Peloponez 2023, 16. deo (Drevna Mesena, Pilos, Metoni)

Mada su pronađeni ostaci ljudskih aktivnosti na južnim padinama planine Itomi koji potiču još iz III milenijuma p.n.e., prvo naselje je ovde uspostavljeno u IX-VIII veku p.n.e. U isto vreme je na vrhu planine podignuto i svetilište posvećeno Zevsu čiji se ostaci nalaze samo stotinak metara od starog manastira Vulkanu koji sam pominjala u prethodnim pričama sa putovanja po Peloponezu (i delu južne Grčke) u septembru 2023. godine.

U periodu od VIII do V veka, Itomi, što je stari naziv za Mesenu, bio je u stalnom sukobu sa dominantnom Spartom, ali se sve to promenilo od 371. godine p.n.e., kada su Spartanci potučeni u Bitki kod Leuktre od strane Tebanaca. Tebanski vojskovođa Epaminonda je na ovom mestu 369. g. p.n.e. podigao novi grad Drevnu Mesenu koji je svoj naziv dobio po mitskoj kraljici Meseni, a o osnovama tog grada sam takođe pisala u prethodnom nastavku putopisa.

U okviru Arheološkog lokaliteta Drevna Mesena danas mogu da se vide očuvani ostaci sekularnih i sakralnih građevina, a mnoge od njih su u velikoj meri i rekonstruisane, što ovom lokalitetu daje posebnu draž.

Arheološki lokalitet Drevna Mesena

Ja sam tako svoj obilazak nastavila otišavši do jednog od rekonstruisanih monumentalnih objekata, a to je Pozorište.

Pozorište u Drevnoj Meseni

Impresivna veličina ovog pozorišta svedoči o ekonomskoj moći starog grada. Pozorišta su se u Staroj Grčkoj koristila ne samo za zabavu i predstave, već su se tu održavali i politički skupovi. Pozorište je dograđivano sve do IV veka nove ere.

Pozorište u Drevnoj Meseni

Malo sam ovde prošetala zagledajući detalje, ali i napravivši jedan autoportret.

Pozorište u Drevnoj Meseni, detalj

Autoportret u Pozorištu u Drevnoj Meseni

Južno od pozorišta se nalaze ostaci svetilišta koje je bilo posvećeno egipatskoj boginji Izidi. Sa površinom od 1600 kv. m, objekat je bio istinski ogroman. Ovo – da je u antičkoj Grčkoj podignuto svetilište staroegipatskoj boginji – ne treba da čudi. Od vremena Aleksandra Makedonskog došlo je do intenzivnog mešanja naroda i kultura, pa su tako pomorci i trgovci postepeno u Grčku doneli i nova verovanja.

Izidino svetilište u Drevnoj Meseni

Ta mešavina različitih uticaja, kultura i religija se vremenom, naravno, i nastavila, pa tako odmah u nastavku mogu da se vide i ostaci vizantijske crkve iz VII veka nove ere. U pitanju je trobrodna bazilika (16 x 38 m) koja je u potpunosti sagrađena od materijala koji su se nalazili u okolini.

Bazilika u Drevnoj Meseni

Direktno u nastavku su i ostaci okruglog hrama, tolosa, posvećenog Afroditi.

Afroditin hram u Drevnoj Meseni

Posebno se ističu lepi podni mozaici, uključujući i predstavu mitske kraljice Mesene.

Afroditin hram u Drevnoj Meseni, detalj

Zatim sam došla i do južnih delova Agore koja je zauzimala ukupni prostor od čak 35,000 kv. m. Tu se prvo nailazi na Stou kod Mesne tržnice koja je napravljena u III veku p.n.e., ali je popravljena u I veku nove ere i kao takva je funkcionisala do kraja IV veka. Da ne bude zabune, njeni ostaci su dorski stubovi na desnoj strani sledeće fotografije. Mesna tržnica je levo.

Stoa kod Mesne tržnice

U okviru Agore su postojali različiti objekti za veoma različite namene – od hramova, poput hrama posvećenoj deifikovanoj Meseni, preko podzemnih objekata, građevina gde su se sastajali zvaničnici i njihovi gosti, zgrade saveta, i sl.

Agora u Drevnoj Meseni, detalj

Sada sam širokom stazom koja vodi pored niza stubova otišla do sledećeg važnog objekta, a to je Asklepijon, odnosno, Asklepijevo svetilište iz III-II veka p.n.e.

Arheološki lokalitet Drevna Mesena, detalj

Već sam ranije pomenula da je Mesena dobila svoje ime po mitskoj kraljici za koju se u regiji Meseniji verovalo i da je majka boga medicine Asklepija. Dakle, bilo je više nego prikladno da ovaj bog ima svoje svetilište u sred grada.

Asklepijon u Drevnoj Meseni

U središtu svetilišta se nalazio hram bogu Asklepiju, zajedno sa oltarom za prinošenje žrtava, a okolo su bile podignute stoe koje su bile delovi objekata koji su se koristili i u sakralne i u sekularne svrhe, a pripadale su ovom kompleksu.

