SAD 2022, 10. deo (Njujork)
Posle kraćeg putovanja sa svojom drugaricom Danielom po delu severoistočne teritorije Sjedinjenih država, vratila sam se u Njujork i tu sam ostatak vremena u SAD-u provela kod svojih prijatelja o kojima sam ranije već pisala. Tih dana sam se uglavnom samo družila sa njima uživajući u svakom trenutku. Jako volim te svoje prijatelje.
Ipak, povremeno sam išla na „izlete“ po ovom ogromnom gradu. Neka mesta sam već ranije obišla kada sam ovde dolazila, pa sam poželela da ih ponovo posetim, a na neka mesta sam išla prvi put. U svakom slučaju mi je bilo lepo.
Evo i mape koja pokazuje koja sam sve mesta posetila tokom ovog svog boravka u Njujorku i koja pominjem u svom putopisu:
Slučaj je hteo da se u vreme mog boravka u Njujorku održavala veoma zanimljiva izložba – Gustav Klimt: Zlato u pokretu, ali u formi imersivne izložbe.
Uzgred, ovaj pojam „imersivna umetnost“ je srazmerno nova stvar jer se ovde koristi kombinacija savremenih tehnologija da bi se posetiocu izložbe koji ima funkciju gledaoca omogućilo da prosto „utone“ (engleska reč immerse znači utonuti, uroniti) u kompjuterski generisani svet umetničkog dela. Ovako rečeno, ovo može da zvuči prilično apstraktno i nejasno, ali se sve svodi na to da se pronađe veliki prostor u kojem se pomoću digitalne tehnologije umetnička dela projektuju na sve delove tog prostora, a sve je praćeno i muzikom kako bi posetilac svojim glavim čulima bio u potpunosti uvučen ili „uronjen“ u iskustvo imersivne umetnosti.
Mislim da će biti malo jasnije kada se vide fotografije koje sam napravila na izložbi kao i kratak video-snimak, ali sam za početak jednog sunčanog prepodneva izašla na površinu zemlje kod metro-stanice Čejmbers strit. Osim parka tu sam mogla da vidim i neke od nebodera u finansijskoj četvrti grada.
Iz metroa sam izašla baš kod jedne od značajnih zgrada u ovom delu grada koja se prvobitno zvala Opštinska zgrada. Sada ima previše dugačak naziv, pa mi to nije bitno. Sagrađena je početkom XX veka, ima 40 spratova, a na portiku mogu da se vide podaci koji su bitni za Njujork – Novi Amsterdam 1624, Menhetn i Novi Jork (Njujork) 1664. Već sam ranije govorila o ovome, ali da podsetim, prvo evropsko naselje na jugu ostrva Menhetn zvalo se Novi Amsterdam pošto su ga osnovali Holanđani, ali kada su ga Englezi preuzeli naziv je promenjen u Novi Jork, tj., Njujork.
Takođe sam sa druge strane ulice mogla fino da vidim i mesto ispod bočnog dela portika gde je ulaz/izlaz za metro.
Zatim sam otišla stotinak metara dalje gde se nalazi zgrada takođe s početka XX veka u kojoj se nekada bila banka, a sada je njena impozantna ulazna sala pretvorena u izložbeni prostor pod nazivom Hol de Lumijer. Upravo tu se održavala izložba Gustav Klimt: Zlato u pokretu.
Izložba se u stvari sastojala iz par delova i pošto je u pitanju projekcija, ona se vrti u krug. Ja sam ovde stigla u sred glavnog dela, pa sam ostala duže da bih bila sigurna da sam sve videla. Za početak sam našla fino mesto odakle sam bolje mogla da posmatram i doživim imersivnu umetnost, a na kraju sam malo i prošetala po ovom prostoru. Sve će biti ipak jasnije kada se pogledaju slike i kratak video-snimak, a ja mogu samo da kažem da su efekti istinski impresivni.
Digitalni snimci umetničkih dela se projektuju i na pod, ali i na posetioce.
Posle ovoga sam se ponovo vratila u podzemlje, mislim konkretno na metro, i tako transportovala do prestižne Gornje istočne strane (Aper Ist Sajd), koja se smatra za najbogatiji deo Njujorka. Ovaj kvart je sa zapadne strane oivičen Petom avenijom i Central parkom. Duž Pete avenije, u ovom delu, nalazi se nekoliko muzeja od kojih su neki među najpoznatijima u svetu i zato taj deo avenije nosi naziv – Muzejska milja.
