Krit 2022, 6. deo (Hanja)
Posle par dana provedenih u Iraklionu, međugradskim autobusom sam se uputila u Hanju, grad na severozapadu Krita. Uz put sam uživala u lepim prizorima na najvećem grčkom ostrvu.
Uzgred, evo i karte koja pokazuje šta sam sve obišla tokom svog boravka na Kritu u maju 2022. godine.
Krit je jedno od najpoznatijih područja na svetu za gajenje maslina, a tu se takođe gaje i vinova loza i citrusi. I nešto od toga sam mogla da vidim uz put.
Takođe, mada je bila polovina maja i mada se Krit nalazi na samo 200 km od severne obale Afrike, na najvišoj planini na ostrvu još uvek je mogao da se vidi sneg. U pitanju je, zapravo, planinski masiv Psiloritis, a najviša planina u okviru masiva je Ida sa vrhom od 2456 m.
Došavši u Hanju, prvo sam otišla do stana u starom delu grada, nadomak Stare mletačke luke u Hanji, da bih tamo ostavila svoje stvari. Stan je bio malen, ali na sprat, tako da sam na gornjem nivou imala i podjednako mali balkon sa lepim i slikovitim pogledom. Bila sam zadovoljna izborom.
Vrlo brzo sam ostavila svoje stvari i prvo prošetala do luke koja je izgledala čarobno. Ona zauzima prostor dubokog zaliva, nešto između potkovice ili levka, a okolo se nalazi šetalište i neprekinuti lanac restorana i kafića. Nasuprot dnu zaliva se vidi Svetionik u Hanji i pored njega prolaz kojim se izlazi na otvoreno more.
Na istočnoj strani zaliva u kojem je stara luka može da se vidi Kučuk Hasan-pašina džamija koju su Osmanlije sagradili 1645. godine posle osvajanja Hanje. Posle Razmene stanovništva između Grčke i Turske, 1923. godine, džamija je prestala da funkcioniše kao takva, a 1939. godine su joj srušeni minareti. Danas se koristi kao izložbeni prostor.
Zatim sam se ponovo uvukla u slikovite uličice u starom delu Hanje uživajući u prizorima kojima sam bila okružena.
Hanja je, naravno, u opštim crtama pratila istoriju ostatka Krita, pa su tako u XIII veku ovde došli Mlečani. Grad je dobio naziv La Kanea, a Mlečani su ojačali fortifikacije čiji se delovi i danas mogu videti. Bez obzira na grčke i vizantijske uticaje u narednom periodu, Mlečani su ovde suvereno vladali do polovine XVII veka i taj se uticaj i dalje može primetiti.
Od 1645. godine su ovde došle Osmanlije, pa je naravno i njihov uticaj veoma vidan. Oni su ovde ostali kao neprikosnoveni vladari sve do Berlinskog kongresa 1878. godine kada je Krit dobio široku autonomiju. Borba za nezavisnost se ipak nastavila. Da ne ulazim sada u previše detalja, bilo je tu i ustanaka, i direktnog mešanja i prisustva Velikih sila, ali i neslaganja između grčkih monarhista i republikanaca. Sve u svemu, Krit se pridružio Grčkoj 1. decembra 1913. godine nakon Balkanskih ratova.
Zanimljivo je i da je Hanja 1898. godine proglašena za glavni grad Krita i ona je nosila tu funkciju sve do 1971. godine.
Posle prvog upoznavanja sa lukom i nekim uličicama starog dela Hanje, krenula sam sa malo konkretnijim obilaženjem, pa sam tako otišla do glavne pešačke ulice u starom gradu koja se zove Halidon.
Tu sam prošla i pored bivšeg Arheološkog muzeja u Hanji koji je do 2020. godine bio smešten u bivšem mletačkom manastiru Sv. Franje. Muzej se sada nalazi u modernoj zgradi u drugom delu grada, a ovaj bivši manastir je u vreme moje posete delovao potpuno zatvoreno.
Prekoputa se nalazi jedna građevina u kojoj su danas nekakve radnje, ali bih ja rekla po izgledu da je u pitanju bivši hamam, tj., javno kupatilo iz osmanlijskog perioda.
A tu je i jedan manji trg sa katedralom posvećenoj Vavedenju.
Crkva je sagrađena tokom osmanlijske vladavine, između 1850. i 1860. godine na mestu stare i manje crkve iz XI veka. Ali, da ne bude zabune, nisu Osmanlije srušili tu staru crkvicu, već Mlečani koji su tu podigli nekakvo skladište koje su kasnije Osmanlije pretvorili u fabriku sapuna. Polovinom XIX veka su ovaj prostor predali hrišćanskoj zajednici, pa je tako na ovom mestu podignuta crkva koja danas može da se vidi. Zanimljivo je da ima tri broda od kojih je središnji posvećen Vavedenju, južni Svetim trima jerasima, a severni Sv. Nikoli.
Zatim sam se ponovo zavukla u uličice zapadno od glavne pešačke, jer sam htela da tu odem na ručak, što sam i učinila.
Posle lepog ručka i malo popodnevnog odmora, ponovo sam izašla na ulicu i nastavila sa obilaženjem. Svuda su bili zanimljivi i slikoviti detalji.
Sada sam se uputila u istočni deo starog grada, jer sam tu želela da vidim ostatke još jedne minojske palate. U pitanju je palata u Kidoniji.
Naime, u periodu 3500-2000. g. p.n.e. prvo organizovano minojsko naselje na području današnje Hanje osnovano je u blizini prirodne luke, na brežuljku koje se danas zove Kasteli i to je taj istočni deo stare Hanje. Današnja Hanja upravo leži na ostacima ovog grada koji je vremenom kao neopalacijalno (oko 1700-1450. g. p.n.e.) i mikensko (1450-1200. g. p.n.e.) naselje postao najvažnije naselje na zapadnom Kritu. Bio je to jedan sasvim dobro organizovan, urbanizovan grad, ali se danas na nekoliko lokacija mogu videti samo krnji ostaci.
