Osim beloglavim supovima, Fondacija se, kao što joj i ime kaže, bavi zaštitom i drugih ptica grabljivica. Tako sam poslednjih godina sa ljudima iz Fondacije nekoliko puta išla na Veliko ratno ostrvo na Dunavu u Beogradu. Jedan od razloga za to je taj što ti izleti budu kratki, pa se onda ja lakše uklopim sa svojim slobodnim vremenom, a drugi je taj da ja živim na par stotina metara od mesta sa koga polazi čamac koji nas vozi do ostrva na sred Dunava. Tek sam u skorije vreme postala svesna da je Veliko ratno ostrvo u stvari područje koje je zaštićeno kao predeo izuzetnih odlika. Njegov vrh koji je prvi na udaru Dunava koji dotiče sa severa leti predstavlja izletničko mesto sa rečnom peščanom plažom, ali najveći deo ostrva je čista priroda sa nekoliko pešačkih staza i par osmatračnica. Ima tu i onih koji imaju neke kolibe sklepane na divlje i koji pokušavaju da gaje neke poljoprivredne kulture, ali to je na malom delu i ja se iskreno nadam da će se to vremenom skroz raščistiti. Ono što ja jako volim u vezi sa ovim ostrvom jeste da je pre nekoliko godina Dunav dostigao rekordni nivo i tada je ustanovljena nova najviša tačka reke na ovom mestu, a to je skoro 3 m iznad najviše suvozemne tačke na ostrvu. Upravo ovaj prirodni elemenat sprečava „kreativne“ i „preduzetne“ pojedince i kompanije da krenu sa „lobiranjem“ i pravljenjem planova za pretvaranje ovog divnog parčeta prirode pored samog grada od nekih milion i po stanovnika u neko, ne daj Bože, „ekskluzivno naselje“ ili golf teren.
Pešačka staza na Velikom ratnom ostrvu
Glavni razlog zašto je Fondacija išla na ostrvo onda kada sam prvi put išla sa njima bio je da se ustanovi gde je tačno jedan par orlova belorepana svio gnezno. Naime, par godina ranije primećeno je da jedan par orlova belorepana ima nameru da svije gnezdo na ostrvu. Čak su valjda i krenuli, ali je te godine, u periodu kada su oni inače veoma osetljivi na dešavanja u svojoj okolini, država rešila da uz pompu proslavi neki praznik. To je značilo vojni miting u parku na Ušću sa preletima nadzvučnih aviona. Da se ne lažemo, ja volim da gledam te avione kao i dobar deo naroda, ali sam vremenom postala svesna da njihova aktivnost u vreme kada orlovi pokušavaju da sviju svoje gnezdo nije dobra i bila bih vrlo spremna da se odreknem užitka gledanja i slušanja grmljavine čeličnih ptica zarad mira toplog doma dva orla koja možda nikada neću ni videti. Naravno, te godine kada je bio održan taj miting, orlovi belorepani su se popišmanili i odustali od Velikog ratnog ostrva.
Par godina posle tog vojnog mitinga na Ušću, orlovi su se ipak vratili i konačno na miru svili gnezdo, pa je ta grupa ornitologa i studenata sa Biološkog fakulteta u kojoj sam se i ja našla otišla na ostrvo da bi ustanovili tačnu lokaciju gnezda. Prvo je trebalo da se gnezdo ugleda i mi smo uvukli u šumu i rasporedili po njoj. Da li treba da naglasim da je meni ovo bio prvi put da se bavim ovako nečim? Da li treba da naglasim da takvim početnicima sreća voli da se povremeno osmehne? Tako je bilo i ovaj put i ne mogu opisati kakva je sreća za mene bila kada sam videla u daljini nešto za šta sam pomislila da može da bude gnezno. Kao da sam osvojila zlatnu medalju u bilo čemu! Zatim sam pitala stručnjake da li možda to što sam ja uočila može da bude gnezno i oni su se složili, a onda smo se svi brže bolje udaljili sa tog mesta i vratili se na stazu. U stvari, ne svi, već je Irena iz Fondacije sa još jednim kolegom otišla do samog drveta da bi se precizirala pozicija. Dok smo čekali da se oni vrate, Saša je bio jako nervozan i sve vreme je brinuo da se ovo dvoje ne zadrže previše dugo da se orlovi ne bi uznemirili, pošto orlovi imaju fantastičan vid i lako mogu da primete sve što se dešava oko gnezda, makar u to vreme leteli visoko iznad ostrva.
