Drevna sijamska kraljevina Sukotaj (1238-1351) koja se prostirala uglavnom u nižem delu severnog regiona današnjeg Tajlanda ostavila je svoj trag ne samo u ostacima prestonice koji se danas mogu videti u okviru Istorijskog parka Sukotaj, već se značajni spomenici mogu naći i u još par istorijskih gradova – Si Sačanalaj i Kampeng Pet. Prvi je oko 60 km severno, a drugi oko 135 km jugozapadno od savremenog gradića Sukotaj. Ova tri mesta zajedno su upisana na UNESKO-ovu Listu svetske baštine, ali ja nisam imala vremena da sva tri obilazim i jedino sam čitav jedan dan posvetila ostacima drevne prestonice. Pa opet ni taj jedan dan nije bio dovoljan, pošto u okviru Istorijskog parka Sukotaj, koji zahvata veliku površinu, postoji čitavo mnoštvo ostataka različitih hramova i drugih objekata koje su ovdašnji vladari gradili u XIII i XIV veku.
Kroz te lepe spomenike čiji su delovi preživeli do današnjih dana mogu da se vide počeci sijamskog graditeljstva. Kraljevina Sukotaj je prihvatila razne uticaje iz svog bližeg i daljeg okruženja, kao i elemente drevne lokalne tradicije da bi sve to objedinila u ono što je danas poznato kao „sukotajski stil“.
Osim toga, ova tri velika grada bili su povezani značajnim drumom, a koristeći isti jezik i pismo imali su i isti administrativni i pravni sistem, kao i društvenu i političku organizaciju. Vladari kraljevine Sukotaj su takođe imali i vešte i inovativne „inženjere“ tako da su menjali predele u okviru svog kraljevstva izgradnjom veštačkih jezera, brana i kanala. Na taj način su kontrolisali plavljenje, dok su istovremeno obezbeđivali vodu za različite potrebe – od vode za svakodnevnu upotrebu i poljoprivrednu proizvodnju, preko vodenih puteva za komunikaciju, do šančeva koji su štitili gradove. Zbog svega ovoga, Sukotaj je ostao zabeležen u sijamskoj istoriji kao Zlatno doba, a njegovo ime otprilike može da se prevede kao „Uspon sreće“, dok se njegov najčuveniji kralj Ramkamheng (vladavina 1279-1298) koji je vladao tokom najvećeg procvata kraljevine smatra osnivačem tajlandske nacije.
Ono što je danas ipak najupadljivije jer se vidi kroz ostatke spomenika jeste to da su imali i istu religiju, a to je Budizam, što je dovelo do izgradnje velikog broja hramova i manastira.
Nakon obilaska najvećeg i najznačajnijeg hrama drevne prestonice, Vat Mahatat, obratila sam pažnju i na jedan objekat koji se nalazi tačno preko puta ulaza u hramski kompleks, a koji sam očarana ostacima hrama koji se vide sa ulice potpuno zanemarila kada sam ovde tek stigla.
U pitanju je Noen Prasat, danas nalik na platformu, a zapravo je to bila osnova građevine pravougaonog plana (27,5 x 51,50 m). Smatra se da je to ostatak velike kraljevske palate u prestonici Sukotaj.
Noen Prasat
Ni sada se nisam puno ovim bavila, već sam se ponovo osvrnula ka hramu Vat Mahatat i snimila ga, a zatim sam sela na bicikl i krenula u dalje obilaženje.
Vat Mahatat i prilazni put
Ipak, nisam daleko stigla, jer sam vozeći putem pored južne strane hramskog kompleksa Vat Mahatat poželela da snimim hram i iz tog ugla, što je pogotovo bilo zanimljivo da bi se videli ostaci drevnog šanca koji ga je okruživao.
Vat Mahatat i deo šanca
Vat Mahatat i deo šanca
A onda sam se ponovo popela na bicikl i krenula ka hramu Vat Si Sivaj koji je udaljen oko 700 m kada se vozi širokim stazama.
