Krit 2022, 24. deo (Malija, Iraklion + bonus: Atina)
Posle kraćeg odmora na terasi hotela u Maliji, pitala sam izuzetno ljubaznu ženu koja je radila na recepciji za preporuku za mesto gde bih mogla da odem na veoma kasni ručak. Ona je čak i zvala neki restoran da proveri da li rade, pa pošto su bili otvoreni ja sam se uputila tamo.
Restoran se nalazio u neposrednoj blizini plaže Potamos tako da sam sa terase imala lep pogled. Što se hrane tiče, pa, nije bilo loše, ali sam svakako jela i znatno bolje. Ipak, važno mi je bilo da nisam gladna.
Kasnije sam malo prošetala po peščanoj plaži i njenoj okolini. Ovde je bilo kupača, ali plaža ipak nije ostavila jak utisak na mene i nije me inspirisala. Bila mi je sasvim lepa za šetnju, ali je u plićaku bilo pune morske trave koja je ličila gotovo na blato, pa posle onih spektakularnih plaža koje sam viđala u drugim delovima Krita, ova ovde naravno nije imala šanse da uđe u bilo kakav uži izbor.
Posle te kraće šetnje vratila sam se do kola i prevezla do centra gradića Malija koji je odavde udaljen oko 3 km. Tamo sam onda peške krenula u pravcu plaže koja je od centra grada udaljena oko 1,5 km.
U glavnoj ulici koja vodi ka plaži smenjuju se u praktično neprekinutom nizu manji hoteli, restorani, kafići, barovi, prodavnice suvenira i sve ostalo što prati turističku industriju, ali je meni sve to delovalo vrlo nemaštovito i nezanimljivo. Pomislila sam da je Malija možda mesto gde leti dolaze stanovnici Irakliona kada hoće da pobegnu iz grada. Ipak, to mi samo mesto uopšte nije učinilo privlačnijim.
Posle izvesnog vremena došla sam i do plaže, tj., do manjeg kamenog rta gde se plaža Malija završava, a na drugoj strani, prema zapadu, kreće plaža Malijon. Možda sve to bolje izgleda u julu i avgustu, ali meni ovde nešto nije bilo po volji, ali nisam znala šta. Ja sam se, svakako, u svom životu kupala i na gorim mestima, tako da nisam znala šta je to što mi ovde nije odgovaralo, ali mi je osećaj bio nekako neprijatan. Pa, dobro. Napravila sam par slika i istim putem se vratila do kola, da bih se onda prevezla do hotela.
Tek sam kasnije saznala da je Malija postala jedno od najpopularnijih turističkih odredišta na Kritu i čak jedno od najpopularnijih u Evropi zato što se vremenom tu razvio centar noćnog života. Dakle, mesto je „ludilo“ i stecište mladih, pogotovo iz severne Evrope, pa to objašnjava onaj izraziti turistički aspekat glavne ulice koji se meni nije dopao. Eto, još jedan čvrst dokaz da više nisam mlada, a to osećam čak i po energiji ulice ili plaže. Ali, meni to uopšte ne smeta. Svako voli šta mu se sviđa.
Ostatak dana sam mirno provela u hotelu, uglavnom se izležavajući pored bazena, pa sam tu čak i malo plivala, mada generalno mnogo više volim plaže nego bazene.
Pre nego što sam narednog jutra krenula iz Malije, doručkovala sam u hotelu, a onda mi je bilo potrebno samo oko pola sada da bih stigla do aerodroma u Iraklionu gde sam vratila kola koja sam rentirala još u Retimnu. Plan mi je bio da poslednji dan provedem u Iraklionu, a za to mi nisu bila potrebna kola. Ovaj put sam isprobala prebacivanje gradskim autobusom do centra grada i sve je funkcionisalo savršeno. Imala sam torbu sa točkićima, tako da mi nije bio nikakav problem da od parkinga rent-a-kara dođem do stajališta gde sam kupila kartu i ušla u autobus. Ubrzo sam bila u gradu.
