Čim sam se smestila u hotel u selu Ano Zakros i presvukla se u odgovarajuću odeću i obuću, uzela sam svoje štapove za hodanje, pitala gazdaricu hotela gde kreće staza i krenula na tu stranu.
Ubrzo sam napustila okrilje centra sela, ali se u početku ide asfaltnim putem i između sporadičnih kuća. Tako sam naišla na jednog mladića i zamolila ga da me slika.
Spremna za hodanje u prirodi
Na istoku Krita postoji više kamenitih planina, a između njih je u pravcu sever-jug smeštena prilično zelena kotlina u čijem središtu se nalazi Ano Zakros. Tu se danas, kao verovatno i u prošlosti, najviše gaje masline, ali i vinova loza.
Okolina sela Ano Zakros
Okolina sela Ano Zakros
Ipak, ja ovog dana nisam krenula u obilazak vinograda i maslinjaka, već u pešačenje u prirodi.
Od ove kotline korito jedne rečice vodi direktno na istok prema obali i to kroz klisuru koja se najčešće naziva Klisurom smrti, mada joj je zvanični naziv Klisura Kato Zakros. Na taj način su stazom koja vodi kroz klisuru spojeni Ano Zakros, tj, Gornji Zakros i Kato Zakros, tj., Donji Zakros koji je na samoj obali. Udaljenost između dva Zakrosa je oko 5 km ako se ide kroz klisuru i oko 7 km ako se ide okolo glavnim asfaltnim putem. Pešačkom stazom je moguće ići u oba smera, ali mada je visinska razlika samo oko 230 m, meni se svakako mnogo više sviđalo da idem nizbrdo.
Za početak sam se u jednom trenutku odvojila od sporednog asfaltnog puta kojim sam izašla iz sela.
Kreće pešačenje kroz prirodu
Ja sam ovde i ovog dana bila apsolutno srećna i zadovoljna svim što se dešavalo i što sam videla i radila. Kasnije sam kod kuće shvatila da sam se neobično veliki broj puta i na puno različitih mesta slikala, a moram da priznam i da mi se puno tih slika i dopada. Valjda zato što mi je potpuno jasno koliko sam se osećala srećno. Te slike su pre svega za mene divni podsetnici na to koliko ovaj život zna da bude lep i koliko ponekad imam sreće da se uskladim sa lepotom postojanja.
Kreće pešačenje kroz prirodu
Klisura Kato Zakros se, dakle, često naziva i Klisura mrtvih i to zbog malih pećina koje se mogu videti na njenim padinama, a koje su se koristile kao mesta gde su Minojci sahranjivali svoje mrtve.
Ali, pre nego što sam došla do same klisure, nakon napuštanja asfaltnog puta, izvesno vreme sam hodala zemljanim putem kroz maslinjake. Iza mene, na brdu, mogla sam da vidim Ano Zakros.
Okolina sela Ano Zakros, a selo je na padini
Uskoro sam se spustila do šireg korita rečice i tu su praktično prestali kultivisani maslinjaci, a prednost su imali bujni oleanderi koji rastu kao korov duž čitave klisure.
Klisura Kato Zakros, detalj
Uskladila sam boje kao da sam znala na šta ću da naiđem
Onda je u jednom trenutku staza vodila preko rečice i tu je bilo nabacano granje da bi pešaci mogli bezbedno da pređu.
Klisura Kato Zakros, detalj
Međutim, ja nisam odmah prešla na drugu stranu jer sam naišla na nekoliko vilinih konjica koji su tu leteli i koji su izgledali jednostavno neverovatno. Morala sam da budem strpljiva i da sačekam da neki od njih sleti na zgodnom mestu gde bih mogla da ga uslikam.
Mužjak prugaste konjske smrti (Calopteryx splendens)
Mužjak prugaste konjske smrti (Calopteryx splendens)
Kada sam bila zadovoljna fotografisanjem, prešla sam na drugu stranu rečice i uskoro se malo ispela stazom koja je sada već izgledala nešto divljije, a sasvim jasno sam već bila u klisuri. I dalje sam bila vrlo zadovoljna.
Klisura Kato Zakros
Vrlo srećna u klisuri Kato Zakros
Staza ide malo gore, malo dole, izvesno vreme po otvorenom, a onda se zavuče uz samu rečicu i između drveća koje tu buja zahvaljujući dovoljnoj količini vode na dnu klisure.
Klisura Kato Zakros, detalj
Meni je i dalje sve bilo lepo i sve me je oduševljavalo.
Vrlo srećna u klisuri Kato Zakros
Ubrzo sam naišla na jedno čudesno drvo koje se svojim stablom raširilo preko okolnog kamenja.
