Tajland 2023, 15. deo (Prakon Čai, Panom Rung)
Dan kada sam se prebacivala iz Nacionalnog parka Kao Jai započeo je avanturom tako što me je od nezvaničnog naselja nadomak parka do prvog većeg grada, Pak Čong, dovezao neki lokalni političar. Odatle sam se sat i po prebacivala do još većeg grada, Nakon Račasima, gde sam na autobuskoj stanici prešla u redovan autobus.
Sve je krenulo izuzetno sporo, ali ipak normalno. Nakon što je autobus sipao dovoljno goriva, izašli samo na glavni put koji vodi ka istoku i nastavili uobičajenom brzinom. Međutim, u jednom trenutku neki vojnik koji je sedeo u zadnjem delu autobusa, ode do vozača i mi brže bolje stanemo pored nekog servisa za kamione. Naime, zapalio se motor, a zadnji deo autobusa je počeo da se puni dimom.
Ja sam prvo snimila iz autobusa kako vozač i neki momak koji je radio u tom servisu razvlače crevo, dok je drugi momak donosio veliku kofu vode. Shvatila sam da ipak moram da izađem napolje i da odatle pratim situaciju.
Dok sam ja to uradila, crevo je već proradilo, tako da je motor krenuo da se zaliva i to obilato.
Kada je glavni deo požara ugašen, došlo je vreme da se motor hladi jer je trebalo nešto i da se popravi. Tu je u velikoj meri pomagao i taj vojnik koji je i prijavio problem.
Posle je vozač došao i krenuo da popravlja motor. Kao što je obično i red, više ljudi je samo posmatralo.
Dok sam čekala da se autobus popravi, počela sam da pričam sa onom istom devojkom sa kojom sam malo pričala i kod benzinske pumpe. Posle me je pitala da li imam Instagram. Naravno – imam čak dva aktivna naloga! Tako smo uspostavile kontakt i sada znam da se zove Rita. Čak mi je kasnije poslala i fotografiju mene koju je snimila dok se ja spremam da izađem iz autobusa. Hvala joj.
Kada je motor autobusa popravljen, nastavili smo sa vožnjom i više nije bilo avantura. Ali, bilo mi je zanimljivo da vidim da osim što prevozi putnike, autobus i njegov vozač služe i kao neka vrsta neformalnih poštara. Na jednom stajalištu pored puta, neka kutija koja je očigledno ranije predata vozaču bila je predata primaocima.
Posle izvesnog vremena stigli smo i u Prakon Čai. Mada je autobus prošao u blizini hotela koji sam rezervisala ipak sam prvo morala da odem do stanice, a odatle sam peške otišla do hotela.
Ovde sam imala puno sreće. Kako će se ispostaviti, bio je ovo najbolji hotel u kojem sam odsela tokom mesec dana provedenih na Tajlandu, a cena je bila izuzetno pristupačna. Valjda sam naletela na neku specijalnu ponudu ili im je bila veoma niska sezona. Bilo kako bilo, u okviru hotela je postojao i divan veliki ukrasni bazen/jezerce, a soba je imala terasu sa sjajnim pogledom. Šteta samo što je bilo previše vruće, pa sam radije vreme provodila u klimatizovanoj sobi nego na terasi.
Bila sam prilično umorna zbog puno pokretanja i avantura po jednom vrelom danu. A možda je glavni razlog bio taj da sam u stvari pregladnela. U svakom slučaju, u sobi se uopšte nisam dugo zadržala i nakon što sam odnela stvari do sobe i istuširala se, prvo sam se vratila na recepciju i zakazala masažu koja se nudi u okviru samog hotela, a onda otišla na klopu. Jela sam „pad taj sa piletinom“ (prženi rezanci sa piletinom) i bilo je jako dobro. Bilo mi je neobično kako je tajlandska hrana koja deluje veoma lagano u stvari prilično zasitna.
