Maldivi 2023, 4. deo (Fulidu, Digiri šark point)

Mada je moj boravak na Maldivima bio srazmerno kratak, samo sedam dana, gotovo svaki dan sam išla na neki izlet sa članovima grupe putnika koja je ovde došla preko jedne srpske turističke agencije. Ja najviše volim da sama organizujem svoja putovanja, ali sam prethodne godine išla preko agencije na Zanzibar i to je ispalo prilično dobro, pa sam rešila da ponovim tako nešto. Ni ovo putovanje nije bilo loše, ali ipak mislim da ću se u narednom periodu ipak oslanjati samo na sebe i svoje organizacione sposobnosti.

U svakom slučaju, sledeći dan je ponovo bio predviđen za jedan duži izlet – otprilike 3/4 dana. Hoću da kažem, niti je poludnevni, niti je celodnevni, ali je svakako bio zanimljiv i pun različitih, pa mogu reći i uzbudljivih dešavanja.

Krenuli smo ka prvom odredištu vozeći se brzim čamcem preko prilično mirnog Indijskog okeana.

Indijski okean

Svako malo smo u daljini mogli da vidimo po neko ostrvo ili više njih u nizu. Na nekima su bile samo palme, a na nekima su bili i šumarci i objekti koje je napravila ljudska ruka. Ali, ono što im je zajedničko je to da su praktično sva ravna. Naime prosečna visina tla na Maldivima je 1,5 m, a „najviši vrh“ u državi se nalazi na čitavih 2,4 m nadmorske visine.

Deo Maldiva

Ipak, najupečatljivije mi je bilo kada naiđemo na neki plitki deo, pa se tu boja vode počne da se menja.

Indijski okean

U nekom trenutku smo došli i do željenog odredišta, a to je bilo ostrvo Fulidu koje je, uzgred budi rečeno, najsevernije naseljeno ostrvu u okviru atola Vaavu. Da ovde pomenem da je dužina područja koje pripada Maldivima 871 km duž ose sever-jug, dok je širina 130 km duž ose istok-zapad.

Ostrvo Fulidu

Kada smo se iskrcali sa brodića, smestili smo se u hladovinu obližnjeg drveća da bismo sačekali svoj red. Naime, razlog zašto izleti dovode posetioce na ovo ostrvo je taj da se tu posmatraju raže koje dolaze u plićak gde ih sa betonskog doka hrane vodiči različitih grupa, a onda turisti ulaze u vodu da bi se slikali sa njima.

Čekajući naš red, malo sam tu čavrljala sa drugim članovima grupe, a malo sam šetala po okolini i posmatrala i snimala različite prizore.

Siva čaplja na ostrvu Fulidu

Videla sam i jednu ražu koja je plivala u pravcu mesta hranjenja raža. Očigledno je i ona želela da dobije besplatan ručak.

Raža na ostrvu Fulidu

Usput sam snimila i neke delove samog ostrva u blizini doka. Na sledećoj slici se vidi jedan tipičan brzi čamac koji se koristi za odlazak na izlete.

Ostrvo Fulidu, detalj

U nekom trenutku je došao red i na moju grupu, pa smo se onda svi lagano izređali. Dakle, posetioci ulaze u plićak, dok vodič sa vašim fotoaparatom stoji na doku i odatle slika.

Sticajem okolnosti, ja sam već par puta ranije bila u blizini raža. Jednom na Galapagosu (videti: https://www.svudapodji.com/ekvador-5/) kada sam naučila da je najsigurnije da se u vodu u kojoj su raže ulazi tako što se ne korača normalno dižući noge, već se noge vuku po dnu. Kako su mi svojevremeno objasnili, na taj način ne postoji mogućnost da se slučajno nagazi neki deo raže.

Drugi put sam imala priliku da plivam direktno iznad raža i to je bilo u Belizeu (videti: https://www.svudapodji.com/mesoamerika-2008-39/). Tom prilikom uopšte nismo stajali na dno i takođe nam je rečeno da moramo da vodimo računa da ne spuštamo noge, ali je plivanje iznad njih bilo sasvim u redu.

Dakle, kada je došao moj red, lagano sam ušla u vodu na mestu gde su mi rekli.

Poziranje sa ražama na ostrvu Fulidu

Naravno, napravljen je i video-snimak, pa evo i njega.

Dok sam čekala da se svi članovi iz moje grupe slikaju sa ražama, vratila sam se u hladovinu i tu sam videla par lokalnih stanovnika koji su nešto vredno radili. Kako se ispostavilo, oni su pripremali tanke listiće oraha palme areka (Areca catechu), pa pošto sam ih pitala šta to rade oni su mi ponudili da probam jedan ovakav listić. Zahvalila sam se i prihvatila.

