Kada sam prvi put čitala o području Dolina reke Hadson i velikim imanjima i kućama poznatih i bogatih ljudi u ovom delu savezne države Njujork, naišla sam na podatak da se tu nalazi i kuća nekadašnjeg američkog predsednika Frenklina Ruzvelta koja je otvorena za posete.
Pošto ja, generalno govoreći, ne volim politiku i nisam impresionirana političarima upitala sam se da li mene uopšte zanima kuća nekog američkog predsednika. Imala sam jasan odgovor: „Apsolutno ne.“ Ali, onda sam malo bolje razmislila. Ovaj predsednik je bio veoma bitan za SAD i američki narod, a kako sam planirala da putujem po delu ove ogromne zemlje i po pravilu veoma volim zemlje koje posećujem i ljude koji u njima žive, shvatila sam da je moj prvobitan odgovor sasvim ishitren. Ako poštujem zemlju u koju planiram da idem i narod koji tu živi, a poštujem, i ako želim da više o njima naučim tokom ovog putovanja, a želim, onda je minimum koji mogu da uradim taj da posetim kuću u kojoj je rođen i u kojoj je živeo predsednik Frenklin Delano Ruzvelt (1882-1945). Nisam se pokajala.
Za početak smo moja drugarica Daniela i ja po planu otišle rano do Nacionalnog istorijskog lokaliteta Dom Frenklina D. Ruzvelta jer smo želele da budemo deo prve grupe koja se formira na licu mesta. To nam je bilo neophodno jer smo ovog dana imale ograničeno vreme – Daniela je kasnije tog dana imala povratni let za Teksas gde živi.
Dakle, kupile smo ulaznice u Centru za posetioce i to je značilo da imamo pola sata pre početka obilaska kuće. Krenule smo lagano u tom pravcu, ali je meni za početak bilo zanimljivo da posmatram neke lokalne životinje.
Crvenogrudi drozd (Turdus migratorius)
Istočna siva veverica (Sciurus carolinensis)
Sada sam već mogla više da se bavim imanjem Springvud kako se ovaj nacionalni istorijski lokalitet prvobitno zvao, a kako se i dan danas naziva sama kuća.
Dakle, u kući koja se nalazi na ovom imanju, 1882. godine je rođen je Frenklin Ruzvelt koji će kasnije biti 32. američki predsednik. On je od svih američkih predsednika najduže bio na toj funkciji, jer je odradio puna tri mandata, a na početku četvrtog je preminuo. To znači da je na funkciji bio preko 12 godina! On je ujedno i jedini američki predsednik sa ovako dugim stažom, jedini koji je imao više od dva mandata. To po zakonu nikada više ne može da se ponovi, jer je 1951. godine i formalno ratifikovan ustavni amandman koji ograničava da jedna osoba može obavljati ovu funkciju najduže dva mandata, tj, maksimalno osam godina.
Nakon smrti predsednika Ruzvelta, 1945. godine, imanje od skoro 13,5 hektara pretvoreno je u Nacionalni istorijski lokalitet Dom Frenklina D. Ruzvelta. Danas tu mogu da se posete različiti objekti i delovi imanja, a takođe je moguće da se imanje obiđe i prateći par pešačkih staza pošto je ulaz dozvoljen duže od rada centra za posetioce, na primer – praktično skoro od izlaska do zalaska sunca.
Mi smo krenule prema kući Springvud stazom koja vodi pored bašte, a nešto dalje je mogao da se vidi objekat koji je svojevremeno služio kao kuća za kočije i štale (pretpostavljam za konje).
Nacionalni istorijski lokalitet Dom Frenklina D. Ruzvelta, detalj
Nacionalni istorijski lokalitet Dom Frenklina D. Ruzvelta, detalj
Sa leve strane smo prošle Biblioteku i muzej Frenklina D. Ruzvelta.
