Novi Beograd, 2024, 1. deo

Imajući u vidu da sam po struci prevodilac (uključujući i simultani prevod) i to u statusu slobodnog umetnika, tj, ne radim ni za koga stalno, već kako me ko angažuje, a sticajem okolnosti, imala sam poslednjih dvadesetak godina sijaset prilika da radim u zgradi koja se nekada zvala Zgrada SIV-a, a danas se zove Palata Srbije. Ona se nalazi na Novom Beogradu.

Palata Srbije

Za neupućene, da pojasnim da je SIV skraćenica od „Saveznog izvršnog veća“, a to je, takođe da pojasnim, suštinski bio naziv za Vladu SFRJ, tj, Socijalističke federativne republike Jugoslavije.

Posle raspada bivše države, kada je na kraju ostala samo Srbija, a ja tek počela da u ovom objektu povremeno radim, situacija je bila veoma neizvesna. Naime, zemlja za čiju vladu je podignuta ova ogromna zgrada (62.000 kv. m, uključujući i 744 kancelarijskih prostora) znatno se smanjila, a naslednik je početkom XXI veka bio u priličnoj finansijskog buli posle niza godina ekonomskih sankcija, ratova i bombardovanja od strane NATO-a 1999. godine.

Kada kažem da je situacija bila neizvesna, moram da pojasnim da sam je ja tako doživela. Zgrada, barem onaj deo kroz koji sam prolazila, često mi je ličila na grad duhova – veliki prostori, a nigde nikoga. Takođe se sećam i da se tokom ručkova organizovanih za učesnike događaja na kojima sam prevodila duži niz godina koristio escajg sa grbom SFRJ kada ona već uveliko nije postojala, jer valjda se nije imalo para da se nabavi novi, a stari je sasvim dobro služio. To sa escajgom je bilo, zapravo, toliko zanimljivo da je nekom prilikom jedan strani gost tokom ručka rekao kako jednostavno mora da uzme jednu viljušku kao uspomenu, jer je to bio apsolutni raritet, a i delovalo je kao dobar štos. Mislim da nikome ta viljuška nije nedostajala.

Ja sam često u to vreme posmatrala čitav taj veliki, naizgled neiskorišćeni prostor i razmišljala šta od takve zgrade može da se napravi, a da ima smisla. Osim toga, prostorije za prevodioce koje postoje pored jedne velike sale bile su napravljene po nekim starim standardima, pa se sećam da je prvih godina u njima bilo beznadežno vruće i bez vazduha, što je bilo izuzetno neprijatno i dodatno otežavalo rad.

Delovalo je da nema para ni za održavanje, a kamoli za nekakvo unapređivanje, pa mi je padalo na pamet da bi možda tu mogao da se smesti neki muzej, ali, osim impozantnog centralnog dela, zgrada ima i dva krila na više spratova koja su prepuna kancelarija. To već ne bi imalo nikakvu funkciju u okviru ovog mog zamišljenog muzeja.

Palata Srbije

Vremena su se lagano menjala, a na svu sreću niko mene ništa nije pitao. Postepeno se gubio taj moj utisak „grada duhova“ i mada ljudi zaposleni ovde u toku dana svakako rade po svojim kancelarijama i ne šetaju besciljno po zgradi, tako da se i dalje ne sreće puno njih po hodnicima, energija mesta je počela da se menja i mogla sam i da vidim, ali i da osetim da zgrada sve više funkcioniše u skladu sa prvobitnom zamisli.

Takođe, stvari su počele lagano da se menjaju i što se tiče angažmana prevodilaca, poput mene. U nekom nazovi „prelaznom periodu“ bila je probijena bukvalno rupa u jednom delu zida iza tih prevodilačkih kabina koje sam pomenula, pa je kroz tu rupu dolazio nekakav svež vazduh nejasno odakle, ali je moglo makar da se diše. Danas je, međutim, to sve veoma sasvim dobro sređeno, renovirano, kabine su proširene i povezane na centralni sistem, kako za grejanje, tako i za rashlađivanje, tako da može lepo i da se diše i da se radi..

