Krit 2022, 5. deo (Iraklion)
Već sam rekla da je Arheološki muzej u Iraklionu apsolutno sjajan i čak da posetilac ništa više ni ne vidi ovde, a to bi svakako bila šteta, poseta muzeju bi sasvim opravdala plaćanje avionske ili brodske karte do Krita.
Krit je oduvek predstavljao mesto gde su se kroz praistoriju i istoriju ukrštali komercijalni putevi, pa je to sasvim jasno dovelo i do kulturoloških mešanja i razvoja ideja i znanja. Tokom Bronzanog doba je upravo ova stalna komunikacija između naroda egejskog područja, Egipta i Bliskog istoka dovela do pojave prve urbane civilizacije u Evropi, a koja je nazvana minojskom po mitskom kralju Knososa po imenu Minos ili Minoj.
Mada su razne prirodne katastrofe svakako imale uticaj na život stanovnika Krita u vreme cvetanja Minojske civilizacije, poput brojnih zemljotresa, a i kataklizmične erupcije vulkana Tera na današnjem ostrvu Santorini u Grčkoj u 2. milenijumu pre nove ere, one ipak nisu suštinski ugrozile Minojsku kulturu. Ona je propala oko 1450. g. p.n.e. najverovatnije kao rezultat unutrašnjih razmirica (a možda je u pitanju bio i neki zemljotres). Tada su sve palate, osim one u Knososu, uništene, a osnovane su nove dinastije pod značajnim uticajem Mikenjana koji su, između ostalog, doneli i svoje pismo, pa se tako može pratiti razvoj događaja ovako davno. Sve u svemu, nekakvi ostaci Minojske civilizacije su i dalje nastavili da postoje, ali već od oko 1100. g. p.n.e., Krit i njegovo stanovništvo trajno postaju deo starogrčke civilizacije koja se razvijala na kopnu i gube svoj autentični identitet.
A što se tiče ove autentične civilizacije, nakon postepenog razvoja još od 7000. godina p.n.e., tokom 2. milenijuma pre nove ere započela je izgradnja složenih palata, a o najvećoj i najvažnijoj, onoj u Knososu, sam već pisala.
Paralelno sa razvojem graditeljstva, privrede, društvenih veza i struktura, odvijao se i razvoj zanatstva i umetnosti. To je obuhvatalo zidne slike, minijature, vajarstvo, grnčarstvo, zlatarstvo i izradu nakita, preradu i obradu metala, itd. Nešto od toga je već moglo da se vidi kada sam pisala o poseti Palati u Knososu, ali su svi originali i mnogo, mnogo više toga izloženi upravo u Arheološkom muzeju u Iraklionu.
Ja sam snimila samo manji deo eksponata, a izbor koji će se ovde videti su neki od najznačajnijih i neki koji su se meni posebno dopali.
Jedno od remek-dela minojske civilizacije je svakako zlatni privezak koji se nosio na grudima, a koji je iz sasvim jasnih razloga nazvan „Privezak pčela“. Pronađen je na lokalitetu palate u Maliji, a po procenama je napravljen u periodu 1800-1700. g. p.n.e.
U muzeju se može videti i maketa Palate u Knososu, napravljena po procenama istraživača. Tek kada se ona vidi može da se shvati impresivnost i veličina poduhvata izgradnje ovako složene građevine pre oko 4000 godina. Ovo je bitno za one koji smatraju da je civilizacija započela sa mobilnim telefonima.
Jedan od važnijih artefakata koji su pronađeni u Palati u Knososu je svakako Tabla za društvenu igru, koja je napravljena uz upotrebu slonovače, plave boje, gorskog kristala i uz zlatne i srebrne detalje. Potiče iz perioda 1700-1450. g. p.n.e., a njen značaj leži pre svega u činjenici da ukazuje na visok životni standard u palati.
Već sam ranije pominjala i važnu ulogu bika u predanjima vezanim za Krit i Minojsku civilizaciju, pa sada to neću da ponavljam. Ali, u skladu sa tim, u muzeju se mogu videti i brojni ritoni, drevne posude za čuvanje tečnosti koje su se koristile u ritualne svrhe, u obliku glave bika.
Prethodni ritoni su napravljeni od gline, ali u muzeju može da se vidi i riton u obliku glave bika napravljen od kamena koji potiče iz perioda 1600-1450. g. p.n.e. Treba naglasiti da su leva strana glave i rogovi rezultat restauracije. Ipak, ono što jeste preživelo iz davnina, uključujući i desno oko od gorskog kristala i dužica i ivica oka od crvenog jaspisa, kao i njuška napravljena od morske školjke, nesumnjivo nose kvalitet jednog remek-dela. Pronađen je u Knososu.
Dok govorim o ritonima, evo i jednog u obliku glave lavice koji je napravljen od providnjikavog krečnjaka. Takođe je pronađen u Knososu i potiče iz perioda 1600-1500. g. p.n.e. Nažalost ispune oka i nosa koje su sigurno bile od drugih materijala nisu pronađene.
