Obilazeći kolima poluostrvo Mani na jugu Peloponeza u Grčkoj, došla sam i do sela Talames. U ovom delu glavni put koji se pruža duž obale Mesenijanskog zaliva koji je deo Jonskog mora vodi kroz više ljupkih sela i pored nekoliko veoma lepih i značajnih starinskih crkava.
Jedno od tih sela je i Talames, mada koliko sam videla crkva Sv. Đorđa u njemu nije posebno značajna u smislu svoje starine. To nije bio razlog da tu ne stanem na kratko, pogotovo što mi je bukvalno bilo usput.
Talames, detalj
Talames, detalj
Mnogo zanimljivija je crkva Preobraženja Gospodnjeg koja pripada selu Nomici, a nalazi se bukvalno 400 m dalje sa desne strane puta kada se ide u pravcu severa.
Crkva Preobraženja Gospodnjeg u Nomiciju
Crkva Preobraženja Gospodnjeg u Nomiciju, detalj
Crkva je podignuta u XI veku i ima osnovu upisanog krsta sa kupolom koja se uzdiže iznad središta naosa. Na istočnoj strani ima tri apside, a građena je od kamena i opeke, sa ukrasima od terakote na spoljašnjim zidovima. Crkva je restaurirana i konzervirana početkom XXI veka, tako da posetilac danas može da uživa u njenoj nesumnjivoj lepoti i eleganciji.
Crkva Preobraženja Gospodnjeg u Nomiciju, detalj
Mada je delovalo da je crkva zatvorena, ispostavilo se da nije bila, pa sam tako ušla unutra i mogla malo da je pogledam. I bila sam oduševljena.
Crkva Preobraženja Gospodnjeg u Nomiciju, detalj
Osim fresaka, posebno se ističe lepota stubova koji imaju neobične kapitele na kojima su izvajani paunovi i pevci, kao i sam ikonostas koji je najverovatnije u XVIII veku napravljen od opeke, dok se na njegovom vrhu nalazi izvajani lučni arhitrav od mermera koji je bio deo prvobitnog ikonostasa.
Crkva Preobraženja Gospodnjeg u Nomiciju, detalj
Što se tiče živopisa, najranije freske koje su očuvane u fragmentima potiču s početka XIII veka. Veći deo zidnih slika je urađen kasnije – neki istraživači smatraju da su iz XV-XVI veka, dok drugi misle da su iz prve polovine XVII veka. Poslednja faza oslikavanja je urađena u XVIII veku.
Crkva Preobraženja Gospodnjeg u Nomiciju, detalj
Crkva Preobraženja Gospodnjeg u Nomiciju, detalj
Bukvalno stotinak metara dalje, u zaseoku Kumani koje pripada selu Nomici, na istoj strani puta, nalazi se još jedna lepa i zanimljiva crkva. U pitanju je crkva Svetih besrebrenika, a misli se na Sv. vračeve Kozmu i Damjana.
Crkva Svetih besrebrenika
Za početak sam bila potpuno zatečena samim položajem crkve, pre svega u odnosu na put koji tu prolazi. Nije dovoljno da se vidi samo prethodna fotografija. Zato sam se malo vratila duž puta, a onda se još i malo spustila niz put, da bih snimila crkvu i ilustrovala ovu neobičnu blizinu puta kojim prolaze motorna vozila.
Crkva Svetih besrebrenika
Crkva Svetih besrebrenika
Ova jednobrodna crkva ima osnovu upisanog krsta, a posebno se ističe srazmerno velika kupola za ovako malenu crkvu. Kupola se oslanja na glavne lukove unutar građevine, a postavljena je na osmougaoni tambur na kojem su otvori za prozore u pravcu glavnih osa.
Crkva Svetih besrebrenika, detalj
Crkva je prvobitno sagrađena u X-XI veku, dok je sadašnji oblik dobila u kasnovizantijskom periodu (XIII-XIV vek). Freske su urađene u tri faze.