Asklepijon u Drevnoj Meseni, detalj

Asklepijon u Drevnoj Meseni

Odmah pored svetilišta posvećenog bogu Asklepiju, nalazi se i Odeon – bogovi, lečenje, politička okupljanja, ali i zabava nikada nisu bili daleko jedni od drugih kod Starih Grka. Odeon se već vidi na prethodnoj slici desno, a evo ga na još par fotografija.

Odeon u Drevnoj Meseni

Sledeći objekat je bio Hijerotisijon, ali sam prvo morala malo da se divim ostatku lokaliteta, a onda sam lagano krenula da se spuštam dalje.

Arheološki lokalitet Drevna Mesena

Za posetioce ovog lokaliteta je bitno da imaju u vidu da se sve pruža niz padinu i obilazak, tj, spuštanje od ulaza verovatno samo retkima može da bude problematično. S druge strane, penjanje nazad može da padne teško. Ja lično nisam imala problema, ali je bitno da se kaže da na lokalitetu može da se organizuje i prevoz. Važno je samo da svi uživaju.

Prevoz u okviru Arheološkog lokaliteta Drevna Mesena

S druge strane, ako se čovek malo i zadiše, nije problem – dovoljno je da stane i uživa u izuzetno lepom mestu i ostacima drevnog grada.

Arheološki lokalitet Drevna Mesena

A što se Hijerotisijona tiče, on se na prethodnoj fotografiji vidi sa leve strane. U pitanju je politički i sakralni centar koji je podignut u III veku p.n.e. i koji se koristio sve do pozne antike. Ovde su se nalazile statue 12 bogova i objekat je služio kao Panteon gde su se svečano primali značajni gosti iz drugih gradova. To je podrazumevalo rituale, podnošenje žrtava i svetih jela bogovima, a takođe i deljenje mesa hodočasnicima.

Hijerotisijon

Preda mnom je sada bio i poslednji segment lokaliteta, a do njega sam se spustila preko jedne livade. Bila sam izuzetno zadovoljna što sam ovde došla.

Arheološki lokalitet Drevna Mesena

Prvo sam otišla do impresivnog dorskog Propileja iz I veka p.n.e. koji je vodio u Gimnazijum. Uzgred, gimnazijum je u antičkoj Grčkoj pre svega označavao sportsku instituciju – mesto gde su muškarci (samo odrasli muškarci) trenirali za igre i takmičenja. Osim toga, to je bilo mesto i gde su se oni družili i bavili intelektualnim aktivnostima.

Dorski Propilej

Ovde sam samo nastavila da idem pravo, snimajući razne detalje u okviru Gimnazijuma sve dok nisam došla do Grobnog spomenika koji se nalazi u okviru ovog dela lokaliteta.

Arheološki lokalitet Drevna Mesena, detalj

Grobni spomenik

Moram da priznam da nisam uspela da saznam šta grobni spomenik traži u okviru gimnazijuma. Ali, bez obzira na to, spomenik je izuzetan. Napravljen je u III veku p.n.e. za osam pripadnika mesenijanske aristokratske porodice i koristio se do I veka nove ere. Unutra se nalazi osam grobnih mesta.

Grobni spomenik, detalj

Nekih 50-ak metara dalje nalaze se i ostaci Palestre.

Palestra

Palestra je naziv za škole rvanja, pa je ovaj objekat bio logičan nastavak gimnazijuma. Ona se sastoji od središnjeg dvorišta okruženog dorskim stoama i pomoćnim prostorijama. I ona je podignuta u III veku p.n.e., a koristila se do IV veka nove ere.

U okviru Palestre je bilo i 22 kupatila, a ostaci jednog od njih se vide na sledećoj fotografiji.

Palestra, detalj

Palestra

Pre nastavka obilaženja lokaliteta, još jednom sam se osvrnula duž pravca iz kojeg sam došla do palestre.

Arheološki lokalitet Drevna Mesena

Ovaj pravac vodi i pored stadiona. Sigurno je bilo zgodno da se posle vežbanja u Gimnazijumu i Palestri, takmičari ovde spuste i krenu da prikazuju svoje veštine.

Stadion u Drevnoj Meseni

Na kraju dugačkog i uzanog potkovičastog terena, na čijem vrhu se nalazi stadion, dolazi se do jedne prostrane čistine. Pogled ka čitavom lokalitetu je bio izvanredan.

Arheološki lokalitet Drevna Mesena

Tu se nalazi i poslednji spomenik u nizu, a to je rekonstruisani Mauzolej porodice Saitide. Spomenik se često označava i nazivom Heroon.

Mauzolej porodice Saitide

Ovaj omanji objekat (7,44 x 11,60 m) urađen u vidu dorskog hrama služio je za sahranjivanje članova porodice Saitide od I veka p.n.e. do IV veka n.e. Članovi ove porodice su imali istaknute pozicije u vreme rimske vladavine, bilo kao prvosveštenici ili guverneri, a sam mauzolej jasno govori o političkom, ekonomskom, društvenom i duhovnom značaju grada.