Takođe napravljen od pečene gline je i čuveni Festoski disk ili Disk iz Festosa. U pitanju je disk čiji je prečnik oko 15 cm i na kojem su na obe strane spiralno raspoređeni simboli, ali je potpuno nepoznato čemu je služio, šta na njemu piše, pa čak i gde je prvobitno napravljen, mada je procenjeno da je napravljen početkom XVII veka pre nove ere. On se danas smatra jednim od najmisterioznijih i najpoznatijih pronalazaka u arheologiji, a pronađen je 1908. godine u palati u Festosu na jugu Krita.
Još jedan zanimljiv predmet, koji je meni odnegde bio „poznat“, je kameni, kako se pretpostavlja, teg težak 29 kg sa reljefom hobotnice. Napravljen je u periodu 1500-1450. g. p.n.e. u obliku piramide i od porfira.
A tu je svakako i original freska „Preskakanje bika“ koja je pronađena u Knososu i o kojoj sam već ranije pisala. To je najkompletnije restaurirana freska koja prikazuje scenu preskakanja bika. Smatra se da je to moglo da bude ili vrsta minojskog sportskog takmičenja ili ritualni obred odrastanja.
Ovo nije jedinstveni prikaz scene preskakanja bika, mada nije sasvim izvesno da li se to zaista i dešavalo na Kritu. Upravo u neposrednoj blizini ove freske u okviru muzeja, može da se vidi i poznata figurina napravljena od slonovače koja takođe prikazuje mladića u trenutku dok izvodi opasni kolut preko bikovih leđa. Pronađena je u Palati u Knososu, pretpostavlja se da je bila deo veće kompozicije, a napravljena je polovinom 2. milenijuma p.n.e.
U muzeju se, naravno, mogu videti i brojne dvostruke sekire.
Zanimljivo je, međutim, da je značaj ovih sekira i dalje nejasan, jer se one pojavljuju i u veličini koja bi upućivala njihovo korišćenje kao oružja ili oruđa, ali i u veličini i od materijala (zlato, bronza, keramika i slonovača) koji sugerišu više simbolično značenje.
Minojci su bili i veoma vešti zlatari i brojni predmeti to upravo i pokazuju, poput Minosovog prstena.
U pitanju je zlatni pečatni prsten pronađen u Knososu i proizveden oko 1450-1400. g. p.n.e. Muzej je veoma lepo postavio i sliku kako bi (uvećan) pečat napravljen ovim prstenom izgledao i tu se može videti mnoštvo detalja koji prenose složena religiozna značenja, uključujući i par prikaza boginje, jer se smatra da je boginja-majka predstavljala središte minojske religije. Posebno mi je zanimljiv detalj u vidu „Rogova posvećenja“ koji se vide skroz levo na sledećoj slici, kao i na ugraviranom čamcu.
Sve vreme treba imati u vidu da je pogotovo zbog svoje minijaturne veličine i veštine izrade svih detalja ovo istinsko remek-delo, jer je to ipak samo – prsten.
U muzeju se može videti i drugi nakit napravljen od zlata, kao i od drugih materijala.
Ali, kad već pominjem boginju-majku, jedna od najpoznatijih formi u kojoj se minojska boginja prikazuje je „Boginja sa zmijama“. Tako se u muzeju mogu videti dva izuzetno lepa primerka. Obe su pronađene u Knososu, a smatra se da su izrađene u periodu 1650-1550. g. p.n.e.
Kad već pominjem boginje, moram da pomenem i grupu figurina napravljenih u XII veku p.n.e. od gline koje su pronađene na lokalitetu u istočnom delu Krita. Neke od njih na glavi imaju ptice, neke Rogove posvećenja, a tu je i mnoštvo drugih detalja i simbola.
Međutim, ono što je meni posebno bilo zanimljivo jesu njihove uzdignute ruke. Zašto? Pa, veoma je bitan trenutak u kojem sam se ja našla na Kritu u maju 2022. godine. Bilo je to vreme takmičenja za Pesmu Evrovizije, a srpski predstavnik je bila Konstrakta sa pesmom „In corpore sano“. Da bi se u potpunosti razumelo zašto sam ja bila prilično zabavljena uzdignutim rukama od pre 3000 godina, mora da se pogleda video-snimak nastupa srpske pevačice na tom takmičenju. (https://www.youtube.com/watch?v=wLAYRJv6nQc)
U ovom delu muzeja se mogu videti razne figurine napravljene od gline, ali takođe i izuzetno lepe i veoma velike posude za čuvanje hrane.
Uskoro sam došla i do sarkofaga od krečnjaka sa lokaliteta Hagija Trijada ili Agija Trijada koji je napravljen u XIV veku p.n.e. Na dužim stranama sarkofaga koje se mogu videti na narednim fotografijama naslikano je mnoštvo likova i simbola: tu je i pokojnik, darovi koji mu se prinose, prvosveštenice, ali i dvostruke sekire, rogovi posvećenja, žrtva u vidu bika, ptice, biljke, itd.
