Peloponez 2023, 4. deo (Nafplio, Plaža Karatonas, Aria, Asini)

Kojim god imenom da ga zovete, Nafplio ili Nafplion ili Nauplion, ovaj grad podignut na kamenitom rtu na severoistoku Argoliskog zaliva je svakako i izuzetno šarmantan, a i izuzetno važan pre svega za savremenu Grčku pošto je bio glavni grad sveže oslobođene države u periodu od 1829. do 1834. godine.

Nakon popodnevnog odmora u hotelskoj sobi, izašla sam i krenula da neobavezno šetam po gradu upoznajući se sa nekim detaljima i stičući orijentaciju o mestu i njegovoj najbližoj okolini. Tako me je put prvo proveo kroz park Kolokotronis.

Park Kolokotronis

Park je nazvan po Teodorosu Kolokotronisu (1770-1843), grčkom vojskovođi i nacionalnom heroju iz grčkog Rata za nezavisnost protiv Osmanlijskog carstva (1821–1829). U središtu parka može da se vidi i spomenik Teodorosa Kolokotronisa na konju.

Spomenik Teodorosa Kolokotronisa na konju

Na prethodnoj fotografiji se vidi jedno od znamenitih mesta u Nafpliju, a to je tvrđava Palamidi koju su Mlečani podigli na vrhu kamenitog brežuljka u periodu 1686-1715. Ona se još bolje vidi na sledećoj fotografiji.

Pogled na breg i tvrđavu Palamidi

Kada sam napustila park Kolokotronis zavukla sam se u stari deo Nafplija koji je izuzetno lep, sa puno različitih, slikovitih detalja.

Nafplio, detalj

U jednom trenutku sam izašla na šetalište pored obale Argoliskog zaliva, a tu mi je prvo najzanimljivije bilo ostrvce koje se nalazi na sredini ulaska u luku u Nafpliju na kojem se nalazi mletačka tvrđava Burci iz XV veka.

Tvrđava Burci

Ipak, na nebu su se dešavale divne stvari, pa sam osim u šetnji i divnom vremenu, uživala i u nebeskim lepotama.

Nebo iznad Nafplija

Pošto sam se veoma dobro najela za ručak, sada sam umesto večere otišla na jedno pivo.

Opuštanje u Nafpliju

Dok sam završila sa pivom i krenula nazad ka hotelu, sunce je već zašlo iza planina na zapadu, a i značajni objekti u gradu su dobili večernje osvetljenje.

Nebo iznad Nafplija

Tvrđava Burci u sumrak

Rano sam se povukla u sobu, pa sam malo pričala sa jednom prijateljicom, ali mi je bilo najvažnije da na vreme odem na spavanje da bih se dobro odmorila, i to sam i uradila.

Mada sam planirala da mi naredni dan bude u potpunosti „slobodan“, što znači da apsolutno ništa ne radim i ne pokrećem se van centra grada, pošto sam se dobro naspavala prethodne noći i pošto sam se osećala sasvim normalno, rešila sam da ipak idem da malo i obilazim. Nafplio jeste lep grad, ali nema tu šta da se obilazi ceo dan, a i ja ipak mogu samo ograničenu količinu hrane i pića da unesem u sebe u datom vremenu.

Prvo odredište mi je bila tvrđava Palamidi koja se doduše uzdiže iznad samog Nafplija. Sasvim je moguće da se čovek popne stepenicama koje vode iz grada i kako sam čitala njih ima oko 900. I taj broj stepenica i sam pogled na tvrđavu deluju izuzetno impozantno, ali visinska razlika je samo oko 200-300 m što u stvari i nije puno. Pa ipak, pošto sam imala kola, ja sam se lepo odvezla do tvrđave i to dok još uvek nije bilo gužve.

