Ko bi rekao da ću samo dve godine nakon fantastičnog i detaljnog obilaženja Krita ponovo da dođem na ovo divno grčko ostrvo (videti: https://www.svudapodji.com/krit-1/).
Povod je bio sasvim dobar i dovoljan da se lako odlučim na ovaj korak. Naime, prethodne godine mi je Saša Marinković, drug i ornitolog koga sam ranije u svojim pričama već pominjala, nagovestio da će se 2024. godine ići na Krit i ja sam odmah rekla da sam zainteresovana. Doduše, nisam znala kad će se tačno ići i kada mi je početkom godine pomenuo proleće, prvo sam se zabrinula jer sam već isplanirala neko putovanje u aprilu. Ipak, sudbina je odlučila da mogu da odem i na ovo putovanje jer je ono bilo organizovano početkom maja kada su se u Srbiji poklopila dva praznika pa je sa samo par slobodnih radnih dana bilo moguće da se napravi sasvim pristojan „odmor“ od 10 dana.
Kao i kada sam 2023. godine išla sa grupom ornitologa i ljubitelja ptica u Grčku i Bugarsku (videti: https://www.svudapodji.com/grcka-bugarska-1/) pre svega da bi se video crni lešinar, ovom prilikom je nas desetak krenulo na Krit da bismo, između ostalog, videli orla bradana. Na taj način bi se zaokružilo „sveto“ trojstvo velikih balkanskih grabljivica, pošto u Srbiji postoji velika kolonija beloglavih supova. Što se Srbije tiče, crni lešinari nam poslednjih godina povremeno dođu u goste, ali je orao bradan odavno istrebljen, a obnavljanje njegove populacije ide teško i to ne samo u Srbiji.
Za početak smo se avionom preko Atine prebacili do Irakliona, glavnog grada Krita. Odatle smo se rentiranim kolima prevezli do gradića Malija gde ćemo biti smešteni tokom čitavog boravka na ostrvu. (Uzgred, Grci naziv ovog gradića izgovaraju „Malja“, ali sam ga ja već ranije u svom putopisu iz 2022. godine nazvala Malija, pa neka tako i ostane.)
Ja uopšte nisam znala kako će biti organizovan naš boravak na ostrvu, a mislim da nije ni postojala nikakva stroga organizacija. Ovo je poprilično neobično za mene, pošto volim da unapred „znam sve“, ali sam sada bila izuzetno opuštena. Čak sam se pre puta smejala sa Sonjom, drugaricom koju sam i upoznala preko „mojih ptičara“ (kako ja volim da zovem ovu grupu zaljubljenika u ptice), sa kojom se sada redovno družim i sa kojom sam i krenula na ovo putovanje, i rekla kako ću da prepustim organizatorima putovanja da me iznenade. Tako je na kraju i bilo, a iznenađenja su bila divna.
Evo i mape koja prikazuje koja sam sve mesta i lokalitete posetila tokom ovog putovanja:
Pošto smo u izuzetno lep apartmanski kompleks u Maliji stigli kasno prve večeri, dogovor je bio da svi i doručkujemo kasnije. Doduše, Sonja i ja smo pre doručka već popile po kafu na terasi, a to je izuzetno prijalo uz divno plavo nebo koje je verovatno još više dolazilo do izražaja zbog bazena u okviru apartmanskog kompleksa.
Jutarnja kafa u Maliji
Malija je poznata kao mesto gde leti vole da se okupljaju mladi ljudi i da se tu, blago rečeno, provode po čitavu noć, ali, početkom maja sezona još uvek nije počela i svuda naokolo je vladao mir.
Posle doručka smo svi zajedno nastavili da pijemo kafu i da se opuštamo u prijatnoj hladovini terase apartmanskog kompleksa, a sunce je polako krenulo da zagreva vazduh, pa je to sve više ličilo na početak leta, a bilo je jasno da smo u sred Mediterana.
