Maroko 2010, 3. deo (Meknes)

Po povratku iz Volubilisa u Meknes, prvo sam otišla u jednu poslastičarnicu gde sam popila „sok od badema“. Zapravo je to bilo mleko sa fino mlevenim oguljenim bademima, ali je svakako bilo ukusno.

Zatim sam prešla u jedan restoran koji su mi preporučili u hotelu, pa sam tu došla da ručam.

Pošto se ovo sve odvijalo u Maroku koji je prilično „opuštena“ islamska država, ali ne i previše, da bih ručala, „morala“ sam da uđem u restoran, pa čak i da se popnem na sprat, gde sam doduše bila sasvim sama, ali sam takođe na miru mogla i da jedem. Osim u Marakešu, pa i u Esauiri, gde ima puno stranih turista, u ostalim marokanskim gradovima u kojima sam boravila nije preporučljivo da žene sede napolju. Verovatno se ništa ne bi desilo, ali nisam uopšte imala potrebu da to ispitujem. U ovaj restoran sam došla da ručam, a ne da guram nekakve feminističke stavove koji mi uostalom i nisu previše važni.

Restoran u Meknesu, deo za žene

Hrana je bila sasvim dobra, a svakako je bila i obilna.

Deo ručka u Meknesu

Divno punog stomaka sam otišla do internet-kafea, a posle na kratko i do hotelske sobe koja mi je bila u blizini, jer je trebalo da neke stvari tamo ostavim i spremim se za dalje obilaženje. Pošto se meni hotel nalazio u novom delu grada, sada mi je plan bio da odem do Medine, tj, starog dela grada u Meknesu. Medina je termin koji se često koristi za stari deo severnoafričkih gradova koji je okružen zidinama.

Meknes je jedan od četiri kraljevska grada u Maroku, tj, jedan od istorijskih glavnih gradova. Ostali su: Fes, Marakeš i Rabat koji je i dalje glavni grad zemlje.

Meknes je imao tu čast da bude glavni grad u vreme vladavine alavitskog sultana Mule Ismaila Ibn Šarifa (r/v. 1645/1672-1727), ali je prvobitno osnovan u XI veku kao vojno naselje.

Danas je Istorijski grad Meknes kulturno dobro koje je upisano na Uneskovu Listu svetske baštine. Glavni razlog za to je da je sultan oko grada podigao visoke zidine (povremeno visoke skoro 15 m) sa impozantnim kapijama (ukupno njih devet) i tom prilikom se koristila mešavina islamskih i evropskih stilova koji su u XVII veku bili prisutni u severnoj Africi. Unutar zidina se nalazi preko 20 džamija, a tu ima i hamama, palata, privatnih kuća, itd.

Prvo sam otišla do severne kapije starog grada koja se zove Bab Berden (Bab Berdaine) jer mi je ideja bila da sa te strane uđem u Medinu, pa da onda dalje nastavim ka važnijim delovima. Na taj način sam osigurala da vidim manje-više sve ono što me je zanimalo.

Bab Berden u Meknesu

U okviru starog grada ljudi danas žive, ali i rade i kada se ovde uđe postoji više sukova, što znači pijaca, s tim da su sve specijalizovane. U nekima su koncentrisane prodavnice zlata, u drugima se trguje kožom i predmetima od kože, zatim je tu suk specijalizovan za voće i povrće, pa onaj gde se prodaju začini i suvo voće, zatim suk gde se prave i prodaju metalne šipke i predmeti koji su od metala, suk sa tekstilom i tepisima, itd.

Ja sam prvo naišla na suk sa voćem i povrćem.

Suk sa voćem i povrćem u Medini u Meknesu

Ne treba da zbunjuje pomalo zapušteni izgled ovog mesta. Za početak sam ja tu prolazila popodne i vrlo je moguće da su radnje i tezge bile zatvorene.

Suk sa voćem i povrćem u Medini u Meknesu

Ali, tu sam videla da se prodaju banane, artičoke, pomorandže, krompir, itd. Takođe se tu prodaju i pilići i jaja, međutim, meni je posebno bilo zanimljivo i slikovito kada sam došla do tezge sa maslinama i konzerviranim ili ukiseljenim limunovima, koji su jedan od specijaliteta Maroka.

