Peloponez 2023, 2. deo (Mikena)

Posle prilično dobro prespavane noći, probudila sam se srazmerno rano i nije bilo nikakvih razloga da se zadržavam u pansionu u blizini severnog dela Korintskog kanala. Zato sam se jednostavno spakovala i kolima nastavila dalje ka staroj Mikeni.

Evo i karte koja prikazuje gde sam sve bila tokom obilaska Peloponeza u septembru 2023. godine.

Dok sam u jednom trenutku stajala na raskrsnici čekajući svoj red da bih nastavila dalje put, snimila sam i Akrokorint sa jasnom idejom da i ovde moram da svratim na kraju putovanja.

Akrokorint

Arheološki lokalitet Mikena je od Korinta udaljen oko 40 km, pa sam usput svratila u jednu pekaru/kafić gde sam lepo doručkovala i popila kafu da se za svaki slučaj još malo razbudim.

Pre samog dolaska do parkinga za obilazak stare Mikene, bukvalno pola kilometra pre parkinga, put prolazi pored još jednog nezaobilaznog mesta, a ono se naziva Atrejeva riznica ili Agamemnonov grob.

Atrejeva riznica ili Agamemnonov grob

Mislim da je sada neophodno da pomenem i priču o Mikeni, ali i o Trojanskom ratu, jer mi se čini da se tako najbolje čovek upoznaje sa ovim imenima i pojmovima. Osim toga, ovo je priča o poseti Grčkoj, a tu mitologija nikada nije previše daleka tema. Takođe, zainteresovani mogu da pročitaju „Ilijadu“ od Homera ili malo savremeniji tekst drame „Crnina pristaje Elektri“ od Judžina O’Nila, a svakako i brojne istorijske tekstove i legende iz stare Grčke.

Sve u svemu, na stranu sama istorija drevne Mikene o kojoj ću nešto više da kažem kasnije, ali sve je krenulo od bogova. Ljuta što je nisu pozvali na neku božju svadbu, boginja razdora Erida je ipak kao partibrejker uletela na slavlje i na sto bacila jabuku na kojoj je pisalo da pripada onoj (boginji) koja je najlepša. Možete da pretpostavite kakav je to bio izazov za sujetne boginje. Odmah su ka jabuci krenule Hera, Atina i Afrodita, ali je Zevs kao vrhovni bog odredio da presudi Paris, trojanski princ, za kojeg se smatralo da je najlepši živi čovek. Otud pojmovi „Parisov sud“ i „jabuka razdora“. Do dana današnjeg ne možemo da budemo sigurni da je Afrodita bila najlepša, ali je svakako bila najlukavija, pa je podmitila Parisa obećavši mu za ženu Helenu ili Jelenu Spartansku koja je bila supruga Menelaja.

To je sve dovelo do toga da je Paris oteo Helenu i odveo je u Troju, a to je dalje uzrokovalo Trojanski rat. Ahejce, što je bio naziv za Grke, je predvodio Menelajev brat, Agamemnon, kralj Mikene. Menelaj i Agamemnon su bili sinovi kralja Mikene Atreja i to me vraća na moju posetu Mikeni i mestu koje se naziva Atrejeva riznica ili Agamemnonov grob.

Atrejeva riznica ili Agamemnonov grob

Ovo je konkretno jedan tolos ili grobnica u obliku starinske košnice (u obliku zvona). Grobnica je sagrađena između 1350. i 1250. godine pre nove ere i sastoji se od prolaza, ulaza i nadsvođene prostorije.

Smatra se jednim od najlepših spomenika koji potiču iz mikenskog graditeljstva, a posebno se ističu monumentalni dovratnici i nadvratnik, kao i vrhunski vešto pritesani kameni blokovi korišćeni u izgradnji. Tako je, na primer, u slučaju nadvratnika, koji se sastoji od dva masivna kamena bloka, deo koji je okrenut ka unutra isklesan tako da ima krivinu kojom prati oblik prostorije.

Atrejeva riznica ili Agamemnonov grob

Da bi se stekao utisak o impozantnosti ovog objekta, evo fotografije iz 2013. godine gde stojim na ulazu. Ja sam visoka 1,81 m.

Atrejeva riznica ili Agamemnonov grob

Ulazna vrata su visoka 5,40 m, a sama konična prostorija je visoka 13,39 m dok joj je širina u osnovi 14,60 m. U prostoriji postoje još jedna vrata, visoka 2,5 m, koja vode u manju prostoriju koja je izdubljena u steni.

Atrejeva riznica ili Agamemnonov grob

Inače, sva istraživanja su bila jalova i ovde nikada nisu pronađeni nikakvi predmeti ili zemni ostaci. S druge strane, grobnica je oduvek bila vidljiva, tj, nije bila zakopana u zemlju, tako da ovo ni ne čudi.

Atrejeva riznica ili Agamemnonov grob

Sa prostora ispred grobnice na susednom krševitom brdu mogu lepo da se vide ruševine drevne Mikene.

