Dan posle „prinudnog odmora“ zbog lošeg vremena, kiše i jakog vetra bio je predviđen za odmaranje, ali je ovom prilikom odmaranje dobilo pomalo „fensi“ aspekat. Naime, išli smo na celodnevni izlet u jedno od brojnih odmarališta kojima Maldivi obiluju. Prvo da pojasnim da koristim ispravan termin „odmaralište“, a ne „rizort“ što je engleska reč koju „fensi“ ljudi vole da koriste, jer tako valjda samima sebi zvuče i deluju bolje. Barem ja mislim da je to razlog. Ili jednostavno nikada nisu čuli za reč „odmaralište“ i ne znaju šta to znači.
U svakom slučaju, grupi čiji sam bila deo bila je ponuđena mogućnost da se izabere između dva odmarališta. Ja pretpostavljam da nema mnogo razlike između njih, ali kad sam čula da jedan ima i bazen, odmah sam se odlučila za onaj drugi. To je kod mene stvar principa – ne koristim bazen kad sam u nekom tropskom području.
Okupljanje članova grupe zainteresovanih za ovaj izlet bilo je relativno rano, pa smo se prvo peške uputili do pristaništa, a zatim ponovo brzim čamcem krenuli na jug. Prvo smo svratili na ostrvo Oluveli, gde je izašlo par ljudi iz moje grupe, a onda sam sa ostatkom nastavila do ostrva Fialoi.
Ja sam već sa drvenog pristaništa videla kuda bih prvo želela da odem.
Ostrvo Fialoi, detalj
Po dolasku su nas sve koji smo došli brzim čamcem odveli do većeg bara gde su nam nakačili trakice oko ručnog zgloba i objasnili na šta imamo pravo tokom boravka.
Da sad malo pojasnim – ta odmarališta se često nalaze na privatnim ostrvima i pretpostavljam da često nude „ol inkluziv“ usluge. Osim gostiju koji su tu stacionirani, neka od odmarališta ponude i dnevni boravak od nekoliko sati posetiocima koji su stacionirani na drugim ostrvima. Kratkoročni posetioci dobiju i ručak, ali je „bitno“ i da se u odmaralištima najčešće nudi i alkohol za razliku od redovnih hotela i restorana na Maldivima. Maldivi su muslimanska zemlja i zakonom su zabranjeni prodaja i konzumiranje alkohola. Jedini izuzetak su privatna ostrva i neka od odmarališta.
E, ovo odmaralište u koje smo išli nudilo je i alkoholno piće. Ja sam kasnije pila točeno pivo (koje se jedino nudi, u smislu nema piva u flašama ili konzervama), pa za njega mogu da kažem da je svakako imalo manji procenat alkohola od uobičajenog, ali mislim da se to najčešće tako i radi po odmaralištima. Za ostali alkohol ne mogu ništa da kažem jer ga nisam ni probala.
Ali, glavni razlog da se dođe na ovakvo mesto svakako nije da bi se čovek nalivao alkoholom. Nakon što smo dobili i peškire za plažu koji su deo turističke ponude, ja sam krenula u šetnju po ostrvcetu koje i nije mnogo veliko. U stvari, činilo mi se baš kako treba, jer sam želela da vidim šta na ostrvu ima, pre nego što se odlučim gde bih sela ili legla.
Kako će se ispostaviti, ima više plaža ili delova obale, a jedna od prvih na koju sam naišla je imala palmu koja je gotovo položeno rasla nad plićakom i to je bila vrlo lepa scena. Upravo to sam i spazila sa pristaništa.
Ostrvo Fialoi, detalj
Dodatno mi je bilo zanimljivo što je tu postojala i jedna drvena natkrivena terasa gde sam mogla da postavim svoj fotoaparat dok sam trčkarala napred-nazad da bih napravila nekoliko snimaka u stilu „profi selfija.“ Meni je to uvek veoma zabavno, a takođe mi se sviđa i kada mi uspe neka od fotografija.
Ostrvo Fialoi, detalj
Nastavila sam da šetam stazom koja ide pored nekih bungalova, a takođe i paralelno sa obalom, tj, plažom. U jednom trenutku sam spazila lepu sivu čaplju (Ardea cinerea),
Siva čaplja
Posle izvesnog vremena sam došla i do jedne vrlo mirne plaže koja mi se prilično dopala, pa sam tu napravila par fotografija.
Ostrvo Fialoi, detalj
Ostrvo Fialoi, detalj
Ipak, samo sam nastavila sa šetnjom dalje po ostrvu jer sam htela da ga čitavog obiđem da bih stekla predstavu šta se sve „nudi“.