Postoji i mnoštvo drugih, manje bogato ukrašenih, ali ne i manje lepih sarkofaga.
Uskoro sam došla do još jednog simbola koji sam lako prepoznala jer sam ga prethodnog dana videla u Palati u Knososu (https://www.svudapodji.com/krit-3/). U pitanju je prikaz Štitova u vidu osmice.
Ovde je u pitanju freska, ali ona samo prikazuje štitove koji bi u nizu bili prikačeni na zid. Štitovi su bili glavno odbrambeno oružje i verovatno su nosili i tu simboliku, pa bi ukrašavanje zidova njihovim slikama pojačavalo odbrambenu sposobnost, recimo, Palate u Knososu u kojoj je freska i pronađena.
Treba obratiti pažnju na to koliko je mali broj fragmenata zapravo preživeo i ono što se danas vidi jeste kako savremeni restauratori zamišljaju da je čitava slika mogla da izgleda. To je slučaj i kod velike većine drugih fresaka koje se mogu videti u muzeju.
Slede fotografije originalnih fresaka, tj., njihovih ostataka i restauriranih slika napravljenih na osnovu pronađenih fragmenata. O nekima sam već pisala o nekima ne, ali je u svakom slučaju zanimljivo obratiti pažnju i na detalje, kao i uživati u mogućoj verziji celokupne predstave. Sve su ove freske iz Palate u Knososu.
Već sam ranije (https://www.svudapodji.com/krit-2/) pomenula da je „Nosilac pehara“ jedina figura sa neke minojske freske u prirodnoj veličini čija su glava i torso sačuvani. Ona je bila deo kompozicije koju su istraživači nazvali Freska „Procesija“. Od te freske koja je prikazivala 23 figure sačuvana su uglavnom stopala i nosilac pehara.
Još malo sam obilazila muzej, a posle te divne posete sam zaključila da je došlo krajnje vreme da – napravim pauzu. Zato sam otišla u jedan od neverovatno brojnih kafića-restorana u gradu i tu popila kafu. Vrlo lagano. Jer, trebalo je da prođe još malo vremena da bih prešla u jedan drugi restoran na obali mora gde sam rešila da ručam. Izgleda da je ovo sa opuštanjem i lenjosanjem počelo da mi ulazi pod kožu. Doduše, mislila sam, ako ovako nastavim, pod kožu će mi se uvući i neplanirana količina sala. To baš i nije bilo dobro. Zato sam upravo i menjala te kafiće i restorane, a ne sve da konzumiram u jednom istom, bez šetnje između. Važno je uneti ravnotežu i fizičke aktivnosti u svoje postojanje.
Posle nekog vremena sam krenula prema obali i ponovo sam bila zadivljena pogledom na Mletačku tvrđavu i staru luku.
Zatim sam se spustila do mora misleći kako ću da ručam u jednom od restorana na keju. U međuvremenu sam prošla pored jednog drugog restorana gde sam primetila da za jednim stolom sede dve grčke porodice sa decom i to je društvo delovalo vrlo zadovoljno. Ipak, produžila sam do nameravanih restorana. A kada sam tamo stigla, shvatila sam da su to „fensi“ mesta. Ja nisam „fensi“ osoba. Niti mi je bitno da me neko vidi, niti da ja nekoga vidim. Ništa tu nije posebno bilo privlačno. Čak u stvari ni sam pogled nije bio spektakularan, tako da sam samo napravila par fotografija i vratila se u onaj restoran pored kojeg sam prethodno prošla. Tu je pogled još manje bio privlačan, ali to mi nije ni bilo bitno. Na kraju sam bila izuzetno zadovoljna. Konačno smo hrana na Kritu i ja počele da se lepo slažemo. Čak sam popila i jedno veliko pivo, što ja ne radim u toku dana, ali to mi je bilo samo kao inspiracija za vraćanje u sobu i lepo odmaranje.
U povratku ka sobi sam ponovo prošla pored crkve Sv. Tita, pa zašto ne slikati i kada Sunce blješti svom snagom?
Tu popodnevnu pauzu sam iskoristila da dalje planiram detalje svog putovanja, pošto sam dosta toga ostavila otvorenim. U početku sam bila malo rastrzana i neodlučna, ali je vremenom plan počeo da dobija dosta dobru formu, mada sam ostavila razradu detalja vezanih za drugu sedmicu mog putovanja za kasnije. Da li sam pomenula da sam na Krit došla na 2 nedelje, tačnije na 17 dana? O, da. bio je to jedan dobar i više nego zasluženi odmor.
Tokom te pauze sam i preko interneta pratila rezultate nekog teniskog meča koji me je zanimao i na kraju sam bila vrlo zadovoljna. Zato sam izašla i malo prošetala po Iraklionu, a onda sam i sela u jedan kafe planirajući standardno pivo.
Ipak, na kraju sam se odlučila da promenim svoje navike i naručila sam jedan koktel. Bila sam veoma zadovoljna.