Klisura Kato Zakros, detalj
Ako se prethodna slika malo bolje pogleda, sa leve strane može da se primeti nešto poput vrlo niskog betonskog zida. S vremena na vreme duž klisure mogu da se vide detalji ljudske intervencije. Pretpostavljam da to reguliše vodotok zbog potencijalnog sezonskog plavljenja, ali i zbog sprovođenja vode radi navodnjavanja.
Klisura Kato Zakros, detalj
Klisura Kato Zakros, detalj
Ali, bez obzira na ove detalje, u klisuri Kato Zakros ipak ne vlada čovek, već priroda. I po neka koza.
Klisura Kato Zakros, detalj
Klisura Kato Zakros, detalj
Staza je povremeno vodila preko rečice, a na nekim od prelaza je bilo postavljeno krupnije kamenje kako bi se lakše i bezbednije prešlo na drugu stranu.
Klisura Kato Zakros, detalj
Na takvim mestima je bilo neophodno da se veoma pažljivo gleda ispred sebe i gde se hoda i postavlja noga, ali sam povremeno mogla i da podignem pogled i uživam u liticama klisure Kato Zakros i divnom plavom nebu.
Klisura Kato Zakros, detalj
Klisura Kato Zakros, detalj
Klisura Kato Zakros, detalj
Klisura Kato Zakros, detalj
Kao što može da se zaključi sa fotografija ja sam ovde bila potpuno sama. U stvari, još na samom početku mog hodanja, dok sam bila na području sela Ano Zakros, mimoišla sam se sa par mladih ljudi koji su hodali u suprotnom smeru i koji su se evidentno vraćali sa plaže u Kato Zakros.
U ovom delu koji se vidi na prethodnoj slici, iznenada mi je u susret došla jedna žena. Bila je strankinja, kao i ja, i obradovala se kad me je videla jer je pokušavala da nađe stazu koja vodi ka nekakvom parkingu. Nažalost, ja nisam mogla da joj pomognem jer zaista nisam ni znala da to postoji, a ni gde je, tako da se ona samo okrenula i žurno vratila u smeru iz kojeg je došla. Više je nisam videla i nadam se da je našla tu stazu koju je tražila.
Ono na šta sam ja ovde obratila pažnju bili su nekakvi insekti koje sam uočila.
Mravlji lav (Paraples libelluloides)
Obična nimfa (Coenonympha pamphilus)
A zatim sam nastavila da hodam. Već je bilo kasnije popodne i u nekim delovima klisure su senke bile velike. Mada mi to ni najmanje nije smetalo na licu mesta, prilikom fotografisanja mi je delimično pravilo problem. Naime, ljudsko oko (tačnije, mozak) značajno je savršenije od bilo kakvog foto-aparata i sa lakoćom i automatski unosi ravnotežu između delova prostora koji su izloženi suncu i onih koji su u senci. To može da se reprodukuje i foto-aparatom, ali onaj ko slika mora da ima veoma dobar aparat, da zna kako se to radi i da želi da se time bavi. Ja nisam ispunjavala nijedan ovaj zahtev.
Klisura Kato Zakros, detalj
Klisura Kato Zakros, detalj
Klisura Kato Zakros, detalj
Dok sam hodala kroz jedan deo klisure koji je bio u senci uočila sam i jednu zanimljivu biljku. Zbog ipak ograničenog uticaja ljudi, biodiverzitet u klisuri je na zadovoljavajućem nivou i tu se mogu naći brojne, pre svega, biljne vrste, od kojih su neke i retke. Jedna od njih je zmijavčica (Dracunculus vulgaris) koju sam nekih nedelju dana ranije već srela u klisuri Samarija (https://www.svudapodji.com/krit-8/). Zanimljivo je ipak bilo da je tamo, u klisuri Samarija, na zapadu Krita, ona tek cvetala, dok su ovde, na istoku, u klisuri Kato Zakros, već bili oformljeni plodovi.
Zmijavčica
A onda sam ponovo ušla u deo klisure koji je bio savršeno osvetljen sa svih strana, a i dalje prepun oleandera.
Klisura Kato Zakros, detalj
Klisura Kato Zakros, detalj
U jednom trenutku sam uočila i jednu lepu malu belu čaplju (Egretta garzetta).
Klisura Kato Zakros, detalj
Klisura Kato Zakros, detalj
Klisura Kato Zakros, detalj
A ja sam i dalje bila ekstremno zadovoljna i srećna. Mislim da se to i vidi.
Vrlo srećna u klisuri Kato Zakros
Naravno, klisura je nastavila da vijuga i svetlost i senke su se često igrale, ali je u svakom trenutku sve bilo spektakularno i savršeno.
Klisura Kato Zakros, detalj
Klisura Kato Zakros, detalj
Klisura Kato Zakros, detalj
Klisura Kato Zakros, detalj
Na prethodnoj slici se vidi deo klisure u koji tek treba da dođem, a na sledećoj slici se vidi kao panorama jedna „krivina“ u klisuri – sa desne strane sam upravo stigla, a tek treba da idem na levo i to je onaj prizor koji se vidi na prethodnoj slici.
