Prijatelji kod kojih boravim kada sam u Njujorku žive u Kvinsu i to u veoma lepom i mirnom kraju. 2022. godine sam ovde bila u oktobru, što znači da je bila jesen, a to je tradicionalno doba jesenje žetve i bundeva, ali i Noći veštica, tako da je većina domova bila ukrašena u skladu sa tim. Žetvu i bundeve razumem, ovo drugo ne.
Američki domovi u jesen
Američki domovi u jesen
Američki domovi u jesen
Zato sam ja uživala u lepom nebu i divnim bojama jesenjeg lišća.
Njujork u jesen
Ovog dana sam krenula u obilazak Njujorka sa ciljem da posetim neke kvartove u Donjem Menhetnu. To je najjužniji deo ostrva Menhetn i tu se, između ostalog, nalazi i Fajnenšl distrikt, kvart u kojem su koncentrisane najznačajnije finansijske institucije u gradu, pa samim tim i na svetu, uključujući i Vol strit i Njujoršku berzu. Mene su ovog dana zanimale druge vrste kvartova.
Neki od tih kvartova su sigurno poznati i van SAD-a i Njujorka i ja sam tu ranije povremeno i prolazila, ali sam sada odlučila da ih obiđem uz malo više koncentracije i fotografisanja. Planirala sam samo običnu šetnju, bez prevelikog zadržavanja i ulaženja u detalje.
Prvi kvart po kojem sam šetala je Kineska četvrt.
Kineska četvrt u Njujorku
Mada ova četvrt nije jedino mesto u Njujorku gde postoji povećana koncentracija Kineza, Kineska četvrt je ipak kvart u kojem je ta koncentracija najviša na Zapadnoj hemisferi, tačnije, van Azije. Naravno, ovde žive i pripadnici drugih etničkih grupa, ali preko 60% stanovnika ovog dela grada su ljudi azijskog porekla.
Po nekim podacima, prvi Kinez je došao i trajno se naselio ovde polovinom XIX veka. Vremenom je broj naseljenih Kineza rastao, a oni su se u početku uglavnom bavili trgovinom cigarama, ali su otvarali i restorane i perionice u kojima se veš prao na ruke.
Danas svakako postoje različite kompanije i banke koje ovde posluju, ali se šetajući ulicama kvarta najlakše uočavaju prodavnice hrane – ribarnice, samoposluge i piljarnice, manje ili više formalne.
Kineska četvrt u Njujorku, detalj
Kineska četvrt u Njujorku, detalj
Kineska četvrt u Njujorku, detalj
Naravno, postoje i brojne manje radnje koje nude veoma raznovrsnu sitnu robu kineskog porekla.
Kineska četvrt u Njujorku, detalj
Osim klasične trgovine, u Kineskoj četvrti danas cvetaju i turizam i ugostiteljstvo. Dok sam šetala naokolo za svoj račun, naletela sam na par turističkih grupa predvođenih vodičima koji su im detaljno objašnjavali znamenitosti ovog dela grada. Bila sam zadovoljna svojim načinom obilaska i samo sam prošetala levo-desno i gore-dole različitim ulicama, a što se tiče restorana još mi je bilo rano za jelo.
Kineska četvrt u Njujorku, detalj
Kineska četvrt u Njujorku, detalj
Kineska četvrt u Njujorku, detalj
Prateći preporuke svog vodiča (knjige), uputila sam se ka istočnom delu Kineske četvrti idući poznatom ulicom Kanal strit koja je jedna od središnjih osa ovog kvarta. Ulica je tako nazvana po kanalu napravljenom u XIX veku čija je funkcija bila da odvodi otpadnu vodu ka reci Hadson koja protiče pored zapadne obale Menhetna. Uz put sam videla i Luk i kolonadu na mostu Menhetn koji su sagrađeni početkom XX veka na ulazu na most koji vodi ka Bruklinu.
Kineska četvrt u Njujorku, detalj
Zatim sam išla malo u cik-cak jer sam htela da dođem do ulice Orčard strit.
Kineska četvrt u Njujorku, detalj
Orčard strit znači „ulica voćnjaka“ i zanimljivo je da je tako nazvana po voćnjaku koji je tu postojao u XVIII veku. Danas je to teško zamisliti.
Orčard strit
Kao i čitav ovaj deo Njujorka i ova ulica je poznata po različitim imigrantskim etničkim grupama koje su od sredine XIX veka gravitirale ka njoj. U početku je bila deo Male Nemačke, tj., Litl Džermani, ali je pre svega poznata kao Jevrejska enklava. Svake nedelje se ova ulica zatvara za saobraćaj i tada se pretvara u neku vrstu „vašara“ gde radnje iznose svoju robu na štandove postavljene u ulici.