U nekom trenutku smo se ipak svi pokrenuli i potrpali u kola, pa smo se odvezli samo par kilometara dalje, jer i na području Malije postoje potencijalno lepa mesta za posmatranje ptica. Naravno, stručnjacima u okviru moje grupe bilo je lakše da ih uoče i raspoznaju koja je vrsta u pitanju, ali i svi mi ostali smo sasvim lepo uživali u lepom i opuštenom danu.
Prvo smo se odvezli do jednog dela blizu mora, pa smo tu malo prošetali.
Šetnja u blizini Malije
Ovde smo sa relativnog uzvišenja mogli da gledamo lepo plavo more. Formalno govoreći, u pitanju je Malijski zaliv u okviru Kritskog mora koje je deo Egejskog mora. Ali, da li more uopšte zna kako se zove?
More duž severne obale Krita
Odavde smo mogli da vidimo i plaže u Maliji koje su toliko popularne tokom leta.
Pogled ka plažama Malije
Mi smo se ovde malo i raštrkali i svako je gledao nešto svoje, a ptice su bile glavne. Ipak, ja nisam previše vešta u uočavanju ptica, pogotovo kada su sitnije i brzo lete ili menjaju pravac kretanja, pa sam za početak gledala nepomična živa bića poput nekih biljaka koje su mi zakačile oko.
Bila je tu jedna ljupka biljka kojoj ne znam naziv na srpskom, ali se na latinskom zove Echium creticum.
Echium creticum
Na nekim mestima je bilo pravih „tepiha“ cveća, poput brojnih primeraka morske lavande (Limonium sinuatum).
Morska lavanda
Dok sam pokušavala da snimim neke morske lavande izbliza, pojavio se još jedan živi stvor, a to je bila mamutska osa (Megascolia maculata). Mada je u pitanju najveća osa u Evropi, ona je potpuno bezopasna za ljude.
Morska lavanda i mamutska osa
Pojavljivanje ove ose baš ovde bilo je krajnje prigodno, pošto se smatra da je upravo ova vrsta bila uzor za čuveni zlatni privezak koji je pronađen nedaleko od mesta na kojem sam snimila osu. U pitanju je „Privezak pčela“ koji, osim u Arheološkom muzeju u Iraklionu, može da se vidi i u mojim pričama sa putovanja po Kritu 2022 (videti: https://www.svudapodji.com/krit-5/).
Ali, ovde smo došli zbog ptica, pa je red da se malo pozabavim i njima. Naravno, ornitolozi iz naše grupe, Saša, Irena i Vuk, bili su glavni za prepoznavanje vrsta, a Vuk je vredno vodio dnevnik uočenih ptica koji je kasnije i podelio sa svima nama. Odmah da kažem da su oni videli mnogo više vrsta nego što sam ja snimila, ali sam na kraju ipak bila zadovoljna svojim učinkom. Uzgred da pomenem da je žuta pliska snimljena ovde tokom svoje seobe, pošto se ne gnezdi na Kritu.
Ćubasta ševa (Galerida cristata)
Žuta pliska (Motacilla flava)
Crnoglava žuta pliska (podvrsta žute pliske) (spp. feldegg)
Posebno sam bila zadovoljna da sam snimila jednu pčelaricu (Merops apiaster) i to u sred leta.
Pčelarica
Pošto smo bili veoma blizu arheološkog lokaliteta Malija (palata Malija), posle izvesnog vremena smo otišli i do onde da bi posetili minojsku palatu. Imajući u vidu da sam ovde već bila dve godine ranije (videti: https://www.svudapodji.com/krit-23/), nisam planirala da ponovo obilazim lokalitet, ali sam sela u hladovinu i sa još par članova grupe, Sašom i Ćobom (Slobodanov nadimak) koji svaki iz svojih razloga takođe nisu išli u obilazak, popila sam neko osvežavajuće piće i lepo smo čavrljali. Kako su ostali članove grupe završavali sa obilaskom, tako su nam se i oni pridružili. Na kraju smo svi izvesno vreme sedeli tu u hladovini i to je bilo veoma prijatno.