Listići oraha areka palme su levo

Ovaj orah se zove i betel-orah i to je četvrta najkorišćenija psihoaktivna supstanca na svetu (posle duvana, alkohola i kofeinskih pića). Listići se žvaću i obično uz njih ide i listić kafe, kao što su i meni dali. Navodno, žvakanje ovakve kombinacije stvara kod korisnika osećaj euforije, kao kada se popije previše kafe. Odmah da kažem da se meni ukus ni najmanje nije dopao, ali mi je bilo neprijatno da ispljunem. Kasnije sam čitala i da bi se takvo moje ponašanje smatralo veoma neuljudnim.

U svakom slučaju, mada su naučnici ustanovili da biljka ima kancerogena svojstva, to uopšte ne sprečava gotovo 10% stanovnika planete Zemlje da redovno žvaću ove orahe. Ja sam ovo uradila samo jednom i ne planiram ikada više, tako da mislim da sam sasvim u redu.

Kada sam završila sa žvakanjem listića oraha sa psihoaktivnim supstancama, a ostatak grupe se slikao sa ražama, ukrcali smo se na brzi brodić i krenuli ka sledećem odredištu.

Ipak, u jednom trenutku smo se zaustavili negde u sred okeana. Razlog – tu je bilo poprilično veliko okupljanje delfina. Oni su uglavnom izranjali i zaranjali, ali bi poneki i iskočio iz vode i napravio piruetu, pre nego što bi ponovo uleteo u vodu.

Ovde su nam dali kao mogućnost da se uđe u vodu i da se „pliva“ sa delfinima. Imajući u vidu iskustvo sa Zanzibara, ja sam rešila da ovo preskočim. Kasnije sam pomislila da sam verovatno napravila grešku, ali povratka bilo nije. S druge strane, bilo mi je lepo i da ih gledam sa brodića kojim smo išli na ovaj izlet.

Delfini na Maldivima

Posle tog kratkog zaustavljanja u blizini delfina nastavili smo brzim čamcem da jurimo preko Indijskog okeana do našeg planiranog odredišta.

Sada smo otišli do mesta koje se zove Digiri šark point ili Mesto sa ajkulama Digiri sa planom da se tu slikamo sa ajkulama. U pitanju su morski psi dadilje (Ginglymostoma cirratum) koji važe za srazmerno mirne i bezopasne morske pse. Naravno, u pitanju su divlje životinje i prema njima treba imati odnos pun poštovanja. Ja sam i sa njima imala „blizak susret“ kad sam bila u Belizeu (videti: https://www.svudapodji.com/mesoamerika-2008-38/).

Kada smo došli do željenog mesta, tu je već bilo nekoliko izletničkih brodića. Kapetan našeg brodića je malo birao gde bi se parkirao, pa je onda pomerio brodić malo dalje od te grupe. Ponovo nije bilo bacanja sidra, već je jedan vodič konopcima vezao brodić za mesta koja su predviđena za tu svrhu. Sve je delovalo sasvim mirno. Barem na površini.

Digiri šark point

Zatim, jedan član posade počinje da baca komade sveže (krvave) ribe u more, a ajkule kreću da se tu sakupljaju.

Kreće besplatan ručak na Digiri šark pointu

Ovde, kao što sam sugerisala, nije ideja da se ajkule samo gledaju, što je svakako moguće i sa brodića, već agencije nude mogućnost da se posetioci slikaju sa njima i to na dva načina.

Prvi je da plutate na površini dok se mnoštvo ajkula tiska oko vas zato što im se dobacuje hrana. I dok se to dešava snimaju vas iz drona. Naravno, morala sam da sačekam do povratka kući da bih videla kako je to ispalo, ali je doživljaj bio zanimljiv.

Ja nisam ni previše plašljiva, ali ni previše sklona da rizikujem, tako da sam se lako odlučila za ovo, ali sam vrlo pažljivo saslušala uputstva vodiča i kasnije se ponašala u skladu sa njima. Naime, moraju da se nose peraja, a šake i prsti moraju da budu stavljeni ispod glave. Kada se zauzme ta poza dok ste još pored čamca, jedan vodič vas odgura do mesta gde su okupljene ajkule i tu vas ostavi da bi vas slikali iz drona. Treba tu mirno da ležite i čekate kada vodič dođe po vas da vas ponovo odgura, ali do druge strane čamca. Na taj način se svi članovi grupe koji hoće da imaju ovo iskustvo vrte kao na pokretnoj traci.

Plutanje iznad ajkula

Kada je mene vodič odgurao i ostavio, ja sam na početku plutanja bila vrlo zadovoljna, pa sam bila čak i nasmejana. Pošto odlično plivam i navikla sam na vodu, ne predstavlja mi nikakav problem ako mi malo vode uđe u usta. Međutim, u jednom trenutku sam u toj vodi osetila krv i shvatila sam da to mora da je krv on nekih riba koje su bacane ajkulama. To je sigurno bila neka sveža riba, a i ja nisam progutala tu vodu pomešanu sa krvlju, ali sam posle toga zatvorila usta.

