Srednja Amerika 2008, 28. deo (Honduras: Kopan)
Hijeroglifsko stepenište u Kopanu je deo velikog stepenastog Hrama 26. I hram i stepenište su imali svoje prethodne, manje verzije, ali su svoj danas vidljivi oblik dobili tokom vladavine kralja Dimne školjke oko 755. godine nove ere.
Da bi se zaštitilo od vremenskih uticaja čitavo stepenište se danas nalazi ispod kosog krova i to u neku ruku kvari izgled, ali je tako svakako bolje. Kada su istraživači ovde počeli da rade, samo je prvih desetak stepenika stajalo na svom mestu, a sve ostalo je bilo obrušeno, tako da je bilo potrebno puno rada da bi se stepenište rekonstruisalo.
Stepenište je široko 10 metara, dugačko je 21 metar i sastoji se od 63 stepenika. Neki podaci navode da ima 62 stepenika, ali mislim da je to odstupanje posledica činjenice da je svojevremeno neki američki univerzitet radio na rekonstrukciji stepeništa, a dogovor je bio da za svoj rad budu plaćeni jednim stepenikom (dakle u dužini od 10 m, a ne jednim kamenom), tako da su oni jedan stepenik odneli. Kao što može da se vidi na gornjoj slici, na svakih desetak stepenika, na sredini, nalaze se bogato izvajane skulpture za koje se pretpostavlja da prikazuju najvažnije vladare iz dinastije Kopan. Međutim, ono što daje vrednost ovom stepeništu, pa i njegov naziv, je preko 2000 glifova koji postoje na ovim stepenicama i to je najduži majanski tekst za koji se zna, a koji prenosi priču o istoriji Kopana od 6. do 8. veka. Mada dosta bledo, ako se malo bolje zagleda gornja fotografija mogu se videti ovi glifovi koji ukrašavaju vertikalnu stranu stepenika. Izvajani ukrasi i glifovi postoje i na rampama na obe strane stepeništa.
Mada i dan-danas nije sve protumačeno, vrednost ovolikog teksta je od neprocenjivog značaja. Već sam ranije pisala o majanskom pismu i retkim preživelim dokumentima (https://www.svudapodji.com/mesoamerika-2008-11/), a ovaj tekst zapisan u kamenu je važan dodatak korpusu pisanih dokumenata koji istraživačima pomažu da dođu do važnih podataka o prošlosti i kulturi starih Maja.
Na dnu Hijeroglifskog stepeništa nalazi se oltar za koji vodiči kažu da prikazuje (pernatu) zmiju kojoj iz usta viri ljudska glava, što ja ne vidim, ali to svakako sugeriše prisustvo kulta božanstva Kukulkana koji se povremeno prikazivao upravo na ovaj način – širom raširenih usta odakle proviruje glava ratnika.
Ispred stepeništa i oltara postavljena je Stela M iz 756. godine koja prikazuje vladara K’ak’Jipjah Čan K’aviila (Kʼakʼ Yipyaj Chan Kʼawiil), odnosno, vladara Dimna školjka.
Na gornjoj slici se taman fino vidi i kako su stepenasti Hram 26 i takođe visoka piramidalna konstrukcija koja čini Objekat 11 spojeni, tj., kako se pod pravim uglom nastavljaju jedan na drugi. Upravo je Objekat 11, poznat i kao Hram natpisa, bio sledeći objekat koji sam obilazila.
Stelu N je 761. godine posvetio vladar Dimna školjka i ona je postavljena zajedno sa svojim oltarom ispred Objekta 11. Naučnici smatraju da je ovaj vladar sahranjen baš negde ispod ovog hrama. Mada se na slici vide stepenice koje vode ka vrhu hrama, njima se ne penje, već mora da se ide stazom koja se penje bočno od hrama. Pre nego što sam krenula tom stazom još jednom sam se osvrnula na Veliki trg.
Ja sam ovde ponovo bila oduševljena ovim moćnim drvećem, a kod jedne seibe koja raste pored staze kojom sam se pela videla sam i par kamenih mrtvačkih glava, koje tu stoje jer im istraživači očigledno nisu našli bolje mesto. Na slici se takođe dobro vidi i kako drveće koje raste praktično razara konstrukcije koje su nekada ovde postojale. Uzgred, seiba ili kapok (Ceiba pentandra) je sveto drvo Maja.
Uskoro sam se popela i na vrh Objekta 11 i odatle se divno video Teren za igru loptom.
Staza kojom sam se pela i stepenice napravljene na njoj uopšte nisu bile naivne, jer su bile dosta strme, a vlažnost je bila visoka, mada je još uvek bilo rano ujutru. Ipak, povremeno bi pirnuo vetar pa bih se ja malo rashladila. Dok sam dolazila do daha, mogla sam da se divim ideogramima koji su ukrašavali jedan od zidova Objekta 11 na koji se prvo naiđe.