Istorijski park Sukotaj, detalj
Hram Vat Si Sivaj je veoma lako prepoznatljiv zbog svoja tri pranga. Sagrađen je krajem XII ili početkom XIII veka i izvorno je bio hinduistički hram posvećen Šivi koji su podigli Kmeri, ali je kasnije, kada je pretvoren u budističko svetilište, proširen dodavanjem dve vihare, jedne sa stubovima i druge direktno ispred prangova čiji su zidovi preživeli u prilično dobrom stanju.
Vat Si Sivaj
Vat Si Sivaj
Kada sam se približila srednjem prangu, koji je inače visok 15 m, morala sam i da uđem u prostoriju u njegovoj osnovi, ali tu nisam primetila ništa značajno.
Vat Si Sivaj
Ono što osim ova tri pranga čini ovaj hram zanimljivim jeste bogata ornamentika urađena u štuko-tehnici. Prvo sam obratila pažnju na prednju stranu srednjeg pranga, a onda sam obišla krug oko prangova, snimajući povremeno zanimljive detalje dekoracije.
Vat Si Sivaj, detalj
Vat Si Sivaj
Vat Si Sivaj
Vat Si Sivaj, detalj
Vat Si Sivaj, detalj
Vat Si Sivaj, detalj
Vat Si Sivaj, detalj
Inače, hram je smešten u prostor kvadrataste osnove nalik na park koji je ograđen zidom od cigala, a tu se može videti i deo nekadašnjeg šanca koji je sada skoro skroz ispunjen zemljom.
Vat Si Sivaj
U Istorijskom parku Sukotaj i okolnom području postoji 184 vodna tela koja potiču još iz doba kraljevine Sukotaj. Na putu ka sledećem hramu koji sam želela da vidim prolazila sam pored nekih divnih kanala, ali došla i do jednog veštačkog jezera pravougaone osnove.
Istorijski park Sukotaj, detalj
Istorijski park Sukotaj, detalj
Ovde sam prvo nastavila pravo stazom koja se vidi na sredini prethodne fotografije, a kasnije sam se pozabavila jezercetom.
Sa desne staze strane sam prošla pored manjeg čedija koji pripada hramu pod nazivom Vat Trapang Ngoen. Ispred čedija se vidi figura hodajućeg Bude urađena u sukotajskom stilu.
Vat Trapang Ngoen, čedi
Zatim sledi vihara koja je kao i ostatak hrama sagrađena u XIV veku. U njoj se nalazi figura sedećeg Bude, a tu su i preživeli stubovi koji su nekada nosili krovnu konstrukciju.
Iza vihare je glavni čedi na čijem vrhu je finijal u vidu lotosovog pupoljka, a na sve četiri strane sveta ima niše u kojima su figure stajaćeg ili hodajućeg Bude.
Vat Trapang Ngoen, vihara i glavni čedi
Nastavila sam da hodam duž staze, pošto sam prethodno parkirala bicikl, da bih i sa druge strane pogledala delove hrama. Tu sam ujedno došla do još jednog vodnog tela.
Vat Trapang Ngoen
Inače, hram Vat Trapang Ngoen je podignut na obali veštačkog jezera istog naziva, pošto Trapang Ngoen znači „Srebrno jezero“.
Zanimljivo mi je bilo da se ubosot ovog hrama, tačnije njegovi skormni ostaci, nalazi na ostrvcetu na sred ovog jezera. Do njega vodi staza pored jezera, a kasnije i mostić, ali sam se zadovoljila time da to sve posmatram iz daljine.
Veštačko jezero Trapang Ngoen
Na istočnoj strani jezera, tj., nasuprot hramu Trapang Ngoen vide se i delovi hrama Vat Mahatat o kojem sam pričala u prethodnom nastavku putopisa. Sada sam ga gledala u izmaglici koja je bila rezultat veoma visoke vlažnosti vazduha.
Vat Mahatat na obali jezera Trapang Ngoen
Posle ovog slikanja jezera, otišla sam do bicikla koji sam parkirala u hladu, pa sam odatle još jednom slikala ostrvce sa ostacima ubosota hrama Vat Trapang Ngoen pre odlaska do sledećeg hrama, Vat Sa Si.
Veštačko jezero Trapang Ngoen
Tu sam uočila i jednu javansku žutu čaplju (Ardeola speciosa).