Ponovo sam odsela u istom stanu u kojem sam bila i na početku putovanja, ali pošto sam stigla rano, trebalo je da sačekam pre nego što uđem u njega. Ipak, imala sam dogovor sa vlasnikom da svoje stvari mogu da ostavim u zajedničkom prostoru, što mi je olakšalo narednih par sati. Prvo sam malo šetala po starom delu grada, prisećajući se puteva kojima sam ranije prolazila.
Tako sam iskoristila priliku da je bazilika Sv. Marka u centru Irakliona bila otvorena, pa sam ušla unutra da vidim kakav je to prostor. Kada sam ovde prolazila na početku svog boravka, nekadašnja bazilika je bila zatvorena (https://www.svudapodji.com/krit-3/). Danas se koristi kao javna umetnička galerija i poseta ovom mestu mi je svakako prijala.
A onda sam sela u jedan kafić-restoran blizu tog „mog“ stana i uživala u prijatno toplom vremenu sedeći u hladovini. Prvo sam naručila frape – kafu sa mlekom u koju je ubačena kugla sladoleda. Kao i u svim kafićima i restoranima na Kritu, i ovde sam dobila obaveznu besplatnu flašu vode za piće.
Krenula sam da jedem sladoled, ali mi je nešto bilo čudno u ukusu. Probam ga opet i tada shvatim o čemu se radi, ali sam morala da proverim sa kelnericom. Da, ovo je jedno moderno mesto i oni prave sladoled od kozjeg mleka. Ja znam da su danas kozje mleko i kozji sir postali hit, ali ja to jednostavno ne volim. Ovo mogu da izjavim mirne duše, jer postoji tu čitava priča oko toga. Ja sam iz zdravstvenih razloga jednom prilikom više od godinu dana svaki dan konzumirala proizvod od kozjeg mleka i nikada se nisam navikla. Mogu da jedem i pijem kozji sir i mleko, ali ih ne volim. Dakle – nema šansi da bih ja dobrovoljno na svom odmoru jela sladoled od kozjeg mleka. Zamolila sam kelnericu da mi zameni frape i ona je to vrlo ljubazno učinila.
Kako sam ovog dana uglavnom ubijala vreme, posle izvesnog vremena sam shvatila da bih mogla da ovde naručim rani ručak, pa sam to i učinila. Izabrano jelo je ponovo bilo „moderno“, ali bez kozjih dodataka i vrlo ukusno, pa sam ga pojela u sreći i veselju.
Ovde sam sedela par sati i bila sam divno lenja, pa čak i pospana, što je više bila posledica moje opuštenosti nego realne potrebe za snom.
Posle sam otišla da preuzmem ključeve od stana i svoje stvari ubacim tamo, pa sam se čak malo i izležavala u neuspešnom pokušaju da dremnem, ali sam nešto kasnije ponovo otišla u šetnju po centru Irakliona, da bih u jednom trenutku završila u drugom restoranu blizu mora gde sam pojela kasni ručak.
Tako sam manje-više provela čitav ovaj dan, uživajući u opuštanju, hrani i divnom vremenu u Iraklionu. To mi je taman dalo i lepu priliku da sredim svoje opšte utiske o ovom putovanju.
Kao što sam rekla na početku ovih priča, odavno sam želela da dođem na Krit. Verujem da bi mi utisci i tada bili pozitivni, ali je činjenica da sam sada mogla sebi da priuštim neke stvari koje ranije sigurno ne bih mogla. Jedna od njih je iznajmljivanje kola. To mi je svakako značajno olakšalo pokretanje po ostrvu, ali i omogućilo mnogo efikasnije obilaženje mesta koja mene zanimaju. I to je u velikoj meri doprinelo pozitivnim utiscima koje nosim sa Krita.
