Krit 2022, 15. deo (Festos)
Posle kratke posete arheološkom lokalitetu Agija Trijada, sada sam se kolima prebacila samo par kilometara dalje prema istoku i došla do brežuljka Kastri i Festosa koji je jedan od najvažnijih arheoloških nalazišta na Kritu. Tu, praktično na južnoj obali Krita, nalaze se ostaci druge minojske palate po veličini (posle Knososa).
Ali, prvo sam se opet divila lepoti predela. Sa parkinga sam ka severu mogla da uživam u pogledu na polja, brežuljke i planine u daljini. Agija Trijada, koju sam prethodno posetila, nalazi se otprilike na trećem brežuljku sa leve strane.
Na suprotnoj strani sam mogla da vidim deliće lokaliteta (levo na sledećoj slici), kao i početak najveće ravnice na Kritu – ravnice Mesara. Ona je duga oko 50 km u pravcu istok-zapad, široka je oko 7 km u pravcu sever-jug, a kreće upravo od Festosa dalje ka istoku.
Od parkinga jedna šira staza vodi ka ulazu na lokalitet. Mada sam svakako želela da dođem do ostataka Festosa što pre, morala sam da zastanem i da se malo bavim pčelama i cvećem, čak i kada cveće pripada kaktusima. Treba obratiti pažnju na polen koji je pčela već prikupila, a koji joj se vidi na nožicama.
Po predanju, Festos je osnovao brat kralja Minosa (ili Minoja), Radamant, koji je kao i njegov brat bio sin Zevsa i Evrope.
To je ono što kaže predanje, a istraživanja pokazuju da je ovo područje bilo naseljeno još tokom Neolita, u V milenijumu pre nove ere. Prva palata na ovom mestu podignuta je oko 1900. godine pre nove ere. Ta palata je, međutim, srušena u nekom zemljotresu, pa je nova preko ostataka stare podignuta oko 1700. g. p.n.e. i ona je korišćena do 1450. g. p.n.e. kada se nešto nejasno desilo (ili zemljotres ili unutrašnje razmirice) što je uništilo sve palate osim one u Knososu. Sve se to dešavalo tokom Bronzanog doba i bitno je da se pomene da se zapravo o ljudima koji su činili ovu civilizaciju za koju se kaže da je prva civilizacija u Evropi ne zna puno. Oni se danas zovu Minojcima, a civilizacija minojskom, međutim, ovaj naziv je Ser Artur Evans koji je početkom XX veka vršio iskopavanja u palati Knosos kod Irakliona dao po mitskom kraju Minosu ili Minoju. Kako su ti ljudi sebe zvali – ne zna se.
Razlozi za to su brojni, a između ostalog je, ovde u Festosu, razlog i nedostatak artefakata sa zapisima. Ono što jeste pronađeno, 1908. godine, je Festoski disk ili Disk iz Festosa. Njega sam već pominjala i njegova slika može da se vidi u 5. delu mojih priča sa putovanja po Kritu (videti: https://www.svudapodji.com/krit-5/). Izložen je u muzeju u Iraklionu gde je rečeno da disk potiče iz XVII veka p.n.e.
Oko 1400. godine pre nove ere, kada su Krit osvojili Mikenjani, ili Ahajci kako Homer zbirno naziva sve (stare) Grke, Festos je već bio uništen i ovde nisu pronađeni nikakvi artefakti iz Mikenskog doba.
Uzgred, neki istraživači smatraju da je Festos bio dom čuvenog mudraca Epimenida Krićanina koji je živeo oko 600. godine p.n.e., mada se često kaže i da je iz Knososa. U svakom slučaju, njemu se pripisuje čuveni logički paradoks u kojem on kaže „Svi Krićani su lažljivci“. Logički paradoks nastaje zbog činjenice da je i on sam sa Krita. Mislite o tome...
