Krit 2022, 7. deo (Plaža Balos, Gramvusa, Hanja)
Ubrzo pošto sam rano ujutru u Hanji došla do dogovorenog mesta, pokupio me je autobus, pa sam se zajedno sa ostalim putnicima koji su uplatili ili izlet do plaže Balos ili izlet do plaže Elafonisi prebacila do luke koja pripada mestu Kisamos. Moj izlet je ovog dana podrazumevao vožnju brodom i odlazak do dva mesta – Plaže Balos i ostrvceta Gramvusa. Putnici koji nisu išli na ovaj izlet nastavili su ka jugozapadu Krita. Mesta koja sam ja posetila ovog dana nalaze se na krajnjem severozapadu Krita. Pogledajte kartu mog obilaska Krita:
Već je i sama vožnja brodom dovoljno zanimljiva i impresivna da opravda odlazak na ovaj izlet. Ipak, treba imati u vidu da je Krit ostrvo na kojem često duva (jak) vetar i zato lako može da se desi da se ovaj izlet otkaže. Ja sam imala tu sreću da je dan bio apsolutno savršen – sunčan i praktično bez vetra.
Kada kažem da je izlet obuhvatao i posetu ostrvcetu Gramvusa, treba imati u vidu da se tako zovu dva ostrvceta, kao i samo poluostrvo na krajnjem severozapadu Krita – poluostrvo Gramvusa. Na prethodnoj slici se vidi upravo poluostrvo oko kojeg smo plovili, pošto smo išli na zapadnu obalu Krita.
Na prethodnoj slici se vidi rt Tigani, koji više liči na široku i nisku zarubljenu kupu koja izlazi iz mora. Konkretno, na slici je to komad kopna između stene koja viri iz mora u prvom planu i visokih brda u pozadini koja su u stvari poluostrvo Gramvusa.
Veliki brod na kojem sam bila se uputio upravo tu, na rt Tigani koji bi gotovo mogao da se posmatra i kao ostrvo. Pristajanje je bilo uz samu obalu, bez formalnog pristaništa ili nekakvog izgrađenog doka, ali uz puno veštine kapetana.
Kada brod pristane, onda se preko nekakve metalne platforme siđe sa broda na kopno, a zatim posetioci krenu u šetnju. Na sledećoj slici se levo vide posetioci, a desno vrlo niski zemljouz koji čini da je Tigani poluostrvo, a ne ostrvo.
S jedne, zapadne strane ovog zemljouza je dublja voda i tu je upravo i pristao naš brod. Sa istočne strane se nalazi južni kraj lagune koja je ovde oformljena. Ta laguna je „presečena“ kamenito-peščanim delom, sprudom, a Tigani je tim potezom gotovo spojen sa obalom i na drugom mestu. Kažem „gotovo“ jer taj sprud na jednom mestu ima potpuni prekid kojim sveža voda prodire u južnu zonu lagune. Dakle, između zemljouza i tog spruda nalazi se taj južni deo lagune i u njemu je voda plitka i topla kao da je u pitanju bara.
A severni deo lagune... Pa, severni deo lagune je realno razlog zašto ljudi ovde vole da dođu i zašto se ovo smatra za jednu od najlepših plaža na Kritu.
Odavde se lepo vidi i ostrvce Imeri Gramvusa koje ćemo kasnije da posetimo.
Ipak, da bi se sve ovo mnogo bolje videlo i shvatila konfiguracija terena, treba u stvari malo krenuti od obale i popeti se uzbrdo. Moguće je popeti se skroz na vrh brda koje se uzdiže iznad obale, ali ja nisam imala tih ambicija. Bila sam zadovoljna i delimičnim penjanjem uzbrdo po divnom, mekanom pesku koji je otežavao samo penjanje, ali je prijao stopalima.