Gnezdo se nazire iznad teksta
Treba imati u vidu i da svijanje gnezda, polaganje jaja, izleganje i stasavanje ptića traje nekoliko meseci, negde od februara do juna, i veoma je bitno da se u tom periodu orlovi ne uznemiravaju bilo fizičkim približavanjem, bilo zvučnim uznemiravanjem. Ta buka može da bude rezultat i znatno mirnodopskijih aktivnosti kao što su koncerti na Ušću. Svirali su tu i Rolingstounsi, i Madona, i Bili Ajdol, i Metalika, ali koliko se sećam svi su oni bili tamo u periodu kada ptice nisu posebno osetljive i ranjive. Fondacija se veoma trudi da obavesti gradske oce kada ne bi trebalo da daju dozvole za održavanje koncerata i drugih dešavanja da se ne bi ugrozila delikatna prirodna ravnoteža koja postoji na tom divnom ostrvu. I to nije sitna stvar, jer orlovi su ozbiljne ptice, a ovde je u pitanju orao belorepan, najveći orao Evrope, koji se prirodno nastanio na 1,7 km od najstrožeg centra grada sa milion i po stanovnika. To je izuzetna retkost i kao takva treba da se poštuje, neguje i podržava.
Orao belorepan u letu
Inače, da pomenem da smo 2016. godine dobili potpuno specijalne prinove u Beogradu, dva orlića, a početkom 2017. su Radovan i Ruža (to su imena ponosnih roditelja) krenuli sa pripremama za podizanje novog naraštaja, a uskoro su se i ptići izlegli. Opšte informacije i informacije o dešavanjima na ovu temu, uključujući i video snimke i gledanje dešavanja uživo, mogu da se dobijaju i gledaju preko sajta i FB stranice Fondacije (tu su kao Fond za zaštitu ptica grabljivica). Naime, Fondacija je u međuvremenu postavila visoki stub sa kamerom što pomaže da se prate dešavanja u gnezdu, a da se orlovi ni malo ne uznemiravaju.
U toku leta, kada je sezona kupanja na beogradskim rekama i jezeru na Ada Ciganlija, sa vojskom obično postoji i veoma lepa, gotovo tradicionalna, saradnja. Tada vojska sklopi sporazum sa opštinom Zemun, a zatim na osnovu tog sporazuma postavi pontonski most od kopna do ostrva tako da je moguće prepešačiti do njega. Kao što sam pomenula, vrh ostrva je sav od peska i tu je plaža i izletište Lido, ali može takođe da se krene i u šetnju po ostrvu kružnom stazom koja je sasvim fino pristupačna. Ipak, važno upozorenje za sve koji se usude da pođu ovim putem u toku leta. Komaraca ima JAKO puno i neophodno je da se preduzmu sve mere zaštitite od njih – dugački rukavi i nogavice, ali i hemijska sredstva. Osim toga, pošto je ovo plavno područje, vazduh zna da bude veoma vlažan, što u kombinaciji sa letnjom vrućinom nije baš prijatno. Ipak, lepota ovog prostora vredna je truda i muka. Staza koja ide oko ostrva vodi i pored jednog malo uređenijeg dela gde JKP Gradsko zelenilo koje je zaduženo za Veliko ratno ostrvo ima svoju drvenu sojenicu za čuvare, ali tu ima i drugih prostora, uključujući i tuševe i druge dodatke, pošto se povremeno organizuju kampovi za studente Beogradskog univerziteta.
Delovi Novog Beograda i Zemuna koje samo Dunav deli od zaštićenog područja
I konačno da još jednom naglasim da je Veliko ratno ostrvo proglašeno za predeo izuzetnih odlika i da je pod zaštitom države. Ja živim veoma blizu ovog dela Dunava i tako sam vremenom počela da razmišljam o svemu ovome malo pažljivije, nakon čega sam shvatila da je to jedna velika privilegija. Mi kao nacija znamo da budemo previše opušteni kada su ovakve stvari u pitanju, ali živeti na par stotina metara od zaštićenog područja, a ipak u velikom gradu, nije i ne bi trebalo da bude mala stvar. Pogotovo kada može da se desi da sedim na svojoj terasi, ispijam kafu i gledam ka središtu velikog grada iznad kojeg kruže orlovi.