Srednja Amerika 2008, 30. deo (Gvatemala: Kirigva)
Mada sam se prethodno veče uspavala dosta rano, ipak sam se iznenadila kada sam se narednog jutra u hotelskoj sobi koju sam uzela u selu Kirigva u Gvatemali probudila oko pola 6 ujutru! Doduše, u tome su mi pomogli lokalni pevci i neke ptice, ali sam se i dalje trudila da nastavim sa spavanjem. Čak sam stavila i čepove u uši, ali nije išlo. A onda je krenuo da selo nadleće neki avion i tu ni čepovi nisu pomagali. Da, da, definitivno mi je to zvučalo kao mali avion jer nas je nadletao nekoliko puta, tako da bez obzira na eventualno jutarnje magnovenje smatram da nema greške u mojoj proceni. Ali, poenta uopšte nije u izvoru buke, već da se sve to dešavalo od 5.45 do 6.15 ujutru!!!
Negde u to doba sam rešila da se više ne maltretiram uzaludno pokušavajući da se ponovo uspavam i da je bolje da ja fino ustanem, pa da se lagano spremim.
Tako sam već oko 7 ujutru izašla na ulicu i to je bilo dovoljno jer je stajalište za javni prevoz bilo baš ispred hotela. Samo nekih desetak minuta kasnije stigao je kombi koji je ubrzo izašao na glavni put gde je nastavio u pravcu karipske obale, ali sam njim išla samo nekih par kilometara, pre nego što sam morala da siđem, jer je trebalo da presedam da bih krenula jednim bočnim putem. Ni tu nisam dugo čekala i uskoro je naišao kombi kojim sam prošla još nekih 3,5 km i onda sam konačno došla do ulaza na arheološki lokalitet Kirigva. Još uvek nije bilo 8 sati kada se lokalitet otvara, tako da sam morala malo da sačekam. Osim mene, tu je bio i jedan mladi lokalni par koji je delovao jako zaljubljeno i činilo se da njih na čitavom svetu zanima samo onaj drugi. Pitala sam se zašto su se odlučili da dođu baš ovde i to tako rano.
Bilo kako bilo, tip koji prodaje karte je pustio nas troje na lokalitet pre 8, a kako su ovo dvoje imali činilo se samo romantične motive, praktično sam bila potpuno sama tokom obilaženja. Doduše, bilo je radnika koji održavaju lokalitet i verovatno čuvaju, ali je osećaj ipak bio sjajan. Mada je Kirigva veoma značajan arheološki lokalitet starih Maja, štaviše, nalazi se na Uneskovoj Listi svetske baštine, utisak mi je da ona nije previše popularna među turistima. Možda je to zbog toga što je malo zavučena, a možda i zato što u odnosu na Tikal, drugi važan majanski lokalitet u Gvatemali, Kirigva deluje previše skromno, bledo i nedovoljno impresivno. Ali to važi za obične turiste, a ne za iskusne putnike, avanturiste i vrsne poznavaoce majanske civilizacije kao što sam ja.
Šalu na stranu, Kirigva je bila naseljena već od 2. veka nove are i arheolozi su uglavnom uspeli da prate njen razvoj uz povremene „istorijske rupe“, periode o kojima nema podataka, ali je za vreme vladavine svog najvećeg vladara po imenu K’ak’ Tiliv Čan Jopaat (Kʼakʼ Tiliw Chan Yopaat) ili Kavakovo nebo (723-785. godine) ovaj majanski grad-država dostigao svoj vrhunac. Kirigva se nalazi na veoma važnom trgovinskom putu koji je spajao Tikal i majanske gradove dalje na severu, s jedne strane, i, s druge strane, Kopan i druge majanske centre u južnim područjima regije koju je ovaj narod naseljavao u prvom milenijumu nove ere. Upravo u prvi milenijum, tačnije od 200. do 900. godine pada Klasični period razvoja majanske civilizacije.
U vreme kada je Kavakovo nebo stupio na presto, Kirigva je bila vazal Kopana, ali je on vremenom odbio da i dalje bude poslušni podređeni lokalni vođa i proglasio je sebe za „svetog gospodara“ (k’ul ajaw) umesto samo „gospodara“ (ajaw). Kao što sam ranije već pomenula, titula „ahau“ (ajaw) bila je standardna titula koju su koristili vladari gradova-država kod starih Maja. To je bilo u vreme vladavine najvećeg vladara Kopana, 18 Zec, koji, naravno, nije mogao da dozvoli ovakav bezobrazluk, pogotovo što je upravo on postavio Kavakovo nebo na presto Kirigve, ali je njega pod praktično nerazjašnjenim okolnostima Kavakovo nebo zarobio i 738. godine prineo kao žrtvu na Velikom trgu u Kirigvi tako što mu je odsečena glava. Kavakovo nebo je nastavio da vlada i nosi titulu po svom izboru do 785. godine, a Kirigva je uspela da sačuva svoju nezavisnost, mada nikada nije postala veliki grad kao Kopan. Smatra se da je u ovom periodu imala oko 2000 stanovnika.
