Tokom svog boravka u hramu Vat Doi Sutep, nakon obilaska impresivnog glavnog čedija, krenula sam u šetnju po platou koji postoji oko središnje grupe objekata. I tu može da se vidi mnoštvo zanimljivih detalja.
Vat Doi Sutep, detalj
Vat Doi Sutep, detalj
Na jednom objektu je gong koji je više ljudi udarilo rukom zbog čega je gong pravio veoma lepu zvučnu vibraciju. I ja sam to uradila, mada ne znam čemu to služi, ali nisam baš mogla da snimim samu sebe u tom trenutku.
Vat Doi Sutep, detalj
U neposrednoj blizini gonga se nalazi i niz manjih zvona, ali tu lepo piše da posetioci, pogotovo oni koji nemaju pojma šta čemu služi, ne treba da se tu igraju i da pomeraju zvona. Šalim se, nije ovo bilo ništa lično i nije se odnosilo samo na posetioce-neznalice, već na sve.
Vat Doi Sutep, detalj
Tokom ove prijatne šetnje mogla sam da vidim ogroman broj različitih objekata i detalja, a tek neke od njih sam i fotografisala. Na primer, jedan impresivni duborez.
Vat Doi Sutep, detalj
Vat Doi Sutep, detalj
Vat Doi Sutep, detalj
Vat Doi Sutep, detalj
Vat Doi Sutep, detalj
Vat Doi Sutep, detalj
Vat Doi Sutep, detalj
U nekim delovima, platforma ima terase sa balustradom odakle može da se vidi okolina hrama. Tako sam na jednom mestu mogla da vidim gustu šumu koja pokriva strmu padinu, pa sam pomislila kako je baš dobro da nisam ni pokušavala da do hrama dođem peške.
Okolina hrama Vat Doi Sutep
Ali, na drugim mestima po lepom vremenu, kada je vedro i kada nije previše visoka vlažnost vazduha, može sasvim lepo da se vidi Čijang Maj. To nije bio slučaj u vreme moje posete, početkom marta 2023. godine.
Okolina hrama Vat Doi Sutep
Još malo sam prošetala, pa sam uskoro došla i do jednog dela hrama, preko puta onih zvona koja ne treba da se diraju, i tu su, osim raznih figura oko hrama, na ulazu postavljene i figure zmajeva-čuvara koji imaju telo guštera. Koliko sam shvatila, reč na engleskom jeziku koja se za njih koristi nema nikakve veze sa tajladskom rečju, ali u svakom slučaju znači „Mama“. Valjda zato što kada treba da zaštite svoje potomke, mame su najstrašniji čuvari.
Vat Doi Sutep, detalj – „Mama“ je desno
Jedna od dve „Mame“ – ova ima otvorene čeljusti
I sada je došlo vreme da lagano krenem da se vraćam odakle sam i došla. To je podrazumevalo ponovni prolaz pored zvona, ispred niza vihara, ali i niz stepenice. Mada su i sada delovale impresivno i gotovo zastrašujuće, ipak je bilo lakše da se spuštam.
Vat Doi Sutep, detalj
Vat Doi Sutep, detalj
Vat Doi Sutep, detalj
Kada sam završila vrlo lep obilazak hrama Vat Doi Sutep, došla sam do proširenja na asfaltnom putu gde je bila parkirana gomila „songtaua“. Pošto sam se spuštala samo deo puta koji vodi ka Čijang Maiju, apsolutno nisam bila baš rada da plaćam neku visoku cenu, pa sam rešila da uđem u jedan i tu sačekam da se on popuni.
Unutrašnjost „rot daanga“, lokalne verzije „songtaua“
Unutra je već sedeo jedan čovek, a posle izvesnog vremena nas se skupilo desetoro i vozilo je krenulo.
Oko 6,5 km dalje, sišla sam kod drugog hrama koji sam želela da posetim, Vat Pa Lat, a koji se takođe nalazi na padinama zapadno od Čijang Maija. Zapravo, odmah pored puta se nalazi neko drugo svetilište, a do hrama se treba spustiti par stotina metara jednim putem.