Pogled na drevnu Mikenu

Sada sam se samo prebacila do već pomenutog parkinga, pa sam prvo pogledala predele koji okružuju ovaj značajni arheološki lokalitet.

Okolina drevne Mikene

Drevna Mikena je bila centar mikenske civilizacije koja je dominirala istočnim Sredozemljem od 1600. do 1100. godine pre nove ere i koja je bila preteča klasične grčke kulture, a koja je sa svoje strane imala vrhunski uticaj na kasniju evropsku, pa samim tim i svetsku kulturu u najširem smislu. Zajedno sa gradom Tirintom koji pripada istoj civilizaciji i vremenskom periodu, upisana je na UNESKO-vu Listu svetske baštine kao Arheološki lokaliteti Mikena i Tirint. Oba lokaliteta se nalaze na severoistoku Peloponeza u okviru regionalne jedinice Argolida i oba sam posetila ovog dana.

Ono što ističe mikensku kulturu su tehnička i umetnička ostvarenja, ali i monumentalna arhitektura i impresivni artefakti. Takođe se upravo u okviru ove civilizaciju pojavljuju prve verzije grčkog jezika, a to je bila i kultura koja je inspirisala Homera da napiše svoja čuvena dela – prethodno pomenutu Ilijadu, ali i Odiseju.

Mikenu je po legendi osnovao jedan od najvećih grčkih heroja Persej, a on je utvrđenje sagradio uz pomoć Kiklopa, jednookih divova. Ipak, istraživanja su pokazala da je najstariji deo grada, akropolj, utvrđen početkom XV veka p.n.e., ali je kasnije čitavo utvrđenje ojačano u „kiklopskom“ stilu oko 1350. g. p.n.e. Po savremenoj klasifikaciji starih perioda, Mikena je postojala u periodu Bronzanog doba i ona upravo predstavlja najvažniji i najbogatiji palacijalni centar u Grčkoj iz tog perioda.

Zbog svog izvanrednog strateškog položaja, ovo značajno vojno utvrđenje dominiralo je u svoje vreme velikim delom južne Grčke i do kraja XII veka p.n.e., kada su grad uništili dorski osvajači, Mikena je bila najbogatija i najmoćnija država u Sredozemlju koja je imala bliske veze za Kritom. Već sam ranije pisala da je praktično mikenska civilizacija nasledila minojsku civilizaciju (videti: https://www.svudapodji.com/krit-2/ i dalje).

Inače, razlog za mešanje Kiklopa u ljudske tvorevine je taj da su blokovi stena toliko masivni da se smatralo da ljudi sami ne mogu da naprave takve građevine.

Tako se na glavnom ulazu u mikensku citadelu odmah nailazi na čuvenu Lavlju kapiju.

Lavlja kapija u Mikeni

S jedne strane su tu monumentalni nadvratnik, dovratnici i prag koji je u velikoj meri sakriven prilaznom stazom od dasaka, ali ono po čemu je kapija dobila svoj naziv je impresivni trouglasti komad stene na kojem su izrezbareni lavovi, a koji je postavljen preko nadvratnika. Glave lavova nisu preživele do današnjih dana, ali to ni na koji način ne umanjuje lepotu reljefa i impresivnost izrade i postavljanja. Ovo je ujedno i najstariji monumentalni reljef u Evropi.

Lavlja kapija u Mikeni

Kapija je napravljena oko 1240. godine pre nove ere i tu su ranije bila postavljena dvokrilna vrata.

Utisak nije ništa lošiji ni kada se kapija pogleda sa unutrašnje strane. Istinski je veoma teško da se zamisli da su ovo ljudi pravili i postavljali ove ogromne komade stene pre više od 3000. godina.

Lavlja kapija u Mikeni

Kada se uđe u prostor drevne Mikene, odmah sa desne strane se nalazi Krug sa grobovima A. Tu se nalazi deo velikog groblja koje se koristilo tokom ranih dana postojanja Mikene, ali se tokom XVI veka p.n.e. ovaj prostor koristio isključivo za kraljevske sahrane. Prvobitno se Krug sa grobovima A nalazio van zidina utvrđenja, a kako se citadela proširivala tako je on vremenom obuhvaćen novim zidinama.

Krug sa grobovima A

Glavni istraživač drevne Mikene bio je Hajnrih Šliman (1822-1890) i on je ovde 1876. godine iskopao pet od šest kraljevskih grobnica. Tom prilikom je osim ljudskih zemnih ostataka, otkrio i izuzetno bogate grobne priloge koji se danas mogu videti u Nacionalnom arheološkom muzeju u Atini.

Svakako jedan od najpoznatijih je Agamemnonova maska čija se replika može videti u muzeju koji postoji ovde na lokalitetu drevne Mikene.

Agamemnonova maska

Sam Šliman je verovao da je pronašao telo i posmrtnu masku kralja Agamemnona lično, ali su istraživanja pokazala da je maska izrađena oko XVI veka p.n.e., što bi bilo nekih 300-400 godina pre pretpostavljenog perioda kada je došlo do Trojanskog rata.