A i escajg se promenio i više ni viljuške ni kašike nije ostalo od nekadašnje države.

Sve ovo pišem zato što sam na jesen 2023. godine ponovo bila angažovana nekim poslom da radim u Palati Srbije, a onda se desilo da je za učesnike tog skupa bio organizovan obilazak zgrade sa specijalnim vodičem, pa smo moja koleginica i drugarica Beka i ja mogle da im se pridružimo. To je ujedno poslužilo i kao inspiracija za ovaj „putopis“ o Novom Beogradu.

Ipak, pre nego što počnem da pišem i ilustrujem taj obilazak Palate Srbije, tačnije njenog središnjeg reprezentativnog dela, da nešto kažem i o samom objektu koji je kategorizovan kao spomenik kulture.

Palata Srbije

Zgrada je građena u periodu od 1947. do 1961. godine kada je zvanično otvorena povodom održavanja Prve konferencije nesvrstanih zemalja koja je organizovana upravo u Beogradu, u tadašnjoj Jugoslaviji. Naime, jedan od osnivača ovog pokreta bio je upravo jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito (1892-1980), a zajedno sa njim, predvodnici ovog pokreta bili su i premijer Indije Džavaharlal Nehru (1889-1964) i predsednik Egipta Gamal Abdel Naser (1918-1970).

Danas se ovde nalaze delovi više ministarstava, a takođe se i zgrada, kao i plato ispred nje koriste prilikom poseta visokih inostranih državnih zvaničnika. Osim toga, središnji, reprezentativni delovi koriste se za razne skupove, konferencije, sastanke i slično, posvećene veoma različitim temama. Na nekima od njih sam i ja radila kao jedan od prevodilaca.

Prvobitni projekat objekta iz 1947. godine izmenjen je tokom izgradnje i zgrada je na kraju dobila izgled koji je odražavao modernistička shvatanja u jugoslovenskoj arhitekturi tog vremena. To je praktično ono što i danas može da se vidi.

Ono što se ređe viđa jeste unutrašnjost objekta. Odmah da kažem da je sasvim moguće da se zainteresovani prijave za obilazak uz pratnju vodiča, ali mislim da je za to potrebno da se kontaktira Turistička organizacija Beograda. Štaviše, kada smo mi krenuli u ovu „šetnju“ sa vodičem, pridružila nam se i jedna devojka koja je student arhitekture, pa se, kako sam shvatila, raspitivala kada može da poseti zgradu i onda joj je rečeno da može da ide sa ovom grupom učesnika tog skupa na kojem sam prevodila.

Ne znam koliko često ili redovno se vrata ovog zdanja otvaraju za posetioce, ali mislim da vredi da se čovek raspita.

Obilazak kreće od središnjeg hola na spratu.

Palata Srbije, središnji hol na spratu

Jedan od najimpresivnijih detalja u središnjem holu je mozaik „Sutjeska“, nazvan tako po velikoj bici iz Drugog sv. rata koja se odvijala oko reke Sutjeske u današnjoj Bosni i Hercegovini. Mozaik napravljen uglavnom od prirodnog kamena pokriva površinu od 90 kv. m i rad je jednog slovenačkog umetnika. Naime, uređenje enterijera je vodila specijalna komisija, a osim što je trebalo da se kroz ovaj objekat izrazi moć i veličina države, takođe je bilo važno i da se naglasi jedinstvo njenih naroda.

Palata Srbije, mozaik „Sutjeska“

Tačno preko puta ovog mozaika, sa druge strane velikog stepeništa koje iz prizemlja vodi na sprat, nalaze se velika zatvorena vrata. Kako nam je rečeno, to je bio Titov kabinet u kojem je on obavljao svoje dnevne državne obaveze. Odatle mu je bilo potrebno malo vremena da dođe do svečanih sala u kojima se susretao sa raznim gostima. Naš obilazak nije uključivao posetu ovom kabinetu i ne znam da li je on uopšte otvoren za javnost.

