Krit 2022, 19. deo (Ano Zakros, Zakros, Plaža Vai, Itanos)
Posle srazmerno dobro provedene noći, probudila sam se prilično odmorno i prvo sam širom otvorila vrata na terasi da bih uživala u pogledu i apsolutno savršenoj temperaturi. Još su ranije počele da me bude razne lokalne ptice (vrapci i golubovi), ali sam ipak uspela da se dobro odmorim.
Nakon što sam se lagano razbudila, proverila sam internet i prebacivala fotografije na jedan sajt kao bek-ap. Mada je hotel svakako odavno video svoje najbolje dane, moram da priznam da im je internet bio vrhunski. Zaprepašćujuće brzo sam uspela da prebacim dosta fotografija na internet, što mi je inače redovna praksa kada putujem. Gledam da na taj način sačuvam fotografije na par mesta, a da memorijske kartice mogu da koristim u krug. Posle sam se spakovala i sišla sam na doručak.
Gazdarica mi je na terasu gde sam sela donela jednostavan doručak koji sam ubrzo i pojela, a pre nego što sam se popela do sobe htela sam da platim šta sam imala. Za divno čudo, ona i gazda koji je u međuvremenu stigao, računali su samo pivo od prethodne večeri, a dva manja tanjira sa jednostavnim mezetlukom i ono prevoženje kolima od plaže do hotela nisu ni računali. Mada je to bilo veoma lepo sa njihove strane, smatrala sam da bi bilo ružno da iskoristim njihovu ljubaznost, pa sam im platila za dva piva. Mislim da je tako bilo dobro i uravnoteženo.
Sa stvarima sam otišla do kola, spakovala sve kako treba i iz sela Zakros (tačnije Ano Zakros, u značenju Gornji Zakros) spustila se putem do „mesta“ Kato Zakros, tj, Donji Zakros.
Uz put sam se zaustavila i napravila par fotografija koje lepo prikazuju ovo područje. Na prvoj sledećoj fotografiji se vidi Kato Zakros – navodno naselje, a u stvari grupa kuća u blizini plaže.
Pogled Kato Zakros
Na gornjoj fotografiji se sa leve strane vidi i klisura Kato Zakros kroz koju sam ja prethodnog dana prošla, a na donjoj fotografiji je taj detalj približen da bi se bolje video.
Dakle, ja sam prethodnog dana ovde u Kato Zakrosu završila svoj prolazak kroz klisuru, ali sam zakasnila da bih posetila arheološko nalazište koje obuhvata jednu od najvažnijih minojskih palata – Zakros.
U stvari mislim da bi prava stvar zbog slikovitosti doživljaja bila da posetilac prođe klisuru pre zatvaranja lokaliteta i onda pre dolaska do plaže i eventualnog piva (moj recept) da svrati na ovaj značajan lokalitet koji se zajedno sa još nekoliko minojskih kompleksa sa palatama nalazi na UNESKO-ovoj Potencijalnoj listi svetske baštine.
Naime, zajedno sa Knososom, Kidonijom i Festosom koje sam već posetila i Malijom koju je tek trebalo da posetim, Zakros čini grupu od pet velikih palacijalnih minojskih centara, tj., kompleksa koji su obuhvatali veliku palatu, prateće objekte i naselje.
Mada je ovo značajno manje nalazište u smislu veličine u odnosu na one koje sam već posetila, a i nije ni previše popularno baš zato što je manje i zato što je relativno udaljeno od glavnih turističkih pravaca, po meni je Zakros bio znatno bolje pripremljen za posetu amatera. Table sa informacijama su bile dobre i veoma jasne.
Kao i ostale minojske palate, i palata Zakros je bila organizovana oko pravougaonog Centralnog dvorišta u vidu četiri krila, a ja sam svoju posetu organizovala tako što sam dvorištu prišla iz pravca Južnog krila. Objekti u ovom delu kompleksa su služili kao radionice, što se moglo zaključiti na osnovu nalaza, a između ostalog su istraživači ustanovili i da su se ovde proizvodili parfemi, u smislu mirišljavih ulja.
Inače, sve ove građevine, čiji se ostaci mogu videti na lokalitetu, stradale su, kako se pretpostavlja, u zemljotresu u XV veku pre nove ere.
Prešavši preko Centralnog dvorišta, došla sam do Zapadnog krila.
Tu su se nalazili religiozni centar i skladišta palate. U prostorijama u pozadini ovog krila, pronađeni su ostaci pitosa i drugih posuda. Ovaj skladišteni deo je srazmerno mali, pa su istraživači zaključili da se Zakros više oslanjao na pomorsku trgovinu sa Egiptom i Istočnim Mediteranom, nalazi se uostalom samo par stotina metara od dubokog zaliva, nego na skladištenje poljoprivrednih proizvoda.