Zatim smo otišli do močvarnog područja koje se pruža sa jedne strane puta koji vodi u blizini obale i koje liči na zaštićeni i ograđeni deo ispunjen trskom, ali je već uveliko bilo popodne i ptice su bile mirnije, pa se nije puno toga videlo. Dogovor je bio da dođemo naredno jutro jer će i ptice biti aktivnije, a i biće manje ljudi u okolini.
Močvarno područje istočno od Malije
Zaštićeno područje se nalazi i na drugoj strani puta, u nastavku lokalno poznate plaže Potamos. Ovde su u pitanju peščane dine povrh kojih raste specifična vegetacija i ovaj deo je odvojen ogradom da bi se naglasilo da ovde ne treba da se hoda jer bi se tako uništila ta vegetacija. Naime, biljke koje ovde rastu su prilagođene osnovi od peska, a svojim razgranatim korenskim sistemima sprečavaju rasipanje peska zbog uticaja vetra i mora, tako da se dine ovde stabilno održavaju.
Zaštićene dine (levo) i plaža Potamos (desno)
Međutim, pošto smo već bili tu, jedan član grupe je poželeo da se okupa, a lako smo se dogovorili da svi zajedno odemo na plažu – Marko da bi plivao, a mi ostali da bismo „navijali“ za njega. On je bio hrabar (a i otporan na hladnoću vode), tako da je sasvim jasno silno uživao u plivanju. Mi ostali smo ga samo gledali sa obale, ali i brčkali noge.
Čekamo Marka da posle dobrog plivanja izađe iz mora
Brčkanje nogu nas „hrabrih“
Kada smo se svi dovoljno osušili i preobuli, vratili smo se u hotel, a onda se i malo raštrkali. Sonja i ja smo odšetale prema centru pošto obe, svaka iz svog razloga, ne volimo da kasno jedemo u toku dana. Usput nas je pozdravio jedan divan cvet koji raste pored ulice kojom smo hodale. Bilo ih je još, ali su neki već uvenuli, a ovaj je baš bio na vrhuncu cvetanja. U pitanju je strelicija ili rajska ptica (Strelitzia reginae). Ko god da je odgovoran za stvaranje života na Zemlji, Bog ili priroda, istinski je vrhunski maštovit i vešt.
Rajska ptica
Sonja i ja smo našle jedan restoran koji nam se jako dopao, pa smo tu naručile razne lepe stvari, a za početak sam ja uzela pivo. Pošto sam na ovom putovanju bila jedna od troje vozača, mogla sam sebi da priušćujem da popijem pivo samo uveče, pa onda takve prilike nisam propuštala.
Pivo u Maliji
Restoran je nudio dosta tradicionalnu hranu, pa je sve bilo u skladu sa tim: vruć hleb začinjen maslinovim uljem i aromatičnim začinima od lokalnih biljaka, za mene obavezni caciki, divna pita sa sirom koju sam snimila najviše da bi me podsetila kako sve ovakva pita može da se pripremi i posluži, i na kraju – htela sam da probam kako na Kritu prave puževe. Bila je tu i lepa salata od svežih paradajza-trešnjara, a Sonja se odlučila za ribu, ali sam ja želela da jedem nešto drugačije. Ribu sam često jela narednih dana, tako da je sve bilo baš kako valja.
Deo večere u Maliji
Deo večere u Maliji
Deo večere u Maliji
Deo večere u Maliji
Posle večere smo se vratile u hotel gde sam sa terase našeg apartmana uspela da snimim nekoliko ptica koje su u predvečerje sletale na ono što postoji u ljudskom naselju – antene i žice.
Kos (Turdus merula)
Gradska lasta (Delichon urbicum)
Mužjak zebe (Fringilla coelebs)
Takođe smo se ponovo družile sa članovima grupe, jer smo svi čekali kolegu/ornitologa Grka koga Saša i Ljilja poznaju već godinama. Kada je on došao, veći deo grupe je otišao s njim na večeru, a Sonja i ja smo rešile da se ranije povučemo na spavanje. Naredni dan je predviđao rano aktiviranje.
