Švedska 2019, 1. deo (Lund, Karlskrona)
Kada sam u oktobru 2018. godine sa aerodroma u Malmeu krenula prema Kopenhagenu videla sam putokaz koji je pokazivao pravac ka gradu Lund. Apsolutno mi nije jasno zašto mi se u tom trenutku upalila lampica, ali lampica u mojoj glavi je blještala i govorila mi je da je Lund veoma poznato mesto koje svakako treba da se poseti. Kasnije se ispostavilo da Lund i nije tako opšte poznato mesto. To jeste drugi univerzitetski centar po starosti u Švedskoj posle Upsale, ali to svakako nije bio razlog koji bi meni toliko značio. Pobornici reinkarnacije bi svakako prvo posumnjali da je u pitanju neki prethodni život u Lundu, ali pošto se ja u ovom životu ne sećam ničega na tu temu, kada mi se ukazalo dobro vreme od 3-4 slobodna dana, jednostavno sam kupila avionsku kartu za Malme i rezervisala sobu u Lundu. Uostalom, svaki povod je dobar da bi čovek krenuo na put.
Pre samog puta sam takođe konsultovala neke svoje vodiče i tako sam došla do za mene veoma zanimljivog i napakovanog plana puta. Vreme mi je bilo ograničeno i valjalo ga je iskoristiti na najbolji način.
Za početak sam sa aerodroma u Malmeu uhvatila autobus koji me je dovezao do železničke stanice u Lundu, a odatle je do stana u kojem sam rezervisala sobu bilo manje od 10 minuta peške. Ovo mi nije bilo prvi put da rezervišem sobu u okviru privatnog stana. Prvi put sam to uradila kada sam išla u Nirnberg 2017. godine, a zatim i u Đenovi 2018. I oba puta je to bilo sjajno rešenje. Zbog toga nisam ni najmanje oklevala kada sam pravila rezervaciju smeštaja ovaj put i nisam se ni najmanje pokajala. Stan, tj., moja soba u njemu bili su u samom centru gradića i dok sam vukla svoju putnu torbicu, uživala sam u slikovitosti grada i njegovih kuća napravljenih u bondruk stilu.
Kako sam iz Beograda imala večernji let za Malme, koji je uz put još i malo kasnio, nisam uopšte izlazila napolje to veče, već sam gledala da ranije legnem i da se dobro odmorim pošto su mi dani pre puta bili ispunjeni popriličnom jurnjavom, pa mi je odmor i bio potreban.
Za sledeći dan je bilo najavljeno nestabilno vreme, sa mogućnošću kiše, pa sam zato odlučila da prvo odem do mesta koje je u mojim planovima bilo najviše udaljeno od Lunda, konkretno skoro dva i po sata vozom. Računala sam da ako već treba da pada kiša, dobro bi bilo da ja veći deo tog vremena provedem u vozu i obiđem samo jedno mesto. Ovo kažem pošto sam za drugi dan smislila da obiđem tri različita mesta, pa je to onda podrazumevalo i više vremena napolju. Ali, za početak, tog prvog dana sam se vozom uputila za grad Karlskrona na istočnoj obali južne Švedske.
Čini mi se da Karlskrona nije spektakularno poznato mesto, ali je zanimljivo da se nalazi na Uneskovoj Listi svetske baštine. Razlog za to jeste da je to najbolje i najkompletnije očuvani pomorski grad u Evropi.
Grad je osnovan u leto 1680. godine (a brodogradilište čak godinu dana ranije) da bi kao luka pomogao Šveđanima u njihovim tada veoma problematičnim odnosima sa Dancima tako što im pomorska flota ne bi bivala okovana ledom tokom zime kao što je bio slučaj dok su im brodovi bili ukotvljeni u Stokholmu. Novoosnovano naselje je nazvano po tadašnjem vladaru Švedske, kralju Karlu XI, i znači Karlova kruna.
Danas se Karlskrona prostire na preko 30 ostrva koja čine istočni deo arhipelaga Blekinge, a glavno ostrvo u gradu je Trose.
Dakle, ono što grad čini zanimljivim jeste da je do dana današnjeg zadržao istu strukturu ulica koja je napravljena prilikom njegovog osnivanja, tj., sve je u urbanističkom smislu bukvalno nepromenjeno. Ta očuvanost je delom posledica činjenice da se ovde zapravo nisu vodile nikakve bitke niti ratovi. S druge strane, ovo ipak nije nekakva pacifistička komuna, već tu i danas funkcioniše pomorska baza.