S druge strane, ovo se sve dešavalo u vreme kada se uveliko približavao kraj Klasičnog perioda majanske civilizacije. Posle Kavakovog neba postoje zabeležena imena još dvojice vladara Kirigve, ali nakon 810. godine se više niko ne pominje. Međutim, postoje dokazi da je Kirigva bila naseljena i tokom Postklasičnog perioda (oko 900. do oko 1200. godine), a onda lagano sve prestaje, Kirigva biva napuštena i zarasta u gustu džunglu, sve do zvaničnog pronalaženja ruševina 1840. godine.
Uzgred, kada se generalno govori o padu ili kraju majanske civilizacije u ovom delu današnje Srednje Amerike, misli se na prestanak stvaranja monumentalnih natpisa i velikih graditeljskih poduhvata. Štaviše, nestanak Kirigve, kao i Kopana, sa istorijske scene početkom 9. veka nije predstavljao kraj Maja, već pre samo prebacivanje moći i centara moći sa južnih područja na severni Jukatan gde su onda cvetali centri poput Čičen Ice i Ušmala. S druge strane, u ovim novim moćnim majanskim gradovima-državama primenjivali su se sasvim drugačiji umetnički i graditeljski stilovi koji su podrazumevali značajno manju količinu monumentalnih ideogramskih natpisa.
Ali, da se sada vratim na arheološki lokalitet Kirigvu koji sam obilazila u maju 2008. godine. Mada ne previše veliki, ovaj lokalitet je posebno značajan i poznat po svojim isklesanim impresivnim stelama i zoomorfnim skulpturama. Zahvaljujući velikom broju ideograma, ovi spomenici isklesani između 426. i 810. godine predstavljaju izuzetno važan izvor za izučavanje majanske civilizacije.
Čim se uđe na lokalitet, odmah se naiđe na Stelu A koju je 775. godine podigao vladar Kavakovo nebo. Stela A, kao i obližnja Stela C koja je podignuta iste godine, prikazuje samog vladara Kavakovo nebo, s tim da vladar na Steli A u rukama drži dugačku ceremonijalnu tablu koja na oba kraja ima zmijsku glavu.
Kad sam obilazila oko ove stele, na moje veliko zgražavanje primetila sam da su nekakve budale iz prošlosti (a sigurno ih ima po svetu i u današnje vreme) osetili potrebu da svoja imena, ili godinu obilaska, ili šta već ugraviraju u ovu stelu.
Stela C je zanimljiva jer je na njoj detaljno opisan majanski mit o stvaranju sveta, što je posebno važno za istraživače i istoričare. Ja ne razumem majanski jezik, a još manje njihove ideograme, pa sam samo obilazila oko ove dve stele, povremeno gledajući u pravcu Velikog trga u Kirigvi koji, uzgred, je najveći poznati javni prostor u čitavom svetu starih Maja.
Ipak, pre nego što sam otišla do Stele E, koja je posebno značajna, prešla sam i do Stele D, par metara dalje, još jednom pogledavši u pravcu Stela A i C. Uzgred, na sledećoj slici se u prednjem planu (levo) vidi bočna strana Stele C, pa ko zna da čita majanski može lepo da vidi o kakvom mitu se tu radi.
Stela D takođe prikazuje vladara Kavakovo nebo. Zbog preciznog izračunavanja vremena i vođenja evidencije o tome, kao i u slučaju mnogih drugih spomenika, i ovde su istraživači mogli u dan da odrede kada je stela podignuta – 17. februara 766. godine. Na jednoj strani stele reljefi su veoma dobro očuvani, ali sa druge je vremenom došlo do gubitka detalja. To ujedno i jasno pokazuje potrebu za nadstrešnicama od trske koje su postavljene iznad stela i zoomorfa na lokalitetu jer se na taj način oni štite od dalje erozije.
Ovde sam malo više obratila pažnju na raznovrsne predstave koje ukrašavaju bočne strane Stele D. Tačnije, u gornjem delu su složenije slike i prikazi koje predstavljaju antropomorfne verzije majanskih ideograma, što je relativno retka pojava, dok su u donjem delu isklesani tipični majanski ideogrami.
