Jednog dana tokom svog boravka u Kragujevcu u martu 2024. godine odvojila sam kasnije popodne da bih malo više prošetala i obišla neke spomenike kulture koji su mi se činili da su malo dalje od strogog centra. To, naravno, ništa nije bilo istinski daleko, ali sam ja imala malo vremena sa dnevnim svetlom, a išla sam peške, pa sam zato brinula da li ću stići sve da obiđem za videla. Nešto jesam, nešto nisam, ali sam imala priliku da se ponovo vratim u ovaj deo grada, tako da je na kraju ispalo sve kako treba.
Prvo sam otišla do reke Lepenice i do „Lučnog mosta br. 2 preko Lepenice u Kragujevcu“ (zvanični naziv iz dokumentacije koju sam koristila), koji zovu i Donji most i koji je spomenik kulture.
Lučni most br. 2 preko Lepenice u Kragujevcu
Nekada se na ovom mestu nalazila Kamena ćuprija koju su podigli Turci i koja je spajala dva dela varoši. Taj kameni most je teško oštećen u poplavama 1896. godine, pa je dve godine kasnije podignut gvozdeni most koji su austrougarske trupe srušile prilikom povlačenja iz Kragujevca 1918. godine. Zato je 1921. godine počela izgradnja mosta koji se danas ovde vidi, a koji je završen 1923. godine.
On je podignut u paru zajedno sa Lučnim mostom br. 1 koji se nalazi nešto dalje uzvodno i do kojeg sam otišla kasnije. Napravljeni su od armiranog betona i imaju otvor od 30 m i luk, i oba imaju širinu od 11,65 m, pri čemu je širina kolovoza 6,2 m, a sa strane su pešačke staze. Doduše, Lučni most br. 1 je danas u potpunosti pešački, dok se Lučni most br. 2 koristi i za vozila. Ovi mostovi su svakako iz nekog drugog doba, ali deluju skladno i na svoj način ljupko.
Lučni most br. 2 preko Lepenice u Kragujevcu
Kada se preko Lučnog mosta br. 2 pređe na desnu obalu Lepenice, odmah se naiđe na omanji Trg Jovana Ristića gde je podignut i spomenik ovom poznatom srpskom državniku i diplomati.
Spomenik Jovanu Ristiću
Jovan Ristić (1831-1899) je rođen u Kragujevcu, a ono što se posebno ističe na ovom spomeniku, tačnije njegovom postamentu, je čl. 34 Berlinskog ugovora o miru od 13. jula 1878. godine kojim je Srbija konačno stekla svoju punu nezavisnost od Turske. Razlog za isticanje ovog člana na postamentu spomenika je taj da je Jovan Ristić bio predstavnik Kneževine Srbije na Berlinskom kongresu.
Odavde sam imala još oko 10 minuta hoda dok nisam stigla do sledećeg spomenika kulture, a to je Zgrada železničke stanice u Kragujevcu.
Zgrada železničke stanice u Kragujevcu
Objekat je podignut 1886. godine kada se gradila i železnička pruga Kragujevac – Lapovo. Projekat za zgradu je urađen u skladu sa trendovima i standardima vezanim za železničke stanice po Evropi, od tvrdog materijala i sa lepim ukrasima. Prvobitno je imala i gornji sprat, ali je on porušen u nekom zemljotresu iz XX veka.
Mada se smatra da zgrada železničke stanice predstavlja dobro očuvan primer srpskog graditeljstva s kraja XIX veka, u međuvremenu je železnički saobraćaj kroz Kragujevac poprilično posustao i zgrada deluje zapušteno. Ja sam se taman pitala da li ovde vozovi uopšte prolaze, kada sam sa zadnje strane zgrade, gde je peron, uočila jednu putnicu koja je strpljivo čekala svoj prevoz.
Zgrada železničke stanice u Kragujevcu
Ako zgrada železničke stanice u Kragujevcu deluje zapušteno, šta tek reći za sledeći spomenik kulture koji sam otišla da vidim? Radi se o vodotornju u Kragujevcu koji se nalazi nešto dalje od zgrade železničke stanice i sa druge strane pruge.
Vodotoranj u Kragujevcu
Ovaj objekat je i podignut krajem XIX veka upravo zbog potreba železnice, pošto su se lokomotive snabdevale vodom slobodnim padom iz vodotornja.