Svetilište u blizini hrama Vat Pa Lat
Put ka hramu Vat Pa Lat
Kada se dođe blizu hrama, tu postoji više objekata za koje mislim da ih koriste monasi. U svakom slučaju je ovde sve što sam videla da je podignuto u sred šume izuzetno slikovito i zanimljivo, a i vrlo lepo održavano, bez obzira na konkretnu funkciju.
Detalji kod hrama Vat Pa Lat
Detalji kod hrama Vat Pa Lat
Hram Vat Pa Lat je do pre nekoliko godina bio vrlo retko posećen, tako da sam o njemu imala i manje informacija. Ali, to meni uopšte nije smetalo. Naprotiv, ovo je na kraju možda bio i hram koji mi se najviše dopao. Ne zbog impresivnosti objekata, toga je bilo mnogo više na drugim mestima, ali spokoj koji se tu osećao zahvaljujući činjenici da je hramski kompleks smešten u sred šume, čini ovo mesto drugačijim u odnosu na druge hramove koje sam obilazila prilikom svog boravka na Tajlandu. Treba samo pogledati kako je izgledalo kada sam ušla u unutrašnje dvorište hramskog kompleksa.
Vat Pa Lat
Vat Pa Lat
Nije poznato kada je ovaj hram sagrađen, ali je i on vezan za onu legendu o belom slonu koji je praktično odredio gde će biti podignut hram Vat Doi Sutep. Penjući se uzbrdo do mesta gde je na kraju izdahnuo, a kasnije je tu osnovan Vat Doi Sutep, slon je upravo na ovom mestu zastao da bi se odmorio, tako da je tadašnji vladar kraljevine Lan Na, kralj Kue Na (1355-1385), naredio da se i ovde podigne hram.
Danas ovde može da se vidi više objekata koji su evidentno novije izgradnje, ali to ni najmanje ne smeta i ne umanjuje lepotu mesta. Štaviše, bilo mi je zanimljivo da uđem u svaki od ovih objekata i zagledam detalje, a drvo koje je korišćeno u izgradnji je još više naglašavalo vezu sa samim mestom u sred šume.
Vat Pa Lat, detalj
Vat Pa Lat, detalj
Vat Pa Lat, detalj
Vat Pa Lat, detalj
Tu su i razna manja svetilišta, ali je najvažniji objekat glavni čedi.
Vat Pa Lat, detalj
Vat Pa Lat, glavni čedi
Mada je čedi na vrhu okrugao u skladu sa burmanskim uticajem, donji deo je kvadratne osnove. Na uglovima osnove se vide lavovi, a tu su i božanstva napravljena u štuko-tehnici.
Vat Pa Lat, glavni čedi, detalj
Na južnoj strani se nalazi i niša sa figurom Bude što sve zajedno predstavlja malo svetilište i u skladu sa tim, vernici ostavljaju ponude.
Vat Pa Lat, glavni čedi
Vat Pa Lat, glavni čedi, detalj
Vat Pa Lat, glavni čedi
Oko čedija postoji staza koja se u južnoazijskim religijama naziva „staza Pradakšina“. To je staza koja vodi oko važnih svetih objekata, a vernici treba da se kreću u smeru kazaljke na satu.
Vat Pa Lat, glavni čedi, detalj
Zatim sam se spustila do još jednog objekta čiji se zadnji deo vidi na prethodnoj slici. I tu sam ušla da bih videla detalje.
Vat Pa Lat, detalj
Vat Pa Lat, detalj
Ispred ove vihare su stepenice koje vode ka široj stazi odakle hramski kompleks može dalje da se obilazi. Svuda naokolo se nalaze različiti „čuvari“ ovog svetog mesta i objekata unutar njega.
Vat Pa Lat, detalj
Vat Pa Lat, detalj
Kada kažem da ovaj hramski kompleks može dalje da se obilazi, mislim zapravo na još par objekata, jer ovo uopšte i nije veliko mesto.