Kada sam prethodni put bila u Njujorku posetila sam muzej Metropoliten (https://www.svudapodji.com/njujork-martinik-3/) koji se nalazi upravo duž ove „milje“, ali je tada muzej Gugenhajm bio zatvoren. Sada sam rešila da to popravim, ali sam od metro-stanice prvo prošla pored još jednog muzeja u ovom delu koji sam planirala da posetim, a to je Noje galeri Njujork. Ispostavilo se da je bio utorak, a utorkom je muzej zatvoren. Ista stvar je bila i sa Gugenhajmom. Pa dobro, rekoh samoj sebi, doći ću ponovo neki drugi dan.
Zato sam samo otišla na drugu stranu, a tamo se nalazio ogromni Central park.
Central park znači „središnji/centralni park“ jednostavno zato što se on nalazi na sred Menhetna. Izgradnja ovog ogromnog parka (341 hektar) započela je 1857. godine, a otvoren je za javnost 1876. godine. Park obuhvata više zanimljivih mesta, uključujući i brojne vodene površine, a ja sam planirala da jednostavno šetam nekim svojim putem, bez previše ambicija.
Za početak sam stigla do Tertl ponda. Naziv znači „jezerce vodenih kornjača“ i mada sam videla male kornjače koje ovde plutaju, kao i ribice, slikanje istih sam ostavila za kasnije.
U blizini sam međutim naišla na jednu sivu mačkulju (Dumetella carolinensis), a pošto je u pitanju ptičica koja je za razliku od kornjača brza i sklona da stalno nekuda leti, morala sam odmah da je slikam.
Ubrzo sam stigla i do D Lejka (što znači „jezero“), pa sam tu sa par mesta slikala nebodere srednjeg dela Menhetna koji se zove Midtaun.
Odavde se naravno mogu videti i drugi delovi Menhetna, ali sam ovde videla i nekoliko malih vodenih kornjača koje su uživale na suncu.
Dok sam se ovde motala da bih slikala neke detalje, začujem dvoje mladih ljudi koji pričaju na srpskom. Javim im se i onda smo malo popričali. Ispostavilo se da oni rade kao posada aviona Er Serbije i da su tako u Njujorku par dana. Nisam htela da im oduzimam dragoceno vreme, pa smo se ubrzo i rastali.
Posle toga sam prošetala do mosta Bou bridž, što znači „lučni most“ pošto njegov oblik podseća na strelčev luk, a onda sam i prešla preko njega.
Šetajući stazom pored D Lejka, uživala sam u pogledima i na samo jezero i njegovu okolinu, ali i na par kanadskih gusaka (Branta canadensis) koje su sa zadovoljstvom brstile lokalnu vegetaciju.
U nastavku šetnje sam otišla prema zapadnoj strani parka, samo nekih stotinak metara od zgrade Dakota u kojoj je živeo i ispred koje je ubijen Džon Lenon (1940-1980). Pet godina nakon njegove tragične smrti, deo Central parka baš preko puta zgrade Dakota restauriran je kao Bašta mira i nazvan je Stroberi fields (Polja jagoda) po čuvenoj pesmi Bitlsa. Danas tu postoji tabla na kojoj su ispisana imena država koje su podržale ovaj projekat iz 1985. godine. Drago mi je bilo kada sam videla da između ostalog piše i Jugoslavija. To je zemlja u kojoj sam rođena.
Na toj tabli se nalazi i stih (takođe) čuvene pesme Džona Lenona Imedžin, što znači „zamisli“: Zamisli da svi ljudi život žive u miru.... Naslov te pesme može da se vidi i u okviru mozaika koji je postavljen na raskršću par staza. Kada sam tu stigla bila je velika gužva jer su svi, kao i ja, hteli tu da slikaju i da se slikaju. Jedva sam uspela da uslikam mozaik kada je samo par ljudi stajalo na njemu.
Uzgred, u toj čuvenoj zgradi Dakota svojevremeno je živeo i čuveni srpsko-američki naučnik Mihajlo Pupin (1854-1935). O njemu ću nešto više reći nekom od kasnijih nastavaka ovog putopisa.
