Meksiko i Srednja Amerika 2008, 7. deo (Ušmal)
Kao što sam već rekla u prethodnom delu priče, možda najzanimljiviji deo Samostanskog unutrašnjeg dvorišta u Ušmalu jeste palata na zapadnoj strani ovog složenog objekta. S jedne strane je ona pre podne najbolje osvetljena, s druge strane je odlično restaurirana, a sa treće strane ima i najbogatiju kamenu dekoraciju.
Istaknuto mesto u okviru ove kamene dekoracije koja sjajno odražava umetničko-graditeljski stil Puuk svakako zauzimaju brojne predstave Čaka – boga kiše i gromova.
Ali, tu se nalazi i mnoštvo drugih simbola za koje ja zapravo ni ne znam šta sve predstavljaju i, ma kako uživala u sopstvenom iskustvu, na ovom mestu nisam mogla a da ne pomislim koliko bi tu tek uživali neki ozbiljni istoričari umetnosti koji se bave izučavanjem civilizacije starih Maja.
Već sam ranije rekla da je jedna od odlika graditeljsko-umetničkog stila Puuk da se u gornjem delu fasade prave složene i veoma bogate predstave uz izuzetno vešto uklapanje klesanih kamenova što na kraju stvara jedan veliki mozaik. Osim apstraktnih ornamentalnih delova i boga Čaka, tu postoje i ljudske figure, sove, ćupovi, kornjače, a kaže se da postoje i predstave planete Venere, kao i Tlaloka, pandana Čaka iz današnjeg središnjeg Meksika, tj., boga kiše i gromova iz astečkog panteona. Što se tiče te „razmene“ božanstava danas i dalje ostaje otvoreno pitanje među naučnicima da li su Asteci tu simboliku boga preuzeli od Maja ili je čitava razmena išla u obrnutom smeru.
Ista stvar postoji i u slučaju božanstva Kukulkan koji se kod Asteka zove Kecalkoatl, a simbolika i značenje su mu isti – pernata zmija. Mislim da sam baš ovde tokom obilaženja naišla na podatak da je Kukulkan kombinacija ptice i zvečarke, pa otud pernata zmija. A to da je u pitanju zvečarka vidi se divno upravo na pročelju zapadne palate u Ušmalu. U jednom delu ove bogato ukrašene fasade vidi se Kukulkan koji se izvija, ali se vidi i njegov kraj – a tu je zvečka.
Takođe sam negde naišla i na podatak da se post-klasične majanske predstave Kukulkana često rade u vidu pernate zmije koja ima široko otvorena usta iz kojih izbija glava ljudskog ratnika, a to takođe može da se vidi na sledećoj fotografiji.
Kako sam kroz prolaz u južnoj palati krenula iz Samostanskog unutrašnjeg dvorišta koje je na blagoj uzvišici, tako se niz široku stazu za posetioce preda mnom ukazao teren za igru loptom. Naravno, značajno manje veličine nego onaj u Čičen Ici.
Neki natpis na njemu govori da ga je 901. godine posvetio kralj Čan Čak K’ak’nal Ahau (Chan Chaak Kʼakʼnal Ajaw) i to je jedini vladar Ušmala za kojeg se zna. Inače, tokom vladavine ovog kralja u Ušmalu su podignuti Samostansko unutrašnje dvorište, kao i Guvernerova palata.
Majanske igre loptom nisu, naravno, imale nikakav sportski karakter, već je to bila religijska ceremonija, čije se značenje i pravila samo naslućuju. Ono što se ipak zna jeste da je lopta trebalo da se probaci kroz kamene prstenove, od kojih je po jedan bio ugrađen u svaku od bočnih strana terena. Danas se kameni obruč može videti samo na jednoj strani i koliko sam čitala, original je uklonjen da bi se bolje sačuvao, dok je ovde postavljena reprodukcija.
Kao što se vidi sa prethodnih slika, u istom pravcu sa Terenom za igru loptom nalaze se neke od važnijih građevina u Ušmalu, ali sam ja ipak prvo pratila dalje stazu za obilazak, a ona me je odvela do Grobljanske grupe. Taj deo nije posebno značajan u arheološkom smislu i u smislu istorije umetnosti, što sam zaključila na osnovu toga da je tu malo objekata sačuvano i još manje raščišćeno, ali pošto sam imala vremena otišla sam da ga vidim. Tu zemljana staza vodi kroz proređenu šumu i na jednom mestu se vidi jedna manja piramida koja je onako obrasla rastinjem više ličila na nabacanu gomilu kamenja.
Sa njene južne strane se nalazi deo sa ostacima niskog zida gde se lepo vidi friz sa prikazima mrtvačkih glava i kostiju, a tu je i nešto nalik na platformu na kojoj je podignut jedan pravougaoni objekat.
Sledeći objekat do kojeg sam otišla je Golubarnik (Casa de las Palomas) koji predstavlja ostatke neke palate, a potiče iz perioda od 670. do 770. godine nove ere.
