Meksiko i Srednja Amerika 2008, 6. deo (Merida, Ušmal)
Kada sam se posle ukusne večere u Meridi vratila u svoj pansion krenula sam da se pripremam za spavanje, ali i za izlet do arheološkog lokaliteta Ušmal (Uxmal) koji sam smislila za naredni dan. To je sve podrazumevalo i pripremu garderobe. Međutim, kada sam sa sebe skinula majicu u kojoj sam provela čitav dan po jakom suncu i vrućini, pa je samim tim majica bila prepuna mog sad već osušenog znoja, shvatila sam da ja takvu majicu apsolutno ne mogu da spakujem u svoj veliki ranac, čak ni kada bih je prvo stavila u neku kesu. Zato sam je lepo oprala koristeći običan sapun i kada sam je dobro isprala, stavila sam je na neku plastičnu vešalicu i okačila je u kupatilu da se suši.
Ujutru je majica bila suva i osim što nije bila ispeglana delovala je sasvim pristojno i čak nije ni bila previše izgužvana jer sam je prethodno veče lepo namestila na vešalici. Ja imam dobro čulo mirisa, pa sam kao pas tragač krenula da šnjufam svoju majicu. Osim na dalek miris sapuna, nije mirisala ni na šta drugo. I tu mi je pala na pamet jedna ideja, a ona je podrazumevala eksperiment u vidu nošenja iste majice dva dana za redom, sa temeljnim pranjem između ta dva dana. Kako će se ispostaviti, niti majica niti ja nismo smrdele uveče i tu sam, naučivši jednu od najvažnijih lekcija za duga putovanja, krenula da redovno perem svoju garderobu kada se uveče povučem u sobu. Na taj način sam tokom ovih mesec dana putovanja koristila samo jednu suknju, jedne bermude, jedne lake pantalone, dve majice i jednu košuljicu! Za mesec dana! Hoću da kažem da je sva ona hrpa garderobe koja je bila spakovana u mom rancu i koju sam cimala mesec dana bila – čist višak! Ali, dobra stvar je bila da sam naučila još jednu važnu lekciju.
Dakle, tog jutra, obučena u istu, ali ipak čistu, majicu u kojoj sam bila i prethodnog dana otišla sam na autobusku stanicu jer sam već po dolasku kupila kartu za autobus za Ušmal. To je još jedno važno arheološko nalazište Maja na Jukatanu. Autobus je u polasku kasnio skoro pola sata, ali sam i dalje krenula dovoljno rano ujutru da znam da ću imati vremena da na miru obiđem lokalitet. Tako je i bilo, pošto sam u Ušmal koji se nalazi oko 70 km južno od Meride stigla oko pola 10 ujutru. Druga prednost ovako ranog dolaska bila je ta da još uvek nije bilo vrelo. Štaviše, vreme je bilo savršeno, plavo nebo bez oblaka, temperatura prijatna, a takođe je pirkao i neki vetrić.
Što se tiče majanskog grada Ušmala nije baš sasvim jasno kada je osnovan (neki podaci pominju oko 500. godine nove ere, a neki 7. vek), a takođe ni koliko je tu ljudi tačno živelo, ali se procenjuje da je na svom vrhuncu grad imao oko 20.000 stanovnika. Već sam ranije pominjala da civilizacija starih Maja nije predstavljala jednu jedinstvenu državu, već je to bio skup gradova koji su bili centri svojih država, a međusobno su ratovali ili eventualno sklapali savezništva (da bi ratovali sa drugima). Tako je Ušmal bio glavni grad regionalne države Puuk u periodu od 850. do 950. g.n.e., što predstavlja Kasni klasični period, i većina važnih građevina u gradu je podignuta upravo u ovom periodu (mada su neke podignute i ranije), ali ga je stanovništvo napustilo već oko 1000. g.n.e.
Uzgred, Puuk je naziv i regiona koji zahvata površinu od 7500 kvadratnih km, a kojim je vladao Ušmal, ali i veoma specifičnog graditeljskog stila koji je svoj vrhunac doživeo upravo u Ušmalu. Sama reč „Puuk“ izvedena je iz majanske reči za „brdo“ pošto za razliku od većeg dela Jukatana koji je ravan ovde postoje i brežuljci.
A što se tiče naziva Ušmal, postoje različiti stavovi oko porekla ove reči, ali je najpopularnija teorija da Ušmal na jeziku Maja znači „tri puta građen“, čime se sugeriše starost grada (što bi predstavljalo marketinški štos iz starog doba, jer kada se vide godine osnivanja i napuštanja grada može lako da se zaključi da on zapravo uopšte nije bio tako star, ali ovako bolje zvuči).
Ono što je zanimljivo u vezi sa opštim rasporedom građevina unutar grada jeste da on odslikava majansko (dobro) poznavanje astronomije, pa je tako njegov prostor organizovan u odnosu na izlazak i zalazak Venere i slično, a takođe je prilagođen topografiji, odnosno brežuljcima kojima većina ostalih graditelja majanskih gradova po Jukatanu nisu morali da se bave.