Osnova vodotornja je osmougaona, a sagrađen je od opeke ojačane čeličnim prstenovima. Pri vrhu se nalazi rezervoar, poluloptaste forme, takođe od opeke, ali obložen cementom. Ispod rezervoara je i neki prostor za posluživanje, ali i ložište za zagrevanje vode. Zbog tog ložišta je podignut i dimnjak sa spoljašnje strane i on se bolje vidi na sledećoj fotografiji.
Vodotoranj u Kragujevcu
Do vrha se ide spiralnim stepeništem koje se nalazi unutra, a ide uz spoljašnje zidove. Vrh je sagrađen kao bondručna konstrukcija, krov je bio od lima i na vrhu je stajala osmougaona lanterna. Čak sam u dokumentaciji i videla kako je to izgledalo (a bilo je divno), međutim, u međuvremenu je došlo do urušavanja krova i stanje čitavog objekta je sada sramotno. Ovo je jedan od malog broja sačuvanih objekata ovog tipa u Srbiji i trebalo bi da predstavlja simbol graditeljskog i saobraćajnog napretka i razvoja iz prošlosti.
Vodotoranj u Kragujevcu, detalj
Odavde sam planirala da se vratim do reke Lepenice i tim povodom sam pratila Gugl mapu. Ali, usput sam srela jednog izuzetno ljubaznog čoveka, pa sam ga mudro pitala kako najbolje i najlakše da stignem na svoje odredište. Naravno, poveo me je mnogo boljim putem od onog koji mi je pokazivao moj mobilni telefon. Prvo sam prošetala ulicom koja prati korito reke Lepenice, a tako sam došla i do „Lučnog mosta br. 1 preko Lepenice u Kragujevcu“ (zvanični naziv iz dokumentacije koju sam koristila). Pošto je ovaj most uzvodno u odnosu na most br. 2, zovu ga i Gornji most. I on je spomenik kulture.
Lepenica u Kragujevcu
Lučni most br. 1 preko Lepenice u Kragujevcu
Kao što sam već pomenula i ovaj most je izgrađen u periodu od 1921. do 1923. godine, jedino je on sada u potpunosti pešački. Lučni most br. 2 ima skladnu ornamentiku, a na prilaznim pločama su ispisane značajne istorijske godine.
Lučni most br. 1 preko Lepenice u Kragujevcu
Kad već pominjem mostove, nedaleko i uzvodno od Lučnog mosta br. 1 se nalazi još jedan most koji predstavlja spomenik kulture. Radi se o Betonskom pešačkom mostu preko Lepenice.
Betonski pešački most preko Lepenice
Most je podignut 1927. godine isključivo za potrebe pešaka. Na ovom mestu je u prvoj polovini XIX veka bila podignuta drvena ćuprija čija je prvobitna namena bila da lakše poveže kuću kneza Miloša na levoj obali reke i Staru crkvu i Skupštinu na desnoj obali. Vremena su se menjala, pa i mostovi i tako je stotinak godina kasnije podignut ovaj most koji i dan danas može da se vidi. Dugačak je 34,32 m i na sredini njegovih strana može da se vidi godina izgradnje. Na krajevima mosta su postavljene ukrasne svetiljke.
Betonski pešački most preko Lepenice
Kada se nastavi dalje glavnom ulicom duž leve obale Lepenice ka zapadu ubrzo se dolazi do još jednog spomenika kulture koji se u dokumentaciji nalazi pod nazivom „Zgrada u ul. JNA 11“. Naravno, pošto JNA znači Jugoslovenska narodna armija, naziv ulice je već odavno promenjen i sada je to Kneza Mihaila, a kuća je na broju 13. Ponovo se radi o jednoj staroj kući iz prve polovine XIX veka.
„Zgrada u ul. JNA 11“ koja je u stvari u Kneza Mihaila 13
Kuća je naravno odražavala svoje vreme, tako da se na njoj vide i elementi tradicionalnog graditeljstva, ali i istočnjački uticaji. Međutim, ono što je meni bilo zanimljivo da pročitam u vezi sa ovom kućom jeste da je ona praktično podignuta po nalogu Kneza Miloša. On je dvojici svojih saradnika naložio da sagrade kuće na različitim stranama u odnosu na deo tadašnje prestonice u kojem je on imao svoj dvor, čime su na izvestan način postavljeni urbanistički temelji starog Kragujevca.
