Dan nakon izleta u klisuru Samarija u planu mi je bilo da idem na još jedan izlet do plaže Elafonisi kod istoimenog ostrvceta koji sam već uplatila preko agencije. Ali, oni su me kontaktirali i rekli da se izlet otkazuje zbog lošeg vremena. Vreme je istinski bilo loše, padala je kiša i duvao je izuzetno jak vetar, pa nisam imala šta da kažem na tu temu.
Stara mletačka luka u Hanji
Stara mletačka luka u Hanji
Ipak, nešto nisam bila rada da čitav dan provedem u Hanji po ovakvom vremenu, pa sam naprasno odlučila da uradim nešto što obično ne radim na svojim putovanjima, a to je bilo – da iznajmim kola.
Otišla sam u istu agenciju, oni su mi lepo vratili novac od propalog izleta, a onda smo se dogovorili za jedna mala kola za jedan dan i ja sam se uskoro kolima prebacila do istočnog dela Hanje koji se zove Halepa. Tu se nalazi nov i moderan Arheološki muzej u Hanji koji je otvoren bukvalno mesec dana pre mog boravka na Kritu. Ranije je muzej bio smešten u samom centru Hanje, što sam već pominjala, ali je ta lokacija zatvorena 2020. godine.
Arheološki muzej u Hanji
Muzej nije posebno velik, ali ima izuzetno lepu postavku i pre svega se bavi artefaktima pronađenim na teritoriji Hanje i generalno zapadnog i južnog Krita. Što se tiče vremenskih odrednica, eksponati potiču iz perioda Minojske civilizacije, ali i kasnije iz perioda kada su ovde vladali stari Rimljani.
Ja ću ovde prikazati samo nekoliko stvari iz muzeja koje su meni bile posebno zanimljive. Recimo bokali od keramike iz XIII veka pre nove ere, pronađeni u okviru arheoloških istraživanja minojske Kidonije. Apsolutno su prelepi, a urađeni su pre više od 3000 godina!
Arheološki muzej u Hanji, detalj
Zanimljive su bile i neke rekonstrukcije postavljene u muzeju. Na primer, rekonstrukcija kuhinje iz 1450. g. p.n.e. koja je kao deo zgrade na dva sprata stradala u požaru. Zgrada je bila deo minojskog centra sa palatom Kidonija podignutog na brežuljku Kasteli u današnjoj Hanji. Analiza organskih ostataka je pokazala da su Minojci jeli žitarice i kombinovali povrće, uključujući i mahunarke, sa mesom. Sušili su smokve, a pili su, između ostalog, i vino pomešano sa medom.
Arheološki muzej u Hanji, rekonstruisana kuhinja
Tako postoji i rekonstruisana grobnica s kraja XIV veka pre nove ere. U grobnici su sahranjeni trojica muškaraca i dvoje dece, a uz njih su išle i posude od keramike i bronze, nakit, oružje, itd.
Arheološki muzej u Hanji, rekonstruisana grobnica
Jedan od najvažnijih nalaza iz Kidonije je po veličini veoma malen. U pitanju je pečat od keramike, „Otisak gospodara“, sa divno ugraviranim detaljima. Moja slika je pomalo mutna, ali ipak može da se razazna kompleks palate na nekoliko spratova podignut na vrhu brežuljka, iznad luke na kamenitoj obali – što apsolutno odgovara situaciji u samoj Kidoniji na brežuljku Kasteli gde je pečat i pronađen.
Arheološki muzej u Hanji, pečat „Otisak gospodara“
Kad se malo bolje zagleda, može da se uoči da su vrhovi krovova ukrašeni „Rogovima posvećenja“, a na vrhu najviše građevine ponosno i uspravno stoji mladić koji u ruci drži koplje ili štap. Za njega se pretpostavlja da je božji vladar i gospodar kompleksa palate.
A jedan od najljupkijih eksponata u muzeju je – igračka i to igračka iz 800-700. g. p.n.e. U pitanju je figurina koja prikazuje vola, ali su tu i točkovi, a muzej je postavio i uzicu da bi se bolje shvatilo kako se igračka koristila. Brmm-brmmm...
Arheološki muzej u Hanji, igračka u obliku figurine vola
Igračka je deo izložbe koji pokriva period nakon kraja Minojske civilizacije, ali muzej takođe prikazuje i eksponate iz nove ere, poput grupe Artemida i Apolon iz II veka nove ere. Apolon je napravljen od mermera, a njegova sestra bliznakinja, Artemida od bronze.
Arheološki muzej u Hanji, grupa Artemida i Apolon
Tu je i nekoliko mozaika koji su pronađeni u kućama iz rimskog perioda (III vek nove ere).
