Mada sam se u okviru svog obilaska arheološkog lokaliteta vratila do centralne piramide u Čičen Ici, El Kastilja, ponovo sam odlučila da bavljenje njom ostavim za kasnije i uputila sam se prvo u pravcu Svetog senotea (Cenote Sagrado).
Uz put sam prošla pored još jednog zanimljivog objekta. U pitanju je Venerina platforma (Plataforma de Venus), kojoj često dodaju i pridev „velika“ zato što postoji još jedna Venerina platforma na lokalitetu, a ova em je malo veća, em se nalazi na prostranom trgu kod El Kastilja.
Stepenište Venerine platforme i El Kastiljo u pozadini
Ovo je platforma kvadrataste osnove sa stepeništem na svakoj od četiri strane koje na vrhu čuvaju predstave pernate zmije, tj., boga Kukulkana, što se i vidi na gornjoj slici. Na suprotnoj strani platforme u odnosu na ovu koja se vidi na fotografiji, na zemlji, blizu stepeništa, nalazi se i statua Čakmola koju je svakako logično pretpostaviti da pripada ovoj platformi jer je izložena unutar prostora ograđenog konopcem (ali ja nemam fotografiju koja to prikazuje). Već sam ranije pominjala da se ova specifična statua Čakmola koristila za postavljanje činije sa ponudama bogovima.
Što se tiče imena ove platforme, na osnovu nekih elemenata kamene dekoracije, ustanovljeno je da je platforma bila posvećena planeti Veneri. Stare Maje su veoma pomno pratile kretanje planete Venere jer im je to pomagalo oko godišnjeg planiranja poljoprivrednih aktivnosti i raznih rituala. Uostalom, planeta Venera je veoma specifična u smislu da se lako vidi golim okom i zbog toga je „najpopularnija“, toliko da ima i svoje veoma poznate nadimke – zvezda Danica i Večernjača. Naime, ona na nebu deluje kao najsjajnija zvezda, mada svakako nije zvezda, a pošto se nalazi u blizini Sunca, posebno se lako uočava kada je sunčeva svetlost slabija, tj., u prelaznim dnevnim periodima – rano ujutru i predveče, pa otuda i njeni nazivi.
Nešto od ovoga simbolizuje Veneru, ali ja ne znam šta
U generalnom pravcu na koji gledaju severna strana piramide El Kastiljo i Venerina platforma, postoji jedna široka staza koja se naziva „sakbe“ (sacbe), što je naziv za majanski put, i koja još od vremena starih Maja vodi ka Svetom senoteu – prirodnom velikom bunaru sa slatkom vodom.
Staza koja vodi ka Svetom senoteu u okviru Čičen Ice
Senote je naziv za prirodne „bunare“ sa slatkom vodom koji postoje pretežno na poluostrvu Jukatan, specifično na severnom delu poluostrva. Naime, čitavo poluostrvo je krševito i zbog toga na njemu nema reka. Postoje jezerca i bare, ali tu voda nije za piće. S druge strane, na nekim mestima je vremenom došlo do urušavanja podloge tla i tu je moglo direktno da se pristupi podzemnim vodama.
Kada već pominjem geologiju i poluostrvo Jukatan, vladajuća hipoteza (Alvarezova hipoteza) u svetu nauke jeste da je pre oko 65,5 miliona godina kada su dinosaurusi bili glavni jedan meteorit udario u Zemlju i tada je nastao opšti haos – smatra se da je tom prilikom preko 50% živog sveta izumrlo. Uostalom, o tome sam već pisala u svojim pričama o putovanju po Danskoj (pogledajte: https://www.svudapodji.com/danska-2/).
Mesto udara ovog meteorita je upravo kod Jukatana, na severozapadnoj strani poluostrva, i mada senotei postoje i u drugim delovima Jukatana, na severozapadu može da se vidi da oni prate liniju ivice kratera koji je nastao na mestu udara meteorita, što je opet vezano za neke geološke specifičnosti, ali to je već previše stručno za mene, a i nije mnogo bitno za čitavu priču.
Ono što jeste bitno, osim ovog usputnog objašnjenja, jeste da su stare Maje koristile vodu iz senotea za piće. Ali, ti senotei su korišćeni i da bi se povremeno u njih ubacile ponude za bogove u vidu žrtvovanih ljudi. Ovde ponovo moram da iskažem svoju sumnju u mudrost i razvijenost civilizacije Maja. Dakle, možda i verovatno su bili sjajni astronomi, ali korišćenje vode u kojoj se raspadaju ljudski leševi, uz svu prirodnu izloženost te vode ostalim elementima, prašini, otpadu od flore i faune, itd., makar to bio i deo velikog sistema podzemnih voda ne zvuči kao dobra i zdrava stvar.
Sveti senote
Bilo kako bilo, stare Maje su verovale da je u Svetom senoteu dom boga kiše, Čaka, pa su, dakle, tu redovno ubacivali ljude kao ritualne žrtve. Nekada se mislilo da su se tu ubacivale samo device, međutim ispostavilo se, kad su tu ronili i istraživali, da su pronađeni kosturi i muškaraca i žena i dece. To znači da su Maje bacali sve što su stigli i što se u datom trenutku činilo kao poželjno za boga Čaka.