Crkva Svetih besrebrenika, detalj
Na području sela Nomici nalazi se još jedna crkva koja se pominje u mom vodiču, kapela Sv. Dimitrija, ali je ona zavučena između stabala maslina i čempresa oko stotinak metara od puta i bez ikakve vidljive staze ili oznake koja bi mi jasno ukazivala na to kuda treba da krenem u potragu za kapelom. Odlučila sam da ovo preskočim, pa sam nastavila do mesta Stupa gde sam otišla u jedan restoran/kafić da nešto popijem i osvežim se. Pogled odatle mi je bio sasvim lep i prijatan.
Plaža u mestu Stupa
Posle ove fine pauze, prevezla sam se još oko 8 km do mesta Kardamili. Koliko sam čitala to je još jedno turističko odredište na obali Mesijanskog zaliva, pa sam pomislila da i tu mogu malo da prošetam. Parkirala sam kola i krenula u šetnju.
Kardamili
Obala kod Kardamilija
Međutim, nisam bila impresionirana, niti inspirisana da ovde tražim mesto za još jednu pauzu. Zato sam samo još malo prošetala po gradiću, pa se onda vratila do kola i nastavila dalje.
Kardamili
Kardamili
Na izlasku iz gradića Kardamili postoji most koji vodi preko reke kada je sezona za vodu (pretpostavljam u proleće kada se tope snegovi na planinama). U septembru 2023. godine u pitanju je bilo samo suvo korito. Ipak, ovde nije loše da se stane zato što se pruža veoma lep pogled na crkvu Sv. Spiridona iz XIII veka, kao i na okolinu, uključujući još jedan izvanredan kameni toranj pod nazivom Kula Murcinos iz 1807. godine. Danas ovde postoji muzej i, kada malo bolje razmislim, trebalo je i da svratim. Ali, čitavog ovog dana sam gotovo neprestano ulazila i izlazila iz kola, pa sam se već i zamorila svega od toga. S druge strane, dan se odužio, a trebalo je da se prebacim do mesta gde sam rezervisala sobu da bi se ipak odmorila za nastavak putovanja, tako da više nisam htela da pravim neplanirane pauze.
Delovi Kardamilija i okolina
Sobu sam rezervisala u turističkom predgrađu grada Kalamata, u blizini plaže Mikri Mantinia. Nisam htela da se zavlačim u sam grad koji nije mali, a i planirala sam da malo prošetam pored mora bez saobraćajne uke i buke. Do tamo mi je ostalo još oko 30 km, ali je zbog često veoma zavojitog i uskog puta to značilo i oko 40 minuta vožnje. Ipak, nisam odolela i na par mesta sam stala na kratko da bih slikala okolinu. Jako su mi se dopali predeli kroz koje sam prolazila.
Na putu od Kardamilija do Kalamate
Na putu od Kardamilija do Kalamate
Na putu od Kardamilija do Kalamate
Kako sam planirala, tako sam i uradila. Nakon što sam parkirala kola i ostavila stvari u sobi, otišla sam u šetnju. Ali, valjalo je prvo i da se osvežim. Tako sam došla do plaže i tu sela u jedan restoran, a uskoro mi je stiglo i osveženje.
Osveženje na plaži Mikri Mantinia
Dok sam čekala da mi stigne i večera, snimala sam i samu plažu, malo dok sam sedela, a malo sam i otišla do vode.
Plaža Mikri Mantinia, detalj
Plaža Mikri Mantinia, detalj
Večera na plaži Mikri Mantinia
Nisam se dugo zadržala jer sam narednog dana ponovo imala prilično ambiciozan plan. Trebalo je da pređem više kilometara nego ovog dana (skoro 250 km), a i sama vožnja, bez pauza, trebalo je da traje znatno duže (skoro 5 sati). Dakle, bilo mi je potrebno da se dobro odmorim i naspavam.
To sam i uradila i narednog dana nastavila sa svojim obilaženjem Peloponeza. Plan je bio da malo uđem u kopno, a onda da odem i do trećeg „prsta“, tj, najzapadnijeg poluostrva na jugu Peloponeza. Dan je trebalo da završim dolaskom u Olimpiju.
Evo ponovo mape kao podsetnika na sva mesta koja sam obišla na ovom putovanju u septembru 2023. godine.