Kasnije, kada sam se vratila kući, potrudila sam se da i ja sebi napravim verziju pad taija.
PAD TAJ SA PILETINOM
- 100 g suvih rezanaca od pirinča
- 100 g pilećeg belog mesa ili mesa od bataka, iseckano u male komade
- 1 manji crni luk, narezan na tanke režnjeve
- 1 čen belog luka, iseckan
- 1 jaje, pomešano kao za kajganu
- 100 g tanko naseckanog kupusa
- 1-2 mlada luka, iseckan u komadiće
- 1 crvena ljuta papričica, po ukusu, iseckana
- 2 kašike sosa od tamarinda
- 2 kašike smeđeg šećera
- 2 kašike ribljeg sosa
- 1 kašika sosa od ostriga
- 30 g suvo pečenog kikirikija
Pripremiti sos tako što se pomešaju sos od tamarinda, šećer, riblji sos i sos od ostriga. Može da se doda i 1 kašika putera od kikirikija. Ostaviti sa strane.
Pripremiti rezance u skladu sa uputstvom, ali ne treba da budu gnjecavi. Ja ih obično nalijem mlakom vodom i proveravam sve dok su skoro spremni za jelo. Onda ih procedim. U ovom trenutku bi ulje u voku trebalo već da bude vruće.
Staviti crni i beli luk da se kratko isprže. Onda dodati piletinu i pržiti sve dok meso ne bude skoro gotovo (uzgred, ja obično začinim piletinu unapred i ne oslanjam se samo na završni sos). Gurnuti u stranu i sipati jaje koje ne treba da se odmah meša da se ne bi raspalo. Kada dobije formu, onda se promeša, pa se spoji sa mesom i lukom, a usput se doda i kupus, mladi luk i ljuta papričica. Mešati nekih 10 sekundi, a onda dodati rezance i sos. Sve spojiti.
Posuti listovima korijandera i kikirikijem i odmah služiti.
Posle ručka prvog dana u gradu Prakon Čai imala sam vremena da se vratim u sobu i popijem kafu, a onda sam otišla na masažu.
Bila je to moja prva tajlandska masaža i jako mi je u stvari prijala. Imala sam određenu bojazan, jer se svašta priča i različiti ljudi imaju različita iskustva, ali je meni bila potrebna baš ova vrsta masaže. Odmah sam odlučila da i narednog dana ponovim ovo iskustvo.
Kad je bilo gotovo, sela sam u blizini sobe za masažu, pa sam popila čaj koji su mi doneli i to mi je baš leglo. Taj napitak je bio nešto između bistre supe i čaja, ali je svakako neočekivano prijao.
Zatim sam se povukla u sobu i tu se malo dopisivala sa prijateljima i osmišljavala naredni dan, a onda sam sišla do recepcije da bih videla da li mogu da mi pomognu. Naime, bio mi je potreban prevoz za naredni dan da ih obišla tri hrama koji su upisani na Uneskovu Potencijalnu listu svetske baštine, a nalaze se u blizini Prakon Čaija. Oni su ujedno bili i glavni razlog zašto sam ovde došla.
Hotel mi je ponudio kombi, ali za dosta para. Mada cifra uopšte nije bila zanemariva, veći problem mi je bila činjenica da bih bez ikakve potrebe plaćala za čitav kombi!!! Kažem ja njima kako ću se „raspitati“, a u stvari mi uopšte nije bilo jasno gde ću da se raspitam.
I onda – Deus ex machina!!!
Na recepciji se pojavio jedan Danac, Kasper, koji je čuo moj problem dok je tu stajao i onda se on ponudio da mi ga reši, jer već 5-6 godina živi ovde i ima svoj pab! Čak me je i pozvao da odem u njegov pab na pivo, ali sam mu rekla da sam jako umorna, što je i bila činjenica. Sve u svemu, čovek mi je obezbedio prevoz za naredni dan za trećinu cene koju mi je ponudio hotel. Bila sam vrlo zadovoljna.