Ulica je takođe poznata po zgradama čije su fasade od cigle i sa protivpožarnim stepenicama, ali takvi graditeljski elementi mogu da se vide i na fasadama zgrada okrenutim ka ulicama koje seku Orčard strit.
Orčard strit, detalj
Dok sam pravila prethodnu sliku, uočila sam i par patika koje su tu visile na nekoj žici. Evo još jedne slike da se bolje vidi taj detalj:
Orčard strit, detalj
Mada nije bila nedelja i samim tim je ulica izgledala možda sasvim obično, nisam bila jedina koja je ovde došla u nekakav obilazak. Mnogo ozbiljnije je to radila jedna grupa koja se vidi na sledećoj fotografiji.
Orčard strit
Uskoro sam došla i do raskrsnice sa velikom i važnom ulicom Delensi, nazvanoj tako po sudiji i guverneru iz XVIII veka koji je bio otac vlasnika onog voćnjaka na mestu Orčard strita. Evo simbolične fotografije tim povodom.
Istorijska simbolika
Ulica Delensi strit je jedna od važnijih ulica u Donjem Menhetnu, između ostalog i zato što svojim istočnim delom vodi pravo prema još jednom mostu ka Bruklinu – mostu Vilijamsberg.
Ulica Delensi
Sada sam krenula da se vraćam ka zapadu i još jednoj važnoj i poznatoj četvrti, pa sam tako došla i do raskrsnice sa ulicom Baueri. To je jedno vrlo lepo mesto za fotografisanje. Uzgred, nešto dalje, ka severu, Baueri se pretvara u 3. i 4. aveniju.
Raskrsnica ulice Delensi i Bauerija
Posebno su mi bili simpatični neki detalji.
Baueri, detalj
Baueri, detalj
Ovde negde sam naišla i na jedan mali restoran koji je nudio kineske knedle. Ja jako volim ovu vrstu hrane, tako da sam istog trena dobila inspiraciju da jedem. Nisam uzela veliku porciju, jer mi je još bilo rano za ručak, tako da je ovo bila neka vrsta kasne užine.
Užina
Inače, upravo Baueri čini istočnu granicu još jedne poznate četvrti, a to je Mala Italija ili Litl Itali. Dakle, gotovo čitav Donji Menhetn se vremenom spontano podelio u enklave u kojima su se koncentrisali imigranti određenog etničkog porekla. Kao što je Kineska četvrt mesto kojem su vremenom prirodno težili imigranti kineskog/azijskog porekla, tako je i susedni kvart, Litl Itali, deo grada u kojem su se najčešće naseljavali Italijani.
U popularnoj kulturi je ovaj kvart zanimljiv jer je odatle krenuo američki razvoj fiktivne porodice Korleone iz knjige i filma „Kum“ i mada je i u stvarnom životu ovde mafija svakako funkcionisala, danas je to pre svega turističko odredište, a jedna od glavnih ulica je Malberi strit. Pošto „mulberry“ znači dud, mora da su tu nekada na imanjima ranih doseljenika rasli dudovi. Sada ih nema, ali ima puno restorana, ne samo u ovoj ulici, već u čitavom kvartu.
Mala Italija
Mala Italija
Mala Italija
Mala Italija
Naglasak je, naravno, na italijanskoj kuhinji, a kakva bi to italijanska kuhinja bila bez – kanola.
Kanoli u Maloj Italiji
Sledeći kvart do kojeg sam prošetala, a koji se odmah nadovezuje na Malu Italiju je Soho.
Soho u Njujorku
Ovaj kvart je istorijski poznat po tome da je ovde osnovana prva slobodna zajednica Afro-Amerikanaca na ostrvu. Kasnije, tokom XIX veka, ovde su se nalazile brojna skladišta napravljena od livenog gvožđa i mnoge od tih zgrada, koje su u međuvremenu promenile svoju namenu, mogu da se vide i dan danas. Od 1970-ih godina, Soho je postao poznat po brojnim umetničkim galerijama, ali i kao stecište umetnika koji su ovde iznajmljivali prostor za svoje ateljee. Danas se tu može naći veliki broj prodavnica, pre svega garderobe – od onih skupih do onih koje nisu tako skupe.
Soho u Njujorku
Inače, što se tiče samog naziva, treba reći da Soho u Njujorku suštinski nema nikakve veze sa istoimenim kvartom u Londonu. Soho u Londonu je kao područje počeo da se razvija još u XVI veku, a svoj naziv je dobio XVII. Soho u Njujorku je kao naziv nastao 1962. godine, a osmislio ga je neki njujorški urbanista. Reč bi trebalo zapravo da se piše kao SoHo – veliko S i veliko H, jer je to skraćenica od „South of Houston Street, što znači „južno od ulice Hauston“, pošto je SoHo područje koje se prostire upravo južno od te ulice. Uzgred, mada se naziv ove ulice neočekivano izgovara sa „a“, skraćeni naziv kvarta logično koristi prva dva slova iz imena ulice onako kako se pišu. To što kvartovi u Londonu i Njujorku imaju isti naziv je samo učinilo čitavu stvar zanimljivijom.
Soho u Njujorku
Kao što sam radila i u prethodnim kvartovima koje sam ovog dana posetila, i ovde sam samo šetala ulicama i nisam se mnogo bavila detaljima, ali sam povremeno uživala u pogledu koji sam imala na središnji deo Menhetna.
Pogled iz Sohoa u Njujorku
Na prethodnim fotografijama se vide uglavnom velike zgrade, jer sam u ovom delu hodala ulicom Brodvej, koja je sa dužinom od oko 53 km jedna od najdužih ulica na svetu. Ali, u Sohou postoji i mnoštvo manjih, lokalnih ulica, sa različitim zanimljivim detaljima.
Soho u Njujorku
Jesen u Sohou u Njujorku
Soho u Njujorku
Školski autobusi čekaju da deca završe sa školom pa da ih vrate kući
Sada sam došla do raskrsnice ulice Hauston i 6. avenije, zato što odatle kreće još jedan poznati kvart Njujorka – Grinič vilidž.
Grinič vilidž
Ovo je uglavnom stambena četvrt, veoma poznata kao istorijsko stecište umetnika i boema, ali i kao kolevka različitih savremenih pokreta. I danas je ovo veoma popularan kvart, a neki njegovi delovi, poput Mitpaking distrikta, su početkom XXI veka postali najpomodniji deo čitavog grada. U Grinič vilidžu se nalaze i poznati muzej Vitni, dva privatna njujorška koledža, veliki park, kao i butici i radnje popularnih savremenih brendova. Drugim rečima, nekada miran, lokalni karakter ovog kvarta značajno je dobio na komercijalizaciji.
Grinič vilidž
Sve ovo je uticalo i na korišćenje nekih od lokalnih zgrada u TV-serijama koje su među najpopularnijim na svetu. U Grinič vilidžu se, na primer, nalazi zgrada u kojoj je „živela“ Keri Bredšo iz serije „Seks i grad“, ali ja nisam imala vremena da obilazim baš sve što je zanimljivo i što može da se vidi u ovoj četvrti. Zato sam otišla samo do jednog interesantnog mesta – zgrade u kojoj su „živeli“ prijatelji iz serije – „Prijatelji“.
Grinič vilidž
Pošto je moj plan obilaženja za ovaj dan sada podrazumevao vraćanje ka istočnim delovima Njujorka koji su udaljeni oko 2,5 km odavde, rešila sam da prvo napravim finu pauzu za kafu u obližnjem kafeu. Naravno da nije kao onaj iz serije, ali je kafa bila odlična.
Kafa u Grinič vilidžu
A posle fine pauze, nastavila sam sa šetnjom lepim, slikovitim ulicama, sve dok nisam došla i do prostranog Parka Vašington skver.
Grinič vilidž
Grinič vilidž
Grinič vilidž
Park Vašington skver
Javni Park Vašington skver je urbana zelena oaza površine 4 hektara koja se nalazi u okviru kvarta Grinič vilidž.
Park Vašington skver
Park Vašington skver
Jedno od najpoznatijih obeležja parka je Kapija na Vašington skveru ili Vašingtonova kapija. Ova memorijalna kapija od mermera postavljena je 1892. godine, a povod je bio proslava 100 godina od inauguracije Džordža Vašingtona za prvog predsednika SAD-a. Vašington je postao predsednik 1789. godine, a 1889. godine je postavljena privremena kapija, koja je tri godine kasnije zamenjena ovom koja se i danas može videti.
Vašingtonova kapija
Uzgred, jedna od najpoznatijih ulica u gradu, 5. avenija, počinje upravo od ove kapije i vodi dalje ka severu grada.
Park Vašington skver je izuzetno popularno mesto okupljanja. Osim prolaznika i posetilaca poput mene, tu dolaze i studenti, jer je park skoro sa svih strana okružen zgradama koje pripadaju privatnom Univerzitetu Njujork, a tradicionalno širom parka mogu da se vide razni umetnici i zabavljači.