Tvrđava Palamidi

Formalno se tvrđava Palamidi nalazi na nadmorskoj visini od 216 m, a verujem da se to odnosi na prvo proširenje na koje se naiđe posle kupovine ulaznice, pošto su njeni različiti delovi raspoređeni po strmoj kosini na vrhu brežuljka. Već sam rekla da je podignuta na kraju druge vladavine Mletaka u periodu 1686-1715. godine. Zatim je pala u ruke Osmanlija, a od 1822. godine, posle oslobođenja, postala je deo Grčke. Od 1840. do 1920. godine je služila kao zatvor za one koji su osuđeni na doživotnu kaznu i na smrt. Danas je to jedan miran arheološki lokalitet.

Tvrđava obuhvata osam bastiona, a oni su svi imali svoju cisternu sa vodom, skladišteni prostor za municiju i hranu, a naravno i mesta za postavljanje i korišćenje oružja, jarkove, mašikule, kao i prostor za smeštaj vojnika. Osim Bastiona Miltiadis koji stoji nezavisno, gotovo u središtu utvrđenja, ostali bastioni su uzajamno povezani zidinama koje su dodatno štitile branioce. I mada su zidine relativno niske i uske, ovo je van svake sumnje izvanredno sagrađeno vojno utvrđenje.

Tvrđava Palamidi, Bastion Miltiadis

Pre nego što sam krenula da obilazim utvrđenje, uočila sam divne divlje ciklame.

Divlje ciklame

Prvo sam krenula da se penjem ka bastionima koji su podignuti na najvišim kotama. Moram da priznam da mi nije bilo lako da se penjem, pa sam zato povremeno pravila pauze da bih došla do daha. Mada su mi ratovi odvratna pojava u ljudskom postojanju, uvek sam impresionirana kada pomislim na ljude koji su morali da se bore po ovako strmim kosinama.

Tvrđava Palamidi, detalj

Danas su u nekim delovima urađene i savremene intervencije da bi se posetiocima olakšao obilazak.

Tvrđava Palamidi, detalj

Na nekim mestima sam mogla i da zavirim u prostorije koje su preživele do današnjih dana.

Tvrđava Palamidi, detalj

Ali, bez obzira na napor koji sam osećala, penjanje na veću visinu je imalo i svojih značajnih prednosti – povremeno sam imala divan pogled.

Tvrđava Palamidi, detalj

Treba obratiti pažnju na malu „kulu“ koja se vidi na desnoj strani prethodne fotografije, jer se ona vidi kako se uzdiže i na levoj strani sledeće slike; naime, tu sam se već malo spustila nakon što sam obišla krug po višim delovima utvrđenja.

Tvrđava Palamidi, detalj

Ipak, pogled na Nafplio i Argoliski zaliv bio je izvanredan i sa ove visine.

Pogled na Nafplio i Argoliski zaliv

Južno od Bastiona Sv. Andreja u zidu postoji velika kapija, pa sam stazom nastavila dalje.

Tvrđava Palamidi, detalj

Mada mi je plan sada bio da obiđem Bastion Sv. Andreja, prvo sam se stazom uputila ka početnom „trgu“ u okviru utvrđenja, pa sam usput slikala i različite delove, da bih do željenog bastiona došla sa donje strane.

Tvrđava Palamidi, Bastion Sv. Andreja

Tvrđava Palamidi, detalj

Tako sam prošla i pored Bastiona Miltiadis, ali sam i posetu njemu planirala sa donje strane.

Tvrđava Palamidi, Bastion Miltiadis

Dakle, sada sam mogla da se uputim ka Bastionu Sv. Andreja.

Bastion Sv. Andreja

Ovo je najstariji bastion u okviru utvrđenja i iznad njegove kapije je očuvan ugrađeni reljef lava, simbola jevanđeliste Sv. Marka, koji je zaštitnik Venecije. Iznad se vidi i zvonara.

Bastion Sv. Andreja, detalj

Ja sam se prvo popela do zvonare, a odatle se pruža spektakularan pogled na Nafplio i Argoliski zaliv.

Pogled na Nafplio i Argoliski zaliv

Sada sam mogla malo da obiđem i unutrašnjost bastiona, a tu se, između ostalog, nalazi i malena kapela Sv. Andreja.