Mene, naravno, pomorske luke, pa i urbanistički raspored u stvari uopšte ne zanimaju, ali ja imam tu sklonost da konsultujem Listu svetske kulturne i prirodne baštine koju vodi UNESKO, pa mi je zanimljivo da obilazim mesta koja se nalaze na toj listi. Razloge za to sam već objasnila u jednom od kratkih uvodnih tekstova na svom putnom blogu, pa koga zanima, može i da ih pročita (https://www.svudapodji.com/uneskova-lista-svetske-bastine/).
Dakle, kada sam stigla u Karlskronu i krenula ka centru dočekala me je sitna kiša. Međutim, dok sam tu hodala kiša ne samo da nije pokazivala znake posustajanja, već se i znatno pojačavala. Mada sam fizički bila spremna, imala sam cipele i jaknu za kišu, kao i kišobran, ipak sam ušla u par prodavnica dok se psihički ne pripremim za kišovit dan.
Uskoro sam otišla i do glavnog gradskog trga koji se delimično renovirao, ali nije bio manje impresivan. Naime, Stortorget (u značenju Veliki trg) u Karlskroni je najveći u čitavoj Skandinaviji – pokriva površinu od preko dva hektara!
Prvo sam došla do Frederikove crkve, pa sam ušla unutra da je obiđem. Naišla sam na koncert orgulja, a jedan čovek na ulazu je sve pozivao i ohrabrivao da uđu, sednu i slušaju. Tako sam i ja malo sela, uostalom spolja sam imala kišu, ali je koncert u stvari bio na samom kraju, tako da se tu i nisam dugo zadržala.
Kada sam izašla, kiša je malo popustila, a ja sam bila relativno zbunjena, jer imala sam informacije o onome što je zanimljivo za obilazak u gradu, ali nisam imala mapu. Ne znajući baš tačno da se orijentišem, a nisam videla gde se nalazi turist biro, naišla sam na turistički vozić koji uopšte nije bio skup, a kako će se ispostaviti bio je odličan da bih stekla predstavu o rasporedu glavnih zanimljivosti u gradu. Ujedno mi je vozač pokazao i gde se nalazi turist biro, tako da sam posle te veoma prijatne vožnje od nekih pola sata, tokom koje je kiša stala, otišla do biroa i tu konačno dobila mapu da bih se bolje orijentisala.
Kad sam izašla na ulicu, kiša je ponovo lila i ja sam samo sela u prvi kafe na koji sam naišla gde sam popila jednu finu kafu koja me je ujedno i malo ogrejala, a koristeći bežični internet proverila sam dešavanja u svetu da slučajno nešto ne propustim. Tu sam ostala možda pola sata i kada sam izašla napolje dočekalo me je sunce i plavo nebo. Kiša više nije padala, mada se kasnije popodne opet na kratko naoblačilo, a temperatura je posle prestanka kiše skočila dovoljno da sam ne samo skinula jaknu, već i tanki džemper koji sam na svu sreću ponela. Hoću da kažem da je vreme bilo veoma promenljivo u svim smerovima i svojim elementima.
Ali sada, snabdevena informacijama, kao i mapom, i imajući u vidu da je bilo suvo, delimično sunčano i srazmerno toplo, bila sam potpuno spremna da krenem u obilazak, pa sam tako ponovo otišla do centra Stortorgeta i tu sam se malo vrtela i fotografisala u krug.
Frederikova crkva u kojoj sam već bila i kratko slušala koncert orgulja, sagrađena je početkom 18. veka, a posvećena je 1744. godine. Ono što je čini zanimljivom jeste da se razlikuje od uobičajenog stila crkava u Švedskoj, jer je njen arhitekta bio pod jakim uticajem italijanske arhitekture i to se sasvim jasno vidi.
Na trgu se nalazi i Gradska većnica, spomenik kralju Karlu XI, kao i Crkva sv. Trojice, koju takođe zovu i Nemačka crkva, jer je sagrađena početkom 18. veka za stanovništvo koje je govorilo nemački. I ova crkva je projektovana pod uticajem italijanske arhitekture.