Tako sam iz „rta“ posle one lepe, mirne plaže došla do podjednako lepe plaže, ali je zbog vetra voda tu bila uznemirenija. Nisu u pitanju bili veliki talasi, ali je svakako bilo uzburkanije. Tu sam uglavnom išla stazom između drveća i pored bungalova za smeštaj gostiju.
Ostrvo Fialoi, detalj
Ostrvo Fialoi, detalj
Usput sam ovde uočila i jednog malenog lokalnog stanovnika. U pitanju je orijentalni baštenski gušter (Calotes versicolor).
Orijentalni baštenski gušter
Orijentalni baštenski gušter
Uskoro sam prošla i pored dela gde su u ovom ostrvu napravljene kućice na vodi. To je poslednjih decenija postao prilično uobičajen trend na tropskim ostrvima, pa tako i ovde na Maldivima često mogu da se vide ovakve konstrukcije.
Ostrvo Fialoi, detalj
A nedaleko odavde sam naišla na bar i tu sam uzela malo vode da ne bih bila žedna, ali sam onda shvatila da bih mogla da popijem i jedno pivo. Zauzela sam svoje udobno mesto za stolom ispred terase bara i tu uživala u lepom pogledu i opuštanju. Uskoro su mi se pridružila i dva prijatna para iz moje grupe, pa smo tu fino čavrljali.
Opuštanje na ostrvu Fialoi
Posle nekog vremena i par piva smo se i razišli, a ja sam shvatila da je došlo vreme za ručak, pa sam tako otišla i da nešto pojedem. I tu sam delila sto sa jednim izuzetno ljupkim mladim parom, a posle ručka sam se uputila ka onoj mirnoj plaži koju sam prethodno „snimila“. Bio je to odličan potez jer se gotovo niko nije vratio sa ručka i tako divna plaža je bila gotovo sasvim pusta i samo za mene.
Ostrvo Fialoi, detalj
Ostrvo Fialoi, detalj
Za početak sam ipak snimala jednu čigru, pošto sam znala da ona neće tu večno ostati.
To je bila prava odluka jer sam je čak uspela da snimim dok je „ručala“, a ona mi je u znak zahvalnosti pozirala na kratko i nakon što je progutala srazmerno veliku ribu. Uzgred u pitanju je sumatranska čigra (Sterna sumatrana).
Sumatranska čigra
Sumatranska čigra
Sumatranska čigra
U stvari, nije ni bilo čudno da je ova čigra tu letela i motala se baš oko ovog dela. Naime, u plićaku je plivalo jedno jato malih riba i čigra je svakako bila svesna toga i pokušavala je da uhvati neku od njih. Ja nisam konkretno videla da li je ona ribica koju je pojela bila baš iz ovog jata, ali mi je posle bilo zanimljivo da vidim i kako jato reaguje kada, na primer, uđem u vodu baš na tom mestu gde su ribice ili ubacim komadić laganog korala. Svakako mi nije bila namera da ih povredim, a sigurna sa i da nisam, pošto nijedna nije isplivala na površinu i izvrnula se.
Takođe sam na obali uočila još jednog guštera koji je sada došao na plažu da se, valjda, gušteriše. Mislim da je u pitanju bila ista vrsta baštenskog guštera koju sam videla i prethodno, ali je ovo verovatno bila ženka.
Gušter na plaži
Gušter na plaži
Ostalo mi je još da napravim jedan „profi-selfi“ i onda sam konačno mogla da uđem u vodu i malo plivam i uživam.
Profi-selfi na divnoj plaži
Uzgred, dok sam ja islikala sve što sam htela, pojavio se neki čovek koji je takođe tu šetao i verujem uživao, ali je on ubrzo i otišao, tako da je osećaj da imam divnu plažu samo za sebe i dalje preovladavao. Takođe sam mobilni telefon stavila u futrolu da ne bi brinula ako mi upadne u vodu, pa sam tako napravila više fotografija i video-snimaka.
Uživanje na Maldivima
Uživanje na Maldivima
Ali, dok sam se ovako brčkala i uživala, nisam baš u potpunosti bila samo opsednuta sobom, već sam bila i vrlo svesna svog okruženja i lepih vizuelnih efekata.
Ostrvo Fialoi, detalj
Onda sam izašla na obalu i našla jednu ležaljku zakačenu između dve palme, pa sam se tu malo izležavala.
Posle sam ponovo išla na kupanje i ponovo sam fotografisala i snimala. Sigurno sam i preterivala, ali bilo je toliko lepo i inspirativno da nisam mogla da se suzdržim.