Mauzolej porodice Saitide, detalj

Mauzolej porodice Saitide

Ono što je možda i najupadljivije kod ovog mauzoleja je njegov izvanredan položaj u okviru lokaliteta.

Mauzolej porodice Saitide

Sada sam praktično krenula da se vraćam nazad ka izlazu. Po povratku kući sam shvatila da sam preskočila luksuznu Rimsku vilu sa podovima u vidu mozaika, ali šta da se radi. Zato sam uživala snimajući okolinu stadiona i lokalitet.

Arheološki lokalitet Drevna Mesena

Stadion u Drevnoj Meseni

Arheološki lokalitet Drevna Mesena

Arheološki lokalitet Drevna Mesena, detalj

Stadion u Drevnoj Meseni

U neposrednoj blizini lokaliteta nalazi se i Arheološki muzej Drevne Mesene. Mada verujem da je muzej odličan, nisam imala vremena da se ovde više zadržavam jer je predamnom bilo još oko 4 sata vožnje i par planiranih zaustavljanja, a već je prošlo podne.

Zato sam se prvo odvezla do gradića Pilos na zapadnoj obali Peloponeza i na trećem „prstu“, tj, na najzapadnijem poluostrvu na jugu Peloponeza.

Evo i mape koja će olakšati orijentaciju i pronalaženje tačne pozicije Pilosa.

Nadomak grada sam se zaustavila na jednom parkingu da bih uživala u fantastičnom pogledu na zaliv Navarino.

Zaliv Navarino

Veličanstveni prostrani zaliv Navarino je nalik na lagunu – ima uzani otvor samo na jugu i još jedan znatno uži na severozapadu. Sa svih ostalih strana je okružen kopnom. Doduše, sa zapadne strane je to u vidu dugačkog i uzanog ostrva Sfaktirija. Sve u svemu, ovo je jedno prilično lepo mesto.

Na jugu, odmah pored onog otvora nalazi se i grad Pilos, ali sam ja njega za sada samo slikala sa visine, sa namerom da se kasnije tu vratim i malo ga obiđem.

Pilos

Na prethodnoj slici se vidi i Pilos, ali i južni kraj ostrva Sfaktirija uključujući i kameniti nastavak ostrva.

Pilos, detalj

Dakle, prošavši kroz grad, ja sam nastavila 11 km dalje ka jugu i gradiću Metoni.

Glavni put poput strele vodi pravo kroz centar ovog gradića na jugozapadu Peloponeza i tu mu je negde i kraj jer dolazi do početka malenog poluostrva čija je čitava površina pretvorena u utvrđenje.

Citadela u Metoniju

Citadela je suvim jarkom odvojena od ostatka kopna, a da bi se ušlo u nju potrebno je da se prođe impresivni kameni most.

Citadela u Metoniju, detalj

Mada su ljudi ovde živeli još od praistorije, zbog svog izvanrednog strateškog položaja, Metoni je praktično bio osmatračnica istočnog Sredozemlja, pa su se ovde pogotovo od Srednjeg veka nadalje smenjivali različiti strani osvajači. Za početak su tu bili Vizantinci, da bi kasnije došli i Mlečani koji su, uz jednu kraću pauzu u drugoj polovini XIV veka, ovde ostali skoro tri veka. Onda su 1500. godine došli Osmanlije. Doduše, ponovo su Mlečani zauzeli citadelu u drugoj polovini XVII veka, ali su 1715. godine, opet došli Turci i tu ostali do XIX veka. Od 1828. godine, Metoni je deo Grčke.

Citadela u Metoniju, detalj

Izgradnja citadele je započela u XIII veku na mestu gde je i ranije bila neka tvrđava. Razvoj utvrđenja je nastavljen sve do XVIII veka. Ipak, najveći deo utvrđenja podignut je za vreme vladavine Mletaka, što se može zaključiti i po lavovima Sv. Marka koji se mogu videti na fortifikacijama. Danas čak 15 reljefnih prikaza simbola Mletačke republike može da se vidi na zidinama citadele u Metoniju.

Citadela u Metoniju, detalj

Koga istinski zanimaju fortifikacije ovde može sasvim lepo da uživa, ali i za površno zainteresovanu osobu poput mene, šetnja po citadeli je bila sasvim prijatno iskustvo.

Za početak se prolazi između zidina. Moguće je da se posetilac ovde popne na vrh zidina, ali je meni više odgovaralo da se držim zemlje. Bio je ovo jedan vruć dan, a ja nisam pila dovoljno vode, tako da me je dehidratacija činila pomalo umornom. Ipak, želela sam da prvo obiđem utvrđenje, pa tek onda da odem na neko piće.

Citadela u Metoniju, detalj

U jednom trenutku se napuste zidine i uđe u središnji prostor gde je nekada bio čitav grad.

Citadela u Metoniju, detalj

O daljem obilasku Citadele u Metoniju pričaću u sledećem nastavku priča o putovanju po Peloponezu u septembru 2023. godine.

Menu