kragujevcu, ali i o ažuriranju podataka u okviru liste spomenika kulture na nacionalnom nivou.
Dakle, ja sam tražila nepokretno kulturno dobro koje se naziva „Kuća u ulici Kragujevačkog oktobra br. 116 u Kragujevcu“.
Prvi problem je da je deo ove ulice koji od Šumarica i Muzeja 21. oktobar vodi ka centru promenio naziv u delu od Velikog parka i sada je to ulica Kralja Aleksandra I Karađorđevića. U Kragujevcu je od pre 30-ak godina, kao i u čitavoj Srbiji, krenulo da se sa promenom sistema, ali i raspadom Jugoslavije menjaju nazivi ulica. Da budemo iskreni, isto to su radili i komunisti posle Drugog svetskog rata, sada se samo radilo u obrnutom smeru. Glavne gradske ulice su posle 1945. godine po pravilu nosile naziv po Titu ili drugim revolucionarima i političkim vođama iz tog perioda, a sada su ulice počele da se nazivaju po bivšim kraljevima, njihovim ženama i drugim važnim ličnostima iz nacionalne istorije.
Ja sam poprilično pomirljiva na ovu temu, kao i na većinu političkih tema. Ali... sudeći po različitim nazivima ulica koji mogu da se vide, npr. na jednoj tabli u centru Beograda koja prikazuje istorijat naziva date ulice (Kolarska, Dva jelena (ovo je greška, trebalo bi Dva jablana), Dečanska, Kardeljeva, Dečanska, Moše Pijade, Dečanska), pitam se zašto predstavnici lokalnih vlasti (iz svih epoha!) koji donose odluke na ove teme svoje vreme troše na ovakve stvari. Zar nemaju ništa pametnije da rade? Nešto što bi istinski i suštinski doprinelo unapređivanju života stanovnika tih ulica.
Drugi problem prilikom pronalaženja nekih objekata u Kragujevcu je da su brojevi kuća takođe menjani i tako se često dešava da se na nekoj kući mogu videti dva sasvim različita broja. Evo jednog slikovitog primera iz strogog centra grada:
Kragujevac, detalj
Treći problem, na koji nailazim svuda po Srbiji, uključujući i Beograd, jeste da se mi ponašamo kao da je zakonom zabranjeno da se brojevi kuća ističu na objektima ili kao da smo alergični na tako nešto. I tako, veoma često brojeva kuća ni nema da prolaznici i neupućeni mogu da vide.
Dakle, kako naći neki spomenik kulture kada više ni naziv ulice, ni broj nisu odgovarajući, a ne zna se koji je novi broj? Vrlo teško, ali moram da kažem da sam na kraju uspela da pronađem sve u Kragujevcu i njihove pozicije su obeležene na mojoj karti.
Na svu sreću, u slučaju spomenika kulture o kojem sam krenula da pričam, u dokumentaciji postoji napomena sa novim nazivom ulice i novim brojem, ali se ovo nepokretno kulturno dobro i dalje vodi pod nazivom „Kuća u ulici Kragujevačkog oktobra br. 116 u Kragujevcu“ jer je tako registrovano u dokumentaciji. Kuća se konkretno nalazi na uglu ulice Kralja Aleksandra I Karađorđevića i Cara Lazara.
Kuća u ulici Kragujevačkog oktobra br. 116 u Kragujevcu
Radi se o ugaonom stambenom objektu iz prve trećine XX veka koji je projektovan u duhu građanske arhitekture tog doba koji odražava blagi prelaz na nešto moderniji stil. Zato se i smatra značajnim, upravo kao slika promena u građanskim navikama i stremljenjima. Poređenja radi, treba pogledati porodične kuće iz ulice Svetozara Markovića koje su građene 100-ak godina ranije, a koje sam već pominjala, i tek tada se dobro vidi kako su se prilike, ali i stilovi menjali.
Dekoracija fasade je geometrijskog tipa, ali vrlo skladna. Za razliku od moje slike, fotografija iz dokumentacije prikazuje kuću kada je bila sveže okrečena i to deluje znatno lepše. Nažalost, danas mogu da se vide i glupave žvrljotine nekih dokonih mladih ljudi. Ovo može da zvuči „politički nekorektno“, ali to ne umanjuje istinitost moje tvrdnje. Ovakve stvari rade mladi; stariji prave druge vrste gluposti.
Što se tiče stilova izgradnje i novih stremljenja u gradskom jezgru Kragujevca, u ulici Kralja Aleksandra I Karađorđevića može da se vidi i jedna impresivna poslovna zgrada koja takođe odražava promene i okolnosti, i potreba, i želja. U pitanju je zgrada Kragujevačke okružne banke iz 1907. godine.
Kragujevac, detalj
Kad već pominjem jednu zgradu banke, da pomenem i drugu koja se nalazi tek par desetina metara dalje. Radi se o filijali Narodne banke Srbije u Kragujevcu, a tu je takođe i filijala Poreske uprave Republike Srbije. Obe filijale su smeštene u istoj zgradi u koju se ulazi iz ulice Branka Radičevića, ali je svojom bočnom stranom sa nizom od sedam jonskih stubova u ulici Kralja Aleksandra I Karađorđevića.
Kragujevac, detalj
Odmah preko puta pročelja Narodne banke Srbije u Kragujevcu nalazi se i porta Saborne crkve Uspenja presvete Bogorodice.
Saborna crkva Uspenja presvete Bogorodice
Crkva je podignuta u periodu od 1871. do 1884. godine i danas predstavlja spomenik kulture.
Saborna crkva Uspenja presvete Bogorodice
Napravljena je od kamena i opeke i to po projektu Andreje Andrejevića (1840-1893), prvog arhitekte koji je radio u Srbiji (školovao se u inostranstvu). U izgledu crkve mogu da se primete elementi ruske nacionalne škole. Crkva ima osnovu upisanog krsta, a na vrhu ima pet kupola, s tim da je središnja najveća. Jedna od njenih karakteristika je i pravougaona oltarska apsida koja se vidi na mojoj prvoj fotografiji koja prikazuje ovu crkvu.
Saborna crkva Uspenja presvete Bogorodice
Unutrašnjost Saborne crkve Uspenja presvete Bogorodice
Unutrašnjost Saborne crkve Uspenja presvete Bogorodice
Još jedna specifična odlika koja se vidi kada se uđe u crkvu jeste galerija na zapadnom pročelju, što je takođe bilo jedinstveno rešenje u crkvenom graditeljstvu Srbije tog vremena.
Unutrašnjost Saborne crkve Uspenja presvete Bogorodice
U centru Kragujevca se nalazi i veći broj drugih spomenika kulture. Ja sam imala sreću da sam ovom prilikom u Kragujevcu boravila više dana, tako da nisam morala da jurim, već sam sve to mogla lepo i natenane da obilazim i snimam u periodima kada sam imala slobodno vreme.