Razlog zašto je ovaj objekat dobio svoj slikoviti naziv jeste da u gornjim delovima zida, kao i u devet ukrasnih trouglastih krovnih kresti, ima puno rupa, otvora, pa to podseća na ulaz u golubarnik. To se još bolje vidi na sledećoj slici.
Na ovoj slici se odlično vidi i prolaz koji je natkriven svodom u čijoj je osnovi lažni luk. On se pravi tako što kamenovi na dva paralelna zida počinju na izvesnoj visini da se postavljaju više istureno jedni prema drugima, a na „vrhu“ se preko njih stavi kamena ploča i time se dobija svod. Već sam ranije pomenula da stare Maje nisu znale da grade prave građevinske lukove, već su problem izgradnje svodova redovno rešavale na ovaj način i to je jedna od veoma tipičnih odlika njihovog graditeljstva koja se svuda sreće pa je zato i zanimljivo da se na to obrati pažnja.
Posle kraćeg zadržavanja kod Golubarnika, vratila sam se prema grupi značajnih građevina i prva na mom putu je bila Velika Piramida (La Gran Pirámide).
Velika piramida, sagrađena u 8. veku nove ere, je stepenasta piramida i ona ima devet velikih stepenika. Na severnoj strani, koja je i najbolje restaurirana i koja je u osnovi dugačka oko 80 metara, nalazi se široko stepenište koje vodi ka hramu na vrhu piramide koja je visoka oko 30 metara.
Ako se gornja fotografija stepeništa Velike Piramide pogleda malo bolje, može da se primeti da tu postoje neki ljudi koji se spuštaju niz stepenice i to rade krećući se bočno. Ono što ne može da se vidi na fotografiji jer je statična jeste da su se ti ljudi spuštali niz stepenice i veoma sporo i veoma pažljivo.
Sada ću to da pojasnim, ali prvo da kažem da je Velika Piramida u Ušmalu jedna od malog broja većih građevina starih Maja na koje može da se penje. Ipak, to treba raditi veoma pažljivo. Prvi razlog je da je stepenište veoma strmo, a drugi da su stepenici dosta visoki. Sve to možda i nije previše veliki bezbednosni problem kada se ide na gore, ali kada se spušta, onda do izražaja dolazi i činjenica da ti stepenici deluju po malo uzano jer zbog njihove visine čovek ne može dobro da postavi nogu, tako da je svakako sigurnije da se po njima spušta bočno, jer je na taj način čovek siguran da čitavo stopalo može stabilno da mu stane na stepenik. Osim toga, sećam se još iz davnih dana kada sam se bavila planinarenjem i kada smo se peli (i spuštali) preko strmih kamenitih delova da su me tada učili da je najsigurnije da se spuštam krećući se „unazad“, tj., okrenuta licem ka kosini niz koju se spuštam i gledajući između svojih nogu gde ću da stavim stopalo. Kada se spušta niz strme delove hodajući pravo, veoma lako stopalo može da proklizne jer se ne vidi dobro gde se ide ili, ako se čovek nagne da bi video gde tačno stavlja stopalo, gornji deo tela može da ga povuče i onda se čovek prevrne napred, a tu onda nastaje haos. Imajući sve ovo u vidu, za spuštanje niz stepenište Velike Piramide u Ušmalu je najbolje da se hoda bočno.
Posle ovog slikanja, krenula sam odvažno da se penjem. Kada se kaže da je piramida visoka oko 30 metara, to i ne zvuči kao puno, ali kada se shvati da je to otprilike visina 10. sprata u standardno građenim soliterima, onda to i nije tako malo. Hoću da kažem, to nije bilo neostvarivo, ali mi je svakako prijalo kada sam došla do jedne uzane platforme negde na nivou petog stepenika piramide jer sam to iskoristila da bih malo sela, došla do daha, ali i fotografisala.
Dok sam tu sedela i odmarala se, bilo me je po malo i sramota da sam tako ostala bez daha, pogotovo videvši jednu iguanu koja se bez ikakvog odmaranja pela ka vrhu piramide.
Posle te pauze nastavila sam penjanje do samog vrha i tu sam ponovo ostala bez daha, ali ne nužno zbog penjanja (u tom drugim delu je manje stepenica), već zbog fantastičnog pogleda na lokalitet i Jukatan.
Tu sam napravila i autoportret.
Na vrhu piramide se nalazi hram koji u središtu ima jednu manju, plitku prostoriju u koju je ulaz zabranjen, a na zadnjem zidu te prostorije se nalazi velika predstava boga Čaka, doduše deluje po malo ukopano, jer mu je nos na nivou poda.
Predstave boga Čaka ukrašavaju i uglove hrama, jedino što su ovde neki detalji, poput ukrasa za uši, obli, a ne četvrtasti kao što je uobičajeno.
Ali, osim standardnog prikazivanja boga Čaka, ovaj hram ima i druge ukrase, a najzanimljiviji su oni koji prikazuju are.
Ovi bareljefi papagaja are ujedno i daju naziv ovoj građevini koja se zove Hram ara (Templo de las Guacamayas). Pošto su kod starih Maja are bile povezane sa vatrom, to sugeriše da je ovaj hram bio posvećen Suncu.