S druge strane, u delu Zapadnog krila odmah pored Centralnog dvorišta, nalazile su se sakralne prostorije, a prostoriji čiji se ostaci vide na prethodnoj slici dat je naziv „Sala za ceremonije“.
Što se tiče Severnog krila, tu se nalazila velika hipostilna sala koju su istraživači prozvali „Kuhinja“, zbog velikog broja životinjskih i ptičijih kostiju, a takođe je pronađena i posuda za kuvanje u vidu tronošca. Susedna prostorija u ovom krilu je korišćena za čuvanje posuda i opreme za kuvanje. Inače, ovi zanimljivi nalazi su omogućeni zahvaljujući činjenici da posle uništenja u zemljotresu ostaci palate nisu bili opljačkani.
Na uzvišenju iznad Severnog krila palate koje se vidi na sledećoj slici su delovi minojskog naselja.
Arheološko nalazište Zakros: deo Severnog krila
Što se tiče same palate, ona je imala barem dva sprata, a u Istočnom krilu su se nalazile kraljevske prostorije. Malo je toga očuvano u ovom delu lokaliteta, zbog gajenja poljoprivrednih kultura na ovom mestu pre arheoloških iskopavanja.
Ipak, danas mogu da se vide ostaci Kraljičinog megarona i lustralnog bazena koji ide uz njega.
Arheološko nalazište Zakros: Kraljičin megaron
Posle ovoga sam preko severoistočnog dvorišta došla do jednog dela popločanog puta koji je vodio ka naselju, ali i dalje prema luci.
Naselje obuvhata oko 35 kuća, tj., njihovih ostataka i smatra se da su one jednostavno išle uz palatu, a ne da su bile nezavisne. Naseljenost je bila gusta i u ovom delu nije bilo otvorenih prostora.
Ja se nisam zavlačila u deo nalazišta sa ostacima naselja, već sam se okrenula i pogledala ka lokalitetu, ali i nekim poznatim detaljima. Na sledećoj slici, sa leve strane, nalazi se put kojim se iz pravca klisure Kato Zakros dolazi do plaže.
A što se tiče lokaliteta, odavde sam mogla dobro da vidim i delove Stare palate, tačnije, njihove skromne ostatke.
Arheološko nalazište Zakros: delovi Stare palate u Istočnom krilu
Istočnom krilu pripada i okrugla cisterna sa kamenim stepenicama koje vode u nju.
Ovde sam, međutim, napravila malu pauzu u bavljenju arheologijom i istorijom, pa sam prešla na biologiju. To se desilo iz sasvim jasnih razloga – bilo je tu više evropskih barskih kornjača (Emys orbicularis), a obletali su ih mužjaci vatrenog konjica (Crocothemis erythraea) koji su za razliku od kornjača bili nemirni, pa sam morala da čekam da se skrase na nekom mestu da bih ih slikala.
U neposrednoj blizini cisterne nalazi se i pravougaoni Izvor česme koji se vodom snabdeva iz podzemnog izvora.
I tu sam naišla na lokalne stanovnike: ponovo par malenih barskih kornjača, ali i na ženku velikog carevića (Anax imperator) koja je upravo polagala jaja.
Ovde sam praktično završila obilazak arheološkog nalazišta Zakros iz perioda Minojske civilizacije i ostalo mi je samo da napravim još par snimaka.
Kada sam završila sa obilaskom ovog omanjeg arheološkog lokaliteta na istinski sjajnom mestu, pomislila sam da možda mogu da popijem kafu na plaži Kato Zakros, ali pošto je moje naredno odredište i tako i tako bila plaža koja važi za jednu od najlepših na Kritu, pauzu sam odložila upravo za tu druga plažu.
Prošla sam, naravno, ponovo kroz mesto Ano Zakros, a dalje na putu ka severoistoku Krita stala sam na trenutak da bih se još jednom divila lepoti predela na jugoistoku Krita, sa upravo Ano Zakrosom u središtu.
Posle nekih 50-ak minuta vožnje došla sam do Šume palmi Vai koja ispunjava jedan relativno uzan i ravan pojas između par brežuljaka. To područje liči na pravu oazu sa oko 5000 palmi. U pitanju je prirodna šuma palmi i to je jedina takva šuma u Evropi.
Put vodi pored šume i pravo baš ka toj plaži koja važi za jednu od najlepših na ostrvu, a zove se isto kao i šuma palmi – Vai.
Lepa je, u to nema sumnje, ali moram da priznam da su se meni više dopale plaže Kserokampos. Ipak, ova je organizovana na potpuno „profi“ način. Kraj puta dovodi tačno do rampe za parking. Ostavivši kola, izašla sam na plažu, ali sam se prvo popela na obližnje uzvišenje zbog vidikovca.
