Meksiko i Srednja Amerika 2008, 3. deo (Čičen Ica)
Šetajući po lokalitetu Čičen Ica koji pripada civilizaciji starih Maja, neizostavno sam došla i do prostrane čistine gde se nalazi Opservatorija (Observatorio). U pitanju je okrugla građevina postavljena na velikoj kvadratastoj platformi. Opservatorija se takođe zove i El Karakol, što znači puž, zato što unutar okruglog objekta postoji spiralno stepenište.
Ovaj objekat sa jedne strane pokazuje da su Maje bile vešte u izgradnji okruglih građevina, tj,., građevina sa okruglom osnovom, a s druge strane, prozori-otvori koji postoje na ovog građevini su svi vezani za položaj ključnih nebeskih tela na specifične datume koji su bili bitni po kalendaru Maja.
Mislim da su čak i oni koji ne znaju da pronađu strane sveta čuli za taj čuveni kalendar Maja. Ljudska rasa je jako podložna uticajima marketinga i SVE može da se reklamira i proda. Tako i priča o opštoj kataklizmi oko 21. decembra 2012. godine kada se kalendar Maja navodno završavao, pa su to apokaliptičari tumačili kao kraj vremena. Oni koji pak vole da razmišljaju pozitivno su opet smatrali da će ovo označiti početak nove ere (sudeći po dešavanjima širom sveta, barem za sada, Doba Vodolije ne stvara dovoljno pozitivan okvir, pa hajde da ubacimo i Maje; od viška ružičastih naočara glava ne boli). Međutim, sada već pouzdano mogu da kažem da je taj dan došao, ali i prošao, a ništa se bitno nije desilo.
Maje su svakako bili veoma dobri astronomi, među najboljima na svetu pre pronalaska teleskopa, ali je njihova astronomija pre svega bila usredsređena na ceremonijalne svrhe i cikluse vezane za obradu zemljišta, drugim rečima na lokalnu religiju i poljoprivredu. U tom smislu je njihov kalendar bio veoma precizan, ali se očigledno nije bavio pitanjima apokalipse. Na kraju krajeva, pošto su kalendar svakako osmišljavali i njegove elemente proračunavali visokopozicionirani pojedinci (pretpostavljam sveštenici), da su mogli da predviđaju kataklizmu, verovatno bi se pre bavili krajem civilizacije Maja i svojim svetom, nego time da li će hiljadu godina kasnije nešto da se desi na planeti Zemlji.
Ipak, Maje su u smislu matematike i astronomije bili sjajni, pa su čak imali koncept nule i to relativno mnogo pre Indusa koji su u svom delu sveta to preneli na Arape, a ovi prosledili do Evrope sa preostalim brojevima (pošto su Rimski brojevi kao prethodnica Arapskih brojeva praktično bili neupotrebljivi za matematiku). S druge strane, nula koju su koristili Maje nije imala nikakav uticaj na Stari svet, jer kada su Španci ovde došli oni su već baratali sa nulom, a civilizacija Maja je bila na izdahu.
Takođe treba pomenuti i da Maje kao narod svakako nisu izumrli, njihovi potomci su danas građani Meksika, Gvatemale, itd., ali je njihova civilizacija u smislu razvijene kulture, graditeljstva, sveštenstva i vladajućih dinastija odavno nestala.
Sledeće što sam obilazila u okviru arheološkog lokaliteta Čičen Ica bila je grupa Las Monhas (Las Monjas) u značenju „Monahinje“ ili „Ženski samostan“. Ponovo su Španci dali ovaj naziv, ali tu je zapravo bila nekakva palata, mada istraživači ne mogu da se slože oko toga kome je pripadala.
Inače, objekat Las Monhas koji pripada području Stare Čičen Ice sagrađen je stilu arhitekture koji se zove Puk (Puuc). Između ostalog, za ovaj stil je karakteristično postojanje bogato ukrašenih fasada, pogotovo frizova kao dekorativnih traka. Detalj toga se vidi na gornjem desnom uglu Las Monhas.
Razlog zašto su Španci ovu građevinu nazvali tako kako jesu leži u činjenici da su prostorije koje se nalaze u prizemnom krilu ovog objekta tako male da su Špance asocirale na malene ćelije ženskog samostana. To prizemno krilo se sa leve strane nadovezuje na masivni deo sa stepeništem na koji se prvo nailazi i praktično predstavlja izvesnu vrstu aneksa palate. Kao što se vidi na sledećoj fotografiji, unutra nije moglo da se uđe.
Na gornjoj slici se takođe vidi bogatstvo zidnih ukrasa, a to se lepo vidi i na bočnoj strani prizemnog dela ove građevine, koja je poznata po bogatstvu kamene dekoracije.
Na gornjoj fotografiji se sa desne strane vidi deo još jedne poznate građevine. U pitanju je La Iglesija (La Iglesia) što znači „Crkva“. Naravno da nije prava crkva u pitanju, već gde je samostan, tu je i crkva, a uostalom ovo i jeste jedan mali hram.