Još malo sam uživala u divnom pogledu koji se pružao sa vrha Velike piramide, a onda sam krenula lagano da se spuštam. To sam, naravno, činila veoma pažljivo i sporo, i glavni problem mi je bio da imam velika stopala. Doduše, s druge strane je bilo dobro to što imam duge noge, tako da sama visina stepenika meni lično i nije predstavljala preveliki izazov.
Kada sam se spustila krenula sam ka Guvernerovoj palati, pa sam tako prošla pored bočne, istočne, strane Velike piramide. Bilo je zanimljivo videti da je ona bila u vidu gomile kamenja. Hoću da kažem da je pitanje šta se sve može otkriti ispod raznih većih i manjih gomila kamenja koje postoje na lokalitetu.
Inače, smatra se da su sve ove piramide svojevremeno bile ofarbane u crveno sa dodacima u vidu nekih drugih boja, tipa žuto, plavo i zeleno. To mora da je tada izgledalo čudesno!
Sledeći objekat na putu mog obilaženja ostataka starog majanskog grada Ušmala bila je Guvernerova palata (Palacio del Gobernador). Ona je u periodu od 9. do 10. veka nove ere podignuta na visokoj platformi i u osnovi ima dugačak pravougaonik. Praktično se sastoji od tri građevine spojene majanskim lukovima i gornjim pojasom koji je izuzetno bogato ukrašen i koji predstavlja najdužu fasadu u predkolumbovskoj Mesoamerici. Upravo sa svim svojim ukrasima palata predstavlja vrhunac graditeljsko-umetničkog stila Puuk. Ovo se pogotovo lepo vidi pre podne, kada pročelje koje je na istočnoj strani osvetljava Sunce.
Palata je duga skoro 100 metara, široka je 12 m, a visoka 9 m. Pošto se nalazi na velikoj platformi, do nje može da se popne preko širokog stepeništa sa istočne strane.
Ipak, bez obzira na mogućnost dolaska do osnove građevine i njenih prostorija, njen najvažniji deo je upravo ovo fantastično i bogato ukrašeno pročelje i to zaista zavređuje da se bolje zagleda.
Kao što može da se vidi na gornjoj fotografiji, na svakom uglu koji postoji prikazane su maske boga kiše, a samim tim i plodnosti, Čaka. Ali, maske boga Čaka su postavljene i u nizu duž čitavog pročelja gde ga poput talasa ukrašavaju idući gore-dole po njemu. To će se bolje videti na par kasnijih fotografija, a za sada evo par detalja da bi se videlo koliko je ta fasada impresivno i bogato ukrašena kamenom plastikom. Na sledećoj fotografiji se vide dve maske boga Čaka postavljene iznad ugaonih spirala.
Naravno, u ovom mnoštvu ukrasa, stručnjaci su pronašli veoma važne elemente, poput skoro 400 glifova Venere koji su postavljeni na obraze boga Čaka, jer je upravo neki specifičan položaj Venere označavao početak sezone kiša koja je bila toliko bitna za stare Maje i njihovo uzgajanje useva. Takođe je bitno i to da se taj položaj ponavlja svakih osam godina, pa se broj 8 pojavljuje ili u vidu majanskog prikaza ovog broja na par mesta, ili u vidu osam dvoglavih zmija koje ukrašavaju pročelje iznad glavnog ulaza u palatu.
Ispred palate se nalazi vrlo lepo i prostrano dvorište, a u njemu je glavni objekat Platforma jaguara za koju se pretpostavlja da je služila kao ceremonijalni oltar. Ipak, ono što je na njoj najvažnije i po čemu je i dobila svoj naziv jeste Jaguarov tron. U pitanju je kameni tron koji je isklesan u vidu dvoglavog jaguara, a jaguar je ovde uvek bio simbol poglavica i kraljeva.
Odavde se odlično vidi i stepenište i Guvernerova palata, a takođe i talasasti niz maski boga Čaka koji sam malopre pomenula. Ako se obrati pažnja, može da se vidi kako te maske na fotografiji sa leve strane idu u nizu odozdo, na sredini su već gore, pa se ponovo spuštaju ka desnoj strani.
Onda sam se popela do same palate, ali osim što sam sa platforme mogla da provirim u par prostorija, ništa drugo unutra nisam mogla da vidim.
Ipak, sa platforme je lepo mogla da se vidi Piramida proroka.
Dok sam hodala ovom platformom, oduševila sam se kada sam sama uočila jedan detalj, koji verovatno nije mnogo bitan, ali je meni svakako bio veoma zanimljiv. U pitanju je maska boga Čaka koja ukrašava i ugao konstrukcije ukopan u zemlju koji liči na kanal za odvođene kišnice.
Ovde sam ujedno i završila sa obilaskom Guvernerove palate, a pogled koji se odatle pružao na arheološki lokalitet Ušmal vukao me je kao omađijanu da idem dalje ne osvrćući se više na palatu, što je zapravo i šteta jer je verovatno najlepši pogled na nju upravo sa severoistočne strane, ali ja takvu fotografiju nemam. Ali, zato imam sledeću i u njoj pronalazim opravdanje za svoju „nemarnost“.