Nakon veoma ukusnog ručka u centru Medine u Marakešu, kao i fine pauze tokom koje sam se odmorila, nastavila sam sa obilaženjem starog dela grada, ali sada sa veoma specifičnim mestima koja sam htela da posetim.
Prva na mom putu obilazaka je bila Palata Baija koja je podignuta u drugoj polovini XIX veka kao rezidencija tadašnjeg marokanskog Velikog vezira. Krajem tog istog veka palatu je proširio njegov sin koji je takođe bio Veliki vezir.
Danas je ovo popularno odredište za posetioce, jedno od najpopularnijih u zemlji, a nalazi se na oko 1 km udaljenosti od trga Džema el-Fna, što je tek oko 15-ak minuta hoda kroz ulice Medine. Razlika, međutim, u utiscima, miru, nivou vrućine, ali i količini zelenila je poprilično velika i sasvim fino može da se zamisli kako su nekadašnji veliki veziri uživali u svom domu.
Palata Baija, detalj
Marakeš je prilično popularno turističko odredište, pa onda i nije čudo da je ovde bilo znatno više posetilaca nego na drugim mestima koja sam do sada posetila u Maroku.
Palata Baija, detalj
Palati se „zamera“ da se sastoji od naizgled odvojenih i nepovezanih delova koji povremeno liče na pravi lavirint, ali koliko sam čitala, to je s jedne strane rezultat dogradnje u fazama, ali s druge strane i potrebe za privatnošću u okviru muslimanskog graditeljstva. U palati postoji niz unutrašnjih dvorišta i unutrašnjih bašta, ali i veliko mnoštvo izuzetno lepih detalja. Čitav kompleks palate zauzima površinu od gotovo 2 hektara.
Palata Baija, detalj
Palata Baija, detalj
Palata Baija, detalj
Palata Baija, detalj
Palata Baija, detalj
Palata Baija, detalj
Palata Baija, detalj
Palata Baija, detalj
Palata Baija, detalj
Palata Baija, detalj
Nekih 500 m dalje u odnosu na ovu palatu, nalazi se još jedna poznata palata, a to je Palata El Badi, s tim da je ova druga u prilično razrušenom stanju.
Palata El Badi, detalj
Možda je Palata Baija najpopularnija među stranim posetiocima, ali Palata El Badi se smatra najpoznatijom među palatama u kraljevskom gradu Marakešu.
Palata El Badi, detalj
Palata je podignuta između 1578. i 1602. godine od strane sultana Ahmeda al-Mansura (r/v oko 1549/1578-1603) iz dinastije Sadidi. U vreme izgradnje je bila na glasu kao jedna od najlepših palata na svetu, a njen naziv se često prevodi kao „neuporediva“.
Palata El Badi, detalj
Za njenu izgradnju su se koristili materijali dovezeni iz Malija, Italije, pa čak i iz Indije. Nažalost, od nje su do danas ostale samo ruševine jer je sultan Mula Ismail Ibn Šarif (r/v. 1645/1672-1727) koristio materijal sa ove palate da bi izgradio svoj novi glavni grad – Meknes.
Palata El Badi, detalj
Palata El Badi, detalj
Palata El Badi, detalj
Ono što danas može da se vidi je veliki prostor kvadratne osnove, sa središnjim bazenom (u vreme moje posete bez vode) i četiri udubljenja u kojima rastu pomorandže, a oko svega toga se vide ostaci zidina i objekata, što se dobro vidi na sledećoj fotografiji koju sam snimila kada sam se malo popela na vrh jednog od objekata.
Palata El Badi, detalj
Postoje i podzemni razrušeni delovi koji mogu da se istražuju, ali sam ja više bila zainteresovana za ono što mogu da posetim nad zemljom. Ono što sam još bolje mogla da vidim sa visine bila su gnezda brojnih roda. Mislim da u životu nisam videla više roda nego ovde u Marakešu.
Marakeš, detalj
Čak i na sledećoj slici, gde sam snimila okolinu palate mogu da se vide rode i njihova gnezda na zidinama (desno), ali i na vrhu minareta (levo).
Marakeš, detalj
Inače, Palata El Badi se nalazi u okviru ogromne Kazbe, tj, citadele koja postoji u okviru Medine u Marakešu, južno od trga Džema el-Fna.
U neposrednoj blizini Palate El Badi nalazi se i savremena kraljevska palata, jer je Maroko ipak kraljevina, a vladar ima palate u svim značajnim mestima u Maroku.
Tamo, naravno, nisam išla, ali sam otišla do obližnje džamije Mula al-Jazid koja je poznata pod nazivom Džamija u Kazbi, u koju takođe, kao nemuslimanka, nisam mogla da uđem, ali sam je malo pogledala i snimila spolja.