Prvo sam se uputila ka Arheološkom lokalitetu Drevna Mesena, a put me je proveo i pored manastira Vulkanu koji je odmah pored puta, pa sam poželela da tu svratim.
Manastir je smešten u šumovitom predelu, a najbliže naselje mu je Mavromati
do kojeg sam ja i tako i tako morala da idem, pošto je i lokalitet Mesene u neposrednoj blizini tog sela. Pored čistine na kojoj mogu da se ostave kola videla sam neki od pomoćnih objekata, a manastir je direktno preko puta.
Manastir Vulkanu
Ovo je takozvani novi manastir Vulkanu i on je osnovan na ovom mestu 1625. godine. Stari manastir se nalazio na drugom mestu, na vrhu obližnje planine Itomi, i od njega su ostale dobro očuvane ruševine. Do tamo može da se ode vozeći po zemljanom putu, a može i da se odpešači (razdaljina je oko 5 km).
Izgradnja novog manastira je tekla u fazama, a on danas spolja više liči na utvrđenje koje ima gotovo kvadratastu osnovu.
Manastir Vulkanu
Glavna manastirska crkva posvećena Uspenju Bogorodice podignuta je 1701. godine.
Katolikon manastira Vulkanu
Katolikon manastira Vulkanu
Katolikon manastira Vulkanu
Nisam se ovde dugo zadržala. Još sam malo snimila bašte koje se nalaze odmah pored manastira, pa sam onda nastavila u pravcu ostataka drevne Mesene.
Manastir Vulkanu
Usput sam stala na jednom mestu nadomak sela Mavromati da bih mogla lepo da snimim divan pogled koji se pruža na sve strane.
Okolina sela Mavromati
Okolina sela Mavromati
Da bih došla do Arheološkog lokaliteta Drevna Mesena bilo je potrebno je da prođem kroz selo Mavromati, ali sam ja otišla i malo dalje – do Arkadijanske kapije drevne Mesene.
Prvo da kažem da je antička Mesena bila glavni grad oblasti Mesenija i to je dugo bio buntovni podanik čuvene Sparte. Pošto je stalno dolazilo do pobuna i sukoba, to je dovelo do raseljavanja lokalnih stanovnika, pa je grad u nekom periodu i opusteo. Ali, posle 371. godine p.n.e., kada su Tebanci (grčka Teba) pobedili Spartu i osvojili Peloponez, Mesena je obnovljena. Tačnije, njena obnova je započela 369. g. p.n.e.
Mesena je nastavila da se razvija i funkcioniše i tokom perioda helenizma i ranog rimskog carstva. Ipak, grad je počeo da propada i napušten je 360/370. godine nove ere, ali je ponovo naseljen u ranovizantijskom periodu (V-VII veka nove ere) i tako je sve funkcionisalo do kraja XV veka.
Prilikom izgradnje grada u IV veku pre nove ere, podignute su i jake zidine oko grada u ukupnoj dužini od čak 9,5 km. Postojalo je četiri kapija, a najbolje očuvani deo na severnoj strani zidina se nalazi oko Arkadijanske kapije i ja sam se, dakle, prvo tamo uputila.
Arkadijanska kapija
Ovde su zapravo postojale dve masivne kapije između kojih se nalazi dvorište čija je osnova imala oblik kruga prečnika 19,36 m. Iznad unutrašnje kapije se nalazio veliki monolitni nadvratnik i on se vidi i na prethodnoj slici, kao i na sledećoj. Kod spoljašnje kapije, na uglovima, bile su podignute i dve kule, a sa obe strane puta kojim se iz pravca Arkadije prilazilo Meseni nalazile su se grobnice sa mermernim sarkofazima. Od kapija su se na bočne strane pružale zidine, a na prethodnoj fotografiji se vidi i kula koja je bila jedna od brojnih podignutih duž fortifikacija.
Arkadijanska kapija, pogled na unutrašnjost
Mada su u pitanju samo ostaci nekadašnjih objekata, ovo mesto svakako i danas deluje impozantno.