Objekat 11 u vidu malo trošne piramide koja ima pravougaonu osnovu koji se danas vidi u Kopanu nastao je kao rezultat dogradnje koju je realizovao 16. vladar kopana – Jaš Pasah Čan Jopaat (Yax Pasaj Chan Yopaat), skraćeno Jaš Pak (Yax Pac), ili Prva zora. On je vladao Kopanom od 763. do 810. godine. Za razliku od svojih prethodnika, ovaj vladar nije postavljao monumentalne stele, ali je zato sređivao i dograđivao objekte koji su već postojali. Tako je 769. godine, koristeći princip koji su Maje redovno primenjivali, a to je nadogradnja preko već postojeće konstrukcije, preko tadašnjeg hrama dao da se sagradi platforma iznad, kako se pretpostavlja, groba svog prethodnika, a zatim je tu dograđeno još dva sprata, da bi sve bilo završeno 773. godine, a danas se zove Objekat ili Hram 11.
Zidovi ovog objekta su u velikoj meri pokriveni isklesanim ideogramima, pa se on često naziva i Hram natpisa. Dok se penje ka vrhu Objekta 11, ponovo mogu da se vide tako ukrašeni zidovi, a sa jednog mesta se pruža i izvanredan pogled u pravcu Velikog trga, kao i na okolinu. Iskoristila sam prisustvo jednog čuvara da ga zamolim da me tu slika.
Kada se dođe do samog vrha Objekta 11, a činilo mi se i kao da je to najviša tačka u Kopanu, ponovo se pruža divan pogled na Veliki trg i okolinu. Neki istraživači smatraju da se ovde nalazila kraljevska palata vladara Jaša Paka, a neki misle da je ovde bilo jedno od najsvetijih mesta u Kopanu odakle je vladar mogao da učestvuje u ceremonijama koje su se odvijale pred njim na prostoru današnjeg Velikog trga koji je tada bio popločan. To ne bi bilo ni malo teško jer su stanovnici Kopana u to doba već uveliko imali problem sa deforestacijom, tako da je sigurno i sam vladar imao bolji pogled, a i sigurno su i njega lakše mogli da vide nego što se to danas čini zbog ovog velikog drveća na fotografiji.
Sa jedne strane Objekta 11 se nalazi Dvorište Hijeroglifskog stepeništa, Teren za igru loptom i Veliki trg, a sa druge je Zapadno dvorište do kojeg sam došla nešto kasnije pošto sam pratila putanju obilaska koju mi je preporučivao vodič. Za razliku od Velikog trga koji je ravan i sadrži uglavnom stele, deo arheološkog lokaliteta koji počinje sa Terenom za igru loptom, a obuhvata Hram 26 sa Hijeroglifskim stepeništem, Hram 11, dva velika unutrašnja dvorišta koja se zovu Istočno i Zapadno dvorište, kao i brojne druge objekte i hramove uzdignute oko ovih dvorišta naziva se Akropolj i on na izvestan način ima brojne nivoe, tako da posetilac stalno ide gore-dole. On je predstavljao samo središte Kopana i u njemu se nalazio kraljevski kompleks.
Kada se sa Objekta 11 nastavi dalje putanjom predviđenom za obilazak spušta se do Objekta 22A, koji sam ja ubrkala sa Objektom 22 koji se nalazi odmah u nastavku, a na istom nivou koji je uzdignut na severnoj strani Istočnog trga. Čitajući o veoma važnim vratima koja su deo Objekta 22, ja sam pomislila da je to ovo što se vidi na sledećoj slici. Nije.
Ipak i Objekat 22A se smatra važnim, jer je to tip objekta koji se zove „popol nah“. Taj termin označava specifični tip objekata koji je postojao u centru majanskih gradova, a služio je kao mesto gde su se muškarci okupljali radi većanja.
Istinski žalim što nisam uživo videla ta vrata na Objektu 22, ali osvrćući se na mestu sa kojeg sam snimila deo Objekta 22A ugledala sam na uglu nekog drugog objekta (a TO je Objekat 22) predstave boga kiše Čaka.
Misleći da sam videla sve što ima na ovom nivou gde sam trenutno bila, stojeći na vrhu velikih stepenica svoju pažnju sam usmerila na Istočno dvorište koje se nalazilo ispred i ispod mene.
Takođe sam sa mesta na kojem sam stajala fino videla i Objekat 16 u vidu stepenaste piramide koji ujedno čini i istočnu stranu Zapadnog dvorišta, ali sam tamo planirala da odem kasnije.