Bilo kako bilo, kada se uđe na lokalitet Ušmal, prvo se naiđe na najznačajniju građevinu, a to je Piramida proroka (čarobnjaka, magičara) (Pirámide del Adivino).
Ovde treba reći da se za većinu građevina zapravo ne zna kakva je bila njihova prava funkcija, već su svi ti slikoviti nazivi oni koje su španski osvajači dali kada su zauzimali ove teritorije.
U svakom slučaju, Piramida proroka je najviša građevina u Ušmalu, visoka 35 metara, i ona dominira ceremonijalnim centrom Ušmala. Ova piramida je veoma neobična, jer ima ovalnu osnovu. Prema legendi, nju je u toku jedne noći sagradio neki patuljak sa natprirodnim moćima, ali je zapravo njena izgradnja je započeta u šestom veku nove ere, a onda je originalni hram nadograđivan tokom narednih 400 godina.
U stvari se ova piramida sastoji od pet hramova koji su napravljeni jedan preko drugog.
Najstariji je Hram I i on je prekriven piramidom, ali je do njega ranije moglo da se dođe kroz prolaz koji postoji sa zapadne strane Piramide. Međutim, posle nekog gadnog uragana iz 1988. godine i velike količine padavina, taj prolaz je zatvoren da bi se objekat zaštitio, pošto je on i tako i tako delimično urušen. Hram I nesporno potiče iz 6. veka, a neki njegovi delovi mogu da se vide sa zapadne strane Piramide.
Hram II ima svoj direktan ulaz, mada pristup posetiocima više nije dozvoljen ni u jedan od hramova, i taj otvor može da se vidi sa istočne strane na samom stepeništu koje vodi do vrha piramide. Ulaz u Hram II se vidi na mojoj prvoj slici iz Ušmala kao tamna fleka na sred stepeništa, a delimično se nazire i kao prorez na stepeništu na gornjoj slici.
Hram III je ugrađen u zadnji deo Hrama II i on se uopšte ne vidi spolja, a sastoji se samo od centralnog svetilišta i predvorja. Praktično gledano, Hram III je zapravo stisnut između Hrama II i Hrama IV.
Hram IV se nalazi na nivou drugog i trećeg stepenika piramide, njegov ulaz je sa zapadne strane i to je najbogatije ukrašen hram. Dekoracija na fasadi ulaza zapravo prikazuje boga kiše Čaka, a napravljena je tako da sam otvor za ulazak predstavlja usta boga Čaka.
I, konačno, Hram V se nalazi na samom vrhu piramide i ima pravougaoni plan, a zovu ga i Kuća proroka (magičara). Sagrađen je negde oko 1000. godine nove ere. Po svom izgledu podseća na obližnju Guvernerovu palatu, samo je značajno manji, a sastoji se od tri prostorije. Takođe, iz nekakvog rova u njegovom podu može da se vidi krovna kresta koja pripada Hramu II. (Ove „krovne kreste“ su Maje povremeno koristili kao ukras na vrhu svojih hramova, a najpoznatiji primeri su iz Tikala u Gvatemali. O tome će biti reči kasnije u toku mojih priča sa putovanja po Meksiku i Srednjoj Americi.)
U svakom slučaju, kao što sam rekla, posetioci u ove hramove danas ne mogu da ulaze, a ja sam se za početak zadovoljila time da u luku obiđem Piramidu proroka sa severne strane. Ponovo se lepo vidi njena zaobljena konstrukcija.
Sa severozapadne strane piramide postoje objekti koji su više ili manje razrušeni, a tu je takođe i staza koja vodi ka sledećoj važnoj građevini, a to je Samostansko unutrašnje dvorište (Cuadrangulo de las Monjas). Ipak, i pre dolaska do samog objekta i tog dvorišta, mogli su da se vide neki njegovi delovi, kao što je severno krilo podignuto na blagom uzvišenju ili spoljašnja fasada istočnog krila.
Iz tog prolaza je lepo mogla da se vidi i Piramida proroka, tj., njena zapadna strana i ulazi u Hram IV i Hram V.
Ali, sada sam došla do Samostanskog unutrašnjeg dvorišta, pa sam počela malo više da se bavim tim objektom, gde sam prvo obratila pažnju na kamenu dekoraciju na jugoistočnom uglu severnog krila. Kao i na prethodnih par slika i ovde se uz mnoštvo detalja vidi i nekoliko prikaza boga kiše i gromova Čaka.