La Iglesija je značajno manja od Las Monhas i sastoji se od jedne prostorije. Ona je takođe sa svih strana bogato ukrašena.
Poput friza, i na La Iglesiji u gornjem delu postoji dekorativna zona koja se pruža čitavim obimom građevine. Ovom zonom dominiraju maske boga Čaka koje su postavljene na svim uglovima, ali i na sredini sa prednje i zadnje strane.
Mada je bilo podne i bilo je vruće, u Čičen Ici je ovog dana bilo dosta posetilaca. S druge strane, lokalitet je prostran, a različite građevine su rasute po većoj površini, tako da se povremeno, kao na primer kada sam bila u ovom delu, dešavalo da maltene nikoga nema u blizini, što se može videti na par fotografija.
U blizini se nalazi još par objekata, Akab Džib (Akab Dzib) i Hram zidnih panela (Templo de los Retablos), ali sam pored njih manje-više samo prošla, jer je bilo još dosta mesta koje sam htela da vidim, tako da sam lagano krenula da se vraćam ka centralnom delu lokaliteta.
Ipak, pošto već prikazujem sliku Hrama zidnih panela da još jednom naglasim da nazivi građevina ne potiču od starih Maja, već su ta imena dali ili Španci ili istraživači. Tako je ovaj hram svoj naziv dobio po reljefima na severnom i južnom zidu, a ono što je zanimljivo jeste da se do vrha hrama išlo prvo stepenicama, a zatim preko veće platforme postavljene preko stubova koji su je nosili i koji se i danas mogu videti. Istraživanja su pokazala da su u ovom hramu prinošene žrtve vezane za vatru.
Vraćajući se prema centralnom delu, prošla sam i pored još nekoliko manjih i manje bitnih objekata. Treba reći da u okviru lokaliteta postoji više značajnih i većih građevina, ali postoji i veliko mnoštvo manjih objekata. Suština je da se po tome može videti veličina i raznovrsnost građevina koje su podignute u Čičen Ici. Smatra se da je na vrhuncu ovog grada tu živelo oko 35.000 stanovnika.
I u proleće 2008. godine je ovo bilo jedno prilično živo mesto – bili su tu brojni posetioci, ali i veliki broj verovatno potomaka starih Maja koji sada žive od toga što prodaju suvenire. Čičen Ica je jedan od najposećenijih arheoloških lokaliteta u Meksiku.
Kao što može da se vidi na slikama dan je bio sunčan sa ponekim oblakom tu i tamo, ali je bilo jako vruće. Doduše, na čitavom lokalitetu ima i relativno dosta hladovine od drveća, plus se povremeno osetio kratki nalet nekog laganog vetra tek toliko da čoveka malo rashladi, tako da nije bilo nepodnošljivo, ali sam se u ovom trenutku ipak već umorila od šetnje po vrućini.
Zato sam svratila u nešto što je bila i prodavnica suvenira, ali i prodavnica osveženja, pa sam kupila hladno osvežavajuće piće. Čitav objekat je bio uzdignut na jednu ne previše visoku platformu, a ja sam onda sela sa strane na ivicu platforme gde su postojale i neke velike saksije, taman zgodno da ja tu dignem noge i opustim se. Pošto mi je bilo veoma vruće, nije bilo dovoljno samo da sedim u senci i pijem hladno piće, pa sam u početku morala dodatno da se rashlađujem lepezom. Vremenom se temperatura mog tela malo stabilizovala i ta pauza mi je svakako prijala. Dok sam tu sedela pričala sam sa nekim Meksikancima, pa su mi oni malo pričali o lokalitetu Palenke (Palenque) koji sam planirala da posetim za koji dan.
Posle ove fine pauze, nastavila sam dalje sa obilaženjem i tako sam došla do Grupe hiljadu stubova (Grupo de las Mil Columnas). Kao što i naziv sam sugeriše, to je grupa objekata sa velikim brojem stubova. Veći deo su objekti kao dugačke platforme na kojima su ti stubovi, ali stubova ima i u okviru Hrama ratnika (Templo de los Guerreros) koji je praktično spojen sa Grupom hiljadu stubova.
Za početak sam krenula da obilazim zadnji deo jedne od tih platformi na koju sam prvu naišla.
Staza koja se vidi na gornjoj slici vodi u pravcu Hrama ratnika, ali zid na levoj strani slike ima u jednom trenutku otvoreni prolaz i tu sam se uputila da bih prešla na prednju stranu objekta koja je ispunjena stubovima i okrenuta u pravcu centralne piramide, El Kastilja.
Ipak, prvo sam se vratila nazad da bih videla druge delove Grupe hiljadu stubova, a oni se nalaze oko proširenja koje se zove Trg hiljadu stubova (Plaza de las Mil Columnas).
