Srednja Amerika 2008, 17. deo (Gvatemala: Grad Gvatemala, Antigva)
Kada sam konačno uspela da stignem do centra grada Gvatemala, prvo sam se smestila u hotel da bih u sobi ostavila svoj prtljag. Smatrala sam da sam ga već dovoljno cimala za taj dan. Uz put sam se i osvežila i bila spremna da idem u obilazak.
Grad Gvatemala se kod nas često zove „Gvatemala siti“ jer se tako zove na engleskom. Mada ja živim od engleskog jezika, to besmisleno prebacivanje engleskih izraza u srpski mi intenzivno ide na živce iz raznih razloga, a mogu samo kratko da pomenem da to, između ostalog, pokazuje da oni koji to rade apsolutno ne koriste svoj mozak. U Gvatemali se govori španski i grad se zvanično zove Sijudad de Gvatemala (Ciudad de Guatemala), što bukvalno znači grad Gvatemala, da bi se razlikovalo od naziva države. Dakle, dovoljno je samo Gvatemala ili grad Gvatemala da bi sve bilo jasno.
Elem, tako sam originalno mislila da ovde ostanem dva dana, ali sam u međuvremenu promenila plan i u stvari mi je to na kraju i bilo jako drago. Ne znam zašto, ali grad mi se na prvi pogled nije dopao, barem ne u smislu da bi me inspirisao da duže boravim u njemu. Doduše, nisam ni imala mnogo vremena, tako da mi je plan bio da prošetam do nedalekog glavnog trga u centru grada ili uveče ili narednog prepodneva. Za sada sam se uputila u Antigvu.
Možda je i razlog za to da mi grad Gvatemala nešto nije prijao i taj da mada mi je sve u suštini išlo po planu, sve je istovremeno bilo i puno nekakvih prepreka i komplikacija. Na kraju se sve nekako rešavalo, ali ništa nije išlo glatko.
Tako i taj odlazak u Antigvu. Stanica autobusa za Antigvu nije daleko od mog hotela; tako je barem pokazivala mapa. Dok sam se raspitala među prolaznicima gde se nalazi 4. avenija, nekoliko ljudi mi je reklo da stanica autobusa za Antigvu više nije tu. Prvo sam mislila da me zezaju i da nemaju pojma, ali se ispostavilo da su u pravu, i uputili su me na autobus 70, a u njemu su mi saputnici dalje davali uputstava. Kad sam izašla iz autobusa i krenula ka terminalu (autobuskoj stanici), jedan lokalac s kojim sam bila u gradskom autobusu je dojurio do mene i rekao mi kako i on ide za Antigvu, pa ćemo zajedno. Tako sam imala društvo u autobusu.
Antigva je udaljena od grada Gvatemala oko 40 km tako da sam tamo stigla relativno brzo, a i dovoljno rano da mogu da je fino obiđem.
Pun naziv ovog grada je Antigva Gvatemala i to zapravo znači Stara Gvatemala, ali ga svi zovu jednostavno Antigva. Ovaj gradić koji važi za jedan od najstarijih i najlepših u Amerikama osnovan je 10. marta 1543. godine i služio je kao glavni grad kolonijalne Gvatemale (koja je obuhvatala gotovo čitavu današnju Srednju Ameriku i današnju meksičku državu Čijapas) sve do 1776. godine. Grad se tada zvao Santiago de los Caballeros de Guatemala, što znači Sv. Jakov od Vitezova od Gvatemale. To ime je zapravo bilo dato prvom glavnom gradu koji su Španci osnovali na području svoje kolonije 25. jula 1543. godine, na dan Sv. Jakova Apostola koji se na španskom zove Santjago, pa je tako glavni grad i dobio svoje ime. Taj prvi glavni grad se nalazio bliže jezeru Atitlan. Ali onda su lokalni stanovnici počeli da dižu bune, pa su zatim proradili i neki vulkani, tako da su Španci bili primorani da svoj glavni grad sele par puta sve dok nisu došli do današnje Antigve, Međutim, mada glavni grad nije stajao u mestu (što je inače uobičajeno za gradove), on je svoje ime dobijeno prilikom osnivanja sasvim uredno nosio sa sobom.
Razlog zašto su Španci preselili svoj kolonijalni glavni grad i odavde bio je taj da je 1773. jak zemljotres potpuno razrušio Antigvu. Antigva je kasnije obnovljena, ali i dalje većina njenih građevina potiče iz 17. i 18. veka, dok je gradić toliko važan za istoriju i lep da je zaslužio svoje mesto na Uneskovoj Listi svetske baštine. Tri godine posle tog jakog zemljotresa za glavni grad je proglašena Gvatemala koja taj status ima i dan-danas.