Arkadijanska kapija, pogled na delove koji su bili sa spoljašnje strane zidina
Arkadijanska kapija, ostatak sarkofaga
Na kraju sam našla zgodno mesto da postavim svoj foto-aparat, pa sam uradila jedan autoportret za uspomenu na ovo mesto.
Selfi kod Arkadijanske kapija
Posle ovoga sam se spustila do parkinga kod ulaza na Arheološki lokalitet Drevna Mesena, pa sam tu kupila ulaznicu i krenula u obilazak.
Moram da priznam da pre dolaska ovde nisam u stvari ni znala šta mogu da očekujem. Ovaj lokalitet se nalazi na UNESKO-ovoj Potencijalnoj listi svetske baštine, ali tek kada sam ovde stigla i krenula da obilazim lokalitet shvatila sam koliko je to jedno sjajno mesto.
Od samog ulaza mogu da se vide ruševine koje sadrže neke izvanredne delove, poput divnih podnih mozaika.
Arheološki lokalitet Drevna Mesena, detalj
Arheološki lokalitet Drevna Mesena, detalj
Praktično na samom početku se dolazi do prostora odakle se pruža spektakularan pogled na lokalitet, s tim da je pozorište u prvom planu.
Arheološki lokalitet Drevna Mesena
Za početak sam kružila oko vrha pozorišta sa namerom da se do dole spustim nakon što obiđem neke druge delove.
Arheološki lokalitet Drevna Mesena, detalj
Za sada sam se ostacima popločane ulice spustila prema tim drugim delovima.
Arheološki lokalitet Drevna Mesena, detalj
Već po ovim kamenim pločama postavljenim na dnu ulice vidi se napredna kultura življenja u urbanom naselju. Naime, ove ploče imaju na sebi rebra koja su poprečno postavljena u odnosu na pravac kretanja. Čitavo naselje se prostire po padini, tako da kada pada kiša ove ploče mogu da budu klizave. Rebra koja su na njima napravljena pomažu da ne dođe do proklizavanja, niti ljudi, niti kola.
Arheološki lokalitet Drevna Mesena, detalj
Prvi objekat na koji se nailazi je Kuća sa česmom Arsinoje nazvanoj tako po liku iz grčke mitologije. Po predanju, Arsinoja je bila ćerka mesijanskog kralja Leukipa, a kako se verovalo u regiji Meseniji i Asklepijeva majka. Da podsetim, Asklepije je bio starogrčki bog medicine, a o njemu sam više rekla kada sam pisala o Asklepijevom svetilištu u Epidaurusu (videti: https://svudapodji.com/peloponez-6/).
Kuća sa česmom Arsinoje
Česma je bila vezana za jedan izvor, a kuća je imala i cisternu dugačku 40 m, a poslednja evidentirana dograđivanja na česmi i objektu koji je išao uz nju urađena su u prvoj polovini VI veka.
Kuća sa česmom Arsinoje
U nastavku se nalazi severni deo agore, prostrane tržnice, u vidu Severne stoe. U grčkoj arhitekturi, stoe su bile dugački tremovi čija je prednja strana bila otvorena, ali sa nizom stubova koji su nosili krovnu konstrukciju, dok su ostale tri strane bile zatvorene. Ova u Meseni, koja je imala dva sprata, bila je dugačka 196 m i široka 19,80 m, a pomoću dve korintske kolonade je bila podeljena u tri dugačka i uzana dela. Prednja kolonada se sastojala od dorskih stubova, što je tipično za stoe.
Severna stoa
Bez obzira što je podignuta na severnoj strani agore, Severna stoa nije korišćena za trgovinu, već se koristila za zabavi i šetnju, a to se nekada kod nas zvalo – korzo.
Severna stoa
Ovde ima i više slikovitih detalja koji su mi bili dovoljno zanimljivi da bih ih snimila.
Severna stoa, detalj
Severna stoa, detalj
Posebno su mi bili zanimljivi kameni stolovi, tri njih, koji su se koristili za merenje žita i tečnosti.
Severna stoa, detalj
A onda sam nastavila dalje šetnju po lokalitetu sa ciljem da prvo odem od pozorišta.
Arheološki lokalitet Drevna Mesena, detalj