Javanska žuta čaplja
Ipak, u jednom trenutku sam ponovo morala da stanem, jer sam bila istinski opčinjena lepotom prostora kroz koji sam prolazila. Šteta je samo što je bicikl bio loš, a temperatura i vlažnost vazduha visoke, ali sam ipak uživala, jer me je lepota predela inspirisala i ispunjavala ushićenjem.
Istorijski park Sukotaj, detalj
Nedaleko odavde put vodi kao preko uskog zemljanog pojasa između par veštačkih jezeraca, a da bih došla do hrama Vat Sa Si, parkirala sam bicikl u hladu jedne palme, jer je trebalo da preko drvenog mosta peške pređem na ostrvce u sred jednog većeg jezera na kojem je hram i podignut. Ostrvce se nalazi par stotina metara severozapadno od hrama Mahatat, u okviru centralne zone Istorijskog parka Sukotaj, ali da bi se došlo do njega i do hrama mora da se ide malo okolo naokolo.
Istorijski park Sukotaj, Vat Sa Si je levo
Za početak sam prošetala do kraja staze da bih imala bolji pogled na veštačko jezero na kojem je podignut hram, a odatle sam fino videla i drveni mostić kojim se prelazi na ostrvo.
Istorijski park Sukotaj, Vat Sa Si na ostrvu na sred jezera
Istorijski park Sukotaj, Vat Sa Si na ostrvu na sred jezera
Sada sam bila spremna da preko mostića odem da posetim hram.
Most koji vodi ka hramu Vat Sa Si
Hram potiče s kraja XIV veka i prvo se nailazi na jedan manji čedi koji ima velike niše na sve četiri strane sveta. Nekada su u nišama stajale figure Bude.
Vat Sa Si
Ono što je karakteristično za ovaj hram je veliki čedi u obliku okruglog zvona. Ovaj tip okruglih stupa je tipičan za sinhaleski budizam i ovaj čedi, što je tajlandski naziv za stupu, jasno odražava uticaj ove vrste budizma. Uzgred, Sinhalezi su narod koji originalno potiče sa severa Indije, ali su se vremenom preselili na Sri Lanku i danas čine 75% stanovništva te azijske zemlje.
Kod ove dve stupe se vidi i veoma lepa figura hodajućeg Bude urađena u sukotajskom stilu. Inače, ovaj položaj je poznat kao Vitarka mudra. Prepoznaje se po tome da je jedna Budina ruka podignuta, vertikalno postavljeni dlan gleda ka posmatraču, vrhovi kažiprsta i palca se dodiruju, dok preostala tri prsta stoje uspravno jedan do drugog. Ovo je gest podučavanja, pojašnjenja, diskusije, prenošenja znanja i uvida, itd.
Vat Sa Si, hodajući Buda u položaju Vitarka mudre
Ispred glavnog čedija nalazi se vihara sa brojnim stubovima koji su preživeli do današnjih dana, dok se u dnu nalazi figura sedećeg Bude.
Vat Sa Si
Tačno preko puta vihare nalazi se mostić koji vodi ka još jednom, manjem ostrvu, a sve na sred jezerceta, na kojem su ostaci ubosota hrama Vat Sa Si. Ovakav položaj ubosota je u stvari odraz budističkog principa vezanog za demarkaciju prostora gde monasi obavljaju duhovne radove tako što se sveti prostor ogradi vodom koja je simbol čistoće.
Vat Sa Si
Osim vodom koja okružuje ostrvce i ubosot, ovaj objekat je okružen i sema-kamenovima čime se još više naglašava duhovni aspekat objekta.
Vat Sa Si, poseta manjem ostrvcetu i ubosotu
Vrativši se na veće ostrvce, snimila sam ponovo hodajućeg Budu, a u daljini neke čedije za koje nisam našla nikakve informacije jer se očigledno ne smatraju dovoljno važnim.
Vat Sa Si i okolina
Ovde sam malo stala u hlad jednog drveta da bih videla kuda dalje treba da vozim, pa sam čula divne dve velike mine (Acridotheres grandis) koje su stajale u krošnji.