Ali, dok se sve to završilo, hotelski restoran se zatvorio, a ja sam bila po malo gladna. Ne previše, ali bi mi prijalo da pojedem nešto slano. Bilo šta. I ovde sam imala sreću, jer je bukvalno 20 metara dalje bila samoposluga gde sam kupila banalni čips, ali plan mi je bio da pijem pivo, tako da sam znala da će mi taj čips završiti posao.
Povukla sam se u sobu i vrlo rano bila spremna za spavanje, ali sam pre toga malo uživala u večernjem pogledu iz sobe.
Ujutru sam se prilično rano probudila, ali sam se u stvari i dovoljno naspavala, tako da mi to nije smetalo. Taman sam se prijatno razvlačila po sobi, ali i popila jutarnju kafu i fotografisala par zebrastih golubića (Geopelia striata) koji su bili dovoljno mirni, strpljivi i ljubazni da bi mi pozirali.
Posle sam otišla na još jednu kafu u hotelski kafić, čisto da bih bila sigurna, a i da bih nešto uradila sa vremenom.
Onaj bogomdani Danac od prethodne večeri, Kasper, rekao mi je da će u 9 sati neka njegova prijateljica da dođe po mene da me vozi u obilazak. Malo je kasnila, ali se žena pojavila, zajedno sa ćerkom i unukom. Valjda nije imala kome da ih ostavi. Naime, ćerka će tek za par meseci da napuni 19 godina, a već ima dete od 2,5 godine. Naravno da nije udata.
Im, tako je bilo ime te veoma simpatične i ljubazne žene, nema stalni posao, kako mi je rekla, ali tako neformalno taksira po potrebi, a takođe radi i u polju kada treba, a i čisti neku kuću. Šta da se radi. Ona je rastavljena od oca svoje ćerke i kao samohrana majka maloletne samohrane majke mora da se snalazi.
Istorijski park Panom Rung udaljen je od grada Prakon Čaija oko 20 km. Zajedno sa svetilištima Muang Tam i Plai Bat, Panom Rung je upisan na Uneskovu Potencijalnu listu svetske baštine.
Mi smo za početak krenule ka Panom Rungu koristeći lokalne puteve.
Čitavo ovo područje jugozapadno od Prakon Čaija praktično je u potpunosti ravno, osim nekoliko uzvišenja koja tu i tamo mogu da se vide. Na vrhu jednog od njih, koje je zapravo ugašeni vulkan i koje je naviše brdo u kraju sa visinom od oko 200 m, nalazi se svetilište Panom Rung čiji naziv i znači „velika planina“.
U pitanju je jedan od najvažnijih i najupečatljivijih spomenika koji pripadaju kmerskoj kulturi, a da su na Tajlandu.
Mada su arheolozi ustanovili da je ovo mesto i ranije bilo važno svetilište, prvobitni hram je izgrađen u X veku, a kasnije su dodati i neki drugi objekti. U svakom slučaju, u XII veku je glavni hram prerađen od strane tadašnjeg kmerskog vladara i posvećen bogovima Šiva i Višnu. Određeni dodaci su urađeni i u XIII veku, ali sa propašću Kmerskog carstva u XV veku hram je napušten. U XX veku je svetilište rekonstruisano i restaurirano, a zvanično je otvoreno kao istorijski park 1988. godine.
Sa Im i njenim potomcima sam došla do velikog parkinga i dok su one tu i ostale da me čekaju, ja sam krenula da se lagano penjem širokom stazom pored brojnih štandova sa robom za turiste.
Uspon nije bio naporan, ali sam ipak povremeno pravila pauze. Tako sam ugledala i jednog ljupkog leptira.
Staza dolazi do jednog prostranog dela sa par terasa i tu se penje na krstoobraznu platformu sa koje se pruža divan pogled ka središtu lokaliteta, ali sam ja prvo snimila jedan objekat koji se nalazi bočno od te platforme i koji sam planirala da posetim kasnije.