Ljubazni prodavac sa sledeće slike mi je dao i da probam par različitih vrsta maslina kao i krišku tog konzerviranog limuna, mada sam mu rekla da sam ja tu samo u prolazu. Takođe je pristao i da mi pozira. Uzgred, limunove sam slikala nešto kasnije.

Suk sa voćem i povrćem u Medini u Meknesu

Nastavila sam dalje šetnju i usput sam mogla da vidim veoma lepe i slikovite delove Medine u Meknesu.

Medina u Meknesu, detalj

Tako sam došla i Medrese Bu Inania (Bou Inania) prekoputa koje se nalazi i Velika džamija.

Za početak u džamiju nije dozvoljen ulazak nemuslimanima, ali zato može slobodno da se uđe u medresu koja je ujedno i najpoznatija medresa u gradu. Uzgred, medresa praktično znači „teološka škola“ (za dečake), a ova konkretno je osnovana u XIV veku.

Medina u Meknesu, detalj

U prizemlju, oko unutrašnjeg dvorišta, nalaze se omanje prostorije u kojima su nekada živeli učenici, ali je u vreme moje posete sve to bilo prazno pošto ni učenici ni nastavnici ovde više ne žive.

Unutrašnje dvorište karakterišu tipični dekorativni detalji – keramičke pločice, ukrasi urađeni štuko-tehnikom i duborez.

Medina u Meknesu, detalj

Kada se iz unutrašnjeg dvorišta pogleda na gore, može da se vidi deo minareta Velike džamije, ali ono što je još bolje jeste da posetilac može da se popne na krov medrese i odande makar pogleda susednu džamiju i okolinu.

Medina u Meknesu, detalj

Za Maroko je tipično da minareti imaju kvadratnu osnovu, a to će se dosta videti na fotografijama u okviru ovih mojih priča sa putovanja po Maroku 2010. godine.

Medina u Meknesu, detalj

Inače, Velika džamija u Meknesu je najvažnija i jedna od najstarijih džamija u gradu. Osnovana je u XII veku, ali je više puta obnavljana.

Medina u Meknesu, detalj

Posle ovoga sam se spustila, a usput videla još i jednu česmu sa lepo urađenom keramičkom dekoracijom.

Medina u Meknesu, detalj

Nastavivši šetnju, uskoro sam došla i do trga el-Hedim. Tu sam našla neke turiste, pa sam ih zamolila da me slikaju na trgu. Slika koja je napravljena tom prilikom mi je zanimljiva iz dva razloga: prvi je da je to retka slika na kojoj se vidi trg, a drugi je taj da sam se prilično netipično za mene iskezila. To i nije toliko bitno, osim da mi se čini da sam tada bila previše mršava (tako barem delujem samoj sebi na slici), a možda sam samo bila još uvek iscrpljena od raznih prehlada koje su me mučile pre putovanja.

Ja u Meknesu

Za početak sam se bavila detaljima sa trga koji se nalaze na severnoj strani, poput veoma lepo ukrašene česme.

Medina u Meknesu, detalj

Zatim sam prošla malo dalje u pravcu severa, pa sam tako došla do suka sa tepisima i „aukcijske tržnice“.

Medina u Meknesu, detalj

Prošetala sam i okolnim ulicama, pa sam tu napravila i nekoliko fotografija. Kao što može da se vidi, ovde se prodaje sve i svašta. Povremeno liči i na neku vrstu „buvljaka“ u smislu formalnih i neformalnih tezgi.

Medina u Meknesu, detalj

U skladu sa tim je bilo i puno ljudi na ulici, pa naravno i opšteg meteža.

Medina u Meknesu, detalj

Zatim sam došla i do Dvorane sa hranom i prehrambenim proizvodima kod trga el-Hedim u Medini u Meknesu. Prvo sam došla do dela gde se prodaju kolači. Bilo mi je jasno da ne vredi da počnem da ih kupujem (i jedem), jer bi to bilo previše. Takođe mi je sasvim prijalo i da ih samo gledam i snimam. Ipak, treba imati u vidu da moje fotografije prikazuju samo delić onoga što se ovde nudi.