Do samog Istočnog dvorišta sam se spustila stepenicama koje su na severnoj strani, a pre svega da bih dobro pogledala Stepenište jaguara.
Razlog zašto se ovo stepenište ovako zove su dve isklesane predstave jaguara koje ukrašavaju ovo stepenište na nivou samog Istočnog dvorišta. U sredini ovog stepeništa koje je na zapadnoj strani Istočnog dvorišta nalazi se predstava Sunca i ona se delimično može videti na desnoj strani gornje fotografije.
I ova predstava Sunca, kao i obe predstave jaguara su natkrivene kako bi se umanjio uticaj velikih kiša koje ovde redovno padaju.
Inače, iz Istočnog dvorišta je moguće ući u par arheoloških tunela koji vode ispod Akropolja. To su dakle tuneli koje su pravili arheolozi da bi ušli u unutrašnjost građevina. Jedan je Tunel jaguara, dugačak 700 metara i on vodi duž temelja Objekta 22, dok se drugi zove Tunel Rozalija, znatno je kraći i on vodi duž temelja Objekta 16.
Ovaj drugi tunel, Rozalija, vodi do malog hrama koji se nalazi u dnu Objekta 16 i koji je u potpunosti očuvan (njegova replika obojena živim bojama se nalazi u Muzeju skulptura u Kopanu). Osim što u ovom trenutku još uvek nisam savladala EKSTREMNO važnu lekciju koju sam naučila nekoliko dana kasnije u Tikalu u Gvatemali, moram da priznam da mi je već bilo dosta vruće i nisam mogla ni da zamislim da uđem u verovatno za mene tesne i zatvorene tunele gde bi mi nedostajao svež vazduh. Mada je napolju zagrevalo, ipak je povremeno mogao da se oseti lak povetarac tako da je to olakšavalo obilazak. Kad se sada setim onog Objekta 22 i ovog Tunela Rozalija, pomislim da bih možda morala ponovo da idem u Kopan. Mada nešto sumnjam.
Bilo kako bilo, ovde sam naletela na Anu i Anhelu, dve žene iz Hondurasa sa kojima sam prethodnog dana došla u Kopan Ruinas istim autobusom. Bio je to veoma srdačan susret, kao da smo se znale od ranije, tako da smo se Bog zna kako se ispozdravljale i izljubile. Ta situacija me je podsetila na nešto slično što sam doživela u kanjonu reke Kolka u Peruu (https://www.svudapodji.com/juzni-peru-peru-i-bolivija-leto-2005-godine-3-deo/). Ma koliko površni bili ovakvi susreti, oni su u suštini toliko divni i tako lepo oslikavaju suštinsku bliskost ljudskih bića na ovoj divnoj planeti. Šteta što toga nema makar malo više. Posle kraćeg čavrljanja i razmene utisaka, zamolila sam ih i da me slikaju kod jednog divnog drveta.
Kad smo se rastale, još sam se malo osvrtala po Istočnom dvorištu, pa sam tako svojom video-kamerom uhvatila i Objekat 22 nešto dalje gde se čak vide i ta čuvena vrata.
Ranije je odmah istočno od Istočnog dvorišta proticala reka Kopan i ona je vremenom u velikoj meri oštetila i odnela delove grada, odnosno, objekte koji su se tu nalazili. Zbog toga je 1930-ih godina korito reke malo pomereno i danas više nema opasnosti sa te strane.
Posle Istočnog dvorišta, obišla sam krug po obodu Objekta, odnosno, Hrama 16 koji je u stvari najviši objekat u Kopanu. Kod njegovog severoistočnog ćoška se nalazi Istočno dvorište, dok se Zapadno dvorište nalazi na zapadnoj strani Hrama 16. Hram 16 je bio posvećen osnivaču dinastije po imenu K’inič Jaš K’uk’ Mo’ (Kʼinich Yax Kʼukʼ Moʼ) ili Veliko Sunce, Kvecal ara prvi. Hram je podignut preko originalne palate i groba osnivača dinastije. Da bi se došlo od originalnog objekta do onoga što se danas može videti, kao i u slučaju mnogih drugih objekata u svetu starih Maja i ovde postoji nekoliko među-konstrukcija, platformi, hramova i grobova koji se svi nalaze ispod onoga što se danas vidi. U okviru svog obilaska, došla sam i do južne strane Hrama 16, a odatle se pružao lep pogled na neke od objekata i trgova koji pripadaju Grobljanskoj grupi.
Kako je ovde bilo veoma malo ljudi, mogla sam da čujem zvuke koje su ispuštale različite ptice, a neke od njih sam mogla i da vidim. Ne baš blizu i ne dovoljno dobro da bih ih snimala, ali priroda oko mene je bila sasvim živa, a ja sam uživala.