Za sada sam želela prvo da odem do Svetilišta i da bih to uradila trebalo je da prvo prođem Kraljevskom avenijom, a sve se to divno vidi baš sa ove platforme.
Središnji deo lokaliteta je postavljen tako da mu se prilazi sa istočne strane stazom širokom 7 m i dugom 160 m koja je napravljena u XII veku. Duž staze su postavljeni niski stubovi koji je završavaju simbolizovanim pupoljkom cveta lotosa. Već sam ranije pisala o ovoj u hinduizmu i budizmu značajnoj simbolici i lotos se u obe ove religije smatra svetim cvetom.
Avenija vodi do krstoobrazne platforme, a od nje kreću stepenice koje ka glavnom hramu. Osim stepenica koje vode na platformu i dalje prema hramu, takođe i bočno, sa severne i južne strane, postoje stepenice kojima se sa okolnih travnjaka može popeti na platformu.
Na platformi koja se naziva i Most sa Nagama na prvom nivou najupadljivije su naravno – Nage – mitske zmije koje se javljaju i u hinduizmu i u budizmu.
Most, odnosno ova platforma, napravljen je od peščara i postavljen je ovde da bi simbolizovao prelaz između sveta čoveka i sveta bogova, tj., prelaz između zemlje i nebesa. Ukrašen je balustradama u obliku petoglavih zmija Naga kojih ima 16 i koje su u veoma pravilnoj orijentaciji okrenute ka stranama sveta.
U sredini mosta se nalazi ugravirani motiv lotosa sa osam latica što se tumači kao simboličan prikaz univerzuma, čistote i dobre sreće.
Od mosta ili platforme kreću stepenice koje vode ka glavnom svetilištu, a kada sam se malo popela njima, ponovo sam se osvrnula ka platformi i Kraljevskoj aveniji.
Kada se popne na vrh stepenica, dolazi se do jedne čistine koju pre ulaska u hramski kompleks krase četiri manja, kvadratasta bazena. Pretpostavka je da oni simbolišu četiri svete reke hinduizma.
Za početak sam prišla jednom od bazena, a onda sam ugledala jednog vilinog konjica, pa sam tu provela nekoliko minuta pokušavajući da ga snimim. Nije bilo lako, ni posebno uspešno, ali sam ga ipak u jednom trenutku snimila.
A onda sam obratila pažnju na ono zašto sam ovde i došla.
Neveliki hramski kompleks kvadrataste osnove okružen je visokim zidovima sa čije unutrašnje strane su bile hramske galerije. Na sredini svake strane nalazi se monumentalni portal – gopura, s tim da istočna gopura predstavlja glavni ulaz u hramski kompleks. Uzgred, gopure su pre svega vezane za hinduističko graditeljstvo, ali osim što se sreću u Indiji i na Šri Lanki, one su čest elemenat i kmerske arhitekture.
Ispred istočnog portala se nalazi još jedan most/platforma – Most sa Nagama na drugom nivou koji, kao i prvi, ima krstoobraznu osnovu. Ovaj most karakteriše jedan detalj tipičan za kmersko graditeljstvo. Naime, ovde petoglave Nage izlaze direktno iz čeljusti makare, legendarnog morskog bića koje se smatra čuvarem ulaza i kućnih pragova, što znači da čuva i sale sa tronom, i ulaz u hramove, kao što je ovde slučaj.
I ovde na sredini platforme postoji isklesani motiv lotosa sa osam latica, ali je on nešto manji i još bleđi od onog prethodnog. Ili možda samo bledi u odnosu na portal ispred kojeg se vidi.
Na zabatu se može videti Šiva kao asketa okružen pratiljama, a ispod je bogato ukrašeni nadvratnik.
Sada sam bila spremna da uđem unutar svetilišta, a tamo u sredini bio je postavljen Šivin lingam.