Tajland 2023, 1. deo (Bankok)
Na Tajland sam krenula jedno veče u februaru 2023. godine. Mada sam smislila ovo putovanje više meseci pre samog polaska, iz nejasnog razloga sam oklevala sa kupovinom karte, tako da su cene poprilično porasle. Da bih ipak prošla što je moguće jeftinije rešila sam da pre nego što stignem u Bankok napravim dva presedanja, jedno u Istanbulu, a drugo u Hong Kongu.
Ovo na prvi pogled uopšte nema smisla, pošto avion za Hong Kong gotovo da preleće Bankok, pa sam posle morala da se praktično vraćam na zapad da bih stigla do glavnog grada Tajlanda (i to bude jeftinije ???). Ali, to su avionske karte, a one nikada nisu baš pratile neku standardnu ljudsku lofgiku.
Plan je bio da na Tajlandu budem mesec dana, a za početak sam imala rezervisanu sobu u hotelu samo za prvih pet dana. Ideja mi je bila da na licu mesta odlučim kojim ću putevima tačno da idem i kako ću se i dokle prebacivati, mada sam unapred osmislila osnovni pravac kretanja. Zamisao je bila da prvo obilazim severni, kontinentalni deo Tajlanda, a da se kasnije spustim do juga i plaža.
Odlučila sam se da u Bankoku budem pet dana, prvo da bih se odmorila od puta, drugo da bih imala dovoljno vremena da obilazim ono što me je zanimalo, a takođe i da bih dala vremena avio-kompaniji u slučaju da mi se zagubi prtljag. Čovek nikad ne može da pretera sa obazrivošću.
Ali, kako se ispostavilo, bilo mi je bitno i da imam vremena da se viđam sa ljudima u Bankoku. Naime, za početak, drug moje drugarice već duži niz godina radi na Tajlandu, pa smo se nas dvoje dogovorili da se nađemo na kafi kada stignem u Bankok.
Zatim, sin moje drugarice iz Engleske takođe živi veći deo godine u Bankoku, pa smo i nas dvoje dogovarali susret.
I konačno, 5-6 dana pred put sam saznala da i moj bratanac Nikola (onaj koji mi pomaže oko bloga) ide na Tajland, štaviše leteli smo za Bankok istog dana, ali različitim kompanijama. Kakva je to spektakularna slučajnost ispala! Kada smo se čuli dogovorili smo se da se „u petak vidimo na kafi u Bankoku“. To je zvučalo sjajno!
I tako sam na Tajland krenula jedno veče u februaru 2023. godine, a evo i karte koja pokazuje mesta koja sam na kraju posetila tokom svog boravka u ovoj egzotičnoj zemlji.
Još pre puta sam rezervisala i platila taksi da me čeka na aerodromu. Ovo mi je bilo veoma bitno jer sam posle napornog i dugog puta dolazila veoma kasno (posle ponoći), pa nisam htela da trošim ni jedan jedini minut više od neophodnog tražeći taksi na aerodromu ili menjajući pare. Mislim da je to bilo dobro.
Po dolasku u hotel, odnela sam stvari u sobu, pa sam se odmah vratila na terasu hotela koji se nalazi pored jednog kanala i tu sam naručila hladno pivo. Važno je voditi računa o hidrataciji tela i o dovoljnoj količini vitaminu B.
Mada sam spavala sasvim dovoljno dugo, valjda zato što sam legla jako kasno, ipak sam bila prilično uzombirana kada sam se probudila. Sa godinama čovek jednostavno ne može sve da radi što je radio kad je bio mlad. Zato sam krenula veoma lagano jer mi je bilo bitno da se naviknem na novo vreme i novu klimu, pa sam prvo na onoj istoj terasi hotela popila kafu i sada sam mogla kanal i njegovu okolinu da posmatram po dnevnoj svetlosti.
Nisam imala apsolutno nikakve planove za ovaj dan, ali sam morala da dođem do lokalnog novca. Bez obzira na kartice, htela sam da imam i gotovinu kod sebe, a koliko sam čitala, i sami Tajlanđani više vole gotovinu.
Tako sam krenula iz hotela sa namerom da samo promenim novac, a onda da eventualno odem do jednog bitnog hrama u blizini.
Odmah iza ugla sam naišla na nekoliko tezgi gde se prodavala hrana. Tajland i Bankok su čuveni po „uličnoj hrani“, ali moram da priznam da sam bila iznenađena da je već ujutru bilo ovakve ponude hrane kao što se može videti na sledećim fotografijama. To je bilo zato što sam bila novajlija – do kraja boravka na Tajlandu se više nisam čudila. Shvatila sam da Tajlanđani jako vole da jedu i to ponekad prilično jaku hranu, čak i tokom ranog prepodneva. A možda je samo ovde kupe da bi kasnije imali dobar ručak.