O obilasku kompleksa u kojem se nalaze ostaci Miloševog dvora u Kragujevcu pričaću nešto kasnije, a sada se pričom vraćam do Lučnog mosta br. 1 preko Lepenice.
Lučni most br. 1 preko Lepenice u Kragujevcu
Njime sam tokom svog boravka u Kragujevcu par puta prelazila na desnu obalu Lepenice jer se tu nalazi nekoliko izuzetno važnih spomenika kulture. Za početak je tu i šetalište.
Šetalište duž desne obale Lepenice
Na prethodnoj slici može da se vidi deo jednog značajnog spomenika kulture, ali je pre svega važno reći da se na desnoj obali Lepenice u Kragujevcu nalazi veliki industrijski kompleks. Nešto od toga radi i danas, a nešto su samo ostaci nekadašnjih fabrika. I tako, čim se pređe Lučni most br. 1 nailazi se na zgradu kompanije „Zastava oružje“ u kojoj se proizvodi i civilni i vojni program. Prisustvo ovakve kompanije na ovom mestu pre svega odražava istorijsku činjenicu da je Kragujevac nekada bio manji grad, a da je bio izuzetno značajan industrijski centar. Danas se većina novih fabrika i pogona, sasvim smisleno, izmešta dalje od centra, ali ovo je ostatak ranijih okolnosti.
Upravna zgrada kompanije „Zastava oružje“
Između Lučnog mosta br. 1 i zgrade kompanije „Zastava oružje“ nalazi se šetalište, pruga, ali i parking sa kojeg se zapravo ulazi u kompleks koji obuhvata dve istorijski veoma bitne građevine koje predstavljaju nepokretno kulturno dobro od velikog značaja. To su Stara crkva i zgrada Stare skupštine. Prvo se nailazi na Staru crkvu.
Stara crkva
Kada je knez Miloš (r. 1780 ili 1783-1860) (v. 1817-1839 i 1858-1860) odredio da Kragujevac bude prestonica Srbije (od 1818. do 1841. godine) postojala je potreba da u gradu postoji i važna, dvorska crkva. I tako je upravo knez Miloš bio ktitor ove crkve koju zovu i Stara crkva, i crkva Svete Trojice, i Crkva silaska Svetog Duha na apostole, ali i Miloševa crkva. Već sam prethodno pomenula da je drvena ćuprija na mestu današnjeg betonskog mosta služila upravo da se poveže ova crkva sa dvorom kneza Miloša na drugoj obali Lepenice. Ova Miloševa zadužbina je podignuta 1818. godine i danas je to ne samo najstariji hram, već i najstarija građevina u Kragujevcu.
Ipak, treba reći da Srbija u vreme izgradnje ove crkve nije imala punu nezavisnost od Turske, pa je crkva sagrađena kao manja građevina od one koju je navodno zamislio knez Miloš, jer, kako sam čitala, turski sultan nije dozvolio da hrišćanska bogomolja bude veća od tadašnje carske džamije u Kragujevcu. S druge strane, knez Miloš je poznat kao izuzetno lukav i vešt vladar, pa je na zapadnoj strani dodao i veći drveni trem koji je služio kao „ženska crkva“ čime je praktično povećao crkvu, a nije se zamerio turskom vladaru. 1907. godine, u vreme vladavine kralja Petra I Karađorđevića i mitropolita Dimitrija, umesto tog drvenog trema dozidan je deo koji je u svojstvu priprate spojen sa crkvom i to je danas jedinstveni prostor. To je deo čija je fasada ukrašena belim pilastrima.
Stara crkva
Nasuprot ulaza u crkvu je podignuta i zvonara koja je prvi put zazvonila 1829. godine i to se smatra kao prvo crkveno zvonjenje u Miloševoj Srbiji. Taj prvobitni zvonik je vremenom dotrajao pa je 1897. godine podignut nov.
Stara crkva
Stara crkva
Unutrašnjost crkve je oslikana u skorije vreme.