Mozaik iz „Kuće Dionisa“
Mozaik iz „Kuće Posejdona i Amimone“
Završivši obilazak muzeja, iskoristila sam činjenicu da je kiša prestala da pada, pa sam malo prošetala po Halepi, jer se u blizini muzeja nalazi veoma zanimljiva crkva.
Odmah da kažem da se u Halepi, par stotina metara od Arheološkog muzeja, nalazi i muzej Kuća Elefteriosa Venizelosa (1864-1936), a oko 3 km dalje na istok je i groblje gde je sahranjen ovaj čuveni grčki državnik i jedan od vođa grčkog nacionalnog oslobodilačkog pokreta.
Ja ipak nisam bila zainteresovana za obilazak tih mesta jer sam imala sasvim druge planove, ali se ova crkva koju sam htela da vidim nalazi na samo par minuta hoda od muzeja gde su mi bila parkirana kola. U pitanju je crkva Sv. Marije Magdalene.
Crkva Sv. Marije Magdalene
Porta crkve je više nalik na mali, lepo uređeni park, a crkva je, kao što može da se zaključi sa prethodne fotografije, sagrađena u skladu sa ruskom pravoslavnom arhitekturom. Izgradnja crkve je započela 1901. godine, a 1903. je zvanično posvećena Sv. Mariji Magdaleni. Razlog za podizanje ruske crkve baš ovde je taj da je prekoputa bila rezidencija princa Đorđa od Grčke koji je 1898. godine postao Visoki komesar Krita. Njegova rođena sestra, Marija, bila je udata za nadvojvodu Đorđa od Rusije i kada je došla u zvaničnu posetu bratu na Krit, njen muž je dao donaciju za izgradnju crkve. Ceremoniji osvećenja crkve je prisustvovala i majka princa Đorđa i njegove sestre Marije, kraljica Olga od Grčke koja je takođe bila Ruskinja po rođenju (član dinastije Romanov).
Crkva je bila zatvorena u vreme moje posete, pa sam samo obišla krug oko nje, a onda sam se vratila do parkinga kod muzeja, sela u kola i krenula u obilazak zapadnog Krita.
Prvo odredište je bila pećina Svete Sofije u klisuri Topolija, kod istoimenog mesta. Pećina se najčešće pominje pod svojim grčkim imenom – „Pećina Agija Sofija“.
Za početak treba da kažem da je, mada duga samo oko 1,5 km, klisura Topolija veoma slikovita i tu se može i pešačiti. Što se puta tiče, postoje brojne krivine i vlasnica agencije kod koje sam iznajmila kola mi je rekla da vozim pažljivo u ovom delu jer zbog kiše put može da bude klizav. Takođe se dešava i da pada kamenje. To već nisam znala kako bih izbegla, ali nije se ni desilo tokom mog puta, pa je tako sve prošlo kako treba.
A što se tiče pećine, ona se sa puta može samo nazreti.
Pećina Agija Sofija
Dok sam se pela ka pećini, uočila sam sa strane divnu slikovitu biljku na koju sam prethodnog dana u velikom broju nailazila i u klisuri Samarija. U pitanju je zmijavčica (Dracunculus vulgaris).
Zmijavčica
Uskoro sam mogla da vidim i zvonik sa metalnom zvezdom na vrhu koji stoji na ulazu u pećinu.
Pećina Agija Sofija
Tek kada se popnete do pećine shvatite da je ona zapravo prilično velika i obuhvata kupolu koja je visoka 20 m, a prečnik joj je 70 m. Tu su i brojni stalaktiti i stalagmiti od kojih su neki visoki 5-6 m.
Pećina Agija Sofija
Pećina Agija Sofija
Na prethodnoj slici, na levoj strani, može da se uoči jedna građevina. To je malena crkva Sv. Sofije, što znači da je posvećena Premudrosti Gospodnjoj. Ona je sagrađena uz sam zid pećine, ali na nešto nižem nivou, tako da deluje još manja nego što jeste. Malo bolje može da se uoči na sledećoj slici gde se sa leve strane vidi zvonik sa krstom na vrhu. Metalna zvezda se ne vidi na slici zbog previše svetla.
Pećina Agija Sofija
Unutrašnjost crkve je sasvim svedena i u skladu je sa prostorom.
Crkva Sv. Sofije
Kada sam izašla iz crkve, popela sam se na deo sa stalagmitima, tamo gde je to predviđeno, i odatle sam imala lep pogled na široki ulaz u pećinu.
Pećina Agija Sofija
Pećina nije u potpunosti istražena i veruje se da je mnogo duža od onoga za šta se sada zna, ali to je na speleolozima. Što se tiče arheologa, vremenom su u pećini pronađeni brojni predmeti iz prošlosti, uključujući i školjke iz Neolita. A što se mene tiče, ja sam se samo malo uvukla u pećinu, ali me nije mnogo zanimalo da se dalje zavlačim u mrak. Više sam bila impresionirana pogledom na središnji deo.