Krit je izuzetno lepo ostrvo. Pardon, to je jedno izuzetno, fantastično lepo ostrvo! Osim što se ovde razvijala jedna od najimpresivnijih civilizacija za koje ljudski rod zna, a kroz istoriju se smenjivali razni osvajači i „vlasnici“ ostrva čiji tragovi prožimaju nesumnjiv grčki kvalitet Krita koji se, između ostalog, ogleda i kroz impresivne grčke pravoslavne crkve i manastire, raznovrsni predeli – tirkizno-plava voda na nekim plažama, brojnost većih i manjih plaža, kristalno čista voda mora, predivni pejzaži u unutrašnjosti ostrva ispunjeni nepreglednim maslinjacima, visoke planine i brojni spektakularni klanci – čine ovo ostrvo jedinstvenim i neverovatno privlačnim. Ja sam ovde provela pune dve sedmice i sve vreme sam bila aktivna i pokretala sam se gotovo neprestano jednostavno zato što Krit nije malo ostrvo, a ima toliko toga da se vidi. Bilo kakav ozbiljan odmor zahtevao bi još vremena. A to je možda sasvim dobra ideja za neku buduću posetu.
Ovako sam se ja u svojoj glavi opraštala od Krita, ali ispalo je na kraju da Grčka još uvek nije bila spremna da se oprosti od mene.
Sve je krenulo sasvim normalno i očekivano. Ujutru sam se fino probudila, spakovala, taksi me je čekao, a zatim dovezao na aerodrom, čekirala sam se, našla gejt na kojem treba da napustim aerodromsku zgradu i krenula da čekam. Doduše, bila je užasna gužva na prilično malom aerodromu, tako da nisam mogla odmah da sednem, ali sam uskoro ipak našla mesto za sebe. Taman preko puta table sa informacijama.
U nekom trenutku je poletanje aviona pomereno za 10 minuta. “Pa, dobro. To nije strašno.” Imala sam prilično malo vremena u Atini za prebacivanje sa jednog aviona na drugi, ali prtljag mi je išao direktno za Beograd, tako da se nisam brinula.
A onda se na tabli pojavilo da će sledeće informacije biti date za pola sata, pa još za pola... Bilo mi je jasno da ne mogu da stignem na svoj sledeći let. Pitala sam devojku koja je tu radila za informacije i ona mi je vrlo detaljno objasnila o čemu se radi. Naime, u Iraklionu je duvao suviše jak vetar i avion je bio skrenut za Hanju, tako da se sada čeka da se situacija sredi. U svakom slučaju, rekla mi je, mene će u Atini neko da čeka sa informacijama.
I tako je čekanje krenulo. Mada se uopšte nisam potresala što se sve ovo dešava, ipak mi je bilo veoma drago da sam počela da pričam sa jednim apsolutno divnim parom iz Rumunije. I oni su imali presedanje u Atini i brinuli su kako će stvari da se odvijaju, ali smo se složili da ne možemo u stvari ništa tu da uradimo, tako da smo nastavili da pričamo srdačno kao da se godinama znamo. Oboje su sasvim jasno bili obrazovani, kao i izuzetno dragi i prijatni, a posebno mi je u sećanju ostala Dana koja je imala sjajnu, šik frizuru.
Posle nekoliko sati kašnjenja, konačno smo krenuli za Atinu. Ja sam se u međuvremenu ponadala da ćemo možda stići tako da ja uhvatim drugi let za Beograd, ali nisam bila te sreće. Zajedno sa Danom i njenim suprugom otišla sam do šaltera za transfere na atinskom aerodromu. Svi koji smo tu došli zato što više nije bilo letova tog dana dobili smo hotelski smeštaj za jednu noć, kao i prepravljenu rezervaciju za naredni let. Svako od nas je dobio drugačiju kombinaciju i meni su rekli da sam dobila smeštaj u hotelu u centru Atine, a da će mi let biti narednog dana u 4.40 ujutru!!! Molim!!!???