Bastion Sv. Andreja, detalj

Pored crkve, ali na višem nivou, nalazi se i jedna kvadratasta prostorija koja je najverovatnije služila kao barutana, mada danas često kažu i da je to bila zatvorska ćelija. Osim što sam se slikala pored ulaza da bi se videlo koliko je prolaz nizak, naravno da sam morala da se zavučem unutra i vidim kako je sve to izgledalo. A da bih to uradila, morala sam da idem na sve četiri i da budem veoma pažljiva da ne bih opalila glavu – ipak je svuda oko mene bio kamen.

Bastion Sv. Andreja, detalj

Bastion Sv. Andreja, detalj – „ćelija“ je desno

Bastion Sv. Andreja, detalj

Sada sam mogla da odem i do bastiona Miltiadis, a tu se na ulazu videla i lepa mašikula.

Bastion Miltiadis, detalj

Zatim sam prošetala po unutrašnjem dvorištu, povremeno zavirujući u neke prostorije ili popevši se na viši nivo kako bih stekla bolju predstavu o bastionu.

Bastion Miltiadis, detalj

Posle posete tvrđavi praktično sam se spustila do nedaleke plaže Karatonas koja važi za jednu od lepših u ovom delu Grčke. Malo sam prošetala, a onda sam i otišla na kratko da se okupam.

Plaža Karatonas

Voda mi je bila pomalo sveža, ali ipak i prihvatljiva, tako da mi je plivanje veoma prijalo i razgalilo me.

Kasnije sam na par mesta duž plaže videla i jednu biljku ljupkih cvetova. Posle sam iskopala da je u pitanju srebrnolisna pomoćnica (Solanum elaeagnifolium) koja vodi poreklo iz Amerika, a u nekim državama, poput Grčke gde je slučajno donesena, smatra se štetnim korovom pre svega zato što je kompletno otrovna – i za ljude i za životinje.

Srebrnolisna pomoćnica

Nakon što sam se malo osušila i završila sa fotografisanjem, otišla sam u jedan od kafića da se malo osvežim, a onda još malo prošetala duž plaže i to je bilo to. Sela sam u kola i otišla da posetim manastir Agia Moni na brdu u blizini sela Aria, 3 km istočno of Nafplija. Uzgred, vremenom sam shvatila da se ovo grčko „agia“ zapravo čita „aja“, a ja sam kroz svoje putopise stalno koristila upravo „agia“. Mislim da je došlo vreme da se prebacim na tačan izgovor. Dakle, ovde sam došla da bih posetila manastir Aja Moni.

Manastir Aja Moni

U pitanju je maleni ženski manastir koji je osnovan oko 1150. godine u neposrednoj blizini prirodnog izvora za koji se smatra da je mitski izvor Kanatos. Na prilazu porti nalazi se mala kapela u kojoj je jasno da se uz Bogorodicu i Hrista slavi i izvor, ali ne mogu da tvrdim da li se izvorska voda nalazi iza zatvorenih vratanaca ispod mozaika.

Manastir Aja Moni, detalj

Ušla sam u portu manastira da bih obišla crkvu koja se tu nalazi, a sve je odisalo opštom harmonijom.

Manastir Aja Moni, detalj

Kada sam napustila portu, još malo sam istraživala okolinu i tako sam nedaleko od one kapele sa mozaikom, nizbrdo, našla i mesto gde voda definitivno izbija na površinu zemlje. Dakle, to je najverovatnije taj mitski izvor Kanatos.

Potencijalni mitski izvor Kanatos

Po legendi je boginja Hera jednom godišnje kupajući se na izvoru Kanatos obnavljala svoju nevinost. Valjda je Zevs imao nekakvu svoju uvrnutu naklonost, pa mu je ona ispunjavala želje. Ja nisam imala nikakvu potrebu za obnavljanjem bilo čega osim što sam bila žedna, pa sam tim povodom popila malo vode koja je zaista bila divno osvežavajuća.