Palata Srbije, centralno stepenište i vrata koja vode u Titov kabinet

Sa obe strane središnjeg hola nalaze se prostrani foajei. Jedina bitna razlika među njima jeste da je jedan zapadni, a drugi istočni. Mi smo prvo otišli do Zapadnog foajea.

Palata Srbije, Zapadni foaje

Enterijer današnje Palate Srbije je bio osmišljen ne samo da bi odražavao snagu i jedinstvo Jugoslavije, već je praktično taj prostor pretvoren u neku vrstu galerije u kojoj se može videti jugoslovenska umetnost XX veka. Danas se pored svakog umetničkog dela, slike, skulpture ili tapiserije, nalazi i naziv samog dela i ime autora. Umetničkim delima pripadaju i podni mozaici i tepisi.

Palata Srbije, Zapadni foaje

Osim toga, pošto je objekat završen u sedmoj deceniji XX veka i nameštaj je odražavao modu tog perioda. Moram da priznam da mi se dopada da su čak i nove ili obnovljene fotelje urađene u prvobitnom stilu.

Palata Srbije, Zapadni foaje, detalj

Iz foajea se ulazi u salone kojih ima šest i svaki je posvećen po jednoj republici bivše Jugoslavije, pa se tako i zovu. Moram da priznam da mi se i ovaj pristup veoma sviđa. Bez obzira šta se na teritoriji nekadašnje SFRJ dešavalo krajem XX i početkom XXI veka, činjenica je da je Srbija bila deo veće celine zajedno sa ostalim republikama. Uostalom, do ujedinjenja ovih teritorija na Balkanu je došlo posle Prvog svetskog rata, a novom državom, koja je pre republika u okviru SFRJ bila podeljena u banovine, vladala je srpska dinastija Karađorđević. Čak se i za kralja Aleksandra I Karađorđevića često koristi naziv Ujedinitelj.

Dakle, prvo smo ušli u Makedonski salon.

Palata Srbije, Makedonski salon

Za uređenje ovog salona bio je zadužen jedan makedonski arhitekta i tu mogu da se vide elementi tradicionalnog nameštaja i ukrasa. Posebno su mi bile impresivne drvene reljefne rozete od orahovine koje su urađene u Debarskoj školi, a autor je Slave Atanasovski Krstanče.

Palata Srbije, Makedonski salon, detalj

Sledeći na putu obilaska je bio Crnogorski salon.

Palata Srbije, Crnogorski salon

I ovde je za dizajn enterijera bio zadužen jedan arhitekta, a inspiraciju je dobio iz crnogorske istorije iz prve polovine XIX veka, pa su i neki delovi nameštaja urađeni u skladu sa tim.

Palata Srbije, Crnogorski salon, detalj

Na zidu koji odvaja Crnogorski salon od sledećeg u nizu, Slovenačkog salona, vidi se zidni mozaik „Pobuna kotorskih mornara i potapanje broda Zagreb“, posvećen dešavanju od 17. aprila 1941. godine kada su dvojica poručnika jugoslovenske kraljevske vojske, Mašera i Spasić, potopila brod da ne bi pao u ruke italijanskoj vojsci i tom prilikom su obojica poginuli. Jedan od ove dvojice poručnika je bio Slovenac, a drugi Srbin – tek da pomenem za one koji misle da su svi pripadnici naroda na teritoriji bivše zajedničke države mislili da je Jugoslavija „tamnica naroda“. Na vratima koja vode u sledeći salon se takođe vidi i osam reljefa koji prikazuju motive iz crnogorske istorije.

Palata Srbije, Crnogorski salon, detalj

Kroz ova vrata se prelazi u Slovenački salon. Čitava dekoracija po ovim salonima, jasnije ili slabije uočljivo, simbolizuje republiku kojoj je salon posvećen, a projektovanje je bilo rađeno od strane arhitekata iz tih republika. Tako lusteri u ovom salonu predstavljaju stalaktite iz čuvene Postojnske jame.

Palata Srbije, Slovenački salon

I umetnička dela su po pravilu radovi autora iz datih republika.

Palata Srbije, Slovenački salon, detalj

Zatim smo prešli u Srpski salon čiji su tepisi inspirisani slikama Lazara Vujaklije (1914-1996), poznatog srpskog umetnika, čije radove krase tradicionalni motivi.