Nacionalni istorijski lokalitet Dom Frenklina D. Ruzvelta, detalj
Zanimljivo je da je ova biblioteka sagrađena 1939-1940. godine, dakle, za života predsednika Ruzvelta koji je i sam bio aktivno uključen u čitav projekat, a otvorena je 1941. godine. Naime, 1939. godine je Ruzvelt svoja lična i predsednička dokumenta donirao federalnoj vladi jer je smatrao da predsednička dokumenta predstavljaju važan deo nasleđa i da treba da budu dostupna javnosti, pa se pojavila potreba da to negde bude smešteno. Onda je Ruzvelt odvojio i deo svog imanja u gradiću Hajd Park (upravo ovde gde sam sada obilazila) da bi se podigla zgrada za ove potrebe. To je prva predsednička biblioteka u SAD-u i od tada se ustalio običaj da američki predsednici osnivaju predsedničke biblioteke, a sve pod pokroviteljstvom Nacionalne uprave za arhive i evidenciju.
Na prethodnoj slici, koja prikazuje zapadnu stranu biblioteke mogu da se vide dve biste – bista predsednika Ruzvelta i bista britanskog premijera Vinstona Čerčila. One su postavljene na mestu koje se naziva Dvorište slobode.
Nacionalni istorijski lokalitet Dom Frenklina D. Ruzvelta, detalj
Naime, ova dvojica državnika su intenzivno sarađivali tokom Drugog svetskog rata i tada su se susreli nekoliko puta, a neki od tih sastanaka su održani upravo ovde, u Ruzveltovom domu u Hajd Parku.
Staza koja vodi ka kući prolazi zatim pored Ružičnjaka i tu posetilac treba da uđe u prostor ružičnjaka koji je oivičen visokom živicom. Razlog za to je da je predsednik Ruzvelt ne samo rođen na ovom imanju koje je čitavog života bio njegov pravi dom, već je tu i sahranjen 1945. godine. Kasnije, 1962. godine, pored njega je sahranjena i njegova čuvena supruga Elenor Ruzvelt.
Nacionalni istorijski lokalitet Dom Frenklina D. Ruzvelta, detalj
A sada smo Daniela i ja došle ispred kuće gde smo malo morale da sačekamo da bi se okupila grupa.
Nacionalni istorijski lokalitet Dom Frenklina D. Ruzvelta, detalj
Dok smo tu čekale, iskoristila sam prvo priliku da slikam park ispred kuće, a kada su se pojavili neki ljudi koji su bili u istoj grupi kao i nas dve, zamolila sam ih da nas slikaju.
Nacionalni istorijski lokalitet Dom Frenklina D. Ruzvelta, detalj
Daniela i ja ispred kuće Frenklina D. Ruzvelta
Pošto smo imale još vremena, iskoristila sam to da prošetam u pravcu Kuće za kočije i Štale (za konje), a takođe i na drugu stranu do divne livade koja se sa platoa na kojem je podignuta kuća spušta prema obali reke Hadson.
Nacionalni istorijski lokalitet Dom Frenklina D. Ruzvelta, detalj
Nacionalni istorijski lokalitet Dom Frenklina D. Ruzvelta, detalj
Ako se prethodna slika malo bolje pogleda, može na kraju ravnog dela prekrivenog zelenom travom da se primeti klupa. Tu postoji i jedna tabla sa informacijama koja kaže da je Ruzveltov otac 1867. godine kupio imanje od oko 44,5 ha i da su i on i njegov sin izuzetno voleli pogled koji se pruža sa južnog travnjaka, kako se ovaj deo označava. Nekada je drveće prema reci bilo niže, pa se i reka bolje videla, ali i danas je pogled izuzetno lep.