Tražeći menjačnicu, došla sam do par ulica koje su veoma popularne među stranim (mlađim) posetiocima, ali sam se tu takođe i malo upoznavala sa Bankokom. Tako sam između dve veće ulice, da ne bih išla okolo naokolo, sledila neki natpis, a on me je proveo kroz prilično uske sokake, ali sam stigla baš tamo gde sam i htela.
U tim većim ulicama je bilo puno kafića i restorana koji su bili prilagođeni ukusu stranih posetilaca, a tu su bili i nezaobilazni tuk-tukovi – brzi i efikasni javni prevoz u Bankoku (kao i na drugim mestima širom Tajlanda).
Kada sam promenila pare, shvatila sam i da me je ona jutarnja težina u potpunosti prošla, pa sam krenula da posetim taj hram koji sam smislila.
Ja jako volim da hodam, tako da nisam ovom prilikom koristila nikakav prevoz. Takođe mi je bilo zanimljivo i da posmatram grad krećući se ljudskom brzinom. To je prava mera za mene; pogotovo kada obilazim.
Tako sam došla do jednog bulevara gde sam se upoznavala i sa Bankokom i sa Tajlandom. Treba reći da je 2022. godine Tajland imao skoro 70 miliona stanovnika, a oko 10 miliona njih živi u Bankoku. To podrazumeva veliko kretanje ljudi po čitav dan i Bankok je poznat po ogromnim saobraćajnim gužvama. Ovog prepodneva, na ovom mestu uopšte nije bilo velike gužve, ali je ovo takođe bio i moj prvi susret sa impresivnom infrastrukturom na Tajlandu koja je do kraja ostavljala izuzetno jak utisak na mene. Na sledećoj slici se vidi da u ovoj ulici postoji šest traka u jednom smeru!
Na slici se takođe može uočiti još par zanimljivih detalja. Prvi je na levoj strani fotografije. Tu se vidi fotografija jedne članice tajlandske kraljevske porodice. Moram da priznam da se ni tokom putovanja, a ni kasnije, nisam bavila tajlandskom kraljevskom porodicom, pa osim kralja ne bih mogla da prepoznam nijednog drugog člana.
Bitno je ipak reći da je Tajland ustavna monarhija, s tim da kralj ima pre svega simboličnu ulogu. To ne znači da Tajlanđani nisu vezani za svoju kraljevsku porodicu i još pre dolaska ovde sam čitala da posetioci treba da vode računa da slučajno ne kažu nešto što bi predstavljalo uvredu za tajlandsku monarhiju. Ja s tim nisam imala nikakvih problema. Osim što nisam prepoznavala čije fotografije ukrašavaju veliki broj ulica, ja sasvim poštujem tajlandsku kraljevsku porodicu. Ako je dobra za Tajlanđane, svakako je dobra i za mene.
Drugi zanimljiv detalj sa prethodne fotografije se vidi u daljini na desnoj strani slike. U pitanju je Spomenik demokratiji. Izgradnja spomenika na sred jednog kružnog toka započela je 1939. godine, ali se ja nisam previše bavila samim spomenikom, njegovom istorijom i značenjem, osim što sam na jednoj tabli pročitala da se sve razdaljine na Tajlandu, barem što se tiče drumskog saobraćaja, mere odavde. Ovde se, naime, kod spomenika nalazi nulti kilometar.
Nastavila sam da idem prema tom hramu koji sam planirala da obiđem, ali ispostavilo se da internetske mape nisu uvek dobre i kada sam određivala putanju na svom telefonu, odredište mi je bio deo grada koji se isto zove kao i hram, a to uopšte nisu bile iste stvari. Zapravo me je Gugl maps odveo na pogrešno mesto, pa sam malo lutala. Ali bilo mi je zanimljivo jer sam viđala slikovite detalje – malo starog, malo novog, ali i malo plavog...
Ipak, ovo je na kraju sve ispalo dobro. Jer, gledajući mapu shvatila sam da sam blizu par bitnih mesta koja sam svakako planirala da obiđem, mada ne nužno prvog dana. Ali, pošto sam se osećala srazmerno dobro, rešila sam da iskoristim okolnosti i da obiđem što je moguće više već ovom prilikom.