Posle ove tri stele, otišla sam i do Zoomorfa B. Za početak, termin zoomorf se ovde koristi za ogromne isklesane monolite koji generalno predstavljaju neko božanstvo u obliku životinje. Zoomorf B se smatra jednim od značajnijih spomenika ovog tipa u Kirigvi i njega je Kavakovo nebo posvetio 780. godine. Na ovom velikom komadu stene u stvari postoji veliko mnoštvo elemenata i savršeno uklopljeni prikazi tri specifične životinje (jaguara, zmije i krokodila) koje su vezane upravo za mit o nastanku sveta i tri kamena koji se u tom mitu pominju. Takođe, sa prednje strane se vidi glava vladara Kavakovo nebo koja viri iz usta jaguara i zmije (predstave ove dve životinje se izuzetno maštovito prepliću), a sve to podseća i na oklop kornjače iz kojeg viri glava vladara, što sve zajedno simbolizuje rađanje vladara kao Prvog oca. Na žalost, teško je običnom fotografijom, bez referentnog objekta, dočarati 4 metra koliko je dugačak ovaj zoomorf.
Posle ovoga je već došlo vreme da idem dalje, a to je podrazumevalo još stela i još zoomorfa.
Prvo sam odšetala do Stele F iz 761. godine. U vreme kada je podignuta, sa svojom visinom od 7,3 metara bila je najviši spomenik koje su Maje do tada podigli. Deset godina kasnije je njena visina premašena, a danas je ona i malo nakošena, međutim, natpisi na njenim bočnim stranama su izvanredni.
A onda sam otišla i do obližnje Stele E koju je vladar Kavakovo nebo posvetio 771. godine. Upravo je to najviša stela ne samo ovde u Kirigvi, već i u čitavom majanskom svetu. Visoka je 10,6 m, od čega je skoro 3 metra pod zemljom, što znači da oko 7,5 metara može da se vidi nad zemljom. U vreme kada je ova stela posvećena, Kirigva više nije bila podređena Kopanu, već je uveliko bila nezavisna i pretpostavlja se da je podizanjem ovako velikog spomenika koji je mogao da se vidi sa reke Motagve kojom je išla celokupna trgovina u ovom delu majanskog sveta najveći kralj Kirigve svima jasno stavljao do znanja i svoj i značaj same Kirigve.
Ovaj ogroman monolit je najveći komad stene koji je ikada isklesan u okviru civilizacije starih Maja. Kao i kod ostalih stela u Kirigvi i ovde je u pitanju peščar koji važi za mek kamen, ali je ovaj izvanredni poduhvat Maja još veći kada se ima u vidu da oni nisu koristili oruđe od metala. Osim toga, i samo uspravljanje ove stele predstavlja ogroman uspeh sam po sebi jer je stela teška 65 tona. Naime, Maje nisu koristile točak, a ni tegleće životinje. Da bi se još bolje shvatila veličina poduhvata starih Maja, pogotovo na primeru Stele E, treba reći da je posle vekova velikih kiša, početkom 20. veka Stela E bila nakrivljena i onda je konačno pala 1917. godine ali je ostala čitava. 1934. godine su krenuli da je uspravljaju koristeći čekrt i čelične kablove, ali su kablovi pukli, spomenik je pao i prepolovio se. Kasnije je spojen pomoću betona, pa je onda i ispravljen. Dakle, s jedne strane imamo stare Maje i njihovu verziju pomoću štapa i kanapa iz 8. veka, a s druge strane imamo 20. vek.
Naravno, Stela E prikazuje vladara Kavakovo nebo.
U blizini Stela E i F se nalazi i Zoomorf G. Ponovo je u pitanju složena reljefna predstava koja podseća na nekakvog vodozemca kojem iz usta izlazi glava vladara, a kao i u slučaju Zoomorfa B i ovde mogu da se vide elementi koji pripadaju različitim životinjama uključujući i jaguara i krokodila. Ovaj zoomorf je posvećen 785. godine, samo 85 dana nakon smrti velikog vladara Kavakovo nebo čija je glava upravo i prikazana kako izviruje iz čeljusti zveri. Na taj način ovaj zoomorf predstavlja i memorijalni spomenik ovom vladaru koji je vladao za to vreme neverovatnih 61 godinu (724-785. godine). Kada sam ovde bila radnici su upravo popravljali krov na nadstrešnici iznad Zoomorfa G.
Nastavila sam dalje šetnju po lokalitetu, pa sam se u jednom trenutku osvrnula prema delu Velikog trga koji sam već prošla.
A onda sam naišla na nešto divno – jedno impresivno, ogromno ... drvo. Morala sam da nađem način da prikažem njegovu izvanrednost, pa sam zbog toga postavila aparat na svoj rančić koji sam stavila na zemlju, namestila ga da sam škljocne posle 10 sekundi, a onda kao luda trčala do drveta. Nije uspelo odmah, pa sam morala sve da ponovim par puta i tom prilikom se ozbiljno preznojila, jer bez obzira što je još uvek bilo rano jutro, temperatura se dizala, a vlažnost vazduha je sve vreme bila veoma visoka. Ipak, vredelo je.