Ovaj konkretni izvor je ozidan 1836. godine što se jasno vidi na njegovom pročelju.

Potencijalni mitski izvor Kanatos, detalj

Mada prvobitno nisam uopšte planirala da dođem do arheološkog lokaliteta Asini, po svojim vodičima sam naišla na informacije da je to veoma bitno mesto. U pitanju je akropolj drevnog grada koji Homer pominje u Ilijadi (on je sve što je moglo pomenuo u svojim delima). Ostaci zidina grada koje su iskopavane u trećoj deceniji XX veka predstavljaju mešavinu mikenskog, arhaičnog i helenističkog perioda. Mesto je, međutim, strateški jako dobro, tako da je korišćeno i u XX veku – od strane Italijana u Drugom sv. ratu.

Za početak sam, posle kupovine ulaznice, prišla crkvi Uspenja Presvete Bogorodice koja je podignuta na obodu lokaliteta.

Crkva Uspenja Presvete Bogorodice

Već u nastavku se vide prvi veći delovi ostataka drevnog grada.

Arheološki lokalitet Asini

Ali, mnogo više od ovih ruševina, na mene je ostavio utisak pogled na plažu Asini koja se nalazi neposredno pored lokaliteta.

Plaža Asini

A što se tiče lokaliteta, kao i obično u životu, sve je relativno. Mesto gde se ovaj, kako se kaže, važan utvrđeni grad nalazi je zaista spektakularno, ali tu se sve uglavnom i završava. Ja sam obišla čitav krug po lokalitetu, ali em tu nije bilo bogzna šta da se vidi, em me je mamila ona plaža koju sam videla pored lokaliteta.

Ipak, došla sam ovde, pa sam tako i krenula u obilazak. Prvo sam u stvari došla do pećine koju su 1942. godine eksplozivima napravili Italijani da bi tu mogli da se sklone u slučaju napada iz vazduha.

Arheološki lokalitet Asini, detalj

Kako sam se pela ka vrhu brežuljka, često sam se osvrtala i ponovo bivala privučena lepotom obližnje plaže i njene okoline.

Plaža Asini

U nastavku obale se nalazi i gradić Tolo i njegova poznata plaža.

Plaže Asini i Tolo

A što se tiče lokaliteta, tu sam videla ostatke drevnih cisterni, jer je na ovakvom mestu bilo neophodno da se obezbedi voda. Takođe se na više mesta nailazi na ostatke nekih objekata, poput kuće ili poljoprivredne prese, a tu su bili i ostaci italijanskog bunkera iz Drugog sv. rata.

Arheološki lokalitet Asini, detalj

Kada sam došla do kraja rta, tu sam sa visine imala jako lep pogled na Argoliski zaliv i neka od ostrva, poput ostrvceta Koronisi.

Argoliski zaliv

Ostrvce Koronisi

Sa druge strane poluostrva nalazi se veća plaža Asinis.

Plaža Asinis

S te strane sam se i spustila, još malo slikala po lokalitetu, a onda bila spremna da odem na plažu da se okupam.

Arheološki lokalitet Asini, detalj

Već sam rekla da se nedaleko nalazi i lepa plaža Tolo, ali ja nisam imala želju da sada obilazim razne plaže. Zato sam otišla do ove malene, ali sjajne plaže Asini. Voda je bila toplija nego prethodno na plaži Karatonas i baš sam uživala. S druge strane, obe plaže su imale izuzetno čistu i bistru vodu.

Plaža Asini

I ovde sam posle plivanja otišla u restoran na kafu, pošto sam morala sada već malo i da požurim da bih se vratila u Nafplio.

Naime, prethodnog dana sam kupila kombinovanu ulaznicu i ona je obuhvatala i posetu Arheološkom muzeju u Nafpliju, a on se zatvarao u 15.30. Zato sam morala da požurim. Nije mi bilo žao, jer sam i tako i tako planirala da se kupam i narednih dana na drugim plažama, a što se ručka tiče, i to sam planirala da obavim u Nafpliju. Tako je i bilo.

Menu