Tako sam se uputila ka Zlatnom bregu, a uz put sam prolazila bukvalno pored još jednog važnog hrama, pa sam odlučila da tu prvo svratim. U pitanju je hram koji se zove Vat Račanatdaram.
Prvo da kažem da reč „vat“ u stvari znači budistički hram, ali ću ja često u svojim pričama o putovanju po Tajlandu da kažem „hram Vat ...“ jednostavno kao podsetnik na funkciju građevine.
Drugo, po raznim izvorima mogu da se nađu slični, ali ipak različiti nazivi građevina ili gradova, na primer. Pretpostavljam da je glavni razlog za to transkripcija u latinično pismo, jer tajlandski (tajski, sijamski) jezik koristi svoje autentično pismo. Pošto nemam apsolutno nikakvu predstavu o tajlandskom jeziku osim da je tonski (poput kineskog ili vijetnamskog), ja ne mogu da sudim o tome kako su te transkripcije urađene, tako da ću u putopisu koristiti nazive koji se najčešće koriste ili sam ja najčešće na njih nailazila.
Primer za ove „različite“ nazive se upravo može dati u slučaju ovog hrama za koji sam našla i naziv Vat Račanada koji ću ja zanemariti u daljem tekstu.
I još jedna izuzetno bitna stvar, a odnosi se na SVE budističke hramove na Tajlandu, kao i na neke druge građevine, uključujući i poneki muzej. Posetilac mora da bude spreman da se izuje pre ulaska u hram. Na nekim mestima je dozvoljeno da se ulazi u čarapama, ali negde je čak i to zabranjeno. Ja sam bila spremna za ovako nešto jer sam već u Indiji i kasnije na Šri Lanki naučila da se ni u hinduističke ni u budističke hramove ne sme da ulazi u obući bilo kakve vrste. Zbog toga ja volim da obilazim ovakva mesta u papučama/klompama koje se lako izuju i lako ponovo obuju.
Prešavši široku aveniju, ja sam u stvari prvo naišla na Kraljevski paviljon Mahadžetsadabadin iz 1989. godine koji je sagrađen da bi tu kralj primao svoje zvanične posetioce. U skladu sa tim, pristup turistima i običnim posetiocima nije dozvoljen.
Pošto sam samo prošla pored paviljona, ušla sam u okvir hrama Vat Račanatdaram koji je 1846. godine podigao sijamski (tajlandski) kralj Rama III (1824-1851).
Ovo je kao i velika većina ostalih hramova koje sam posetila u stvari hramski kompleks. Naime, u okviru svakog od ovih hramova nalazi se više objekata. Ovde sam takođe počela da se upoznajem i sa nekim važnim terminima koji se koriste za ove različite delove hrama. Do kraja putovanja sam se navikla na ove termine, ali moram da priznam da mi često nije bila baš jasna razlika između nekih od njih. Smatrala sam da to i nije toliko bitno za mene, obzirom da nisam budista.
Tako sam ovde u središtu dvorišta naišla na ubosot koji predstavlja centralnu građevinu u okviru hrama (hramskog kompleksa) i to bi moglo da se opiše kao svetilište ili glavna kapela. Za ubosot se takođe koristi i naziv koji bi otprilike značio „sala za rukopoloženje“, pošto se tu obavlja ritual kada kandidati za monahe bivaju potvrđeni, ali se ovaj prostor koristi i za druge ritualne ceremonije, uključujući i neke redovne obrede, molitve, meditacije, čitanje svetih tekstova, itd. Ubosot predstavlja najvažniji objekat u okviru hramova u području centralnog Tajlanda i često je veći od ostalih objekata, a u njemu je smeštena velika, glavna figura Bude uz mnoštvo manjih figura Bude i raznih drugih ukrasa, simbola, ali i figura znamenitih monaha i/ili članova kraljevske porodice. Ovde, u hramu Vat Račanatdaram, kraće strane ubosota koji inače po pravilu ima pravougaonu osnovu gledaju na vihare kojih, dakle, ima dve i koje su podignute pod pravim uglom u odnosu na ubosot.
Vihara je još jedan termin vezan za budističke hramove, a na Tajlandu se često koristi i naziv vihan, dok bi hrišćanski pandan bio kapela. I tu se nalaze figure Bude, a prostor se koristi za određene ceremonije.
Na prethodnoj slici se u prvom planu, s desne strane, vidi jedna vihara, a levo se pruža ubosot, iza kojeg se nalazi i druga vihara.
Mada sam ušla u jednu od vihara, ipak mi je ubosot bio zanimljiviji, pa sam više i slikala njegove detalje, poput krova ili prozora, a takođe sam snimila i unutrašnjost.