Da podsetim – Čak je bio bog kiše i gromova, i pošto su njegove aktivnosti bile vezane za padavine, pa samim tim i za poljoprivredu i gajenje hrane, bio je veoma značajan za stare Maje, a ovde predstava boga Čaka ima u izobilju. Naime, za razliku od Čičen Ice i drugih majanskih gradova na Jukatanu gde postoje senotei, prirodni bunari sa svežom vodom, u Ušmalu ih nema i ovde su se stanovnici snabdevali vodom iz bunara, cisterni, koje su sami pravili. Upravo ta situacija sa svežom vodom može da znači da je ovde bog kiše bio još i bitniji nego u drugim regionima. Uz put da ponovim i to da se ne zna tačno zašto su stare Maje propale. Jedna od mogućih teorija jeste da su počele da se pojavljuju različite kataklizme, pre svega vezane za klimatske uslove, koje oni nisu mogli da kontrolišu.
Evo i jedne slike boga Čaka izbliza, onako kako se tradicionalno prikazivao: u sredini slike je lepo osvetljena desna strana njegovog lica – vidi se obrva, oko, a ispod i nakeženi oštri zubi. Na levoj strani fotografije se vidi i četvrtasti ukras za desno uvo sa rupom u sredini, dok je na desnoj strani fotografije, tamno crveno, nos u obliku male surle, kao i leva strana lica boga Čaka koja je u senci.
Kada sam se stazom za posetioce koja vodi između istočnog i severnog krila Samostanskog unutrašnjeg dvorišta popela na jednu uzvišicu koja je na nivou severnog krila, ispred mene je pukao divan pogled.
Odavde ujedno može da se vidi i razlog zašto su Španci ovom složenom objektu dali ovakav naziv. Naime, tu postoji kvadratasti travnati plato, a oko njega, na svakoj od četiri strane postoje građevine sa otvorima koji vode u manje prostorije, a ukupno ih ima 74. To je Špance podsetilo na ćelije samostana i na kvadratasti travnjak koji često postoji u okviru velikih građevina u Evropi.
Samostansko unutrašnje dvorište je sagrađeno u 10. veku i sastoji se od četiri palate koje su postavljene na različitim nivoima. Pošto arheolozi ovde nisu otkrili nikakve elemente koji sugerišu svakodnevno stanovanje, smatra se da su građevine služile kao kraljevske palate koje su imale administrativnu funkciju.
Dok sam ovde stajala, bila sam potpuno oduševljena da sam tako rano krenula u obilazak. Prvi razlog je bio da još uvek nije bilo puno posetilaca, tako da je bilo lakše, da ne kažem lepše, da se lokalitet obilazi. Kao što se vidi na slikama, u vreme kada sam obilazila Ušmal, ovde je bilo veoma malo ljudi, ne samo zato što je bilo relativno rano, već i zato što Ušmal nije tako blizu Kankuna i istočne obale Jukatana koja je više posvećena turizmu, pa stranci uglavnom hrle na tu stranu. Ali, to uopšte ne odražava važnost samog lokaliteta. Kao i Čičen Ica, i Ušmal se nalazi na Uneskovoj Listi svetske baštine.
Drugi razlog za moje oduševljenje bio je taj da je vreme bilo idealno – sunčano, vrlo prijatno toplo, a sve vreme je pirkao povetarac. U odnosu na onu vrućinu kojoj sam bila izložena prethodnog dana u Čičen Ici, ovo je bilo savršeno.
Sa tog uzvišenog dela gde sam stajala, pružao se i dobar pogled na ostatak lokaliteta Ušmal.
Obilazak sam nastavila hodajući ispred severnog krila Samostanskog unutrašnjeg dvorišta posmatrajući ne samo ostatke neke stare civilizacije, već i sitne životinje koje tu pronalaze svoj kutak – lokalne iguane duge oko pola metra, kao i neke ptičice koje naseljavaju te „monaške ćelije“.
Ipak, glavni razlog mog obilaženja su bile ove građevine, pa sam im se posle kratke faunaste pauze ponovo posvetila.
Već na prethodne dve slike može dobro da se vide elementi umetničko-arhitektonskog stila Puuk koji je svoj vrhunac doživeo upravo u Ušmalu. Naime, glavna odlika graditeljstva Puuk je podela fasade na zgradama u dve horizontalne zone. Donji nivo je dosta jednostavan i sastoji se od pažljivo klesanih kamenih blokova između kojih su postavljeni ulazi. Gornji deo je, međutim, veoma bogato ukrašen bilo čipkastim motivima, bilo veoma složenim plastičnim motivima, a sve je napravljeno u vidu kamenog mozaika.
To je moglo veoma lepo da se vidi i na prednjoj fasadi severne palate koja je delimično urušena, ali ono što je preostalo je veoma impresivno, kao i široko stepenište koje se spušta ka centralnom travnjaku. Naime, severna palata se nalazi na najvišoj koti u okviru ovog kompleksa.
Međutim, ovog prepodneva, kada ga je Sunce direktno obasjavalo, najslikovitije je bilo zapadno krilo Samostanskog unutrašnjeg dvorišta.