Pećina Agija Sofija
Uskoro sam krenula da se spuštam prema putu i kolima, a uz put sam ponovo prošla ispod jedne bujne smokve.
Smokva iznad staze koja vodi iz pećine Agija Sofija
Pre nego što sam sela u kola, snimila sam i klisuru Topolija.
Klisura Topolija
Sledeće odredište na mom izletu ovog dana bio je manastir Hrisoskalitisa, a kada sam se putem prvo približila zapadnoj obali Krita nebo je već gotovo u potpunosti bilo bez oblaka. Ipak, izuzetno jak vetar me je sprečio da se ovde duže zadržim i samo sam na kratko stala da bih slikala more.
Zapadna obala Krita
Uskoro sam stigla do manastira Hrisoskalitisa.
Manastir Hrisoskalitisa
Mada nije poznat tačan datum osnivanja, manastir sagrađen na steni koja se uzdiže 35 m iznad Libijskog mora prvi put se pominje u XVII veku, dok su Kritom još uvek vladali Mleci. Naziv manastira otprilike znači „zlatni stepenik“, jer je po predanju poslednji od 98 stepenika koji vode ka manastiru napravljen od zlata i samo istinski vernici to mogu da vide. Odmah da kažem da ja nisam primetila nikakav zlatni stepenik.
Manastir je posvećen Uspenju Presvete Bogorodice, a takođe i Svetoj trojici. 1894. godine je stara, manja crkva porušena i na njenom mestu je sagrađena nova, veća, koja se i danas ovde nalazi.
Manastir Hrisoskalitisa
Manastir Hrisoskalitisa
Manastir Hrisoskalitisa
Popevši se do crkve, prvo sam se pozabavila onim što može da se vidi sa platoa ispred crkve. Na jednoj strani se mogu videti razne kuće i obližnje seoce, a na drugoj duboka uvala.
Manastir Hrisoskalitisa, okolina
Manastir Hrisoskalitisa, okolina
Zatim sam se pozabavila crkvom, pa i ušla unutra.
Manastir Hrisoskalitisa, crkva
Manastir Hrisoskalitisa, crkva
Manastir Hrisoskalitisa, unutrašnjost crkve
U okviru manastira se nalaze i razni drugi objekti, a neki od njih su namenjeni posetiocima, poput par manjih muzeja. Jedan se više bavio etnološkom postavkom (Folklorni muzej), uključujući i prostoriju koja je služila kao tajna škola.
Manastir Hrisoskalitisa, detalj
Manastir Hrisoskalitisa, detalj
Manastir Hrisoskalitisa, detalj
U drugom, Vizantijskom muzeju mogu da se vide razne ikone, ali i razni predmeti koji se koriste u liturgiji.
Manastir Hrisoskalitisa, detalj
Posle posete muzejima, ponovo sam sela u kola i odvezla se do plaže Elafonisi. Kad sam joj prilazila, stala sam na kratko da bih napravila jednu panoramsku fotografiju ovog mesta.
Plaža Elafonisi
Ipak, glavna lepota ovog mesta u potpunosti dolazi do izražaja kada se čovek više približi moru.
Plaža Elafonisi
U pitanju je malo, nisko ostrvo do kojeg se može prepešačiti. U zavisnosti od plime i oseke, nekada je to lakše, a nekada manje lako. Kada je oseka, čovek treba da pređe manje od 20-ak metara da bi sa peščane plaže na obali prešao na peščanu plažu na ostrvcetu. Međutim, kada sam ja ovde bila trebalo je nešto više prepešačiti. Meni hodanje nikada nije bio problem, ali sam imala svoju foto- i video-opremu, i nije mi se nešto mililo da krenem peške kroz vodu. Uživala sam u lepoti mesta sa obale.
Plaža Elafonisi
Sa obe strane ovog „prekinutog mosta“ od peska, nalaze se plitke lagune čije je dno prekriveno belim peskom i to stvara čudesne nijanse tirkizne boje. Da bi „magija“ bila još veća, jasno se vidi da talasi na obalu izbacuju nekakav svetlo ružičasti pesak. Efekat je spektakularan!
Plaža Elafonisi
Plaža Elafonisi
Plaža Elafonisi
Plaža Elafonisi
Plaža Elafonisi
Plaža Elafonisi
Plaža Elafonisi
Malo sam sedela na plaži, malo šetala i slikala, a kada sam smatrala da mi je bilo dovoljno, sela sam u kola i odvezla se do obližnjeg restorana gde sam sela na terasu da bih se malo osvežila, ali i uživala u divnom pogledu.
Plaža Elafonisi
Plaža Elafonisi
Posle ovoga sam bila spremna da nastavim sa svojim obilaženjem zapadnog Krita.