Na vrhu senotea, kod prilaza postoji i jedan sagrađeni objekat sa sve reljefnim ukrasima, pa pretpostavljam da je tu bila dobra platforma da se odatle ljudi bacaju u ovaj bunar, tj., Sveti senote. Suština je da osim što su služili za snabdevanje vodom, senotei su se takođe smatrali i svetim mestima, kao i kanalima za komunikaciju sa bogovima.
Sveti senote, desno je deo majanske građevine
Posle kraćeg zadržavanja kod Svetog senotea, istom stazom, „sakbeom“, vratila sam se do glavnog proširenja sa El Kastiljom u centru, ali sam ponovo krenula u obilazak okolnih građevina. Jedna od prvih na koju se naiđe jeste Platforma jaguara i orlova (Plataforma de Águilas y Jaguares).
Platforma jaguara i orlova
Deo Platforme jaguara i orlova sa El Kastiljom u pozadini
Ova platforma ima praktično isti koncept osnove kao i Venerina platforma, mada je nešto manja, ali je zato ukrašena sasvim drugačije što se vidi i iz njenog naziva. Naime, na kamenim panoima koji je ukrašavaju vide se predstave jaguara i orlova koji jedu ljudska srca.
Kamena dekoracija na Platformi jaguara i orlova
Odmah pored ove platforme, nalazi se još jedna, veća i sa sasvim drugačijom osnovom – dugačak pravougaonik koji na sredini duže stranice ima skoro kvadratasti dodatak na kojem se nalazi stepenište kojim se penje na vrh. Ni ova platforma nije visoka, ali je za nju karakteristično da je ukrašena sa iskeženim lobanjama, pa je zato nazvana Compantli ili Platforma sa lobanjama (Tzompantli/Plataforma de los Cráneos), jer je Compantli naziv za nekakve drvene nosače koje su koristile mesoameričke civilizacije da bi na njima izložili ljudske lobanje koje potiču ili od ratnih zarobljenika ili od žrtvovanih pojedinaca. Naime, pretpostavlja se da je platforma bila povezana sa prinošenjem ljudskih žrtava.
Kamena dekoracija na platformi Compantli
Ove predstave lobanja ukrašavaju obod pravougaonog dela platforme, dok kvadratasti dodatak ima drugačiju vrstu dekoracije, a vrh stepeništa krase i čuvaju glave Kukulkana, majanskog božanstva u vidu pernate zmije, čije se dugačko telo prekriveno perjem jasno vidi prikazano u gornjem segmentu kamenih reljefa na ovom delu platforme.
Kamena dekoracija na platformi Compantli
Hodajući tako lagano, obišla sam čitav krug oko Compantlija čija je zadnja strana u potpunosti prekrivena predstavama ljudskih lobanja. Nešto dalje su se videli i delovi El Kastilja, glavne piramide u Čičen Ici.
Zadnji deo platforme Compantli
A zatim sam došla i do obližnjeg Velikog terena za igru loptom (Juego de Pelota). Tradicionalna igra loptom iz oblasti Srednje Amerike nije imala nikakve veze sa sportom, već je to bila ritualna aktivnost. Mada se neka verzija ove igre i dan danas igra u nekim delovima Srednje Amerike, suština je da se za tradicionalnu verziju praktično gotovo uopšte ne znaju pravila.
Zna se da su igrači loptu morali da ubace kroz rupu u kamenom disku koji je postavljen visoko na sredini zidova koji su ograničavali teren (dva paralelna zida). To nije bilo tako jednostavno zato što tu loptu koja je bila napravljena od prirodnog kaučuka nisu smeli da dodiruju ni šakama ni stopalima, već laktovima, ramenima i kukovima.
Međutim, ono što se i dalje ne zna bile su posledice ove „igre“ i tu postoje različita mišljenja među istraživačima. Neki smatraju da je poražena ekipa, a neki da je upravo pobednička ekipa na kraju bila žrtvovana. Bilo kako bilo, suština je da se igra organizovala isključivo u religijske, ceremonijalne svrhe, nema nikakve veze sa sportom i neko je na kraju bio žrtvovan. A u svemu tome su mogli da „uživaju“ samo vladari, vlastela i sveštenici.
Kako sam se približavala terenu, već na njegovoj spoljnoj strani videla se pernata zmija Kukulkan postavljena tako da se penje uz kosinu potpornog zida i završava sa glavom na vrhu, ali je predstava ovog majanskog božanstva ukrašavala i unutrašnji deo samog terena. Na sledećoj slici se nazire i kameni obruč na sredini i pri vrhu dugačkog zida.