Klisura Kato Zakros, detalj
U jednom delu staza ide preko nešto krupnijeg kamenja koje liči na rečno korito, ali ovde vode nije bilo, barem ne tako široko. Rečica je i dalje tekla sa strane, ali je njeno korito bilo znatno uže.
Klisura Kato Zakros, detalj
Taj kameniti deo se ubrzo nekuda gubi i staza izvesno vreme vodi preko zemlje, ali se onda dolazi ponovo do kamenitog dela, ovaj put u vidu sitnih kamenčića.
Klisura Kato Zakros, detalj
Klisura Kato Zakros, detalj
Ovo je već označilo kraj klisure i izlazak iz nje i to je ubrzo bilo sasvim jasno kada sam sa staze od šljunka naišla na asfaltni put. Doduše, za one koji kreću iz Kato Zakrosa i žele da idu u Ano Zakros, ovo je u stvari ulaz u klisuru. Ponovo se pokazuje da je sve relativno.
Izlaz iz klisure ili ulaz u klisuru
Evo i video-snimka koji prikazuje deliće mog prolaska kroz klisuru Kato Zakros.
Sada sam tim asfaltnim putem krenula prema obali i plaži. Uz put me je često pozdravljao apsolutno divan cvrkut ptica, a jednu sam čak uspela i da slikam. U pitanju je mužjak obične zebe (Fringilla coelebs).
Obična zeba
Put od izlaza iz klisure ka plaži Kato Zakros vodi neposredno pored arheološkog nalazišta „Minojska palata Zakros“. Svakako je moguće krenuti iz Ano Zakrosa ranije u toku dana, ići klisurom, a onda doći ovde i obići ostatke palate iz davnina; sve izjedna. To očigledno nije bio moj slučaj, ali nisam brinula. Već sam odlučila da ću se ovde vratiti narednog dana.
Arheološki lokalitet u Kato Zakrosu
Sada sam otišla do jednog vidikovca pored obale odakle se fino vidi duboki zaliv Kato Zakros gde se nalazi i plaža iz par delova. Duži, veći deo plaže je na jugu, a na severu su dva manja segmenta.
Zaliv u Kato Zakros
Duž tog većeg dela plaže postoji nekoliko taverni. Meni je bilo veoma važno da odem do jedne od njih. Iz par razloga.
Prvi je bio taj da u toj taverni radi sin gazdarice hotela i dogovor je bio da mu se javim, a on će mi organizovati prevoz i vraćanje do hotela u selu Ano Zakros. Ja sam u svom vodiču čitala da postoji lokalni autobus, ali izgleda da on radi samo kada je puna sezona, a to nije bilo u maju kada sam ja ovde bila.
Pošto praktično nije bilo turista, sin gazdarice me je odmah „prepoznao“ kako sam se približila taverni u kojoj je radio. Srdačno smo se pozdravili i dogovorili da ja nikuda ne žurim, a to me je takođe dovelo i do drugog razloga zbog kojeg je bilo važno da dođem do taverne. Naime, sada je bilo idealno vreme da se opustim pored mora i popijem jedno lepo, lokalno – pivo.
Pivo pored plaže Kato Zakros
Dok sam ja lagano popila pivo, sunce je već bilo vrlo blizu zalaska, a plaža je bila mirna.
Plaža Kato Zakros
Ja sam mislila da će mi sin gazdarice iz hotela obezbediti neki prevoz, a u stvari je on javio svom ocu koji se spustio do plaže po mene. To je bilo više nego izuzetno lepo sa njihove strane. Kad smo krenuli, on me je čovek pitao da li bi mi smetalo da svratimo do njegovog maslinjaka jer je trebalo da isključi vodu za navodnjavanje. Naravno da mi nije smetalo. Niti sam žurila, niti mi je to oduzelo nekakvo dragoceno vreme, jer je to obuhvatalo samo malo skretanje sa glavnog puta. Čak mi je bilo i zanimljivo, a i fino smo čavrljali uz put.
Dok je on zatvarao tu vodu, ja sam iskoristila priliku da slikam i kola i maslinjak.
Maslinjaci u blizini sela Ano Zakros
Maslinjaci u blizini sela Ano Zakros
Kad sam se vratila u hotel, prvo sam se istuširala i presvukla, a onda sišla na terasu hotela gde sam mimo svog običaja popila i drugo pivo. Prijalo mi je. Takođe sam zamolila gazdaricu i da mi donese malo nekakvih mezetluka. Sve se to idealno uklopilo i kasnije sam izuzetno zadovoljna mogla da se povučem u sobu i odem na spavanje. Ah, kako je to bio jedan savršen dan...