Park Vašington skver
Sada sam prošla pored nekih zgrada koje pripadaju univerzitetu (skraćenica NYU), a onda sam zašla u jedan blok sa manjim parkom u središtu koji je takođe u vlasništvu Univerziteta Njujork, a apsolutno liči na zgrade u novobeogradskim blokovima.
Deo Univerziteta Njujork
Deo Univerziteta Njujork
Cilj mi je bio da kroz ovaj blok dođem do ulice Bliker strit i da njom krenem prema istoku Menhetna.
Za razliku od Londona koji, dakle, ima Soho, Njujork ima i SoHo i NoHo! Već sam objasnila poreklo naziva kvarta SoHo u Nujorku. Kao što je on skraćenica od „South of Houston Street, što znači „južno od ulice Hauston“, tako i je naziv kvarta NoHo nastao od „North of Houston Street, što znači „severno od ulice Hauston“. U pitanju je srazmerno mali kvart , ali izuzetno popularan među svima koji su face.
Pojedini delovi Njujorka su poslednjih decenija prošli kroz fazu „urbane džentrifikacije“. Ovo je prilično nov termin i odnosi se na proces u okviru kojeg se prvobitno jeftiniji delovi grada, najčešće naseljeni pripadnicima radničke klase, pretvaraju u skupe zgrade namenjene imućnim novim stanarima ili kompanijama. Tako je i NoHo postao veoma popularan, pa je danas među najskupljim i najpoželjnijim delovima Menhetna.
NoHo kreće od istočne strane Brodveja
Uzgred, pošto cene nekretnina porastu, onda prvobitni stanari moraju da se iseljavaju i prelaze u predgrađe, ali ko njih pita.
Ovde mi je bilo bitno da nastavim da hodam Bliker stritom zato što ova ulica vodi pravo na deo ulice Baueri i zgradu u kojoj se nekada nalazio legendarni muzički klub „CBGB“ (Si-Bi-Dži-Bi). Klub je otvoren 1973. godine, a zatvoren 2006. i to je bilo glavno mesto za svirku bendova koji su pripadali muzičkim pravcima pank rok i novi talas. Tu su svirali Ramonsi, Blondi, Toking heds, Elvis Kostelo, Polis, itd.
Kluba već odavno nema, ali je ostao u sećanju i tako se pred kraj Bliker strita može videti mural posvećen ovom klubu i grupi Blondi.
Mural koji podseća na klub Si-Bi-Dži-Bi i grupu Blondi
Zašto uopšte pominjem ovaj klub koji više ne postoji? Pa zato što su me 2000. godine moji drugovi Velislav i Viško ovde doveli jedne večeri. Neki njihov poznanik je svirao bubnjeve u bendu koji je to veče nastupao, pa smo došli da malo slušamo. Bilo je to jedno ludo veče, a najviše mi je u sećanju ostala neverovatna buka. Mislim da nikada ni pre, ni posle, nisam bila ni na jednom koncertu gde je zvuk bio tako jak.
Ulica Baueri je praktično granica između NoHoa i Ist vilidža, još jednog poznatog dela Menhetna, i ja sam prvo njom malo išla prema severu, pre nego što sam se zavukla u manje ulice ovog kvarta.
Ulica Baueri
Ist vilidž
I ovo je deo Njujorka koji je prošao sličnu istoriju kao i susedni kvartovi, tj, do polovine XX veka su ovde uglavnom živeli imigranti, pripadnici radničke klase. Zatim ovaj kraj postaje popularan među piscima, muzičarima i raznim drugim umetnicima koji su voleli smireniji ritam života, ali i znatno niže cene rentiranja prostora u ovom delu grada. Osim toga, veliki broj ovih novih stanara je i tako i tako morao da se odseli iz, na primer, Grinič vilidža koji je takođe bio veoma popularan, ali u kojem je već započela „urbana džentrifikacija“. Tako su krenuli da se ovde otvaraju muzički klubovi, pozorišta i galerije, a već to samo po sebi je doprinelo da polako kako vreme prolazi i Ist vilidž postane žrtva „urbane džentrifikacije“.
Ja sam ovde samo prošetala povremeno zastajkujući da napravim neku fotografiju, jer sam već bila prilično umorna.
Ist vilidž
Ist vilidž
Na povratku kući sam menjala vozove metroa, pa sam tako posle napuštanja Menhetna na jednoj stanici bila iznad zemlje. Dok sam čekala sledeći voz još malo sam fotografisala prizore koje sam odatle mogla da vidim. Mada jako umorna, bila sam izuzetno zadovoljna i ovim danom.
Njujork, detalj
Njujork, detalj
Njujork, detalj
Njujork, detalj