Kada se sa uzvišenja iznad Kruga sa grobovima A gleda prema jugozapadu, vide se razne planine, a onu u prvom redu zovu i „Agamemnon koji spava“.

Pogled iz pravca drevne Mikene

Tako je barem rekla vodič s kojim sam prvi put ovde bila pre više od 20 godina. Tada sam snimila te planine i zbog položaja sunca čak se silueta tih planina još bolje ocrtavala.

Pogled iz pravca drevne Mikene i silueta „Agamemnona koji spava“

Posle ovoga, obilazak lokaliteta podrazumeva praćenje staze koja se penje uzbrdo sve do ostataka palate u okviru Akropolja i dalje prema istočnom grebenu, a zatim vraćanje nazad drugim putem, paralelno sa severnim bedemima.

Arheološki lokalitet Drevna Mikena

Prvo se nailazi na ostatke glavnog ulaza u palatu, ali se danas tu mogu videti samo osnove dva stuba.

Arheološki lokalitet Drevna Mikena

Sama palata je bila podignuta na vrhu brda i to u XV veku p.n.e., mada su otkriveni dokazi da je na ovom mestu postojalo ljudsko naselje još od III milenijuma p.n.e. S druge strane, posle uništenja Mikene krajem XIII veka, ovo mesto nije u potpunosti napušteno i pronađeni nalazi upućuju da su se ovde podizali manji hramovi čak do III veka p.n.e.

Arheološki lokalitet Drevna Mikena

U okviru lokaliteta se mogu videti i ostaci tih manjih hramova iz „istorijskih vremena“, ali i zanatski kvart, kuća sa stubovima, skladišta i razni drugi delovi utvrđenja. Mislim da je najlepše da posetilac samo lagano ovde šeta i uživa u prizorima takvi kakvi su.

Arheološki lokalitet Drevna Mikena

Ipak, posebno mi je bilo zanimljivo da malo više zavirim u deo gde je podzemna cisterna, tj, gde hodnik vodi ka njoj. Ova cisterna je bilo pravo graditeljsko remek-delo jer je počinjala unutar utvrđenja, prolazila kroz fortifikaciju i nastavljala pod zemljom van utvrđenja. Poenta je da se tako iz prirodnih izvora obezbeđivala stalna zaliha vode.

Arheološki lokalitet Drevna Mikena

U povratku sam išla stazom duž severnih bedema i tu se prolazi kroz Severnu (Zadnju) kapiju. I ona je izuzetno impresivna, a podignuta je oko 1250. godine p.n.e.

Arheološki lokalitet Drevna Mikena

I na severnoj strani su pruža veoma lep pogled i pitala sam se da li je i Elektra mogla da uživa u ovako lepom pogledu. Maslina je svakako bilo i u njeno vreme.

Arheološki lokalitet Drevna Mikena

Za kraj sam ponovo prošla kroz Lavlju kapiju, a onda se uputila ka muzeju.

Arheološki lokalitet Drevna Mikena

Arheološki muzej u Mikeni nije mnogo veliki, ali je prilično lep i ima lepe primerke pre svega grnčarije koji su preživeli iz davnih dana. Tu su, na primer, ženske figurine iz XI, odnosno, XIII-XII veka p.n.e., ili antropomorfne figure takođe iz perioda XIII-XII veka p.n.e.

Arheološki muzej u Mikeni

Ja sam posebno uživala u posudama, poput grnčarije iz prve polovine XIII veka p.n.e., a bilo je tu još zlatnih predmeta (replika) koji su pronađeni prilikom iskopavanja.

Arheološki muzej u Mikeni

U povratku prema parkingu i kolima, još sam prošla i pored Lavlje grobnice kojoj fali gornji deo, ali se zato osnova može lepo videti sa visine.

Arheološki lokalitet Drevna Mikena

Tokom obilaska Mikene sam u jednom trenutku, iznenada, osetila slabost. Nije me iznenadilo. Opet mi se desilo ono što mi se često dešava – premorim se kod kuće od previše obaveza i poslova, onda krenem na put, tu počnem da se opuštam, a telu treba izvesno vreme da uspostavi ravnotežu. Dodatni problem je bio da sam prethodnog dana malo dehidrirala i bilo je potrebno da ovog dana sve to nadoknadim. U svakom slučaju – mogla sam da funkcionišem, ali sam bila svesna slabosti, pa sam bila posebno pažljiva.

Osim toga, bilo je dobro da sam već kupila veliku flašu vode koju sam skoro svu popila, a i jedno osvežavajuće piće sa (valjda) kofeinom i to mi je prijalo i održavalo me u formi.

U takvom stanju sam se odvezla do Argosa. Mislila sam da odem i do utvrđenja Larisa koje se nalazi na brežuljku iznad grada, ali mada je i muzej u ovom gradu vredan posete ipak sam odlučila da se držim najvažnijih delova, a u Argosu je to – pozorište.

Menu