Srednja Amerika 2008, 27. deo (Honduras: Kopan)
Najpoznatije arheološko nalazište starih Maja u Hondurasu, Kopan, otvara se za posetioce u 8 ujutru i zaista je dobro ovde doći tako rano. Bez obzira na puno zelenila i drveća koji postoje na lokalitetu, na taj način se pre svega izbegava obilazak ostataka ovog drevnog grada po velikoj vrućini, a drugi razlog je zato što u stvari tada i nema previše posetilaca i nema gužve.
Kopan je bio glavni grad velike i bitne kraljevine iz Klasičnog perioda koja istorijski i kulturološki pripada civilizaciji starih Maja, a koja je svoj vrhunac doživela u periodu od 5. do 9. veka nove ere. Već sam ranije pominjala da se civilizacija starih Maja nije razvijala u okviru jedne jedinstvene države, već je u pitanju bio veći broj manjih nezavisnih gradova-država koje su između sebe sarađivale, trgovale i stvarale saveze, ali su i međusobno ratovale. Ipak, u okviru regije Mesoamerika (termin koji se koristi u istoriji, arheologiji i istoriji umetnosti) koja se prostire od današnjeg centralnog Meksika do severne Kostarike i u kojoj je postojalo mnoštvo civilizacija i kultura, stare Maje pokrivaju sasvim jasno razgraničeno područje. Ja sam na ovaj put krenula gotovo slučajno, zato što sam naišla na veoma povoljnu avio-kartu, ali se ispostavilo da sam na kraju u stvari pokrila gotovo sve najvažnije lokalitete koji pripadaju ovoj staroj civilizaciji koja je pokrivala teritoriju današnjeg jugoistočnog Meksika, uključujući i čitavo poluostrvo Jukatan, teritoriju današnje Gvatemale i Belizea, kao i zapadne delove Salvadora i Hondurasa. Evo podsetnika na mesta koja sam posetila 2008. godine:
Grad Kopan je smešten u plodnoj dolini istoimene reke i tu su ljudi živeli i bavili se poljoprivredom i znatno pre nego što je podignut prvi poznati objekat od kamena (oko 9. veka pre nove ere). Međutim, tek 426. godine nove ere kreće novi zamah u razvoju grada i čitave države tako što je uspostavljena nova dinastija o kojoj postoje i neki pisani podaci. Utemeljivač dinastije koja je četiri veka vladala Kopanom je bio K’inič Jaš K’uk’ Mo’ (Kʼinich Yax Kʼukʼ Moʼ) ili Veliko Sunce, Kvecal ara prvi (uzgred i kvecal i ara su vrste ptica, a uz to je kvecal i sveta ptica Maja). Ta nova dinastija je svoje korene imala u gradu Tikalu (današnja Gvatemala), a vremenom je pod vladavinom ove dinastije Kopan postao jedna od moćnijih gradova-država u južnom majanskom području zauzimajući teritoriju od oko 250 kvadratnih kilometara na kojoj je na vrhuncu živelo oko 20.000 stanovnika.
Bez obzira na period od 17 godina kada je došlo do zastoja u aktivnostima i razvoju grada nakon što je 738. godine bivši vazal kralj grada-države Kirigva (takođe današnja Gvatemala) zarobio i pogubio jednog od najvećih kraljeva iz Kopana, ova dinastija je vladala bez prekida do 822. godine kada je na vlast došao poslednji kralj iz dinastije, a grad je u potpunosti napušten do 830. godine.
Ostaci kamenih građevina su tako bili prepušteni vremenu i uticaju vegetacije i klime, a 1570. godine ih je otkrio Dijego Garsija de Palasijo (Diego García de Palacio).
U današnje vreme arheološki lokalitet Kopan se sastoji od glavnog kompleksa ruševina sa nekoliko sekundarnih kompleksa koji se nalaze oko tog glavnog, a sam glavni kompleks se sastoji od nekoliko trgova i Akropolja. Takođe je bitno da je u ovom delu regije koja pripada majanskoj civilizaciji bila veoma prisutna izrada skulptura u vidu stela, znatno više nego u drugim delovima. Uzgred, stele su uspravno postavljene kamene ploče ili stubovi koje obično na sebi imaju natpise ili izrezbarene reljefe. S druge strane, mada i ovde postoje brojne piramide i stepenaste platforme, one su sve manje veličine i manje impozantne od onih koje se mogu videti u Čičen Ici, Ušmalu ili Tikalu.
Kada se uđe na lokalitet prvo se naiđe na Veliki trg stela ili jednostavno Veliki trg (Gran Plaza de las Estelas). Kako je bilo rano jutro kada sam stigla na lokalitet, Sunce je sijalo u mom pravcu, tako da nisam fotografisala, ali sam od video-snimaka napravila par delimičnih fotografija. Kasnije će se ovaj trg nešto bolje videti na nekim drugim fotografijama, kako budem ilustrovala svoj obilazak.