Vat Pa Lat, detalj
Vat Pa Lat, detalj
U okviru kompleksa protiče i jedna rečica, a na drugoj strani sam videla još jedan zanimljiv objekat koji je sudeći po nekim slikama na internetu obnovljen u skorije vreme, a očigledno je podignut uz prirodne stene koje tu postoje. Unutra može da se vidi više figura Bude u različitim položajima.
Vat Pa Lat, detalj
Vat Pa Lat, detalj
Vat Pa Lat, detalj
Sa druge strane rečice, čije je korito prekriveno brojnim stenama na kojima posetioci vole da hodaju ili da sede, gledaju u daljinu ili meditiraju, nalazi se staza koja vodi negde na dole.
Vat Pa Lat, detalj
Ja sam se veoma malo spustila, jer mi je počinjalo da biva prilično vruće, a imala sam u planu još puno, puno obilaženja, tako da je bilo mudro da štedim snagu i za kasnije.
Što se tiče meditacije, ali i molitve, to ovde može da se radi na puno mesta, recimo u jednom svetilištu poput paviljona pored staze.
Vat Pa Lat, detalj
Ali, kao što rekoh, ja se nisam dalje spuštala, već sam se okrenula prema glavnom delu hrama, spremajući se da se tamo i vratim.
Vat Pa Lat, detalj
Kada je vreme lepo, tj., kada nema izmaglice zbog visoke vlažnosti vazduha, odavde se pruža veoma lep pogled na grad Čijang Maj. U vreme moje posete, urbani delovi grada su tek bledo mogli da se nazru u daljini.
Vat Pa Lat, pogled ka Čijang Maiju
Zato sam se ja pozabavila još jednim delom hramskog kompleksa. To je bilo stepenište iz dva dela – jedno su čuvali lavovi, a drugi zmije Nage. Nešto kasnije sam otišla do ravnog dela između ova dva stepeništa, ali me ni najmanje nije privlačilo da se dalje spuštam.
Vat Pa Lat, detalj
Vat Pa Lat, detalj
Vat Pa Lat, detalj
Sada sam već bila spremna da napustim Vat Pa Lat i da se vratim do glavnog puta. Usput sam se na jednom mestu ponovo divila bogatstvu detalja kojima tajlandski hramovi po pravilu obiluju. Na sledećoj slici se, osim malog čedija, vidi i figura majmuna, kao i mitskog bića koje leži sa šakama ispod glave.
Vat Pa Lat, detalj
Dakle, vratila sam se do glavnog puta i tu krenula da čekam „songtau“. Znala sam da će pre ili kasnije neki da prođe. Štaviše, prošlo ih je par, ali se nisu zaustavljali. Bilo mi je jasno da su to oni koje su putnici platili u celini, kao taksi, pa onda nisu kupili druge putnike.
Uskoro je ipak stao jedan, pa sam ušla unutra gde je bilo nekoliko mlađih Tajlanđana sa decom.
Songtau koji vozi ka Čijang Maiju
Pošto sam sela na prvo slobodno mesto, to je značilo da sam pored ulaza/izlaza, a to je veoma zanimljiv položaj.
Songtau koji vozi ka Čijang Maiju
Kada smo stigli u podnožje planine, songtau je stao kod jednog drugog hrama i vozač je ugasio motor što je jasno značilo da on dalje ne ide. Mene nije zanimalo da idem u taj hram, ali kako je to bilo vrlo blizu zoološkog vrta u Čijang Maiju, prošetala sam do onde smatrajući da ću tamo lakše savatati neki drugi prevoz. Usput sam prošla pored mesta koje prodaje figure životinja, pretpostavljam za kućna svetilišta ili možda da bi se poklanjali zvaničnim hramovima. U svakom slučaju, ovo uveliko prevazilazi nivo patuljaka za baštu.
Čijang Maj, detalj
Zoološki vrt u Čijang Maiju se dosta preporučuje, ali ja nisam imala vremena da ga obilazim. Naime, priča se da je vrt više u obliku velikog parka, pa valjda i neke od životinja mogu slobodno da se kreću. Pretpostavljam ne i tigrovi ili zmije otrovnice.