Tu sada postoji mnoštvo zanimljivih detalja, ali je meni za oko zapao jedan zid i eto dokaza odakle nama dolazi igra „Puta-nula“ ili „Iks-oks“.
Šalu na stranu, ovde postoji više objekata kojima je svima svojstveno da imaju dosta stubova. Tako na primer, Palata izrezbarenih stubova (El Palacio de las Columnas Esculpidas).
A tu je i Tržnica ili El Merkado (El Mercado) gde sam i ušla. Naziv joj je dat verovatno zato što podseća na rimske tržnice sa atrijumom u sredini. Ono što se pretpostavlja to je da je građevina bila vrlo bitna jer je bila vezana za Trg hiljadu stubova koji se nalazi ispred nje. Krov je bio najverovatnije od drveta, a ne od kamena. S druge strane, gotovo izvesno se ova građevina nije koristila kao tržnica, već je kao i sve ostale u okviru ove grupe imala ceremonijalnu funkciju.
Kao što se vidi na slici, ja sam sasvim uredno obilazila Čičen Icu po vrućini sa sve žutim šalom oko vrata. Uglavnom je bio obmotan, jer sam ga prethodnog dana kupila pošto mi je izgorela koža na vratu, pa je trebalo da služi kao mehanička zaštita. I to je uglavnom dobro funkcionisalo, ali sam povremeno morala da ga odmotam, kao kada sam pozirala za gornju fotografiju, jer sam htela da svisnem od vrućine.
U blizini se nalazi i jedan manje značajan objekat, ali sam se tu našla u vreme kada je došla jedna grupa turista sa svojim vodičem. On im je objašnjavao neke detalje, a ja sam to jednostavno čula dok sam fotografisala. U pitanju je Parno kupatilo (Baño de Vapor).
Osim naravno čitave priče oko parnog kupatila kod starih Maja, ovde je posebno bilo zanimljivo da se sasvim lepo i jasno video u arhitektonskom smislu lažni luk, mada se ovde zapravo više radi o svodu, ali je princip isti.
Maje su možda u astrologiji bili majstori, ali su u graditeljstvu imali određenih manjkavosti, tako da nisu znali kako da naprave pravi luk/svod. S druge strane su ipak bili dovoljno vešti da su napravili privid pravog svoda tako što su dva paralelna zida počeli da grade ukoso jedan ka drugom, pa su se oni negde pri vrhu „svoda“ spajali kamenom pločom. Dobijao se efekat svoda, a da zapravo to nije bio pravi svod. Ipak, da ne ispadne da previše kritikujem Maje, ova vrsta luka/svoda se u različitim epohama koristila i u drugim delovima sveta.
Posle ovoga sam se vratila na proširenje u blizini velike piramide, El Kastilja, da bih odatle pogledala Hram ratnika sa prednje strane. Uz put sam naišla na još neke od brojnih lokalnih prodavaca suvenira.
Hram ratnika je sagrađen na vrhu jedne niže, ali prostrane stepenaste piramide ispred koje se nalazi pojas ispunjen stubovima. Pretpostavlja se da je bio posvećen bogu kiše Čaku.
Do hrama više ne može da se penje, ali se gore, ispred samog hrama, nalazi statua Čakmola (Chacmool). U pitanju je figura koja je bočno okrenuta prema prilazu i koja se nalazi u ležećem položaju, ali je oslonjena na laktove i savijenih nogu, i sa glavom okrenutom prema prilazu, dok se deo gde je stomak takve figure koristio da bi se tu postavila činija sa ponudama bogovima. Jedino što može da se sa tla vidi od tog dela na ulazu u hram su vrhovi dva stuba koji imaju ugaoni završetak, jer ti delovi zapravo prikazuju repove dve pernate zmije, čije su glave kod poda etaže, odmah iza Čakmola, tako da se ni one ne vide sa tla.
Ono što može da se vidi sa tla jesu brojni detalji i ukrasi uključujući i dekoraciju na pročelju hrama gde se vide nezaobilazni bog kiše Čak i pernata zmija Kukulkan kojoj iz širom raširenih čeljusti viri glava ratnika.
Kao što sam rekla, ispred stepeništa koje vodi ka vrhu piramide nalazi se pojas sa stubovima i neki od njih su veoma lepo izrezbareni.
Pošto sam se ovde zadržala zbog fotografisanja, to je značilo i da sam malo duže bila na otvorenom, pa mi je ponovo bilo jako vruće. Zato sam se na kratko pomerila u hladovinu jednog drveta, odakle se pružao lep pogled na El Kastiljo, centralnu piramidu u Čičen Ici. Kad već pominjem penjanje, tj., zabranu penjanja na neke veće objekte, uključujući i El Kastiljo, da kažem i to da je, koliko sam čula, par godina ranije neka žena tu pala i poginula, pa je od tada penjanje zabranjeno.