Posle određene istorijske pauze, lokalitet Festosa je ponovo naseljen u VIII veku p.n.e., a pronađeni su i ostaci objekata koji su podignuti u Helenističko doba (323-67. g. p.n.e.). Ipak, Festos je konačno uništen 150. g. p.n.e. i više nije igrao nikakvu ulogu u istoriji Krita.
Bilo kako bilo, tako su stvari ostale sve do 1853, kada je jedan britanski viceadmiral u okviru Mediteranskog istraživanja uspešno locirao potencijalno mesto gde minojski Festos može da se nalazi (tada je na vrhu ovog grebena postojalo seoce sa 16 kuća), a kasnija istraživanja (i raseljenje sela) su pomogla da se ostaci ovog drevnog grada iznesu na videlo.
Danas, kada se uđe na lokalitet, prvo se naiđe na Gornje dvorište.
Pretpostavlja se da se dvorište povremeno koristilo za svete povorke i rituale, ali i kao balkon. Naime, sa ovog dvorišta se lepo vidi Zapadno dvorište koje se nadovezuje u pravcu juga, ali na nižem nivou. Ja sam upravo otišla do kraja Gornjeg dvorišta da bih se uverila u ovo.
Zapadno dvorište se na prethodnoj slici nalazi desno, dok je na levoj strani prostrano stepenište koje je vodilo ka Propileju, glavnom i najimpresivnijem ulazu u Novu palatu (1700-1450. g. p.n.e.). Ja sam prvo prošetala do onde.
Od impresivnog Propileja su ostali samo ostaci središnjeg stuba i dva bočna pilastera, ali treba dodatno naglasiti da je ova palata, kao i ostale minojske palate, imala više spratova.
Odavde se lepo video i deo Festosa koji sam već obišla. Na sledećoj slici se na desnoj strani, gore, vidi platforma koja predstavlja Gornje dvorište, takođe na desnoj strani je i prostrano stepenište koje spaja Gornje dvorište i Zapadno dvorište koje je na levoj strani slike. Između stepeništa Propileja i Zapadnog dvorišta, otprilike u sredini slike, vide se zidovi Trodelnog hrama.
Što se tiče Trodelnog hrama, on je podignut između 1900. i 1700. g. p.n.e. i pratio je tipičan trodelni raspored minojskih hramova. Upravo su istraživanja i nalazi nedvosmisleno pokazali da je u pitanju bio hram koji je korišćen za religiozne rituale.
Ovde sam praktično već došla do Zapadnog dvorišta i onda sam samo prošetala po njegovom obodu i slikala ga iz različitih uglova. Na sledećoj slici je bitno obratiti pažnju na Kulure, kamenom ozidane velike jame, koje se nalaze na južnoj strani Zapadnog dvorišta, a o njima nešto više malo kasnije.
Što se tiče Zapadnog dvorišta koje se nalazi ispred glavnog ulaza u palatu, ono je formirano u vreme Stare palate (1900-1700. g. p.n.e.). Na severnoj strani trga se nalazi visok zid koji služi kao potporni za Gornje dvorište, a odmah ispod tog zida kreću široke stepenice koje praktično formiraju sedišta onoga što istraživači zovu „pozorište“. U doba Minojske civilizacije to je, međutim, podrazumevalo posmatranje religioznih rituala i festivala koji su ovde bili organizovani.
Pa ipak, skoro uvek kada dođem do nekog pozorišta ili „pozorišta“ koje ima bilo kakve veze sa starom Grčkom, ja se prisetim početka „Ilijade“ koju je napisao Homer, jer gde su Stari Grci ili Ahajci, kako ih je zvao Homer, tu su Mikenjani i tu je i njihov mitološki kralj Agamemnon, a gde je on, tu je i njegov brat, kralj Sparte, Menelaj i snajka, Helena (kasnije Helena Trojanska, a gde su svi oni, tu je i Trojanski rat).