U svakom slučaju, kao što sam i planirala, kod zoološkog vrta sam uhvatila jedan songtau, pa sam uskoro izašla kod hrama koji jesam želela da posetim, a to je Vat Suan Dok.
Vat Suan Dok
Ona legenda o belom slonu i osnivanju dva hrama na planini zapadno od Čijang Maija zapravo počinje ovde.
Dakle, neki lutajući monah je iz Sukotaja u XIV veku doneo u kraljevinu Lan Na mošti za koje se smatra da su komadić kosti iz ramena istorijskog Bude. Taj komadić se razdvojio u dva dela i jedan je ostao ovde u podnožju planine, da se čuva u hramu Vat Suan Dok, dok je drugi predat tom belom slonu, a dalju priču sam već ispričala u prethodnom nastavku. Ovaj monah je po legendi osim moštiju u kraljevinu Lan Na takođe doneo i Teravada budizam.
Hram je osnovan 1373. godine na mestu koje je u to vreme bila kraljevska cvetna bašta. Najvažniji objekat u njemu je upravo pozlaćeni glavni čedi u obliku zvona u kojem se čuva deo onih mošti iz legende i koji je u vreme moje posete bio prekriven skelama radi obnavljanja, a inače je visok 48 metara.
Vat Suan Dok
Ovaj glavni čedi se nalazi odmah pored velikog broja snežno belih manjih memorijalnih čedija koji tu odaju počast tajlandskoj kraljevskoj porodici. Tačnije, ovo su sve relikvijari u kojima se nalazi pepeo članova kraljevske porodice.
Vat Suan Dok, detalj
Prošetala sam malo između ovih memorijalnih čedija, onda sam otišla i do glavnog čedija, pa sam obišla krug i oko njega, a zatim sam nastavila do glavne vihare koja je ogromna.
Vat Suan Dok, glavni čedi i glavna vihara
Vat Suan Dok, glavna vihara
Ne znam da li je vihara pravljena po statuama Bude koje su smeštene u nju ili je to išlo u obrnutom smeru, tek, unutra se nalazi veći broj statua Bude, od kojih su posebno velike ona u sredini u sedećem položaju, kao i ona koja je iza nje u stajaćem položaju i koja gotovo da dodiruje plafon.
Vat Suan Dok, glavna vihara, detalj
Vat Suan Dok, glavna vihara
Vat Suan Dok, glavna vihara, detalj
Vat Suan Dok, glavna vihara, detalj
Vat Suan Dok, glavna vihara, detalj
I ovde postoji mnoštvo detalja, a najvažniji njihov zajednički imenitelj je – zlatna boja.
Vat Suan Dok, glavna vihara, detalj
Ovde sam takođe primetila i nekakvu skalameriju koja je meni delovala kao mesto gde se na platnu pišu imena i/ili želje, a tu je takođe i kutija za dobrovoljne priloge.
Vat Suan Dok, glavna vihara, detalj
Posle ovog obilaženja hrama Vat Suan Dok, krenula sam peške prema starom delu Čijang Maija i drevnoj gradskoj kapiji Suan Dok koja je odavde bila udaljena skoro 1,5 km. Usput sam kupila mango u kesici i bio je jako dobar što mi je sasvim fino prijalo kao osveženje. Ali, onda sam naišla na jedan restoran koji mi se učinio dobrim, pa sam tu spontano svratila da bih nešto pojela. Smatrala sam da je bolje da obnovim energiju na vreme, a ne da čekam da se totalno iscrpem.
Na kraju se ispostavilo da sam bila sasvim u pravu – hrana je bila odlična i prijala mi je, a ovom prilikom sam uzela severo-tajlandski kari sa prženim jajčanim rezancima.
Spontani ručak u Čijang Maiju
Posle ručka sam ipak bila ornija za šetanje, pa sam lakog koraka nastavila dalje.