Plutanje iznad ajkula

Moram da priznam da je bio zanimljiv osećaj kada se osete ajkule koje plivaju direktno ispod vas i dodiruju vas svojim perajima. Ovo tiskanje ajkula se mnogo bolje vidi na video-snimku nego na prethodnim fotografijama.

U jednom trenutku sam videla da je dron odleteo i taj period, dok sam u skladu sa uputstvima vodiča strpljivo ostala u istom plutajućem položaju dok on ne dođe po mene da me „odvuče“ gde treba, činio se najdužim. Posle toga sam bila slobodna.

Rekli su mi da mogu da nastavim da gnjuram na suprotnoj strani brodića ako hoću, pa sam onda uzela masku, ali i mobilni telefon u futroli. Ovaj put sam sve snimala u video-formatu da mi fotografije ne bi bile mutne. S druge strane, mada je bilo raznih ribica, bilo je tužno videti potpuno uništene korale. Na snimku se osim mog disanja, može povremeno čuti i zvuk nekog brodskog motora u daljini.

Moram da priznam da sam se iznenadila kada sam videla jednu manju dadilju koja je plivala preko plićeg dela koralnog grebena, a takođe sam snimila i dve ajkule koje su nešto dalje prolazile zajedno. Setila sam se one mirne površine okeana koja se vidi sa čamca.

Kada su se svi izređali da se snimaju dok plutaju okruženi ajkulama, ponuđeno je za one koji su hteli da se sada snima dok se gnjura sa ajkulama. I to sam želela da probam i bilo je mnogo zanimljivije od očekivanog. Mada sam veoma vodila računa da ne mašem previše svojim prstima na rukama (navodno ajkule znaju da gricnu), nekoliko njih je prošlo direktno ispred mene, tako što su se „očešale“ i gotovo me gurnule, a kako su mi ruke bile ispred grudi, jasno sam im osetila kožu. Ispalo je kao da sam ih mazila, što mi svakako nije bila ideja, i mogu da prijavim da im je koža relativno gruba, poput šmirgle. Ipak, ovo nemojte da ponavljate kod kuće, a ni na bilo kom drugom mestu.

Sada sledi čitav niz fotografija, a i par video-snimaka koji ponavljaju scene sa fotografija (ili obrnuto), ali jednostavno nisam znala za koji da se odlučim da postavim, pa sam postavila (skoro) sve.

Druženje sa ajkulama

I na kraju moja omiljena fotografija. Razmišljam se da od nje napravim zidni poster. Šalim se, naravno, ali... baš mi se sviđa.

Druženje sa ajkulama

Kada se sve ovo sa ajkulama završilo, ponovo smo se svi ukrcali u brodić i onda smo se duže vozili do jednog od brojnih peščanih sprudova. Ovaj nije imao nikakvo rastinje na sebi. Kako sam kasnije videla na Mafušiju, bilo je vreme oseke i sasvim je moguće da je ovaj sprud u potpunosti prekriven vodom u vreme plime. Ja sam ga na svojoj mapi obeležila jednostavno kao Sandbank, što znači peščani sprud, pošto se pod takvim nazivom i može naći na Gugl mapi.

Da bismo došli do same obale, morali smo lagano da plovimo kroz plićak, a iza peščanog spruda, nešto dalje, vidi se silueta jednog privatnog ostrva sa hotelom čuvenog naziva.

Stigli smo do peščanog spruda

Pogled na plićak je i sa „kopna“ bio podjednako impresivan.

Peščani sprud, detalj

Tu smo se iskrcali da bi se malo kupali, šetali, ali i fotografisali. Oni ljudi koji su iz grupe želeli, imali su mogućnost da budu snimani iz drona. Mene to nije zanimalo. Bila sam sasvim zadovoljna da snimam divne detalje tog spruda, pogotovo imajući u vidu dramatične promene na nebu koje su samo još više isticale različite boje i stvarale spektakularne efekte.

Peščani sprud, detalj

U jednom trenutku sam zamolila jednog veoma ljubaznog čoveka iz grupe i on je pristao da me slika. Vrlo sam zadovoljna rezultatom.

Uživanje na peščanom sprudu

A kada smo se svi islikali koliko smo hteli, vratili smo se na brodić i krenuli ka Mafušiju, ostrvu na kojem smo bili stacionirani.

Ipak, pre toga sam sa brzog čamca napravila još nekoliko fotografija dok smo se još kretali sporo.

Sumatranske čigre (Sterna sumatrana) konačno mogu da uživaju na miru

Maldivi

Ja sam bila gladna, pa pošto je još bilo rano za večeru, odmah sam otišla da pojedem nešto lagano, a posle sam se povukla u sobu. Tek kasnije sam otišla i na večeru, a posle toga sam se vratila u sobu. Prijalo mi je da se odmorim jer sam i narednog dana išla na izlet. Ovom prilikom – celodnevni.

Menu