Mada je bila sredina leta, to jutro u Varšavi me je dočekalo sa kišom koja je neprestano padala. Kao da je u pitanju sitna, jesenja kiša. Pošto nisam imala previše planova za to jutro, vrlo sam se lagano organizovala, spakovala, a onda ipak izašla i da prošetam. Od onoga što sam planirala, ostalo mi je da obiđem Katedralu u Starom gradu. To sam i učinila, kratko se zadržala u njoj, a kada sam izašla na ulicu shvatila sam da mi je bezveze da šetam po kiši i da mi se noge i nogavice kvase bez veće potrebe. Zato sam sela u jedan simpatični kafe gde sam pojela kroasan sa malinama i popila kafu. Još malo šetnje u pravcu stana, još koja fotografija slikana dok sam stajala ispod neke nadstrešnice i to je bilo to. Uskoro je došlo i vreme da krenem do zapadne varšavske stanice koja se zove Zahodnija, a nailazi se i na engleski naziv West 8 platform. Da je vreme bilo lepo, možda bih se i petljala sa javnim prevozom, ali ovako sam rešila da uzmem taksi. Lako sam ga uhvatila na obližnjem Kraljevskom putu. Kartu za voz sam već ranije kupila preko interneta.
Predeo između Varšave i Torunja je ravničarski i vidi se puno obrađenih polja i šuma, a povremeno i kuće često sa ljupkim okućnicama. Kiša je prestala da pada vrlo brzo nakon što je voz napustio Varšavu. Odlično!
U Torunj sam stigla rano popodne. Planirala sam da uzmem taksi da ne bih lutala, ali bilo je suvo, na samom izlazu iz stanice stajao je autobus, a već sam pročitala da se autobusom lako stiže do Starog grada i tako sam donela odluku. Voze autobusi 22 i 27. Treba sići bukvalno čim autobus pređe preko mosta, a to je druga autobuska stanica. Sa te stanice vodi staza koja posle stotinak metara uvodi u Stari grad i njegovu glavnu pešačku ulicu.
Pogled sa mosta na centar Torunja
Lako sam došla do hotela koji sam rezervisala u centru, ali dok sam vukla svoju torbu samo sam sa divljenjem gledala oko sebe. Torunj je jedno izuzetno lepo mesto, jedva sam čekala da ostavim stvari i izjurim na ulicu. Sa Aleksandrom sam se dogovorila gde ćemo se naći posle njenog posla, pa sam period pre susreta iskoristila da malo prošetam po Starom gradu. Taj istorijski centar nije mnogo veliki i veoma lako i brzo može da se obiđe. Torunj možda čak i može da se poseti u jednom danu iz Varšave, ako se vozom krene ranije ujutru, a vrati kasnije uveče. Ipak, Torunj je toliko lepo mesto da zaslužuje više od toga.
Detalj iz centra Starog grada u Torunju
Torunj su zvanično 1233. godine na obalama reke Visle osnovali Tevtonski vitezovi, a u 15. veku je prešao u posed kraljeva Poljske. Zanimljivo je da je dobar deo zgrada original, jer je grad u Drugom svetskom ratu uspeo da u velikoj meri izbegne razaranja.
Druga zanimljivost vezana za ovaj grad jeste da je tu 1473. godine rođen Nikola Kopernik po kojem se danas i zove Univerzitet u ovom gradu. Kopernik je naime prvi koji je posle mračnog Srednjeg veka u Evropi, tvrdio da se Zemlja okreće oko Sunca, a ne obrnuto, i time je postavio temelje heliocentričnom sistemu (pre njega su o ovome pisali jedan indijski filosof i nekolicina njegovih kolega iz Stare Grčke). Kopernik je ovo mudro, ili sticajem okolnosti, objavio neposredno pred svoju smrt 1543. godine, a i Crkva je bila zatečena – nisu očekivali takav bezobrazluk, pa im je bilo potrebno nekoliko decenija pre nego što se neki papa setio da zabrani Kopernikovo revolucionarno delo (sa dvostrukom asocijacijom: revolucija u nauci, ali i revolucija Zemlje oko Sunca). Iste godine, 1616., kada je zabranjeno Kopernikovo delo, pošto je Crkva sad već bila spremna, Inkvizicija je i Galileju zabranila da zagovara heliocentrični sistem (pretpostavljam rečima „Nema ti tu meni da misliš“), pa se ovaj malo primirio, ali je ipak nastavio da misli. I tako je 1633. došao do suda Inkvizicije i jedva se provukao, ali je ostatak života proveo u kućnom pritvoru. Ali da se ja ipak vratim u svoju mirnu šetnju po Torunju.