Stara crkva, unutrašnjost
Stara crkva, unutrašnjost
Porta Stare crkve je izuzetno značajna jer se tu nalazi i staro skupštinsko zdanje koje sa samom crkvom čini jedinstveni istorijski prostor.
U početku postepenog oslobađanja od Turaka narodni predstavnici su se okupljali u samom dvorištu crkve i tu su se držali govori, a prva redovna skupština je održana 1824. Ubrzo je podignuta jedna drvena zgrada, a tek 1859. godine je podignuta zgrada koja je vremenom pretrpela znatne promene, ali je ovo što danas može da se vidi prilično slično originalu.
Stara skupština
Radi se o jednostavnoj prizemnoj građevini pravougaone osnove sa minimalnom dekoracijom. Međutim, skromnost objekta ni na koji način je odražava važnost koju zdanje ima za istoriju srpskog naroda. Naime, 1835. godine je ovde proglašen Sretenjski ustav koji je bio prvi srpski ustav, a 14. jula 1878. godine su ovde pročitane odluke Berlinskog kongresa, tj., bitni članovi Berlinskog ugovora, kojim je Srbija konačno, posle skoro 500 godina (od Boja na Kosovu 1389. godine) i ustanaka i ratova protiv Turaka (od 1804. do 1878. godine), stekla nezavisnost.
Danas se u zgradi Stare skupštine nalazi muzejska postavka, ali kao i kod velike većine muzeja u Kragujevcu i ovde je radno vreme krajnje nepogodno (koliko sam čitala, dva puta nedeljno po 3 sata i to radnim danima i u radno vreme).
Iza zgrade Stare skupštine pruža se prostor Kompleksa Vojno-tehničkog zavoda, a koliko sam uspela da shvatim na osnovu raznih materijala, taj deo se naziva i Knežev arsenal. U pitanju je specifična prostorno kulturno-istorijska celina koja predstavlja nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja.
Naime, radi se o jedinstvenom vojno-industrijskom i arhitektonskom kompleksu koji obuhvata brojne fabričke zgrade i radionice s kraja XIX i početka XX veka. Tu se decenijama nalazilo najveće industrijsko preduzeće u Srbiji. Nažalost, zbog položaja i istorije Srbije, sudbina nam je nametnula da nam industrijski razvoj bude vezan za vojnu industriju, ali to mu je što mu je.
Osnovu za ovaj razvoj je predstavljao stari Milošev arsenal (otud naziv Knežev arsenal). Takođe, 1884. godine je ovde zasijala prva električna sijalica u Srbiji, a uskoro počela da radi i prva električna mašina.
Danas u okviru kompleksa postoji čak 151 objekat od kojih se neki smatraju posebno vrednim. Većina objekata je takođe i promenila svoju funkciju, ali mi je posebno upalo u oči da su neke od zgrada bile namenjene neproizvodnim ili svakodnevnim potrebama, poput zanatlijske škole, internata koji je išao uz školu, stana upravnika zavoda, oficirskih stanova, stare ambulante, ali i – dečjeg obdaništa.
Upravo zbog ove veze između industrije i grada, razvijali su se i jedno i drugo. S jedne strane je središnji položaj Kragujevca u odnosu na čitavu zemlju (i pre Balkanskih ratova i Prvog sv. rata) činio ovo mesto dobrim izborom za razvoj industrije. Sa druge strane, potreba za radnom snagom, ali i kvalifikovanim majstorima i inženjerima je dovela do razvoja stambenog dela grada i svih pomoćnih sadržaja.
Stekla sam utisak da veći deo ovog istorijskog dela industrijskog kompleksa nije u funkciji, a pogoni koji i danas rade su negde „iza“ i ne vide se na mojim fotografijama. Od onoga što je pristupačno, sledeća fotografija prikazuje jednu manju zgradu koja je u jako lošem stanju, a ne znam ni čemu je služila. Razlog, međutim, zašto sam je ovde ubacila je da se vidi koliko je to blizu u odnosu na Staru crkvu, jer u pozadini može da se primeti zvonik crkve.
Kompleks Vojno-tehničkog zavoda
Specifična industrijska arhitektura se ogleda u korišćenju crvene opeke, izlomljenih krovova od crepa, visokih dimnjaka, itd.