Palata Srbije, Srpski salon

Ovo je druga sala po veličini, a dekoracija obuhvata čak i stubove koji su presvučeni bronzom i prikazuju motive iz srpske istorije iz pete decenije XIX veka.

Palata Srbije, Srpski salon, detalj

Sledeći salon je Salon Bosne i Hercegovine.

Palata Srbije, Salon Bosne i Hercegovine

Salon je prvobitno bio dekorisan u stilu koji je odražavao republiku Bosnu i Hercegovinu, a centralno mesto je zauzimala tapiserija pod nazivom „Šuma“ koja je bila urađena u sarajevskoj fabrici za proizvodnju ćilima. I danas ova tapiserija može da se vidi, ali samo delimično, pošto je zaklonjena panoom ispred kojeg se često održavaju konferencije za štampu. Naime, salon je vremenom menjao svoju funkciju, tako da su neki detalji izmenjeni.

Palata Srbije, Salon Bosne i Hercegovine, detalj

Odavde se može preći ili u Hrvatski salon ili u Istočni foaje.

Palata Srbije, Salon Bosne i Hercegovine, levo se vidi Istočni foaje

Palata Srbije, Salon Bosne i Hercegovine, levo se vidi Hrvatski salon

Prvo smo prešli u Hrvatski salon u kome se, barem po mom iskustvu, danas najčešće služe svečani ručkovi (najbliži je kuhinji). Zato nisam ni htela da fotografišem dugački sto, mada on može da se nazre na prethodnoj fotografiji.

Ono što krasi ovaj salon jeste ogromna freska koja se proteže duž čitavog zida salona, a jedan njen deo se vidi na sledećoj slici.

Palata Srbije, Hrvatski salon

I ovde je luster koji se proteže čitavom dužinom salona važan elemenat dekoracije, a tu je i više umetničkih dela, uključujući i tapiseriju koju je uradila čuvena hrvatska umetnica Jagoda Buić (1930-2022).

Palata Srbije, Hrvatski salon, detalj

Odavde smo prešli u Istočni foaje na čijem jednom zidu se nalaze četiri velike tapiserije (3 x 2,3 m).

Palata Srbije, Istočni foaje

Palata Srbije, Istočni foaje, detalj

Na suprotnom zidu se nalaze četiri dela poznatog srpskog slikara Đorđa Andrejevića-Kuna (1904-1964).

Palata Srbije, Istočni foaje

Đorđe Andrejević-Kun je bio učesnik i Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, što je naziv za borbu jugoslovenskih naroda u Drugom svetskom ratu koju je predvodila Komunistička partija Jugoslavije, tako da su i njegove teme u skladu sa iskustvom. Zanimljivo je i da je on autor grba Grada Beograda koji se i dan-danas koristi.

Kolona, Đorđe Andrejević-Kun

No pasaran, Đorđe Andrejević-Kun

Istočni foaje se proteže i do bočnog ulaza u Salu Beograd koja se često koristi za sastanke za okruglim stolom (stolovi su spojeni i bukvalno idu u krug).

Palata Srbije, Istočni foaje, na desnoj strani se vidi ulaz u Salu Beograd

Svi ovi saloni o kojima sam pričala zapravo su poređani oko središnje sale koja se nalazi iza zida sa mozaikom „Sutjeska“ koji sam već pominjala. U pitanju je najveća i najreprezentativnija prostorija u palati i ona se prigodno naziva Sala Jugoslavija. Sala ima površinu od 800 kv. m i može da primi oko 2000 zvanica.

Palata Srbije, Sala Jugoslavija

Raspored stolica, a i masivnih stolova zavisi od događaja koji se ovde organizuju, a ovom prilikom je sala bila veoma tiha i sasvim prazna, osim nas posetilaca koji smo po njoj prošetali.

Salu krasi nekoliko dela velikih dimenzija, uključujući i tri zidne kompozicije. Jedna od njih je freska „Let u svemir“ poznatog srpskog slikara Petra Lubarde.