Medina u Meknesu, detalj

Zatim sam prešla u deo gde se uglavnom prodaju masline i konzervirani limunovi, mada svakako ima i suvog voća.

Medina u Meknesu, detalj

Rezultat strpljenja s kojim prodavci ređaju svoje proizvode je ostavio veliki utisak na mene. To je posebno upadljivo kod maslina i limunova.

Medina u Meknesu, detalj

Ovde je bilo zanimljivo i da sam se sa jednim prodavcem maslina sita ispričala o demokratiji, životu, smrti i sličnim stvarima. To je bio jedan veoma simpatični susret i razmena ideja, a to je nešto što ja jako volim i smatram da unosi lepotu u boravak u stranim zemljama i obilazak.

I sada sam konačno ponovo izašla na trg el-Hedim. Na sledećoj slici se vidi deo gde se nalazi Dvorana sa hranom i prehrambenim proizvodima, dok naredna slika prikazuje suprotnu, istočnu stranu trga.

Trg el-Hedim u Meknesu

Trg el-Hedim u Meknesu, detalj

Na južnoj strani trga se nalazi kapija Bab el-Mansur (Bab el-Mansour) koja je nekada predstavljala glavni, ceremonijalni ulaz u Kazbu, što je naziv za kraljevsku citadelu. Kapija je podignuta krajem XVII i početkom XVIII veka.

Trg el-Hedim u Meknesu, detalj

Na istoj strani trga el-Hedim kao i kapija Bab el-Mansur, par desetina metara dalje, nalazi se još jedna kapija – Bab el Anauar (Bab El Anaouar) za koju se smatra da je podignuta manje-više u istom periodu kada i prethodno pomenuta. Uzgred, treba reći da se za sve ove objekte koje pominjem mogu naći različiti načini pisanja, što zavisi od transkribovanja arapskog jezika.

Trg el-Hedim u Meknesu, detalj

Obe ove kapije vode u Kazbu, a kada to već pominjem, treba reći da Istorijski grad Meknes, kao kulturno dobro upisano na Uneskovu Listu svetske baštine, obuhvata i Medinu i Kazbu, što znači i fortifikacije, i gradske delove, civilne, vojne i religiozne objekte, ali i bašte. I dok Medinu čini kompaktna, pa i pretrpana celina, Kazba se sastoji od velikog, otvorenog prostora. Tu se nalaze ostaci kraljevskog grada sultana Mule Ismaila i taj prostor je čak četiri puta veći od prostora čitavog starog grada, tj, Medine. Neki delovi su danas dostupni javnosti, ali neki i ne.

Pošto nije bilo moguće da prođem kroz kapiju Bab el-Mansur, otišla sam do još jednog prolaza u zidinama koji se nalazi na suprotnoj strani u odnosu na Bab el Anauar, pa sam tako došla do trga Lala Auda gde se vide i zidine, ali i minaret istoimene džamije – džamija Lala Auda. Prvobitna džamija je podignuta u XIII veku, ali je u potpunosti izmenjena u drugoj polovini XVII veka. Tada je služila kao glavna džamija u Kazbi, pa su je koristili i za potrebe palate Mule Ismaila.

Kazba u Meknesu, detalj

Ovde sam bila zatečena tamnim nebom koje sam videla u daljini što je nesumnjivo značilo da tamo negde lije kiša. Na svu sreću mene nije to zakačilo, a prognoza na naredne dane je nesumnjivo pokazivala da kiše više neće ni biti, što je meni i odgovaralo.

Kazba u Meknesu, detalj

Inače, samo par sedmica pre mog dolaska u Maroko 2010. godine, ovde je padalo toliko kiše da se od toga obrušio minaret poznate džamije Bab Berden, blizu severne kapije kroz koju sam i ušla u Medinu. Tom prilikom je poginulo preko 40 ljudi, a mnogo više je povređeno. Koliko sam čitala, ovaj minaret i džamija s početka XVIII veka su u međuvremenu obnovljeni, odnosno, popravljeni.