Teren za igru loptom
Teren za igru loptom, detalj sa kamenim obručem
Inače, teren za igru loptom u Čičen Ici je najveći i najbolje očuvani takav teren u Srednjoj Americi. Dužina čitavog terena je 168 metara, a širina mu je 70 metara. Osnova mu je u obliku štampanog velikog slova I. Drugim rečima duži centralni deo ograničen je visokim kamenim zidovima sa kamenim obručima, a na krajevima postoje poprečni prostori. Taj centralni, glavni deo za igru dugačak je 95 metara, dok su paralelni zidovi sa kamenim obručima visoki 8 metara.
Teren za igru loptom viđen iz severozapadnog ugla
Iz ovog ugla se lepo vidi i sa prednje strane glava pernate zmije Kukulkana koja ukrašava teren po dužini i tu se sasvim fino razaznaje žalac.
Glava Kukulkana gde se lepo vidi žalac
Mada sam ovde bila sasvim posvećena razgledanju Terena za igru loptom starih Maja, nisam mogla a da ne primetim divan detalj prirode. U sivilu kore drveta i kamenova, jedna divna zelena biljka sa crvenim detaljima je uspela da pronađe svoj prostor.
Prirodni ukrasi oko Terena za igru loptom
Ipak, da se vratim na Teren za igru loptom. Na kraju terena kod kojeg sam stajala kada sam pravila prethodne fotografije nalazi se Hram bradatog čoveka (Templo del Hombre Barbado). I na suprotnom, južnom kraju terena se nalazi jedan hram, čak i veći, ali je on u ruševinama (što može da se vidi na jednoj od gornjih slika). Ipak, ovaj na severnoj strani je u sasvim dobrom stanju. Pošto je hram postavljen na uzdignutoj platformi gde se nisu videle nikakve stepenice koje vode do platforme, pitala sam se kako su se majanski sveštenici i vlastela peli do hrama, ali sam takođe bila svesna i da je svakako najmanji problem bio da ih neko nosi na ramenima ili na nekoj nosiljki koja bi se primakla samom stepeništu koje vodi u hram.
Hram bradatog čoveka
Mada bledo, sa zemlje može da se vidi da je unutrašnjost hrama ukrašena. Tu negde se nalazi i predstava nekog čoveka koji ima isklesani ukras ispod svoje brade, pa otud i naziv ovog hrama.
Hram bradatog čoveka, pogled sa zemlje na unutrašnjost hrama
Nastavila sam da šetam pored zapadne strane terena, duž zida na kojem se nalazi kružni kameni prsten, kao i na suprotnoj istočnoj strani, kroz koji je trebalo da se probacuje lopta. Izbliza sam mogla da vidim više detalja, na primer, da je prsten ukrašen sa isklesanim i uprepletanim pernatim zmijama.
Kameni prsten na Terenu za igru loptom
Tako sam došla i do drugog kraja terena odakle se lepo video čitav teren, ali i položaj Hrama bradatog čoveka. Bilo je već oko 4 sata popodne, pa je bilo i manje posetilaca.
Teren za igru loptom, a na njegovom severnom kraju Hram bradatog čoveka
Ipak, nisam bila baš potpuno sama i mogla sam da zamolim jednu ženu da me slika.
Na Terenu za igru loptom
Na gornjoj slici se meni iza leđa vidi Gornji hram jaguara, ali bih ja ipak prvo skrenula pažnju na moj šal. Već sam ranije pominjala da mi je prethodnog dana vrat izgoreo dok sam šetala po Kankunu i ovog dana je bilo neophodno da ga zaštitim. Smatrala sam da kreme nisu dovoljne, pa sam kupila šal. Izgledalo je možda bezveze i bilo mi je jako vruće, ali mi je koža vrata bila dobro zaštićena.
Što se tiče Hramova jaguara postoje dva – gornji i donji. Gornji se vidi i na sledećoj slici i on sa visine gleda na Teren za igru loptom, a do njega se penje stepenicama koje postoje sa strane.
Gornji hram jaguara, a desno u pozadini El Kastiljo
Bočni deo Gornjeg hrama jaguara, kao i stepeništa koje vodi na platformu
Što se tiče Donjeg hrama jaguara, njegov ulaz je na nivou tla i on je okrenut na suprotnu stranu u odnosu na gornji hram, tj., gleda ka prostranom trgu gde je El Kastiljo. Njegov ulaz krasi Jaguarov tron.
Ulaz u Donji hram jaguara i Jaguarov tron
Kao što može da se vidi iz prethodne dve fotografije, ovde sam već malo gubila koncentraciju i manje sam obraćala pažnju na detalje vezane za Hramove jaguara. Razlog za to je bio da sam tu završavala obilazak Terena za igru loptom i sada mi je od važnih objekata na lokalitetu Čičen Ica ostao još samo najvažniji, a to je Zamak, odnosno, El Kastiljo. On je jednostavno dominirao u vidicima koji su se pružali sa Terena za igru loptom i nametao se svojom impozantnošću, tako da mi je privlačio svu pažnju. Osim toga, lokalitet se uskoro i zatvarao, pa je konačno došlo i vreme da se malo više posvetim El Kastilju.
Pogled ka El Kastilju, a levo nešto dalje je Hram ratnika
Pogled ka El Kastilju sa glavom Kukulkana koja krasi jedan kraj Terena za igru loptom