Ostrvo Fialoi, detalj
Kada sam na kraju rešila da se konačno pomerim sa ovog mesta, snimila sam još malo sebe dok sam hodala po plaži gde su talasići zapljuskivali beli pesak. Snimak mu dođe kao prava reklama za tropsko odredište.
Nastavivši dalje da ponovo pravim krug oko ostrva, došla sam i do onih kućica na vodi, pa sam sada rešila da tu i prošetam i vidim kako to izgleda izbliza.
Ostrvo Fialoi, detalj
Ono što mi je bilo verovatno i zanimljivije je bila jedna beba ajkule. Mislim da je u pitanju bila crnovrha grebenska ajkula (Carcharhinus melanopterus).
Crnovrha grebenska ajkula
A onda sam otišla na još jedno pivo (il’ dva) i ponovo sam se opustila uživajući u mirnom pogledu na divne boje Indijskog okeana. Pre nego što sam smatrala da treba da krenem ka pristaništu, jer ovde smo imali ograničeno vreme, još malo sam fotografisala taj deo plaže, ali i dramatična dešavanja u daljini iznad horizonta. Jasno se videlo da samo negde pljušti kiša, mada je gotovo čitavo nebo bilo prekriveno oblacima. Ali, zbog prijatne temperature i odsustva jakog vetra, uživanje na plaži je bilo maksimalno.
Ostrvo Fialoi, detalj
Ostrvo Fialoi, detalj
Ipak, ma koliko mesto bilo zavodljivo, morala sam prvo da odem do recepcije da bih tamo vratila peškir. Usput sam se čudila nekom drveću neobičnog oblika, a takođe sam uočila i veoma zanimljivu pticu. U pitanju je mužjak azijskog koela (Eudynamys scolopaceus).
Ostrvo Fialoi, detalj
Azijski koel
Međutim, ono što me je oduševilo bilo je kada sam u žbunju uočila da se nešto mrda. Prvo sam uspela da snimim malene kandže.
Šta je to?
Već sam prethodnih dana uočila na Mafušiju da nešto veliko leti po ostrvu obično predveče i bilo mi je jasno da ovo nije bila nikakva ptica. U pitanju je bila indijska leteća lisica (Pteropus medius), jedna od najvećih vrsta slepih miševa. Doduše, moguće je da je u pitanju bila i neznatno manja vrsta – mala leteća lisica (Pteropus hypomelanus), ali mislim da nijanse ovde i nisu toliko bitne. Uprkos impresivnoj veličini, obe vrste imaju raspon krila preko 1 m, one se uglavnom hrane voćem, dok veća vrsta ponekad konzumira i insekte.
U pokušaju da snimim ovog slepog miša, malo sam ga i gnjavila jer sam kružila oko žbuna u okviru kojeg je on želeo da se zakači i provede noć. On se zato pomerao, a to mi je samo još više otežavalo da napravim dobru fotografiju.
Leteća lisica
Leteća lisica
Na kraju sam ga ostavila na miru, pa sam dalje stazom između drveća, bungalova i hotelskih objekata došla do recepcije gde sam vratila peškir za plažu, a onda i do obližnjeg doka gde je dolazio brzi čamac da nas pokupi i vrati na Mafuši.
Ostrvo Fialoi, detalj
Vožnja je ponovo bila veoma prijatna, a uskoro je i sunce krenulo da zalazi.
Vožnja brzim čamcem po Indijskom okeanu
Uveče sam vrlo zadovoljna otišla u sobu posle večere radi svojih uobičajenih večernjih aktivnosti pre odlaska na spavanje. Nisam bila posebno umorna, ali sam bila zgranuta kada je krenula zabava. Bilo je toliko bučno da mi se krevet u sobi na 6. spratu tresao. To što se „žurka“ završava u 23h nije me ni najmanje tešilo. Bio je to ubedljivo najgori smeštaj u mom životu. Ja apsolutno nemam ništa protiv da se ljudi provode koliko god hoće i dokle god hoće, ali pod uslovom da nikoga ne uznemiravaju. Meni je jasno da svi imaju svoju ideju o odmoru, ali ja nikada ne bih povezala Maldive sa jezivo bučnom muzikom. S druge strane, ovo iskustvo mi je sasvim jasno stavilo do znanja da sam završila sa odlaskom na putovanja preko agencije. Previše nedovoljno jasnih ili čak i pogrešnih (mada sitnih) informacija. Nikakve žalbe na kraju ne pomažu, jer niko meni neće da vrati vreme.