Gradska većnica, a tu je i spomenik Nikoli Koperniku
Kafei u centru Torunja, a u pozadini toranj Katedrale Sv. Jovana Krstitelja i Sv. Jevanđeliste Jovana
Vreme mi nije bilo naklonjeno i ubrzo po mom izlasku iz hotela počela je da sipi kiša, ali sam bila dobro opremljena pa sam šetala sve dok nije došlo vreme da se sretnem sa Aleksandrom, a onda sam sela u kafe u kojem smo se dogovorile da se nađemo. Susret je bio divan i srdačan, i nas dve nismo prestajale da čavrljamo do kasno uveče, menjajući samo mesto gde smo sedele. Prvo smo popile kafu, zatim otišle na divnu večeru u jednoj od tradicionalnih krčmi koje se mogu naći u Torunju, a posle smo otišle u jednu od poslastičarnica gde smo se častile veoma ukusnim slatkišima.
Tradicionalna poljska čorba Žurek, a i pivo je tu
Zečetina
Osim što je bilo divno videti se sa sestričinom, bilo je odlično i to što mi je ona rekla da postoji Živi muzej medenjaka u kojem organizuju interaktivnu posetu. Oduševila sam se pri pomisli da mogu da mesim medenjake dok sam ovde. Naime, Torunj je čuven po svojim medenjacima i čitav je grad pun raznih prodavnica, kao i suvenira i razglednica u obliku srcolikih medenjaka.
Medenjaci iz Torunja
Naredno jutro sam ustala ranije i prvo otišla na most da bih slikala grad jer mi se jako dopao pogled koji sam imala dok sam prethodnog dana autobusom prelazila preko reke. Ipak, tu se nisam dugo zadržala, jer sam žurila da svratim u Muzej medenjaka. Muzej ima organizovane ture na engleskom jeziku dva puta dnevno i potrebno je da se termin rezerviše unapred. Ja sam zato htela da svratim čim se muzej otvori da bih kupila kartu i uspela sam da upadnem u grupu od 4 sata popodne.
Muzej medenjaka
Zatim sam otišla na doručak, a onda i do Planetarijuma. Planetarijum organizuje nekoliko tematskih dešavanja i ja sam ušla na neko opšte prirode. Dobila sam slušalice i dobro se zavalila u stolicu, kao uostalom i svi oko mene. Na plafonu, koji je ujedno bio i ekran, prikazivali su neku priču o Solarnom sistemu i bilo je zanimljivo, ali ne i nešto posebno. Čak sam povremeno bila na ivici da mi bude muka zbog jakih slika koje su talasale. Drugim rečima, bilo mi je drago da program nije dugo trajao i da sam izašla napolje.
Zanimljivo mi je bilo i da se u okviru Starog grada, u neposrednoj blizini Planetarijuma, nalazi i lokalni zatvor. Ali i on je smešten u objektu koji deluje staro. U blizini je i crkva Sv. Djeve Marije koju sam takođe obišla.
Zatvor u Torunju
Detalj crkve Sv. Djeve Marije
A onda sam se popela i na Toranj koji pripada Gradskoj većnici. Drugim rečima, bila sam pravi turista koji obilazi znamenitosti grada. I bilo je dobro.
Toranj Gradske većnice na čijem vrhu se nalazi terasa
Pogled na krovove Gradske većnice oko koje se pruža Stari pijačni trg, ali i na Crkvu Sv. Djeve Marije
Dok sam ja sve to obišla, došlo je i vreme da se uputim u Muzej medenjaka, da ne propustim svoju turu. Zvanično se kaže da su ture na engleskom dva puta dnevno. Ispostavilo se da sam ja bila jedina koja nije govorila poljski, pa je bilo potrebno da mi obezbede nekoga za prevod i mislim da je više u tome problem nego da se nađe neko „slobodno mesto u grupi“. Ujedno sam ja, što se tiče posetilaca, bila i jedina odrasla osoba (ne računam roditelje koji su pratili svoju decu). A tura je bila u skladu sa posetiocima – više je to bila predstava za decu, ali je ipak bilo zabavno.