E, sad. Istraživači smatraju da se Trojanski rat vodio u XIII ili XII veku pre nove ere, što znači kada Festos već uveliko nije funkcionisao kao palata, grad ili država. To bi značilo da je moja asocijacija na „Ilijadu“ potpuni promašaj. Pa, ipak, Homer pominje brodove sa Krita, uključujući i brodove iz Festosa! Dakle, istraživači treba malo bolje i pažljivije da se pozabave ovom temom, a ja i nisam TOLIKO omanula.
Druga stvar je da se ja iz apsolutno nejasnog razloga i dan danas sećam početka „Ilijade“ koji sam na časovima srpskog (i književnosti) naučila napamet još u prvom razredu srednje škole, a to je bilo pre više od 40 godina! Zašto i kako? Nemam pojma. Nisam ja uopšte nešto „Ilijadu“ volela, za početak ništa nisam tu baš razumela pre svega zbog arhaičnosti jezika, ali činjenica je da se ja tog početka sećam.
I tako, kad god se nađem u prostoru nekog starogrčkog pozorišta, a eto i ovde, ja dobijem želju da sebe častim stihovima dobrog starog Homera. Pogledajte:
Nisam se baš proslavila kao glumica koja deklamuje drevne stihove, ali nije ni mnogo bitno. Važno je uživati i zabavljati se u trenutku.
A što se tiče Zapadnog dvorišta, na njemu se može videti i uzdignuti Prolaz za povorke koji se nastavlja stepenicama uz „sedišta“ pozorišta.
Sada sam obišla krug oko Zapadnog dvorišta da bi se svi ovi elementi bolje videli.
A onda sam se okrenula da bih bolje pogledala Kulure. Ovde se mogu videti ostaci četiri okrugle, kamenom ozidane jame koje su pripadale kompleksu Stare palate. Njihova tačna funkcija i dalje ostaje nejasna, ali se pretpostavlja da su ili bili korišćeni za odlaganje ponuda iz hramova ili kao ambari.
Na istočnoj strani Zapadnog dvorišta nalaze se ostaci Zapadne fasade Stare palate (1900-1700. g. p.n.e.), mada je i glavna fasada Nove palate (1700-1450. g. p.n.e.) takođe gledala na Zapadno dvorište, ali je bila postavljena na višem nivou i bila je povučena unazad.
Sa južne strane Zapadnog dvorišta mogu da se vide ostaci Stare palate, ali je pristup tom delu iz nekog razloga bio zatvoren ovog dana.
Zato sam se popela na nivo koji je poduprt ostacima Zapadne fasade i tu se ulazi u deo palate koja je služila za skladištenje maslinovog ulja, vina i pšenice, ali su tu izgleda bile i razne radionice. Taj deo se zove Zapadni magacini.
U nekim od ovih prostorija mogu da se vide i ogromni pitosi.
Ja sam se vratila prema severnom delu magacina i tu se može videti prolaz sa prostorijama sa obe strane koje su služile za skladištenje hrane.
Kod jedne prostorije sam uočila zanimljiv znak koji je ugraviran u jedan od bočnih kamenova. Ne znam niti poreklo, niti značenje simbola, ali mi je bio zanimljiv.
Iz Zapadnih magacina se prelazi u hol sa stubovima iz kojeg se može pristupiti delu ostava, ali koji je takođe bio dalje otvoren na istočnoj strani prema Centralnom dvorištu.
Pre nego što se pozabavim Centralnim dvorištem, evo pogleda na Zapadne magacine, hol sa stubovima, ali i direktan prolaz preko južnog dela magacina koji su ovde praktično u „podrumu“.
Južno od Zapadnih magacina nalaze se ostaci Hramova iz Zapadnog krila koji su bili deo Nove palate.
A što se tiče Centralnog dvorišta, ono je ovde kao i u drugim minojskim palatama predstavljalo osnovni graditeljski elemenat oko kojeg su raspoređena različita krila palate. To je bilo mesto gde su se odvijale privredne, društvene i religiozne aktivnosti palate, a stanovnici su mogli sve to da posmatraju sa prozora i balkona, imajući u vidu da su minojske palate obuhvatale građevine napravljene na nekoliko spratova. Danas to sasvim drugačije izgleda, nema tih okolnih zgrada, ali je prostrano dvorište tu.