Nacionalni istorijski lokalitet Dom Frenklina D. Ruzvelta, detalj
Nacionalni istorijski lokalitet Dom Frenklina D. Ruzvelta, detalj
Što se kuće tiče, prvobitna verzija koja je ovde podignuta je bila prilično drugačija, ali je vremenom upravo Frenklin Ruzvelt dograđivao delove da bi mogla da se smesti njegova velika porodica (imao je šestoro dece), a takođe su rađene i izmene da bi kuća u većoj meri mogla da podržava njegovu političku karijeru i ambicije.
Obilazak kuće prvo vodi kroz prostorije u prizemlju. Prvo se ulazi u prostrano predsoblje.
Kuća Frenklina D. Ruzvelta, Predsoblje
Čitava kuća je prepuna detalja vezanih za život pre svega predsednika Ruzvelta, poput pomorskih grafika koje je on izabrao da krase zidove kuće i različitih zbirki koje je još kao dečak voleo da pravi, a tu su svakako i delovi pokućstva koje je još njegov otac kupovao. Ovde u predsoblju sam snimila samo neke od brojnih detalja.
Kuća Frenklina D. Ruzvelta, Predsoblje, detalj
Kuća Frenklina D. Ruzvelta, Predsoblje, detalj
Glavne prostorije u koje se ulazi iz predsoblja su Biblioteka, Muzička soba koja se često zove i Drezdenska soba zbog lustera iz Drezdena i Trpezarija.
Kuća Frenklina D. Ruzvelta, Biblioteka
Kuća Frenklina D. Ruzvelta, Muzička soba
Kuća Frenklina D. Ruzvelta, Trpezarija
Posle obilaska prizemlja, popeli smo se na prvi sprat gde se nalazi nekoliko soba.
Kuća Frenklina D. Ruzvelta, Ružičasta soba
Kuća Frenklina D. Ruzvelta, Soba iz detinjstva
Zanimljivo je da je Ruzvelt spavao u svojoj sobi iz detinjstva sve do ženidbe, a njegova deca su imala svoje sobe na drugom spratu.
Ovde, na prvom spratu, postoji i par gostinskih soba.
Kuća Frenklina D. Ruzvelta, Šarena soba
Kuća Frenklina D. Ruzvelta, Gostinska soba
Soba na sledećoj fotografiji je soba u kojoj je rođen Frenklin Ruzvelt. Ona je kasnije pretvorena u gostinsku sobu, ali je radi muzejske prirode čitave kuće, ovoj sobi vraćen približan izgled time što je vraćen prvobitni nameštaj.
Kuća Frenklina D. Ruzvelta, Plava soba
A onda smo došle i do južnog krila gde se nalaze tri spavaće sobe (!!!).
Svekrve često znaju da se mešaju u život svojih sinova kada se ovi ožene i da vode tihu ili otvorenu bitku sa svojim snajama. Po onome što sam čitala, to je bio slučaj i u domu Frenklina Ruzvelta. Ali manje-više šta se piše po internetu. Dovoljno je videti raspored i veličinu soba i ko je koristio te sobe. Dakle, na jugozapadnom uglu prvog sprata nalazi se soba u kojoj je spavao Frenklin Ruzvelt koji je sa prozora imao lep pogled na reku Hadson koji je toliko voleo.
Kuća Frenklina D. Ruzvelta, Spavaća soba FDR-a
Pored ove sobe, prilično stešnjena između dve prostrane ugaone sobe, nalazi se spavaća soba supruge predsednika – Elenor Ruzvelt.
Kuća Frenklina D. Ruzvelta, Spavaća soba Elenor Ruzvelt
A na jugoistočnom uglu prvog sprata nalazi se soba majke Frenklina Ruzvelta koja se zvala Sara.
Kuća Frenklina D. Ruzvelta, Spavaća soba Sare Ruzvelt
Ovo južno krilo je dodato u vreme značajne dogradnje 1915. godine, kada je Ruzvelt već uveliko bio oženjen. Ideja je bila da postoje dve prostrane sobe na uglovima prvog sprata, a između jedna manja prostorija koja bi služila kao dnevna soba za jutro. Ruzveltova soba je bila namenjena njemu i njegovoj supruzi, ali je on 1921. godine oboleo od dečje paralize, zbog čega su mu noge ostale trajno paralizovane. Elenor se po sopstvenoj priči preselila u ovu manju sobu da bi medicinsko osoblje moglo bolje da vodi računa o Ruzveltovim potrebama tokom noći. Možda. Ali, kada se vidi ovaj raspored i nesrazmera, sve mi se nešto čini da je u onoj borbi pobedila – svekrva.
Bilo kako bilo, ovde se završio obilazak kuće Frenklina Ruzvelta. Silazeći sa sprata spoljašnjim stepenicama, ponovo sam mogla da se divim istinski lepom pogledu u pravcu reke Hadson.
Nacionalni istorijski lokalitet Dom Frenklina D. Ruzvelta, detalj
Sada sam samo još malo obilazila kuću spolja i zavirivala, i tako sam došla i do jedne zanimljive prostorije.
Nacionalni istorijski lokalitet Dom Frenklina D. Ruzvelta, detalj
Naime, na prethodnoj slici se vidi deo kuće gde se nalazi Ruzveltova radna soba. Kako se priča, u ovoj sobi su Ruzvelt i Čerčil parafirali dokument koji je postavio temelje saradnje između SAD-a i Velike Britanije u vezi sa razvijanjem atomske bombe. Što bi se reklo, ostalo je istorija.
Nacionalni istorijski lokalitet Dom Frenklina D. Ruzvelta, Predsednikova radna soba
Posle ovoga smo se Daniela i ja vratile do kola i tako nastavile desetak km južno do grada Pokipsi. Tu smo zbog pomalo nejasnih tabli pored puta malo lutale, pa smo čak prešle i na zapadnu obalu reke Hadson, ali to nije bio preveliki problem, jer smo na taj način došle do same obale Hadsona odakle smo imale lep pogled na dva mosta. Jedan je za vozila, a drugi se nekada koristio za železnicu, a sada je pešački. Upravo je taj drugi most bio naše pravo odredište.
Most Mid-Hadson za drumski saobraćaj
Šetalište preko reke Hadson
Dakle, posle malo vožnje okolo naokolo došle smo do pravog mesta, parkinga na istočnoj obali Hadsona u okviru grada Pokipsi, i odatle smo krenule peške.
Prilaz Šetalištu preko reke Hadson
U pitanju je Državni istorijski park Šetalište preko reke Hadson. Kao što sam pomenula most na kojem je sada šetalište bio je sagrađen za potrebe železničkog saobraćaja i to 1889. godine, a tako je i funkcionisao do 1974. godine.
Šetalište preko reke Hadson
Ponovo je otvoren 2009. godine, ali ovaj put kao pešački most koji je ukupno dugačak 2063 m, dok mu je visina iznad Hadsona 65 m.
Šetalište preko reke Hadson
Moram da priznam da ni Daniela ni ja nismo znale za ovaj most, ali smo prethodnog dana prilikom šetnje po parku oko Vanderbiltove vile uz puno sreće naišle na jednu Amerikanku s kojom smo onda počele da pričamo i upravo nam je ona preporučila ovu šetnju. Veliko joj hvala!
Mada smo ovog dana imale prilično ograničeno vreme, dogovor je bio da ipak dođemo do mosta i krenemo u šetnju. Ipak, sve vreme smo morale da gledamo na sat, tako da na kraju nismo ni stigle do druge obale Hadsona, ali je iskustvo bilo apsolutno sjajno. Fotografije govore same za sebe.
Pogled severno od Šetališta preko reke Hadson
Pogled severno od Šetališta preko reke Hadson
Pogled severno od Šetališta preko reke Hadson
Pogled severno od Šetališta preko reke Hadson
Šetalište preko reke Hadson
Pogled severno od Šetališta preko reke Hadson
Pogled severno od Šetališta preko reke Hadson
Dok sam ja (neuspešno) pokušavala da napravim neki dobar selfi, moja drugarica je iskoristila trenutak i slikala me svojim mobilnim telefonom. Drago mi je da me je uhvatila dok sam bila tako razdragana i izuzetno zadovoljna da smo došle na ovako fantastično mesto.