Kompleks Vojno-tehničkog zavoda
Na osnovu nekog opisa na koji sam naletela, mislim da se na sledećoj fotografiji vidi i glavna zgrada, a tu je i bista vojvode Radomira Putnika (1847-1917) o kojem sam malo više ispričala u prethodnom nastavku ovih priča o obilasku Kragujevca (videti: https://svudapodji.com/kragujevac-5/).
Kompleks Vojno-tehničkog zavoda
Ali, verovatno najvažniji objekat u okviru kompleksa je Stara topolivnica koja sama za sebe predstavlja nepokretno kulturno dobro od velikog značaja koje se u dokumentaciji vodi pod nazivom „Zgrada livnice sa kovačnicom“. Zgrada je podignuta u periodu od 1851. do 1853. godine (mada ima i dokumenata u kojima se govori da je podignuta 1882. godine). U svakom slučaju, u vreme izgradnje topolivnice, Kragujevac je bio najvažniji industrijski grad u Srbiji.
Kompleks Vojno-tehničkog zavoda: topolivnica
Ovaj objekat koji je odmah pored prostranog platoa koji se danas koristi kao parking, a gde se nalazi i jedan visok dimnjak, u skorije vreme je izvanredno obnovljen i pretvoren u muzej – Muzej stara livnica. Ali, avaj, kao što sam već pomenula, muzeji u Kragujevcu imaju veoma nezgodno radno vreme. Konkretno ovaj je otvoren samo radnim danima, od 7 ujutru do 3 popodne, tj, u vreme kada radi i fabrika „Zastava oružje“ na čijem prostoru se ovaj kompleks i nalazi.
Kompleks Vojno-tehničkog zavoda
Na svu sreću, i klijenti sa kojima sam radila u Kragujevcu bili su zainteresovani da posete ovaj muzej, pa smo organizovali posetu rano ujutru, pre početka našeg rada. Tu nas je dočekala jedna veoma ljubazna žena koja nam je bila i vodič.
Muzej stara livnica
Mada se ja uopšte ne zanimam ni za livnice, ni za topove, ni za naoružanje i municiju, bila sam apsolutno oduševljena ovim muzejom. Za početak, ovo je jedan izvanredan primer promene namene objekta koji pripada industrijskoj arhitekturi u širem smislu reči u muzej. Primeri iz sveta koje sam posetila su muzej Tejt Modern u Londonu i Muzej Orse u Parizu – prvi je smešten u zgradu nekadašnje elektrane, a drugi u zgradu bivše železničke stanice. Ovaj muzej u Kragujevcu je mnogo manji i mnogo manje važan na svetskom nivou, ali je i dalje sjajan i izuzetno značajan na našem nacionalnom nivou.
Muzej stara livnica
Ja se, naravno, ne sećam svega što nam je vodič rekla, ali je za početak bitno da je početak razvoja topolivnice vezan za jednog Francuza, prvog direktora, koji je ne samo osnovao pogon, već je pokrenuo i prvu zanatsku školu jer je bilo veoma važno imati obučene radnike i majstore.
Muzej stara livnica
U početku su se ovde samo prepravljali oružje i prateća oprema kupljeni u inostranstvu, ali je vremenom počela proizvodnja i originalnih proizvoda.
Muzej stara livnica
Muzej stara livnica
Muzej stara livnica
Muzej stara livnica
Muzej stara livnica
Muzej stara livnica, bočni deo gde su se dovozile sirovine
Topolivnica je naravno pratila i istoriju čitavog naroda, pa su tu bila razna dešavanja i tokom I i tokom II sv. rata, i razaranja od strane Austrijanaca i Nemaca. Deo Kompleksa Vojno-tehničkog zavoda je takođe pogođen i uništen i tokom bombardovanja od strane NATO-a 1999. godine.
Ovo je jedan istinski izvanredan muzej i svako ko ode u Kragujevac i boravi u njemu u toku radnog dana i radnog vremena do 3 popodne trebalo bi da obavezno poseti ovo mesto.
Što se mene tiče, ja sam ovim završila obilazak spomenika na desnoj obali Lepenice. Svoju dalju potragu za spomenicima kulture u Kragujevcu nastavila sam na levoj obali, na drugoj strani Lučnog mosta br. 1.
Lučni most br. 1 preko Lepenice u Kragujevcu