Nisam dugo htela da se penjem uzbrdo jer me je mamila plaža i divna boja vode. Zato sam krenula da se vraćam ka ležaljkama, a uz put sam prošla pored jednog zanimljivog objekta. Možda bi i bilo prijatno obaviti ovde šta ima da se obavi uz širom otvorena vrata, ali mislim da se drugima to ne bi dopalo. A možda i niko ne bi ni obraćao pažnju na ovakvom mestu?
Ovde se ležaljke iznajmljuju na licu mesta, ali to nije nikakav problem, pošto je sve dobro organizovano. Brod, doduše, nudi da se zakupe suncobrani i ponesu sa sobom na plažu, ali je meni svakako bilo značajno lakše da samo ovde dođem i iznajmim ležaljku i suncobran koji su već bili postavljeni. Moje je bilo samo da uživam u spektakularnom pogledu.
Naravno da sam morala vrlo brzo da uđem u vodu, ali tu je nastao mali problem. Voda je za mene još uvek bila suviše – hladna. Ipak, malo po malo, uspela sam i čak sam malo i plivala, ali se nisam dugo zadržala. Ostatak vremena, a ovde smo ostali par sati, provela sam sedeći na plaži i uživajući u prizoru pred sobom. To uopšte nije bilo ni malo teško.
Posle tih par sati intenzivnog uživanja, lagano sam krenula ka brodu, ali tako da sam iz različitih uglova još posmatrala (i fotografisala) severni deo lagune koji je meni svakako bio lepši od južnog.
Ali, u nekom trenutku sam morala ipak da se uputim ka brodu, a u skladu sa planom smo se uskoro i otisnuli.
Sada smo se prebacili do ostrvceta Imeri Gramvusa, što znači Pitoma Gramvusa. Severno od rta Gramvusa nalazi se i to drugo ostrvce manje-više istog naziva, ali radi raspoznavanja ono je Agria Gramvusa, što znači Divlja Gramvusa.
Ali, pre nego što se pozabavim ostrvcetom do kojeg smo došli, evo još jednog osvrta na rt Tigani koji iz ovog pravca vešto skriva svoju čudesnu lepotu tropskih boja, ali ne i temperature (barem ne u drugoj polovini maja).
A što se tiče ostrvceta Imeri Gramvusa, na njemu su u drugoj polovini XVI veka Mlečani podigli tvrđavu i to baš na najvišem vrhu ostrvceta (88 m). Svrha utvrđenja je bila da se Krit sa te strane brani od Osmanlija, a čak i kada je 1669. godine Krit prešao u ruke otomanskih Turaka, ovo utvrđenje zajedno sa još dva je ipak ostalo u posedu Mletaka da bi odatle mogli da kontrolišu trgovačke puteve. Ostrvce je 1691. godine ipak završilo kao posed Osmanlija.
Danas se na ovo ostrvce često svraća jer ima par zanimljivosti, a ta tvrđava je svakako jedna od njih. Na prethodnoj slici se levo može videti dok za pristajanje, ali je mnogo zanimljivije ono što se može videti skroz desno.
Evo tog detalja ukrupno.
U pitanju je 35 m duga olupina broda koja je vremenom prilično zarđala i propala. Početkom januara 1968. godine, brod koji je prevozio teret iz Grčke do Severne Afrike morao je ovde da se skloni zbog izuzetno lošeg vremena, ali oluja nije posustajala i čak je pokidala lanac jednog od dva lengera, pa se brod nasukao uz prodiranje vode u mašinsko odeljenje. Posada se bezbedno evakuisala na ostrvce, a olupina broda je ovde ostavljena i danas u ovako slikovitom stanju predstavlja praktično deo pejzaža ostrvceta.
Naravno, ja sam sa turističkog broda po divnom vremenu slikala druge delove ostrvceta, pa se tako vidi i vrh brda na kojem je tvrđava.
Zatim sam zajedno sa drugim posetiocima napustila brod i uputila se ka plaži. Zaliv gde se sve ovo dešavalo je takođe izgledao neverovatno lepo.