Veliki trg se koristio za razne ceremonije, a danas tu postoje poređane brojne stele i upravo sam i krenula u obilazak lokaliteta tako što sam išla od jedne stele do druge.
Prva na mom putu je bila Stela A iz 731. godine.
Na njoj je prikazan vladar 18 Zec. Tačnije, njegovo ime je bilo Uaxaclajuun Ubʼaah Kʼawiil, a pošto ne govorim majanski, pretpostavljam da se to izgovara Vašaklahuun Ubaah Kaviil. Dakle, lakše je reći 18 Zec. Vladar 18 Zec je vladao od 695. do 738. godine nove ere i on je bio trinaesti vladar u okviru dinastije. Po podacima koji postoje, Kopanom je vladalo 17 kraljeva ili gospodara koji su nosili titulu „ahau“ (ajaw), s tim da između 16. i 17. postoji neka pauza od nekih desetak godina. Za vreme vladavine 18 Zeca u gradu su podignuti brojni objekti, a takođe je napravljen i veći broj stela sa njegovim likom. Stela A je upravo jedna od njih.
Na njoj vladar 18 Zec u ruci drži neku ceremonijalnu pločicu, što dokazuje njegovu suverenost, dok mu je nad glavom posmrtna maska koja zapravo prikazuje boga sunca. Takođe se na ovoj steli nalazi i tekst u kojem se obnaroduje da je Kopan jedan od četiri velika grada-države u majanskom svetu, zajedno sa Kalakmulom, Palenkeom i Tikalom. Stela koja se vidi na fotografiji je kopija, dok se original nalazi u Muzeju skulptura.
Zbog velikog broja objekata i stela koji su napravljeni za vreme vladavine 18 Zeca, on se smatra jednim od najvećih vladara Kopana, a svakako jedan od najvećih pokrovitelja umetnosti i upravo je njegovim smaknućem 738. godine od strane vladara Kirigve nastao gotovo vakuum u razvoju Kopana.
Sledeća je Stela 4 iz 726. godine i ona takođe prikazuje vladara 18 Zec.
Odmah ispred Stele 4 se nalazi i jedan kameni oltar zanimljivog okruglastog oblika.
Na oltaru može da se vidi žleb kako se kružno spušta sa vrha i nekada se mislilo da su takvi žlebovi na kamenim oltarima služili za oticanje krvi, ali je kasnije taj stav promenjen i danas se smatra da je to služilo za topljenje nekakve smole.
Takođe se kroz stele u Kopanu može videti sjajna veština Maja vezana za pravljenje „prostornih stela“ u smislu da su to stele koje su izvajane sa sve četiri strane, kao što se lepo vidi na sledećoj steli, a to je Stela B.
Stela B je iz 731. godine i ona prikazuje vladara 18 Zec nakon njegovog stupanja na presto.
Zatim sam došla i do jednog od oltara kod Stele C. Ovaj je u obliku morske kornjače, a drugi nikada nije završen, već postoji samo debela kamena ploča.
Što se tiče Stele C koja stoji između ova dva oltara, ona je iz 730. godine, a posebno je zanimljiva zato što ima dva lica (poput rimskog boga Janusa) na dve strane stele. S jedne strane se nalazi stariji čovek sa bradom, a sa druge strane se nalazi mladić bez brade. Stela je visoka 3,80 m i još uvek ima ostataka crvene boje. Pretpostavlja se da su originalno sve stele bile prekrivene crvenom bojom.
Ovde sam došla i do severnog dela Velikog trga koji oivičuje Objekat 2. To je na sledećoj slici stepenasta kamena konstrukcija koja je sada prilično bezoblična, ali se zna da je podignuta za vreme vladavine Čana Imiša K’aviila (Chan Imix Kʼawiil), koga u literaturi najčešće zovu Dimni Imiš ili Dimni jaguar. Na osnovu sačuvanih tekstova za njega je zaključeno da je imao najdužu vladavinu od svih kraljeva Kopana – vladao je od 628. do 695. godine, a nasledio ga je upravo 18 Zec. Takođe se među istraživačima smatra da je rođen 612. godine, što znači da je na presto stupio sa 15 godina, a živeo je 83 godine, što je bilo veoma impresivno za to vreme.
Osim Objekta 2, na gornjoj slici se vidi i Stela D iz 736. godine za koju se pretpostavlja da ponovo prikazuje vladara 18 Zec, kao i oltar koji prikazuje strašnog boga kiše Čaka.
Zatim sam došla i do Stele F iz 721. godine koja prikazuje lik koji ima brkove i bradu, i do oltara ispred nje u obliku dvoglavog čudovišta. Na sledećoj slici se vidi i Oltar G u vidu dve zmijske glave, Stela H, kao i Objekat 4, odnosno piramida na ulazu u lokalitet Kopan.