To bi značilo da moram da krenem iz hotela u 2 ujutru, a onda sam se pitala zašto maltene uopšte i da spavam. Pitala sam devojke na tom šalteru da li mogu da me smeste u neki hotel bliže aerodromu, ali su me one uputile na zvanični šalter prevozioca namenjen za odnose sa klijentima, koji je bio na sasvim drugom mestu. Ipak, prvo sam morala da uzmem svoju torbu, jer ni ona nije nastavljala dalje da putuje za Beograd. Ovo mi se prvi put desilo, pa mi je kao iskustvo bilo prilično zanimljivo, mada ne i prijatno ili simpatično.
Sa ostalim putnicima koji su bili na mom letu iz Irakliona, a koje je zadesila ista sudbina, otišla sam na šalter za izgubljeni prtljag. Tamo su nam uzeli podatke i rekli da čekamo u blizini, pa će nam javiti kada pronađu naše stvari.
Uskoro su neke torbe stigle i tu sam se rastala sa Danom i njenim suprugom. Oni su dobili drugi hotel u odnosu na moj i mi bi se vrlo rado zamenili, ali to nije moglo.
Ispostavilo se, međutim, da su na letu iz Irakliona bile i dve mlade devojke iz Srbije, tako da smo nekako spontano rešile da dalje idemo zajedno. Naime, ja sam planirala da se žalim na hotel (zbog udaljenosti i vremena poletanja), a bile su mi potrebne još neke informacije, kao i njima.
Posle nekog vremena stigao je moj kofer. Onda smo još čekali, pa je stigao kofer od jedne devojke, Jane, a onda smo čekale skoro sat vremena, a kofera od Anđele nigde. Ja već više nisam želela da džudžim na aerodromu, pa sam sa Janom izašla, tj., prošla carinu, a onda smo otišle na taj šalter za korisnički servis.
Čim sam rekla da mi ne odgovara da posle čitavog dana maltretiranja i čekanja idem u centar grada da bih se gotovo odmah vraćala nazad na aerodrom zbog praktično noćnog leta (sunce u Atini u maju izlazi posle 5 ujutru), čovek mi je ponudio da me stavi na kasniji let i to u 4 popodne. E, to je već imalo smisla! Ispalo je na kraju za mene kao da sam dobila bonus na svoje putovanje po Kritu. Bila sam zadovoljna. Jana je, s druge strane, morala da se vraća upravo tim letom, a kako se ispostavilo, isto je uradila i Anđela.
Ipak, uskoro smo se sve tri našle i taksijem (koji smo mi plaćale, ali nam je prevoznik vraćao novac) se prebacile u hotel. Čak smo imale i polu-pansion. Posle smeštanja po sobama, našle smo se na večeri, a onda smo krenule u šetnju Atinom.
Moram da priznam da bi meni lično bilo više nego zadovoljavajuće da sam se smestila u neki od kafića u neposrednoj blizini hotela, gde je moglo da se sedi u bašti, ali ni jedna ni druga devojka ranije nisu bile u Atini i nisu znale gde se šta nalazi. Predložila sam im da prošetamo do trga Sintagma. Tako smo i uradile.
Na istočnoj strani trga se nalazi nekadašnja kraljevska palata koja je 1935. godine pretvorena u Parlament. Ispred zgrade Parlamenta, nalazi se Spomenik neznanom junaku, a tu su i po dvojica čuvara obučeni u tradicionalnu nošnju sa poznatim cipelama sa okruglim kićankama. Oni s vremena na vreme izlaze iz svojih kućica i obavljaju veoma specifičan vojni ritual. To je jedna od poznatih atrakcija u Atini. Imala sam sreće da smo ovde naišli baš u vreme tog rituala.
Zatim smo prešle ulicu i ušle na sam trg Sintagma odakle se zgrada Parlamenta lepo vidi, a onda smo nastavile da idemo cik-cak u generalnom pravcu trga Monastiraki, do kojeg na kraju nismo ni došle, ali to nije umanjilo lepotu prizora koje smo uz put videle.
Posle ove šetnje smo se vratile u hotel jer su njih dve ustajale već kroz nekoliko sati, dok sam ja mogla mirno da odem na spavanje, bez ikakvog pritiska da ujutru moram da se budim rano.