Ali, mada sam se ja uputila ka plaži, puno posetilaca je stazom krenulo uzbrdo da bi posetili tvrđavu. Ja sam se toliko opustila da me je to u stvari mrzelo. Toliko sam bila lenja da čak nisam otišla da posetim ni kapelu Sv. Đorđa koja se nalazi blizu plaže, a na sledećoj slici se deo nje može videti na desnoj strani.
Nisam, naravno, bila sama na plaži, ali je činjenica da je većina posetilaca otišla do tvrđave. Kasnije sam slikala vrh brda gde se vidi tvrđava, a tamo su mogli da se vide i neki od posetilaca.
Ono što mi je posebno bilo fascinantno, a da se nije odnosilo na plažu i more, bila je vegetacija. Već je na par prethodnih fotografija moglo da se primeti koliko je vegetacija ovde bila slikovita, ali evo i jedne slike sa divnim žbunovima mediteranskih biljaka koje ovde rastu.
Ipak, ja sam kao magnetom bila privučena plažom i morem. Iz narednih slika je sasvim jasno zašto.
Za razliku od plaže Balos koja je peščana, ovde je sama plaža od oblutaka i kamenja, ali to ni na koji način ne umanjuje njenu lepotu. Ja sam i ovde, po ugledu na neke posetioce, hrabro krenula u vodu i jesam uspela skroz da se pokvasim i čak i da plivam, ali sam vrlo brzo izašla jer je voda za mene jednostavno bila suviše hladna. Mogla sam da uživam u lepoti predela i sa obale gde sam se lepo zagrejala i osušila.
Vreme predviđeno za boravak na ostrvcetu sam iskoristila za uživanje u pogledu, ali i za fotografisanje nekih detalja.
U dogovoreno vreme, posetioci su se vratili na brod, plaža je sad bila gotovo pusta, a brod je mogao da krene nazad ka luci u Kisamosu.
Uz put sam počela da čavrljam sa jednim izuzetno prijatnim parom iz Engleske i vreme povratka na obalu je proletelo.
Kada sam se vratila u Hanju, prošla sam pored agencije kod koje sam uplatila izlet, pa sam svratila da ih nešto pitam. Naime, narednog dana je plan bio da idem na planinarenje i shvatila sam u međuvremenu da bi mi dobro došli štapovi za hodanje, ali ih nisam ponela iz Beograda. Pomislila sam da možda agencija ima štapove za iznajmljivanje, ali se ispostavilo da nema. Ipak, bilo je dobro da sam tu svratila, jer su mi tu rekli gde mogu da kupim štapove, što sam uskoro i učinila.
Otišla sam prvo u iznajmljeni stan i presvukla se, a zatim sam fino prošetala do ulice koja prolazi pored plaže Nea Hora u zapadnom delu Hanje i koja je bila prepuna restorana.
Problem je ponekad kada ne znam gde bih sela, jednostavno jer ima toliko puno restorana i svaki deluje zanimljivo. Zato sam prvo htela da sednem u jedan restoran koji nudi nešto bolji pogled od drugih, ali je on bio prepun. Pa dobro, sela sam na drugo mesto i u stvari uopšte nije bilo loše.
Prijatno punog stomaka, vratila sam se u iznajmljeni stan, pripremila stvari za naredno jutro i otišla na spavanje. Naime, sledećeg jutra sam morala da ustajem još ranije, čak je još uvek bio mrak kada mi je zazvonio mobilni. Dok sam se spremila na brzinu i došla do šetališta kod Stare mletačke luke u Hanji. Sunce još uvek nije izašlo i tek je rudila zora.
Ovog dana sam išla na izlet koji je gotovo bio glavni razlog zašto sam poželela da dođem na Krit. Ali, o tome ću pisati u sledećem nastavku priča sa putovanja po Kritu...