Na prethodnoj slici se na levoj strani vidi „platforma“ koja je predviđena za monahe i nije dozvoljeno da je koriste posetioci. S druge strane, budisti i oni koji žele da se pomole to slobodno mogu da učine, ali je važno da prilikom sedenja na podu ili klečenja stopala ne budu okrenuta ka Budi. Razlog za to je da se na Tajlandu stopala smatraju posebno prljavim delom tela i ako se ona okrenu ka Budi to je onda izraz velikog nepoštovanja. Zbog toga ljudi koji se mole ili sednu u lotos-pozu, ili kleknu poput žene na slici, ili sednu na pod, a noge savijene u kolenu stave sa strane tako da stopala idu iza leđa.
Sve su ovo bili detalji sa kojima sam se upoznavala već prilikom posete svom prvom hramu na Tajlandu, pa zato ih i pominjem, jer je i meni sve ovo predstavljalo mnoštvo novih informacija.
Zatim sam izašla iz ubosota i ovde se uputila ka delu hrama koji se zove Loha Prasat.
Loha Prasat je sagrađen po ugledu na par sličnih objekata koji su nekada postojali u Indiji i na Šri Lanki. Danas ih više nema, pa je ovo jedini objekat ove vrste na svetu. Građen je od 1846. do 2007. godine i ima formu čedija što je tajlandska verzija stupe. Čedi, tj., stupa je objekat u vidu polulopte ili kvadratne piramide ili zvona u okviru kojeg se najčešće nalaze mošti budističkih svetih ljudi, uključujući i samog Budu, kao i mošti monaha i monahinja. Čedi takođe služi i za meditaciju.
Loha Prasat u Bankoku je visok 36 metara i ima tri sprata (ne računajući prizemlje) i maleno svetilište na samom vrhu. Karakterišu ga zlatni šiljci kojih ukupno ima 37, na taj način simbolizujući 37 budističkih vrlina koje su neophodne da bi čovek postigao prosvetljenje.
U prizemlju se nalazi izložbeni prostor, ali i mnoštvo hodnika koji se prostiru između stubova koji nose čitavu konstrukciju. U sredini građevine su kružne stepenice koje vode na spratove.
Na svakom spratu može da se ide hodnicima i koliko sam shvatila svaki sprat simboliše jedan važan korak na putu prosvetljenja. Prvi sprat je tako posvećen hodajućoj meditaciji. Ona se radi tako što se hoda pravo, napred i nazad, ali ne duže od 3 metra, sve vreme bivajući svestan dešavanja u telu. Ovo pomaže da se razvije koncentracija i svesnost o sadašnjem trenutku.
Sledeći sprat je posvećen sedećoj meditaciji, a tu postoji i tabla na kojoj se jasno daju uputstva kako se to najjednostavnije radi (kada je meditant svestan svakog udaha i izdaha). Takođe se naglašava i da ova meditacija ne mora nužno da se radi u sedećem položaju, mada se on svakako preporučuje.
Hodajući ovde, bez meditiranja, mogla sam takođe da uslikam neke detalje i samog objekta Loha Prasat, kao i hrama Vat Račanatdaram.
Treći sprat je posvećen uzvišenim ili svetim monasima čija veličina dolazi od toga da su oni dostigli moralno ponašanje, koncentraciju i mudrost, uz paralelnu sposobnost da se uzdržavaju od različitih nivoa nečistoća u najširem smislu reči.
Ali, na trećem spratu je moguće i da se ide po otvorenoj terasi što pruža mogućnost da se uživa u pogledu na sve strane. Evo kako izgleda pogled prema ubosotu i dve vihare hrama Vat Račanatdaram.
Odavde sam u blizini mogla da vidim još jedan hram, Vat Teptidaram Voravihan, čiji jedan od naziva (!) ima različite transkripcije na latinično pismo, što je, kao što sam već pomenula, često slučaj. Hram je osnovan 1836. godine i sudeći na osnovu slika, zanimljiv je, ali ga ja nisam posetila. Možda sledeći put. U daljini su mogli da se vide soliteri savremenog dela Bankoka.
Na sredini trećeg sprata je podignuto svetilište koje s jedne strane simbolizuje Nirvanu, stanje uzvišenog i konačnog oslobođenja u kojem nestaju frustracija, pometnja, strast i strepnja koje nastaju zbog neznanja, gramzivosti i mržnje, a s druge strane se u svetilištu nalaze mošti od Bude, tako da tu dolaze vernici da bi iskazali svoje poštovanje i da bi se molili.