Posle ovog kraćeg zadržavanja kod mozaika posvećenog Džonu Lenonu, krenula sam da se vraćam prema središtu parka. Bio je lep dan i po parku je šetalo puno ljudi, a neki su se i vozili kočijama.
Naredno odredište mi je bila Terasa i fontana Vitezda koje se nalaze kod južne strane D Lejka.
Terasa koja je prva napravljena zvala se jednostavno Terasa na vodi, ali kada je postavljena fontana sa anđelom na vrhu, sve je preimenovano u Vitezda po biblijskoj banji u Jerusalimu gde je po predanju Isus iscelio paralitičara.
Ja sam prvo došla do gornjeg dela terase odakle se pruža lep pogled, pa sam tu poželela i da se slikam, a onda sam se spustila na donji deo terase i bliže fontani.
Što se fontane tiče, ona se zove Anđeo voda i postavljena je otprilike u središtu terase.
Ispod gornjeg dela terase postoji prolaz kojim se izbija na glavni pravac koji vodi ka južnom delu parka.
Kad sam ovde prolazila, jedan sjajan bend je upravo imao svoj neformalni koncert. Evo kratkog snimka:
Šetnju sam nastavila stazom koja vodi kroz prilično zelen deo parka, a tu je, osim nas posetilaca, bilo i stalnih žitelja.
Po Central parku verovatno može da se hoda danima, jer postoji puno staza, a takođe i puno mesta koja su zanimljiva da se vide ili mesta gde je lepo da se sedne i posmatra okolina.
Mada se čini da su graditeljske parcele u Njujorku već odavno popunjene, to uopšte nije tačno. Svaki put kada odem tamo vidim potpuno nove zgrade. Ali, manjak prostora u svakom slučaju postoji i sada je popularno, a i jedino izvodljivo, da se prave izuzetno vitki, a veoma visoki neboderi.
A što se tiče Central parka, tu sam došla do još jednog jezerceta na samom južnom kraju parka i ovo se zove D Pond.
Nedaleko odavde sam kod jugoistočnog ugla i napustila park i ušla u potpuno urbanizovani deo grada.
Kod ovog jugoistočnog ugla parka nalazi se trg koji se zove Grand Armi Plaza. Na južnom dela trga je Pulicerova fontana, a tu je i poznati hotel Plaza.
Par stotina metara dalje, u Petoj aveniji, nalazi se i zgrada Tramp Tauer koju je 1983. godine podigao Donald Tramp koji će kasnije postati američki predsednik. U zgradi se nalazi i sedište njegove firme, a tu zvanično i živi sa svojom porodicom.
Nisam išla dalje niz 5. aveniju, već sam se prvo prebacila do 6. avenije i onda sam neko vreme išla njom pre nego što sam nastavila do 7. avenije i poznatog trga Tajms skver.
Tajms skver se nalazi kod preseka ulice Brodvej i 7. avenije, a između 42. i 47. ulice.
U pitanju je prostor složene raskrsnice koji je najpoznatiji po svojim brojnim velikim i blještavim reklamama. Tu se takođe od 1907. godine 31. decembra organizuje javni doček Nove godine, s tim da se iz raznih razloga nekoliko godina pravila pauza.
Pošto je dan već bio na izmaku, sada sam se uputila ka nedalekom parku Brajant koji se nalazi na istočnoj strani 6. avenije između 40. i 42. ulice.
Približavajući se parku mogla sam da vidim i impresivnu zgradu Empajer stejt bilding. O njoj sam već pisala u: https://www.svudapodji.com/njujork-martinik-2/.
Došavši do parka, malo sam prošetala i snimila detalje, ali je meni glavni cilj bio da odem do ćoška 6. avenije i 40. ulice.
Naime, taj ćošak je nazvan po Nikoli Tesli – Nikola Tesla Korner, jer je čuveni srpsko-američki naučnik imao običaj da dolazi ovde u park i hrani golubove.
Posle ovoga sam se vratila do 42. ulice gde sam sišla u metro jer je ovo bio jedan dug dan, ja sam bila već dosta umorna od hodanja i trebalo je da se vratim svojoj njujorškoj kući.