Nastavivši obilaženje Hanje, došla sam i do mletačke crkve Sv. Roka iz 1630. godine koja se danas, koliko sam uspela da pronađem, koristi kao izložbeni prostor.
Bočni deo ove crkve je okrenut ka Trgu 1821 gde se nalazi izuzetno zanimljiva crkva Sv. Nikole.
Izgradnja crkve za potrebe dominikanskog reda započela je 1205. i trajala je do 1320. godine, dakle u vreme kada su Mlečani vladali Kritom. Naravno, pošto su Osmanlije zauzeli Hanju, 1645. godine, crkva je pretvorena u džamiju i dodat joj je minaret. 1918. godine je građevina postala pravoslavna crkva. Drugim rečima, vlasnici i korisnici su se menjali, ali su zvonik i 36 m visok minaret preživeli i to je ono što daje poseban šarm ovoj crkvi.
Pošto je crkva, nažalost, bila zatvorena u vreme moje posete, ostalo mi je samo da napravim krug oko nje.
Hodajući kroz istočni deo stare Hanje, uočila sam i veoma različite dimnjake koji su delovali vrlo zanimljivo.
Sada sam se uputila prema moru i marini koja pripada starom gradu Hanji, ali pre svega da bih pogledala još neke građevine koje potiču iz vremena kada je Mletačka republika vladala Hanjom i Kritom. Poput Mletačkih brodogradilišta.
Kada se izbije ovde na obalu, tj., kada se dođe do Marine starog grada Hanje, može da se produži dalje na istok da bi se došlo do jedne od gradskih plaža (mada su bolje plaže na zapadu), a takođe se može otići i u lepu šetnju skroz oko marine i sve do Svetionika u Hanji, što bi bila šetnja od nepunog 1 km. Ja to nisam uradila, već sam krenula da se vraćam ka Staroj mletačkoj luci u Hanji, uz put fotografišući, ali i sa namerom da negde sednem na kafu.
Tako sam prvo prošla pored trga Katehaki gde se sa istočne strane nalazi Stara zgrada carine koja je vremenom pretvorena u pozorište Mikis Teodorakis, nazvanoj tako po čuvenom grčkom kompozitoru.
Na južnoj strani trga vide se ostaci mletačkih fortifikacija i tu je brežuljak Kasteli gde se, kao što sam već pomenula, nalaze ostaci minojskog naselja i palate, kao i ostaci manastira Sv. Marije od čudesa koja je svakako bila podignuta iznad vremenom zatrpanih ostataka starog naselja.
A na zapadnoj strani trga nalazi se zgrada Velikog arsenala koja je prvobitno podignuta 1585. godine, ali je dograđena tokom perioda osmanlijske vladavine, 1872. godine. Zgrada je skorije restaurirana i u njoj se danas nalazi Centar sredozemnog graditeljstva gde se organizuju važni kulturni događaji, izložbe i simpozijumi.
Uskoro sam došla i do doka sa kojeg se pružao divan pogled na sve strane i onda sam to i iskoristila ne samo da bih uživala u prizorima, već i da bih ih fotografisala.
Sada je, naravno, već bilo vreme da sednem i popijem kafu, što sam i učinila upravo u jednom od brojnih kafića-restorana na šetalištu pored Stare mletačke luke u Hanji.
Ono što mi se posebno dopada po svim kafićima i restoranima na Kritu u kojima sam bila jeste da vam svuda automatski donose vodu za piće. Vi svakako tu vodu platite kroz ono što ste naručili, ali je to izuzetno lep i dobar običaj. Pogotovo kada se ne troši samo voda u plastičnim flašama. Bez obzira da li se ta plastična ambalaža reciklira ili ne, jer, uzgred budi rečeno, reciklaža je na kraju krajeva samo jedan dobar biznis.
Posle ove pauze sam otišla do jedne agencije gde sam uplatila par ekskurzija na koje ću ići narednih dana. Kao što je već sasvim jasno, ja puno stvari volim da obilazim u sopstvenoj organizaciji, ali je često dobro ići na ove dnevne izlete jer su to već uhodane i razrađene stvari, pa zašto onda izmišljati rupu na saksiji.
A pošto sam to efikasno uradila, vratila sam se do Stare mletačke luke u Hanji i samo otišla do jednog drugog kafića na suprotnoj strani od one gde sam pila kafu. Sada sam se odlučila za nešto sasvim drugo, a pre nego što mi je stigao koktel koji sam naručila, uživala sam u čudesnoj igri boja koju su na površini mora u luci stvarali zraci zalazećeg Sunca.
Divno opuštena, sačekala sam i veče, pa sam još malo prošetala pre nego što sam otišla u iznajmljeni stan, jer sam narednog dana morala da ustajem rano.
U skladu sa planom sam narednog jutra ustala ranije, spremila sam se na brzinu, a onda krenula ka mestu gde je trebalo da se ljudi koji su se prijavili za ovaj izlet okupe. Pošto sam imala sasvim dovoljno vremena, uživala sam u mirnom jutru i prizorima oko Stare mletačke luke u Hanji.
Na krajnjem zapadnom kraju zaliva u kojem je smeštena stara luka nalazi se Kritski pomorski muzej. Mada sam čula samo pohvale o ovom muzeju, na kraju nisam ni otišla da ga posetim. Pa, dobro... Možda to mogu da uradim sledeći put kada odem na Krit. Sama Hanja je izuzetno šarmantno mesto, tako da mi ni najmanje ne bi smetalo da ovde ponovo dođem.