Velike mine
Nedaleko odavde, na drugoj strani, severno od jezerca Trapang Trakuan na kojem je Vat Sa Si, prolazi glavni put i ja sam znala da ću kasnije morati da vozim njime, ali sam za sada samo snimila jedan od brojih kamiona koji je tu prolazio natovaren balama sena.
Scena sa glavnom puta koji vodi kroz Istorijski park Sukotaj
Što se mene tiče, ja sam se ponovo popela na bicikl i nastavila do obližnjeg hrama pod nazivom Vat Čana Songkram.
Glavni čedi koji je u obliku zvona je veoma impozantan. Ispred njega je vihara sa preživelim stubovima, a tu su i manji čediji sa specifičnim krovovima u obliku stepenastog tornja koji se nazivaju vimane.
Vat Čana Songkram
Sada sam krenula u pravcu severa, da bih kasnije iz Centralne zone Istorijskog parka Sukotaj prešla u Severnu zonu, ali sam za početak prošla pored još jednog zanimljivog mesta. U pitanju je lepo uređeni plato sa bazenom i uzdignutom platformom na kojoj se nalazi spomenik veoma poštovanom kralju Ramkamhengu koji se smatra osnivačem tajlandske nacije. Osim toga, upravo je ovaj kralj osmislio tajlandsko pismo. Spomenik je podignut 1969. godine.
Spomenik kralju Ramkamhengu, nešto dalje na postolju
Meni je ovde problem bio da izdržim na suncu, jer sam mislila da će mi mozak proključati. Zato sam samo na brzinu ponovo snimila jezero Trapang Trakuan sa hramom Vat Sa Si i biciklom se odvezla dalje.
Veštačko jezero Trapang Trakuan
Mada prvo zaustavljanje nije bilo daleko odavde, samo par stotina metara, bilo je drveća, pa sam mogla malo da odahnem od vrućine. Doduše, morala sam da pređem taj glavni put koji vodi u pravcu istok-zapad, ali odmah posle puta nailazi se na svetilište pod nazivom San Ta Pa Deng. Ovo svetilište u kmerskom stilu za koje se pretpostavlja da je prvobitno bilo hinduističko, podignuto je u XII veku i ono se smatra najstarijim spomenikom na lokalitetu.
San Ta Pa Deng
Oko 400 metara severnoistočno odavde, i dalje u okviru Centralne zone ili unutar gradskih zidina drevne prestonice Sukotaj, nalaze se još dva hrama pored kojih sam svakako prolazila na putu ka Severnoj zoni. Jedan od njih sam pogledala samo iz daljine, dok sam drugom i prišla i zagledala ga.
Prvi hram je Vat Son Kao koji je u dosta razrušenom stanju, ali tu svakako mogu da se vide ostaci glavnog čedija, vihare, mondopa i dva manja čedija.
Vat Son Kao
Drugi hram, Vat Sorasak, međutim, izuzetno je zanimljiv i vredan posete.
Vat Sorasak
I dalje su tu glavni čedi i vihara, ali... Ovaj čedi je podignut na kvadratastoj osnovi koju ukrašavaju 24 slona!
Vat Sorasak, detalj
Hram je podignut 1412. godine, kada Sukotaj već uveliko nije bio glavni grad kraljevine, koji je od 1347. do 1438. godine bio u Song Kveu, današnjem Pitsanuloku. To znači da uprkos gubitku statusa, razvoj grada Sukotaja nije stao kada je kraljevina dobila status tributarne države kraljevine Ajutaje.
Vat Sorasak nije jedini hram gde su figure slonova korišćene za dekoraciju, ali je on restauriran 1980-ih. I slonovi, kao i čedi, urađeni su od cigala, a završna obrada je podrazumevala korišćenje štuko-tehnike. Danas je samo slonovima vraćen prvobitni izgled.
Vat Sorasak
Vat Sorasak, detalj
I sada sam se konačno odvezla ka severnom izlazu iz Centralne zone gde savremeni put vodi ka par izuzetno zanimljivih hramova i još nekih objekata koji pripadaju Severnoj zoni Istorijskog parka Sukotaj.