Plaža Vai
Plaža Vai je od finog peska i nalazi se na krajnjem severoistoku Krita. Ranije, kada sam pisala o svom boravku u Matali (https://www.svudapodji.com/krit-14/), pomenula sam da su se tamo svojevremeno stacionirali hipici, ali ih je lokalno stanovništvo proteralo odande. Oni su zbog toga morali da se presele, pa su početkom 1980-ih godina došli baš ovde, na plažu Vai. Ali ni tu iz raznih razloga nisu mogli da ostanu doveka. Ne znam šta se desilo sa hipicima, ali je danas ovo, kao što sam rekla, sasvim dobro organizovana plaža i sve se plaća, mada se meni činilo da nije preskupo.
U svakom slučaju, voda je delovala apsolutno zavodljivo, pa sam se ubrzo spustila do plaže i unajmila ležaljku ispod suncobrana mada sam znala da ću ostati samo sat-dva.
Bilo je prilično toplo, voda je delovala bajno, a videla sam i neke ljude kako se kupaju. Pomislila sam da bih ipak mogla i ja da odem da malo plivam. Odvažno sam ušla u vodu. Do kolena. Stajala sam malo u vodi, nadajući se da će mi se noge navići na hladnoću. Nisu. Kako sam ušla, isto sam tako i izašla. U toku tog izležavanja na plaži, imala sam još jedan pokušaj ulaska u vodu koji je doveo do istog rezultata kao i prvi. Ja ipak volim nešto topliju vodu. Ovo je za mene bilo suviše rano u sezoni.
A što se tiče onih ljudi koji su bili u vodi, čula sam ih i shvatila da su Poljaci. Onda sam se setila da se oni uredno i razdragano kupaju u Baltičkom moru čak i kada je temperatura tolika da se u moru hladi pivo. Ko ne veruje, neka pogleda moj putopis iz Poljske: https://www.svudapodji.com/poljska-6/. A voda na plaži Vai? Pa, mislim da je u vreme moje posete, u maju, bila sasvim dobra za hlađenje piva.
Zato sam između izležavanja samo po malo šetala duž plaže.
Kada mi je bilo dosta izležavanja, obukla sam se, pokupila svoje stvari, pa kolima nastavila dalje, ali samo 2,5 km dalje i to tako što sam u stvari napravila vrstu kruga oko brda na severnoj strani plaže Vai. Prebacila sam se do susedne plaže Itanos, ali se od parkinga gde sam ostavila kola prvo izbija na jednu „bezimenu“ plažu (nigde nisam našla kako se zove).
Glavni razlog zašto sam ovde došla je taj da se na uzvišenju između ove „bezimene“ plaže i plaže Itanos nalazi manji arheološki lokalitet po kome je plaža Itanos i dobila svoje ime.
U pitanju su ostaci starogrčkog grada i luke i mada su otkriveni tragovi ljudskog boravka još od Neolita, ovaj deo dugačkog poluostrva na severoistoku Krita koji se završava rtom Sideros biva naseljen od VIII veka pre nove ere. Mesto se dalje razvijalo i pod vladavinom Starog Rima, i kasnije kao deo Vizantije. U VII veku nove ere, iz nejasnih razloga, Itanos biva napušten.
Danas ovde mogu da se vide ostaci drevnih građevina.
Mada su ovi ostaci bleda senka u odnosu na lokalitete koje sam ranije posetila, bilo mi je zanimljivo da prošetam između njih, a takođe mislim da je svakako vredelo doći do ovde jer put dovodi i do par manjih plaža koje su izuzetno lepe. Sa uzvišenja sam prvo obratila pažnju na „bezimenu“ plažu blizu koje je parking za kola.
Ako se malo bolje pogleda prethodna fotografija (a sledi i uzumirana verzija), posle „bezimene“ plaže se vidi kameni rt, a iza njega je divna, peščana plaža koja ima ime – plaža Erimupolis.
More koje se može videti sa uzvišenja na kojem su ostaci Itanosa je bilo apsolutno fantastično. Ali, da nisam prethodno probala da se okupam na plaži Vai mislila bih da propuštam nešto epohalno. Ovako sam se samo divila bojama.
Obala i more ispod ostataka drevnog Itanosa
A onda sam svoj fokus prebacila ka jugu i tu se nalazi plaža Itanos.
Plažu Itanos sam mogla lepo da vidim i kada sam se približila ostacima bazilike koja je takođe nekada davno bila podignuta na uzvišenju.
I evo još jedne slike plaže Itanos.
Jasno mi je bilo da je još uvek niska sezona, pa je bilo i malo ljudi na plaži, ali u poređenju sa plažom Vai, ovo je delovalo prilično pusto. S druge strane, uvek mi je impresivno kada čovek može da se kupa u neposrednoj blizini nekog arheološkog lokaliteta kao što je Itanos. A kad se ovde dođe, može da bira između dve plaže – jedna je levo, a druga desno.
Uzvišenje sa ostacima drevnog Itanosa između dve plaže