Sto za pripremu medenjaka
Posle istorijsko-teorijskog dela, svi smo prišli velikim stolovima, dobili materijal i alat i... Napravila sam jedan medenjak koji su oni ispekli dok smo imali pauzu, ali su nam skrenuli pažnju na to da medenjak nije za jelo jer nismo prali ruke pre pravljenja i sl.
Na drugom spratu muzeja postoji izložba prvih mašina koje su se koristile za brže pravljenje medenjaka, a takođe je bila i data mogućnost da se već gotov medenjak, koji jeste za jelo, ukrasi. Ja sam se odmah prijavila za to i evo rezultata!
Medenjak „Svuda podji“ – bio je ukusan!
Posle posete muzeju, našla sam se sa Aleksandrom i opet je to bilo divno druženje. Ponovo smo prvo otišle na kafu, a onda u još jedan tradicionalni restoran gde smo jele pečene piroške. Jelo bilo divno i ukusno, ali naše druženje je bilo još bolje.
Pečene piroške
Pošto smo se prejele, rešile smo da prošetamo. Na kraju smo lagano šetale par sati, otkrivale neka mesta zajedno, a neka smo i uzajamno pokazivale jedna drugoj, a onda smo i malo sedele pored Visle, pa odlučile da zajedno odemo na most da bih mogla da napravim par noćnih fotografija.
Torunj noću
Onda me je Aleksandra odvela do Pevajuće fontane. Tu smo sele na klupu i uživale u prijatnom vremenu, lepoj muzici, igri svetla i vode, ali, naravno, ne prestajući da pričamo.
U neka doba smo već morale da se rastanemo jer smo obe imale planove za naredni dan. Vraćajući se u hotel preko centralnog trga, napravila sam još par snimaka, a onda otišla da spavam.
Ujutru je bilo suvo, mada oblačno. Samo je u jednom trenutku sunce uspelo malo da se probije kroz oblake, ali bila sam zadovoljna da nisam morala da navlačim kapuljaču ili širim kišobran. Veoma je bitno kada čovek šeta po Torunju da gleda ne samo i levo i desno, već i dole i po sredini i gore. Naime, svuda ima divnih detalja i lepih prizora.
Prvo sam još malo prošetala po Starom gradu i tu otišla do Kopernikove kuće. Nije izvesno da je Nikola Kopernik baš tu rođen, ali se zna da je kuća pripadala njegovom ocu.
Kopernikova kuća
U Starom gradu se nalazi i čuveni Krivi toranj koji je deo fortifikacija Starog Torunja.
Krivi toranj u Torunju
A onda sam se uputila prema Novom gradu. Kao i u Varšavi, termin „Novi grad“ se odnosi na manje stari deo istorijskog centra.
Detalj iz Torunja
U Novom gradu se između ostalog nalazi i crkva Sv. Jakova iz 14. veka sa zanimljivim gotičkim tornjem.
Crkva Sv. Jakova
U povratku ka hotelu sam svratila i do lokaliteta gde su ostaci Zamka Tevtonskih vitezova. Naime u ovom delu Evrope je red Tevtonskih vitezova koji je osnovan u 12. veku imao svoju državu do 16. veka. Pre izgradnje zamka u Malborku, Torunj je bio glavni grad ove države. Ali, ovi bogobojažljivi vitezovi bili su veoma nepopularni zbog svoje nemilosrdne vladavine, pa se narod polovinom 15. veka pobunio i skroz im rasturio zamak u Torunju.
Nedaleko su i ostaci crkve Sv. Nikole i Dominikanskog manastira.
Ostaci crkve Sv. Nikole i Dominikanskog manastira
Onda još malo šetnje i odlazak u pekaru-poslastičarnicu na doručak, pa je već bilo vreme da se krene dalje, a dalje je bio Gdanjsk.