Inače taj zemljotres iz 1773. čiji je epicentar bio upravo u Antigvi spada među jače zemljotrese koji se sasvim redovno dešavaju u Gvatemali. Već sam ranije pominjala da se Gvatemala nalazi na susretu tri tektonske ploče i onda ovo nije toliko neuobičajeno. Ali, 1976. godine je i sam grad Gvatemalu zatresao ne samo veoma jak zemljotres, već je i njegov hipocentar bio na neverovatnih 5 km dubine.
Osim ovoga, u Gvatemali se nalazi i 30 vulkana. Neki su više, a neki manje aktivni, ali su svakako tu. Tako je i Antigva okružena sa tri vulkana – Agva, Akatenango i Fuego.
Bilo kako bilo, posle, kako mi se činilo, silnih peripetija, uspela sam da stignem u Antigvu rano popodne i krenula sam da je obilazim.
Prvo sam došla do ostataka crkve koja pripada kompleksu jezuitskog manastira, tj, do Crkve Družbe Isusovaca (Iglesia de la Compañía de Jesús) koja je sagrađena u 17. veku. Ova crkva je bila jedna od najlepših u gradu, ali je tokom nekoliko zemljotresa u 18. veku bivala oštećena ili delimično urušena. Sve do zemljotresa iz 1773. godine kada je potpuno razrušena, ali njeni parohijani nisu dozvolili da se materijal iz nje koristi za izgradnju nekih novih građevina verujući da ona može da se obnovi. Čini mi se da nisu bili u pravu.
Naravno da i Antigva prati urbanistički plan koji je tipičan za španske kolonije, pa tako i ovde postoji glavni kvadratasti trg, a ulice su postavljene sasvim pravilno u pravcu sever-jug i istok-zapad i seku se pod pravim uglom. Tako sam par ulica dalje od Crkve Družbe Isusovaca došla do Glavnog trga (Plaza Mayor) sa Centralnim parkom (Parque Central).
Za početak sam prošetala ispod arkada koje postoje oko ovog trga i koje su izuzetno lepe, a svakako i veoma slikovite.
A onda sam gledajući preko sredine trga i kroz Centralni park između drveća videla i Katedralu.
Prošla sam kroz park da bih se približila Katedrali i videla je malo bolje. Originalna katedrala je sagrađena 1540-ih godina, ali je od tada Antigva bila na udaru brojnih zemljotresa, tako da je katedrala redovno dograđivana, rušena i ponovo podizana. Takođe, kako su vlasti posle velikog zemljotresa iz 1773. godine odlučile da glavni grad kolonijalne Gvatemale presele u ono što je danas grad Gvatemala, tako su odavde odnošeni i materijali za izgradnju, ali svakako i oprema za religijsku službu. Sve u svemu, mada i danas u ovom gradiću mogu da se vide impresivne fasade brojnih crkava, one svakako nisu povratile onaj sjaj koji su svojevremeno imale. Štaviše, zanimljivo je da od ove Katedrale koja ima ovako impresivnu baroknu fasadu zapravo ništa nije ni ostalo. Iza fasade su ruševine. Postoji jedna obnovljena i funkcionalna kapela posvećena Sv. Jovanu, pa se katedrala često zove i Katedrala Sv. Jovana (Catedral de San José).
Kako sam već bila u Centralnom parku, ponovo sam se osvrnula na fontanu pored koje sam prethodno prošla. U pitanju je čuvena barokna Fontana sirena koju je 1737. godine napravio Dijego de Pores, najčuveniji arhitekta u Gvatemali u to vreme, a koja je dve godine kasnije postavljena u Centralnom parku.
Na severnoj strani trga nalazi se Gradska većnica koja se ovde zove Ayuntamiento. Ovde je originalno bila podignuta znatno manja zgrada, ali je izgradnja nove, veće građevine koja se danas ovde vidi završena 1743. godine. Što bi kod nas rekli – „Džaba ste krečili“, jer samo tri decenije kasnije je i ova zgrada razrušena. Obnovljena je 1853. godine.
Zatim sam se jednostavno okrenula i otišla do suprotne strane Centralnog parka, odakle sam mogla da vidim zgradu u kojoj je bila rezidencija predstavnika Kralja Španije, a to je Palata general-kapetana, tj., Palasijo de los Kapitanes Henerales (Palacio de los Capitanes Generales).