Sreća na Šetalištu preko reke Hadson (Fotografija: DAJP)
A onda smo još malo nastavile sa šetnjom.
Šetalište preko reke Hadson
Pogled severno od Šetališta preko reke Hadson
Mi, dakle, nismo imale dovoljno vremena da odemo do druge obale Hadsona, ali je zanimljivo da je most otvoren tokom čitave godine, od 7 ujutru do zalaska sunca. Kada smo mi ovde šetale bilo je divno, sunčano jesenje vreme i ne previše hladno, ali verujem da šetnja mostom i pogledi mogu da budu veoma interesantni i kada vreme nije ovako lepo.
Šetalište preko reke Hadson
U povratku sam malo više obratila pažnju na južnu stranu mosta i predele koji se odatle mogu videti.
Pogled južno od Šetališta preko reke Hadson
Pogled južno od Šetališta preko reke Hadson
Pre povratka u Njujork i do kompanije za rentiranje kola u blizini aerodroma sa kojeg je moja draga drugarica Daniela imala let, još smo samo svratile da kupimo kafu za uz put, ali i kolač sa limunom koji mi je Daniela preporučila. Stvarno je bio jako dobar.
Ja nisam sigurna da li je moj kolač od limuna po ukusu baš kao taj koji smo u kolima jele uz put, ali sam sigurna da nema nikakvih aditiva kojima kupovni kolač svakako obiluje (ali mi to uopšte nije smetalo da ga jedem; naprotiv, uživala sam u svakom ukusu koji su ti aditivi dodavali). Dakle, vreme je za moj recept za – Kolač od limuna koji sam poslužila u tanjiriću sa motivom lišća ginko. Na taj način me čak dve stvari podsećaju na ovo putovanje i moju drugaricu.
Kolač od limuna poslužen na tanjiriću koji sam sama napravila i ukrasila
KOLAČ OD LIMUNA
- 4 jaja koja moraju da se izmere (!), naravno nakon što se razbiju i stave u posudu
- ista gramaža putera
- ista gramaža šećera
- ista gramaža mekog brašna (tip 400)
- pola praška za pecivo
- malo mleka
- narendana kora od jednog limuna
- sok od jednog sočnog limuna
Puter i šećer se DOBRO penasto umute dok se šećer ne istopi. Dodaju se jaja, jedno po jedno, a posle trećeg se doda i malo brašna da se ne bi pokvarila smeša. Posle jaja se doda ostatak brašna sa praškom za pecivo. Smeša se malo razredi sa mlekom, a onda se dodaju kora i sok od limuna i sve se lepo spoji. Stavi se u posudu za pečenje i peče u rerni na 170 stepeni C.
Kada se kolač ohladi premaže se glazurom koja se pravi od sledećih sastojaka: 45 g putera, 190 g šećera u prahu, sok od 1 limuna. Puter se istopi i onda se sastojci fino umute žicom da ne bi postojale nikakve grumuljice šećera.
Ovo je što se tiče kolača, a što se tiče Daniele i mene...
Uskoro smo stigle u Njujork, a nedugo zatim smo se posle nekoliko divnih zajednički provedenih dana i rastale.
Povratak u Njujork
Povratak u Njujork
Taj rastanak je bio vrlo brz, jer smo stigle, što bi se reklo, u pet do dvanaest, tako da je Daniela morala da juri da bi se ukrcala u svoj avion. Ali, razmenile smo dodatne pozdrave kasnije preko telefona, a ona se već to isto veče vratila svojoj divnoj porodici.
Evo ponovo i mape koja pokazuje šta smo mi ovih dana obišle.