Ja sam sada nastavila dalje šetnju, pa sam tako došla do još jednog trga gde sam videla restoran koji ima terasu na krovu. Bilo je pravo vreme da tu sednem, malo se odmorim i popijem nešto osvežavajuće. Ujedno sam imala i divan pogled.

Kazba u Meknesu, detalj

Sa svog „vidikovca“ sam imala i dobar pogled na Kubat al-Kajatin i Zatvor Kara. Ovo prvo je objekat za audijencije gde je Mula Ismail primao strane ambasadore.

Kazba u Meknesu, detalj

Ispod se nalazi veliki prostor koji se popularno naziva zatvorom uz priču da je tu stradalo hiljade hrišćana, ali su se tu u stvari nalazila skladišta za žito.

U vreme kada sam bila u Maroku ja nisam imala baš običaj da obilazim sve na šta naiđem, pa tako nisam ni otišla do ovih objekata. S druge strane, ovde su i razni delovim kompleksa kraljevskog grada, a tu običnim posetiocima i tako i tako nije bilo ni dozvoljeno da ulaze.

Ali, zato sam mogla da nastavim dalje jednom od ulica, a za to je prvo trebalo da prođem kroz Kapiju Mule Ismaila koja je podignuta u vreme vladavine ovog sultana, tj, krajem XVII i početkom XVIII veka.

Kazba u Meknesu, detalj

Odmah iza ove kapije se nalazi i ulaz u Mauzolej Mule Ismaila, ali ja tu nisam ni svratila. Delimičan razlog je bio i taj da sam mogla da posetim samo neki muzejski deo, pošto je pristup samom sultanovom grobu bio dozvoljen samo muslimanima. Zato sam samo fotografisala pročelje.

Kazba u Meknesu, detalj

Posle ovoga sam, pravo dalje istom ulicom, došla do prilično dugačkog dela koji je sa obe strane imao visoke zidine.

Kazba u Meknesu, detalj

Usput sam prošla i pored jedne kapije koja vodi u prostor kraljevske palate, a tu običnim posetiocima nije bio dozvoljen pristup.

Kazba u Meknesu, detalj

Tako sam došla i do velikog trga pred ulazom u Kraljevsku palatu u Meknesu. Ovo je, naravno, samo jedna od zvaničnih rezidencija marokanskog kralja. Glavni grad je Rabat, ali tamo nisam ni išla.

Kazba u Meknesu, detalj

Inače, dok sam ovde prolazila, mogla sam da osetim divan miris narandžinih cvetova. Ovo je bila sezona cvetanja, a miris je bio očaravajući. Nešto kasnije, dalje od kraljevske palate, mogla sam da vidim i lokalne stanovnike koji su brali ove cvetove, pošto je njihovo ulje veoma cenjeno i koristi se i u kozmetici i u ishrani.

Meknes, detalj

Sada sam otišla do još jednog mesta koje se pominje kao zanimljivo. U pitanju je veštačko jezero Agdal (319 x 149 m) koje je nekada bilo deo sistema vodosnabdevanja u gradu, ali i kao mesto za uživanje u prijatnom ambijentu. U vreme moje posete su se ovde izvodili nekakvi radovi, ali ja u svakom slučaju više nisam bila previše zainteresovana za obilaženje, pa sam ovde samo napravila kratak video-snimak i iz toga sam kasnije izvukla par „fotografija“.

Meknes, detalj

Posle ovoga sam krenula da se peške vraćam ka novom delu grada, pa sam tu našla jedan restoran/kafe koji je imao terasu i gde sam uz veoma lep pogled na Medinu popila jednu kafu.

Meknes

Sada sam već bila prilično umorna jer sam ovog dana dosta pešačila, tako da mi je ta pauza prijala. Ujedno sam imala još planova za ovaj dan, ali su oni bili organizacione prirode. Naime, narednog dana sam nastavljala put po Maroku, a za to mi je bilo potrebno da obezbedim autobusku kartu.

O svemu tome, ali i o zanimljivim dešavanjima i mojim razmišljanjima u vezi sa tim, više u sledećem nastavku priča sa putovanja po Maroku 2010. godine.

Menu