U ovom delu Velikog trga ima više stela i oltara, a jedan od zanimljivih je i Oltar G u vidu dve zmijske glave. Kako sam ga slikala sa druge strane u odnosu na gornju sliku, na sledećoj se slici vidi i oltar ispred Stele F u obliku dvoglavog čudovišta.
Ovde sam snimila i okolinu Velikog trga, tačnije njegov severoistočni deo gde se vidi stepenasta-terasasta konstrukcija. Inače, sam trg je originalno bio popločan, ali je danas tu samo lepo održavan travnjak.
Veoma zanimljiva je i Stela H iz 730. godine. Naime, ona je jedina gde je glavni lik prikazan u suknji. Dosta njih smatra da je to žena, ali po ostalim odlikama, crtama lica, to ne može jasno da se ustanovi. Naravno, ne slažu se svi istraživači sa tim, ali ako je ova pretpostavka tačna, to bi onda bio jedini prikaz ženske osobe u Kopanu.
Pošto je ova stela čitava bila u senci, kružila sam lagano oko nje snimajući svojom video-kamerom, jer sam znala da neće biti naglih prelaza između jako osvetljenih delova i delova u senci. Odlučila sam da ovde ubacim kratak video koji se bavi Stelom H, a koji osim što prikazuje koliko su istinski impresivno i bogato ukrašene ove stele, ilustruje i koliko sam ja tu pričala dok sam obilazila i snimala. Da ne bude zabune, ja sam prevodilac, a ne istoričar umetnosti ili arheolog specijalizovan za civilizaciju Maja, tako da nemam sve podatke u malom prstu, ali kada ovako obilazim razne lokalitete, ja onda obično prvo pročitam podatke o datom objektu u vodiču (ovde sam kod sebe imala svoj sekundarni, više lokalizovani vodič, dok mi je „glavni“ ostao zaboravljen u internet-kafeu), a onda to ponovim dok snimam. Otud toliko podataka i sećanja koje koristim prilikom pisanja ovih priča 13-14 godina kasnije.
Evo još jednom Stele H sa oltarom i Objekta 4.
Ovde sam ujedno i završila sa obilaskom severnog dela Velikog trga gde su izložene stele, pa sam se uputila u pravcu Terena za igru loptom. Odande sam se još jednom osvrnula ka Velikom trgu i bila zadivljena ne samo samim trgom već i činjenicom da osim čuvara i mene nikoga ovde bilo nije.
Gornju fotografiju sam napravila stojeći na jednom malo uzdignutom objektu sa kojeg sam mogla dobro da vidim ne samo Veliki trg već i par stela koje je napravio vladar Dimni Imiš (628.- 695.). To su Stela 2 i Stela 3, a između je Oltar L. Obe ove stele su podignute 652. godine nove ere.
Sa ovog uzvišenja sam takođe odlično mogla da vidim bočnu stranu Objekta 10 koji čini istočni deo Terena za igru loptom. Tu se možda najbolje vidi način na koji su stare Maje pravile onaj „lažni“ luk, odnosno svod u ovom slučaju, koji su Maje redovno koristile u svom graditeljstvu pošto očigledno nisu znali kako da naprave pravi luk.
A odatle se pružao i divan pogled na Teren za igru loptom i Objekat 9 koji čini zapadnu stranu terena, dok se nešto dalje vidi natkrivena Stela N i visoki Objekat 11 koji se zove i Hram natpisa.
Teren za igru loptom ima klasičan i lako prepoznatljiv oblik u vidu velikog latiničnog slova I. Ovo je drugi po veličini teren za igru loptom u Srednjoj Americi (najveći je u Čičen Ici). Ovaj teren je podignut 738. godine na samom kraju vladavine 18 Zeca, a sagrađen je povrh dva manja terena, od kojih je jedan iz 6. veka, a drugi s početka 8. veka.
Ako se malo bolje zagleda, vide se na vrhu zapadne kosine Terena za igru loptom kamene glave ara. Are su u čitavoj Latinskoj Americi bile veoma popularne zbog svog slikovitog perja jakih boja, a takođe su bile bitne i za mitologiju starih Maja. Na sledećoj slici se vidi malo bolje jedna od kamenih glava ara koja ukrašava središnji deo istočne strane Terena za igru loptom.
Odmah pored Terena za igru loptom nalazi se i Hijeroglifsko stepenište (Escalinata Jeroglifica). U pitanju je jedan od najpoznatijih spomenika iz Kopana koji je napravljen u vreme vladavine K’ak’Jipjah Čan K’aviila (Kʼakʼ Yipyaj Chan Kʼawiil) za koga se najčešće koristi drugo, znatno jednostavnije ime, a to je Dimna školjka ili Dimna veverica. On je vladao od 749. do 763. godine.