Ovog dana smo se svi probudili rano, pa smo rano i krenuli, već oko 7 ujutru, pre doručka. Razlog je bio da smo hteli da se odvezemo par kilometara dalje ka istoku da bismo malo bolje i na miru, uz odsustvo većeg broja ljudi, mogli da pogledamo područje sa peščanim dinama i močvarnim delom u neposrednoj blizini Malije. Tu smo već bili prethodnog dana, ali tada nismo mogli da vidimo baš puno ptica, pa smo smatrali da je bolje da ponovo dođemo ujutru kada su delovi oko plaže Potamos bili pusti.
Jutarnja potraga za pticama
Ja se ovde nisam baš proslavila i uspela sam da snimim samo još jednu ćubastu ševu (Galerida cristata), ali mi to nije ni mnogo smetalo jer je pogled na sve strane bio veoma lep.
Ćubasta ševa
Ispostavilo se da na prvom mestu na kojem smo stali nije bilo predviđenog ulaza u močvarno područje, jer je jasno svuda bila postavljena ograda, tako da smo tu samo posmatrali visoku trsku.
Područje istočno od Malije
Ali, to obeshrabrivanje prolaza u močvarno područje nije važilo za sve – neki, poput lokalnih mrava, sebi su sasvim lepo napravili gotovo autoput koji vodi pored ljudskog asfaltnog puta, a onda mirno skreće kud god poželi.
Mravlji „autoput“
Mi smo se zato prvo prebacili na plažu koja je ovako ujutru bila sasvim pusta.
Plaža istočno od Malije
Plaža istočno od Malije
Samo su članovi naše grupe ovde šetkali i pokušavali da uoče različite ptice.
Plaža istočno od Malije i posmatrači ptica
Ja sam tu, zahvaljujući Vuku, osim sivih vrana (Corvus cornix), uspela da uočim, pa čak i snimim jednu žutu čaplju (Ardeola ralloides).
Sive vrane
Žuta čaplja
A onda smo se svi ponovo okupili pored ograde oko močvarnog područja pa smo je pratili sve do mesta gde je ograda prestajala, a koji se poklapao sa velikom mapom postavljenom pored puta koja prikazuje plan nekog projekta za ovo područje. Koliko sam mogla da zaključim, postoji projekat da se ovde urede staze kojima bi ovo stanište moglo da se obiđe, ali to još uvek nije bio slučaj u maju 2024. godine. Mi smo zato malo ušli u suvozemne delove koji su bili lako dostupni, ali se nismo zavlačili dalje.
Deo močvarnog područja istočno od Malije
Deo močvarnog područja istočno od Malije
Deo močvarnog područja istočno od Malije
Ovde su bolji poznavaoci ptica sasvim jasno uočili nekoliko vrsta, a između ostalog i dosta morskih sokolova (Falco eleonorae) koji će meni do kraja boravka ostati nedostižni za snimanje. Naime, bez obzira na činjenicu da smo ih često viđali, oni su suviše mali i brzi da bi ih moj foto-aparat (tj, ja) fokusirao dok lete po nebu.
Dakle, morala sam da se zadovoljim drugim, mirnijim životinjama koje su lakše za snimanje. Na primer, ponovo mravima i njihovim „auto-putevima“.
Mravlji „auto-put“
Posebno me je oduševio jedan mrav koji je istrajno prenosio malenu školjku.
Vredan k’o mrav
Ali, zahvaljujući Vuku koji je pronašao i stavio na sebe jednu bogomoljku da bi ona tako pozirala, uspela sam da snimim i nju.
Bogomoljka i Vuk
Ubrzo smo se vratili do puta, a zatim ponovo peške prošli pored plaže Potamos koja je rano ujutru bila lepa, ali i pusta.
Plaža Potamos
Otišli smo do kola, a zatim se vratili i do apartmanskog kompleksa gde smo doručkovali i još malo opušteno sedeli ispijajući i drugu jutarnju kafu pre nego što smo krenuli dalje u potragu za pticama Krita.