Marakeš, detalj
Uzgred, svi ovi objekti koje sada pominjem nalaze se u okviru te velike Kazbe u Marakešu. To ujedno objašnjava i uobičajeni naziv za ovu džamiju koja je prvobitno podignuta u drugoj polovini XII veka. Uz džamiju Kutubija koju sam pominjala u prethodnom nastavku priča sa putovanja po Maroku 2010. godine, ovo je jedna od najznačajnijih istorijskih džamija u Marakešu.
Ipak, bez obzira na važnost ove džamije, nisu svi njeni delovi u svakom trenutku u odličnom stanju. S druge strane, gledajući neke fotografije na internetu, verujem da se stanje spoljašnjih zidova džamije poboljšalo do danas.
Marakeš, detalj
Glavni razlog zašto sam uopšte i prošla pored ove džamije je taj da se odmah do nje nalazi izuzetno zanimljivo mesto koje je na mene na kraju ostavilo najjači utisak. Radi se o nekropoli Saditske grobnice.
Saditske grobnice
Saditske grobnice
Ovu nekropolu je krajem XVI veka započeo saditski sultan Ahmed al-Mansur, isti onaj koji je sagradio i Palatu El Badi. Međutim, za razliku od palate, nekropola je preživela, pre svega zahvaljujući činjenici da je sultan Mula Ismail Ibn Šarif bio sujeveran, pa zato nije upropastio grobnice, kao što je to bio slučaj sa palatom. Samo ih je zatvorio, pa su tako preživele do današnjih dana, ali su u međuvremenu i restaurirane.
Saditske grobnice
Saditske grobnice
Saditske grobnice
Saditske grobnice
Saditske grobnice
Grobnice su podeljene u one koje su smeštene unutar tri manja objekta i one koje su u okviru unutrašnjeg dvorišta. U objektima je sahranjeno 66 pripadnika dinastije Sadidi, uključujući i samog sultana Ahmeda al-Mansura, dok se na otvorenom nalazi više od 100 grobnica.
Saditske grobnice
Inače, ovde sam bila kada je već uveliko bilo kasno popodne, a sunce se približavalo zapadnom horizontu. To je značilo da je crvena boja zidina više dolazila do izražaja.
Saditske grobnice
Saditske grobnice
Kada se vidi izvanredan umetničko-zanatski rad koji je uložen u izgradnju ovih grobnica, može se samo pretpostaviti koliko je lepa bila Palata El Badi.
Saditske grobnice
Saditske grobnice
Inače, da bi se stiglo od Džamije u Kazbi do ove nekropole, potrebno je da se prođe uskim prolazom između visokih zidova, a na kraju posete sam se tim istim putem i vratila do džamije. Usput sam snimila i par ukrasa visoko na zidu u okviru tog uskog prolaza.
Marakeš, detalj
A onda sam stigla i do prednjeg dela džamije gde ima i mesta za prodaju suvenira.
Marakeš, detalj
Posle ovoga sam otišla do autobuske stanice kompanije CTM gde sam kupila kartu za Esauiru za naredni dan. Moram da priznam da mi je prijala ideja da se vozim nešto boljim autobusom, a još više da stignem na neko odredište pre 6 uveče. Štaviše, red vožnje je navodio da ću u Esauiru da stignem već oko 4 popodne i to mi se jako dopalo.
Dok sam sve to završila, već je uveliko padao mrak, a ja sam se onda vratila do glavnog trga u okviru Medine u Marakešu, Džema el-Fna. Kao što sam već i pomenula, mada ovde uvek ima posetilaca, štandova sa hranom i uličnih zabavljača svih vrsta, trg postane posebno živ uveče.
Marakeš, detalj
Marakeš, detalj
Marakeš, detalj
Marakeš, detalj
Marakeš, detalj
Bilo je veoma živo i zabavno, pa sam tu malo prošetala, ali sam onda rešila da lagano krenem nazad ka hotelu. Usput sam ponovo prošla pored džamije Kutubija.
Marakeš, detalj
Marakeš, detalj
Narednog dana sam napuštala Marakeš tek oko podneva, pa sam vreme pre toga iskoristila za opušteno pakovanje, ali i mirno sedenje u jednom kafiću i to napolju u bašti. Već sam ranije pomenula da sedenje žena napolju, na otvorenom, uopšte nije uobičajeno u Maroku i to sam mogla da radim samo u Marakešu, pa sam iskoristila tu mogućnost.
Takođe sam svratila i u internet-kafe, a onda sam se sa stvarima prebacila na autobusku stanicu. Sada sam već bila izverzirana i znala sam da treba svoj prtljag da predam pre polaska autobusa, pa sam onda i na stanici sela da bih popila kafu.
Ovog dana sam se prebacivala do grada Esauira na obali Atlantskog okeana i praktično sam do kraja svog boravka u Maroku 2010. godine ostala na ovoj obali, samo sam se lagano prebacivala ka severu i nazad do Kazablanke odakle sam se nekoliko dana kasnije avionom vraćala u Evropu.