Kada sam ušla u crkvu sv. Trojice, u toku je bilo krštenje. Bila sam izuzetno zadovoljna da mi se pružila prilika da prisustvujem ovom krštenju. S jedne strane, sveštenik je zapravo bila sveštenica i mislim da je to bilo prvi put da sam prisustvovala nekom hrišćanskom obredu koji je predvodila žena. Druga zanimljivost je bila da je jedna mlada žena pevala nešto sve vreme gledajući bebu koju je držao neki čovek (mora da je bio kum). Moram priznati da je pesma povremeno zvučala kao da je švedski kandidat za Pesmu Evrovizije tamo negde iz 1980-ih, ali moj zajedljivi komentar formulisan u privatnosti moje glave ni na koji način nije umanjio lepotu trenutka i divan glas te žene. Posle pesme je ona stala u centar pored muškarca koji nije držao bebu, a tu je bila i jedna devojčica, tako da sam zaključila da je u pitanju bila mama od bebe, što je samo još više ulepšalo to čitavo dešavanje i relativno neobičan ritual krštenja.
Onda sam se uputila ka Stumholmenu, jednom od tih 30-ak ostrva na kojima se prostire Karlskrona. Uzgred, železnička stanica, kao i glavni trg i sve što sam do tada obišla nalaze se na glavnom, tj., centralnom ostrvu Karskrone – Troseu koji je sa znatno manjim ostrvom Stumholmen spojen mostom.
Ovde sam obišla jedan fin krug i prvo sam se uputila ka Pomorskom muzeju, bez ikakve namere da obilazim sam muzej, ali sam pored zgrade muzeja videla deo postavke koji se sastoji od par brodova.
Na ovom ostrvcetu se nalazi jedan od više bastiona koji predstavljaju deo složene fortifikacije izgrađene maltene po čitavom arhipelagu. Kao što sam rekla, ovde se danas nalazi potpuno aktivna švedska pomorska baza i neki delovi su dostupni za javnost, a neki ne. Tako na primer na ostrvu Tjurke postoji Tvrđava Kungsholms koja ima veoma zanimljivu, potpuno okruglu ograđenu luku. Ova tvrđava ranije nije bila dostupna za javnost, a sada može da se posećuje, ali samo u okviru organizovanih tura. Ja nisam imala vremena za to, ali sam zato sa obale kod Bastiona Kungshal imala lep pogled na još jedan deo fortifikacije, a to je toranj Godnat u značenju Laku noć koji deluje kao da se uzdiže iz samog mora.
Bastion Kungshal je svakako bio lako dostupan, ali nije mi bio posebno zanimljiv i samo sam prošetala pored njega napravivši krug po ostrvu, a onda sam se vratila na glavno ostrvo Trose odakle se pruža lep pogled na ostrvce Stumholmen, njegov svetionik i bastion Kungshal.
Tu sam nastavila šetnju pored Bastiona Aurora koji je sagrađen početkom 18. veka, ali osim ovih građevina koje su imale ili još uvek imaju vojnu funkciju, u Karlskroni postoji i mnoštvo drugih lepih zgrada.
Ne tako daleko nalazi se i Admiralitetska crkva u Karlskroni koja je posvećena 1685. godine i koja je jedna od najvećih drvenih crkava u Švedskoj.
Na žalost, kada sam stigla do nje ona je bila zatvorena zbog priprema za neko venčanje, a ja nisam mogla baš da čekam, pa sam nastavila dalje sa obilaskom grada, ali sam pre toga obratila pažnju i na Rosenboma.
U pitanju je drvena figura Starca Rosenboma koja stoji ispred crkve. Doduše, originalna figura se od polovine 20. veka nalazi u samoj crkvi, a ovde je postavljena kopija. Ova drvena figura zapravo predstavlja kutiju za davanje milostinje za siromašne. Čovek se popne stepenicama, podigne šešir Starca Rosenboma i da svoj prilog.
Ovaj lik je međutim dodatno poznat u Švedskoj jer se pominje u njihovom poznatom romanu za decu „Čudesne avanture Nilsa (Holgersona)“.
Zatim sam se uputila skroz ka zapadnoj strani ostrva, ali sam uz put prošla i kroz park na malenom uzvišenju u kojem se nalazi toranj koji formalno pripada crkvi, mada je od nje ipak dosta udaljen. U pitanju je toranj Admiralstorn koji je sagrađen 1699. godine. Originalno se koristio da radnicima u brodogradilištu pokazuje tačno vreme, ali se od početka 20. veka koristi kao toranj crkve.