Podizanje prve građevine na sprat na ovom mestu započelo je 1558. godine. Iz nje se upravljalo Generalnom kapetanijom Gvatemale koja je bila deo administrativne podele španske imperije. Zbog par zemljotresa iz 1717. i 1751. godine koji su oštećivali zgradu, ona je obnavljana, a onda je dobila svoj konačni izgled u periodu od 1755. do 1764. godine. Zatim je došao i razorni zemljotres iz 1773. godine, posle čega je glavni grad preseljen. Da bi se novi glavni grad izgradio, dato je naređenje da se sve od građevinskog materijala što može prebaci u grad Gvatemalu, pa su tako i ovoj zgradi odnesena i sva vrata, prozori, balkoni, ukrasi i sl. Zgrada je ipak 1890. godine obnovljena, ali je samo malo delova na njoj originalno, tj., iz perioda od pre 1773. godine.
Danas se u njoj nalaze različite kancelarije. Kada se pogleda prema njenom unutrašnjem dvorištu, lepo se vidi i kaldrmisana ulica koja prolazi ispred palate.
Generalno gledano, čitava Antigva ima ulice od kaldrme i to samo još više naglašava njen romantički, starinski izgled. Takođe su i ovi prolazi, tj., arkade popločani velikim komadima obrađenog kamena.
Zatim sam nastavila svoje obilaženje Antigve i nedaleko od Glavnog trga došla do zgrade Muzeja kolonijalne umetnosti (Museo de Arte Colonial) za koju svi naglašavaju da je nekada bila zgrada Univerziteta San Karlos de Gvatemala. Univerzitet je osnovan 1676. godine i bio je to prvi univerzitet u Srednjoj Americi. Međutim, on se u početku nalazio u drugoj zgradi, a ovde je prebačen 1763. godine kada je zapravo glavna zgrada današnjeg muzeja i sagrađena. Istorija univerziteta u okviru ove zgrade je, kao i u slučaju svih ostalih objekata, trajala do zemljotresa iz 1773. godine. Međutim, zanimljivo je da je ova konkretna građevina preživela taj zemljotres. To se pripisuje njenim debelim stubovima, ali i vezivu koje je korišćeno u izgradnji – pesak, med, mleko, belanca i voda!
Ipak, glavni razlog zašto sam ja ovde došla nije bio sam muzej (koji je u ovoj zgradi otvoren 1936. godine), a ni istraživanje sastava građevinskog cementa, već mudeharski umetnički stil koji je primenjen u izgradnji ovog objekta, a koji se posebno lepo vidi u popločanom unutrašnjem dvorištu.
Dok sam fotografisala, slatko sam se iščavrljala sa jednim čovekom koji je tu radio. Generalno gledano, moj utisak je bio da su stanovnici Gvatemale izuzetno prijatni i ljubazni ljudi. I taj utisak mi je ostao do samog kraja, ali se ne odnosi samo na stanovnike Gvatemale, već sam svuda nailazila na fine ljude i u svim tim svojim kontaktima sam intenzivno uživala.
Posle ovog zadržavanja nastavila sam šetnju i došla do parka La Union (Parque la Unión) koji važi za jedan od najslikovitijih u Antigvi.
Između ostalog, na parku se nalazi sagrađeni prilično veliki rezervoar sa vodom koji još od kolonijalnih vremena služi da tu žene peru veš. Prilikom svoje šetnje, ja sam bila više usredsređena na manastir koja se nalazi na trgu, tako da sam samo usputno i izdaleka snimila ovaj rezervoar koji se takođe zove La Union (Tanque la Unión).
Na gornjoj slici, iza žutog rezervoara sa vodom nazire se i pročelje crkve ženskog manastira Svete Klare (Convento Santa Clara), pa sam onda došla i ispred manastira.
Manastir je sagrađen 1699. godine, ali je rušen u zemljotresima iz 1717. i 1773., a takođe i prilikom zemljotresa iz 1976. godine. Sve u svemu, unutar manastira su sada samo ruševine, ali je zato lepo preživelo pročelje crkve koje se smatra remek-delom barokne arhitekture. U sam manastir, tj., u prostor sa ruševinama ulazi se kroz kapiju susednog objekta koji je deo manastira.
Vodič koji sam koristila kaže da unutra osim tih ruševina postoji jedan veoma fin mir i da šetnja tu svakako prija. Međutim, stvar je bila u tome da ako je čovek hteo da poseti svaki od ovih objekata morala je da se plaća ulaznica posebno za svako mesto, a dodatno još i dozvola za korišćenje foto-aparata i odvojeno za korišćenje video-kamere. Već sam više puta pominjala da sam ja na ovom putu imala veoma ograničen budžet, tako da plaćanja ulaznica za svaku crkvu ili neku drugu građevinu, čak i bez fotografisanja i snimanja, nisu dolazila u obzir. Zadovoljila sam se da sve obilazim samo spolja. I to ni najmanje nije bilo loše, jer Antigva je jedno izuzetno lepo i slikovito mesto.