Ipak, pre nego što svojom pričom napustim Marakeš, evo i recepta za čuveni marokanski specijalitet – bastilju ili pastilju, tj, marokansku pitu sa mesom. Ona se tradicionalno pripremala sa golubijim mesom, ali se danas pravi sa piletinom, pa tako kaže i moj recept. Nikoga ne treba da zbuni (kao što se meni desilo) to što se preko gotove pite pospe šećer u prahu i cimet – pita je slana, a mešavina začina i ukusa je čini apsolutno fantastičnom!
Moja verzija bastilje poslužena u tanjirima koje sam lično napravila
BASTILJA/PASTILJA
- 1 kg pilećih bataka i karabataka
- 1 veći crni luk
- 2 čena belog luka
- 50 g tostiranih oguljenih badema
- 50 g urmi bez semenki
- veza peršuna
- 3 jaja
- 10 listova tankih kora za pitu
Piletinu posoliti i pobiberiti, pa onda pržiti u velikom tiganju na maslinovom ulju (a može i puteru) tako da sa obe strane dobije boju. Piletinu onda izvaditi iz tiganja i ostaviti sa strane.
U isti tiganj dodati seckani crni i beli luk i po potrebi još malo masnoće. Posoliti, pa pržiti dok ne omekša.
Dodati oko 180 ml vode i začine (2 kašičice marokanske mešavine začina Ras El Hanut, 1 kašičica mlevenog cimeta, 1/2 kašičice mlevenog đumbira, 1/2 kašičice tucane paprike, 1/4 kašičice kurkume), pa kada to sve prokuva, vratiti piletinu u tiganj. Kuvati oko 15-ak minuta ili dok piletina ne bude mekana, a tečnost se smanji na pola.
Izvaditi piletinu i staviti je na dasku za sečenje. Pažljivo, da se ne ispečete, odvojite meso od kostiju i to meso usitnite u manje komade (možete prstima ili viljuškom).
U onu tečnost koja je preostala u tiganju, uspite umućena jaja, a onda ubacite i usitnjenu piletinu. Promeštajte da se spoji, pa onda dodajte, seckani peršun, bademe i naseckane urme. Sve lepo promešajte.
Završnica može da ide na dva načina – u rerni ili na šporetu. Ja sam se odlučila za prvu verziju. Dakle, namažite uljem (ili rastopljenim puterom) posudu koja će da ide u rernu. Jednu tanku koru preklopite na pola pa je stavite u posudu tako da krajevi vire van posude. Premazati koru uljem ili rastopljenim puterom. Tako uraditi sa još 7 kora u krug. Zatim napunite posudu filom od mesa. Još dve kore preklopite na četiri tako da mogu da preklope fil, svaki put ih premazujući uljem ili rastopljenim puterom. Na kraju krajeve kora koji vire preklopiti preko sredine.
Peći na 180 stepeni C dok kore ne dobiju lepu zlatno smeđu boju. Izvaditi i prevrnuti na tanjir za služenje. Po vrhu posuti šećer u prahu i cimet. Tradicionalno je da se vidi šara kao za igricu „puta-nula“.
Što se tiče puta iz Marakeša do Esauire, razdaljina je oko 180 km, a autobusu je potrebno oko 3,5 sata da bi prešao tu razdaljinu. Sve je prošlo u najboljem redu, stigla sam na vreme, a usput sam videla samo jednu zanimljivu scenu koju sam poželela da snimim. U pitanju je kamion ne čijem vrhu su neki ljudi spavali.
Na putu od Marakeša do Esauire
Esauira je jedan izuzetno ljubak grad, a njegova medina se takođe nalazi na Uneskovoj Listi svetske baštine i planirala sam da ovde provedem dve noći.
Odlučila da uzmem sobu u hotelu koji se nalazio upravo unutar medine, ali je problem bio da taksi vozila tu ne rade, pa sam onda morala da se snađem pošto je razdaljina između autobuske stanice i izabranog hotela bila oko 1 km, pa mi se nije mililo da nosim ranac 15-20 minuta (u to vreme sam nosila mnogo više stvari nego što to danas radim). To je bilo veoma jednostavno. Umesto taksija sam pogodila cenu sa lokalnim prevoznikom sa kolicima, ranac je bio smešten unutra, a nas dvoje smo lepo peške otišli do hotela. Problem rešen.
Prevoz u Esauiri umesto taksija
O samoj Esauiri ću pisati kasnije, ali moji prvi utisci prolazeći kroz medinu u Esauiri bili su veoma dobri. Zgrade su tradicionalno bele sa plavim detaljima i to je izgledalo izuzetno lepo.
Esauira, detalj
I ovde sam izabrala hotel na osnovu opisa u knjizi-vodiču, ali je ovo bio najšarmantniji hotel na ovom putovanju.
Esauira, detalj
Ono što mi se posebno dopalo je to da je imao veliku terasu na vrhu sa koje sam mogla da posmatram i snimim okolinu.
Esauira, detalj
Esauira, detalj
Nakon kraćeg zadržavanja na vrhu hotela, spustila sam se do ulica Esauire i krenula u šetnju.