Centralno dvorište je bilo napravljeno još u doba Stare palate, ali se uz izvesne izmene koristilo i u okviru Nove palate. Dvorište je pravougaonog oblika i pored njegovih dužih stranica su se prostirale kolonade.
Prvo sam otišla do kraja dvorišta odakle se pruža neverovatno lep pogled na prostranu ravnicu Mesara u kojoj se gaje masline, vinova loza i razne druge poljoprivredne kulture.
Pošto sam izvesno vreme uživala u ovom divnom pogledu, vratila sam fokus na ostatke palate u Festosu i ponovo sam pogledala Centralno dvorište, ali sada u pravcu ostatka palate.
U severnom delu dvorišta nalazila se impresivna kapija (sada samo njeni ostaci) i hodnik koji su vodili ka Severnom krilu u kojem su se nalazili „Kraljevski apartmani“. Duž hodnika se vidi odvodni kanal za vodu.
Krenula sam samo kratko ovim „hodnikom“ zato što se par metara dalje, sa leve strane, nalaze stepenice kojima sam se popela da bih imala još bolji pogled na Centralno dvorište.
Ipak, nisam nastavila ka Severnom krilu, već sam prvo otišla do kompleksa Istočnog krila. Tu se nalaze objekti koji su bili deo Nove palate, a koji izlaze na Centralno dvorište. Pošto oni predstavljaju minijaturnu verziju „Kraljevskih apartmana“, istraživači su zaključili da tu mora da su bile prostorije za mladog princa.
Dalje u severoistočnom delu lokaliteta nalaze se ostaci prostorija za koje se veruje da su bile radionice koje su predstavljale integralni deo palate. Nisam se mnogo bavila tim delom, već sam se sad ponovo uputila ka Severnom krilu sa „Kraljevskim apartmanima“.
Prvo sam došla do manjeg unutrašnjeg dvorišta koji je preko onog hodnika sa kanalom za odvodnjavanje spajao Kraljevske apartmane i Centralno dvorište.
Sada je došao red i na „Kraljevske apartmane“.
„Kraljevski apartmani“ je termin koji je u upotrebu u Knososu uveo Artur Evans, pa se termin proširio i na ostale minojske palate. To su svakako bili delovi palate koji su, sudeći po graditeljskim odlikama i elementima, služili za vladare, pa je i ostala terminologija u skladu sa tim.
Prvo sam došla do Kraljičinog megarona. U pitanju je lepa, velika prostorija sa dvostrukom kolonadom, a mogu da se vide i klupe koje idu duž zidova.
Severno od ovog prostora je hodnik i stepenice koje vode na sprat, a dalje ka severu je Kraljev megaron koji je velika prostorija sa specijalnim kamenim pregradama.
Zapadno od Kraljevog megarona nalazi se Lustralni bazen za koji se smatra da je nabolje očuvani lustralni bazen na Kritu. Već sam ranije pominjala da su ovakva mesta nalik na cisterne čiji je pod niži u odnosu na okolni prostor i do kojih vode stepenice. Artur Evans je pretpostavljao da su se koristili za rituale pročišćavanja, ali su kasniji istraživači takav stav doveli u sumnju.
Ovde sam praktično završila sa obilaskom Festosa, pa sam se uputila prvo ka restoranskom delu da bih se malo osvežila nekim hladnim sokom, ali sam uz put naletela na jednu kamenu skulpturu. Apsolutno ne znam o čemu se ovde radi, ali momentalno me je podsetila na zmijsku glavu od kamena koju sam videla u Kopanu, u Hondurasu, a koja pripada kulturi Maja, o čemu sam već pisala (https://www.svudapodji.com/mesoamerika-2008-29/). Evo obe slike, pa možete i sami da uporedite: