U okviru manastirsko-hramskog kompleksa Vat Saket, osim Zlatnog brega i glavnih svetilišta, postoji još nekoliko manjih hramova. Par njih se nalazi u podnožju Zlatnog brega i oni su posvećeni različitim srećnim aspektima Bude. Pošto sam tu i tako i tako prolazila, iskoristila sam priliku pa sam ih obišla, što u stvari i nije problem, pošto oba mesta imaju po jednu veliku prostoriju gde se nalazi centralna figura Bude.
Budističko svetilište posvećeno „Budi srećkoviću“
Budističko svetilište posvećeno Budi sreće
U njihovoj blizini se nalazi i jedno drvo na koje se kače zlatni listići na kojima molioci ispisuju svoje želje i stremljenja.
Drvo za kačenje želja
Ovde sam završila obilazak manastirsko-hramskog kompleksa Vat Saket, pa sam krenula da se istim putem kojim sam došla vraćam prema starom centru Bankoka u kojem sam odsedala. Sada sam, međutim, obratila pažnju i na neke od zgrada koje okružuju ovaj hram. Direktno preko puta ulaza u hramski kompleks postoje brojne radionice koje barataju sa drvnom građom. Pretpostavljam da ljudi koji su vlasnici tih radionica/radnji ujedno i žive iznad njih.
Bankok, detalj
A uskoro sam došla i do jednog od velikih bulevara kojima Bankok obiluje, a ogromna saobraćajna gužva u ovom velikom gradu je uobičajena pojava.
Bankok, detalj
Pošto sam bila po malo umorna zbog promene klime i nedovoljne naspavanosti, uputila sam se ka hotelu, ali kako se u njegovoj blizini nalazio još jedan važan hram, iskoristila sam priliku pa sam i tu svratila. U pitanju je hram Vat Bovonivet koji se često naziva i Vat Bovon, što je svakako i kraće i lakše. Manastir je osnovan 1826. godine, a danas je ovaj kompleks gusto ispunjen različitim objektima, tako da je zbog manjka slobodnog prostora teško da se dobro slikaju njegovi delovi (ili sam ja samo bila previše umorna da bih tragala za dobrim uglovima). Zato sam se direktno uputila ka ubosotu, glavnom objektu u okviru hrama.
Vat Bovonivet, ulaz u ubosot
Ovaj hram je veoma važan i poštovan na Tajlandu, pre svega zato što je vezan za kraljevsku porodicu. Naime, tradicija ovde od muškaraca očekuje da makar deo svog života, počevši od 20. godine života, provedu kao budistički monasi, a to važi i za članove kraljevske porodice. Tako je ovde kao monah živeo i kralj Mongkut, poznat i kao Rama IV (r/v 1804/1851-1868). On je više godina bio čak i iguman ovog manastira, ali je 1851. godine dobrovoljno napustio monaštvo i preuzeo vlast od svog polubrata, kralja Rame III, koji je te godine preminuo.
Ovde su kao monasi izvesno vreme proveli i kraljevi Rama IX (r/v 1927/1946-2016) i Rama X (kralj Tajlanda u vreme mog boravka u ovoj zemlji), rođen 1952. godine.
U hramu se nalazi i sedište veoma značajne monastičke sekte koja pripada tajlandskoj verziji budizma.
Što se tiče ubosota, tu se može videti Buda iz XIII veka okružen učenicima (stojeće figure oko Bude), dok se iza glavne statue nalazi još jedna statua Bude. Inače, pepeo kralja Rame IX je postavljen ispod ovih statua Bude.
Vat Bovonivet, ubosot
U ubosotu se mogu videti i veoma lepi i zanimljivi murali, ali sam ja želela da samo još malo prošetam po hramskom kompleksu pre nego što se vratim u hotel.
Za početak sam snimila neke od spoljašnjih detalja ubosota.
Vat Bovonivet, ubosot
Hramu pripada i par vihara, ali su one zatvorene za javnost. Tu je i mnoštvo drugih objekata, kao što sam već pomenula, ali ono što se posebno uočava jeste veliki zlatni čedi koji je visok oko 50 m.
Vat Bovonivet, detalj
Vat Bovonivet, čedi
Vat Bovonivet, čedi i delovi hrama
Posle ovoga sam još samo kupila sveže ceđeni sok od manga i marakuje, i malo prošetala usputnim trotoarima koji u ovom delu grada obiluju radnjama koje prodaju hranu. Mada se ovo sve dešavalo u delu Bankoka koji je popularan među stranim posetiocima, ulična hrana je na Tajlandu izuzetno važna – ne samo za turiste, već za sve.
Osveženje u Bankoku
Ulična hrana na Tajlandu
I onda sam se konačno povukla u hotelsku sobu da se malo odmorim.
Posle sam ponovo krenula u šetnju po kraju, ali sam sada prvo prešla na drugu stranu kanala pored kojeg se nalazio moj hotel. To je jedan od glavnih kanala u Bankoku i zapravo je ostatak šanca koji je kralj Rama I (r/v 1737/1782-1809) dao da se prokopa. Izgradnjom tog šanca u obliku luka na istočnoj strani Bankok je postao ostrvo Ratanakosin, pošto na zapadnoj strani, takođe u formi luka, protiče reka Čao Praja, što sam ranije već pominjala.
Kanal u Bankoku
Osim što se pored kanala nalazi hotel u kojem sam odsedala, tu postoje i brojne zgrade u kojima živi lokalno stanovništvo, koje povremeno mora i da održava svoj posed.
Bankok, detalj
Još dok sam sedela na terasi hotela pored kanala, primetila sam da se često u vodi praćaknu ribe. Kada sam malo bolje zagledala videla sam da tu žive neki prilično veliki komadi. Ipak, pogled na vodu me je uverio da za svaki slučaj ne treba da naručujem ribu dok sam u Bankoku.
Ribe i rečna voda u Bankoku
Već sam u prethodnom nastavku priča sa putovanja po Tajlandu pomenula fortifikacije koje su okruživale Bankok od 1782. godine kada je kralj Rama I došao na vlast i uspostavio svoju dinastiju koja i danas čini tajlandsku kraljevsku porodicu. Tom prilikom je Bankok proglašen za glavni grad države koja se tada nazivala Kraljevina Ratanakosin, mada se kroz istoriju najčešće provlačio naziv Kraljevina Sijam. Država je dobila svoj sadašnji naziv, kraljevina Tajland, tek 1939. godine.
Uzgred da pomenem i da je u XIX veku, tokom kolonijalnog širenja evropskih sila, Tajland uspeo da ostane nezavistan, za razliku od ostalih država Indokine, tj., Jugoistočne Azije. Doduše, bio je pod velikim uticajem Velike Britanije, ali je ipak ostao nezavistan i nikada nije bio strana kolonija. Njegovi kraljevi su uspeli u tom periodu da budu dobre diplomate u odnosu na strane sile, ali su interno postojali problemi i to je 1932. godine dovelo do državnog udara posle čega je Tajland postao ustavna monarhija.
Sa uspostavljanjem nove dinastije, krajem XVIII veka, ali i novog glavnog grada, postojala je potreba da se obezbedi sigurnost, pa su tim povodom podignute fortifikacije od kojih je do danas ostalo četiri utvrđenja, kao i par kraćih delova gradskih zidina. Ja sam ovom prilikom došla do utvrđenja koje se naziva Pra Sumen i ono se nalazi u neposrednoj blizini reke Čao Praja.
Utvrđenje Pra Sumen
Između utvrđenja i reke se nalazi i jedan lep park, ne posebno veliki, ali, koliko sam mogla da zaključim, svakako popularan kao mesto za odmor i uvežbavanje različitih veština.
Utvrđenje Pra Sumen i park Santi Čai Prakan
U okviru parka koji je, na obali reke, formiran 1999. godine nalazi se i paviljon podignut u tajlandskom stilu i istog naziva kao i park.
Paviljon Santi Čai Prakan
Ovde je lepo doći jer ne samo da čovek može da se fino odmori u okviru parka, već i zato što se odavde pruža veoma lep pogled na reku Čao Praja.
Reka Čao Praja
Sada sam već počinjala da budem gladna. Ne previše, ali dovoljno da bih potražila mesto gde bih mogla da jedem. To u Bankoku uopšte nije teško, a ja uopšte nisam bila zainteresovana da tražim bilo kakve preporuke po svojim vodičima, već sam sela u jedan manji, običan restoran pored kojeg sam prolazila i gde sam naručila jedan od poznatih tajlandskih specijaliteta, a to je supa „Tom jam“.
Supa „Tom jam“
Na kraju sam takođe uzela i poznati tajlandski desert, a to je „Lepljivi pirinač sa mangom“, što je u stvari sutlijaš pripremljen sa kokosovim mlekom i poslužen sa zrelim mangom, uz dodatak još kokosovog mleka koji dodatno služi kao preliv. Tu nema šta da ne bude ukusno.
Lepljivi pirinač sa mangom
Kad sam se vratila kući, napravila sam svoju verziju ovog slatkiša. Iz iskustva znam da mango koji se kupuje po supermarketima u područjima sa hladnom i umerenom klimom nikada ne može da bude onako mekan i sočan kao mango koji je sazreo tamo gde raste. Ali, ja sam našla veoma zadovoljavajuću zamenu, a fantastično je ukusno. Koristila sam kompot od bresaka koji sam sama napravila, ali, na kraju krajeva, pretpostavljam da svako mekano voće može da ide sa pirinčem pripremljenim na ovaj način. Zapravo je u pitanju ukusna i potpuno posna verzija našeg sutlijaša.
TAJLANDSKI SUTLIJAŠ SA BRESKVAMA
- 200 g kočanskog pirinča
- 240 + 120 ml vode
- 400 ml kokosovog mleka
- 4 kašika šećera ili meda
- malo soli
- 4 breskve iz kompota
Pirinač isprati, pa naliti sa 240 ml vode i ostaviti da stoji poklopljeno sat vremena. Zatim dodati i preostalih 120 ml vode, kao i 200 ml kokosovog mleka i staviti da se zagreje.
Odmah dodati 2 kašike šećera ili meda i malo soli, pa povremeno mešati. Kada počne da kuva, smanjiti temperaturu na najslabije i poklopiti. Povremeno mešati. Kada je skoro gotovo, isključiti skroz i ostaviti poklopljeno.
Preostalih 200 ml kokosovog mleka staviti u šerpicu i dodati 2 kašike šećera ili meda. Staviti da se zagreje, ali nema potrebe da kuva, već samo da se šećer ili med istope.
Da bi se poslužilo, kašikom staviti jednu „grudvu“ sutlijaša, preliti zaslađenim kokosovim mlekom i dodati seckane kockice bresaka iz kompota.
Moja verzija lepljivog pirinač sa breskvama, poslužena u posudi koju sam sama napravila
Posle kasnog ručka u Bankoku krenula sam da se vraćam prema hotelu. I dalje sam bila umorna jer sam prethodne noći doputovala, a takođe me je umarala i klima – bilo je vruće ovog dana i uz visoku vlažnost, mada ne onoliko visoku kao što zna da bude i kao što je bila pred kraj mog putovanja. U svakom slučaju sam želela da ranije odem na spavanje.
Ali, nisam htela da se vraćam istim putem, a nisam htela ni da idem okolo naokolo, pa sam preko mape koju sam imala na mobilnom telefonu smišljala kako da pronađem prečicu. Tako sam slučajno došla do jednog dela koji praktično izgleda kao ogromno unutrašnje dvorište ispunjeno kućama. Hoću da kažem, da ulice koje tu postoje nisu glavne ulice ispunjene saobraćajem, već više deluju kao pešačke ulice. To omogućava da na pločniku budu postavljeni brojni štandovi sa hranom, kao i plastični stolovi i stolice. Izbor hrane je bio veoma primamljiv, ali upravo sam jela, pa sam zato sebi obećala da ću ovde ponovo da se vratim, ali sa namerom i da jedem.
Ulična hrana u Bankoku
Deo Bankoka gde ljudi mogu da se opuštaju uz jednostavnu, ali lepu hranu
Ali, kada sam došla do kraja ove ulice kojom sam išla u ovom trenutku, a koja je bila slepa, shvatila sam da bi trebalo da obilazim još najmanje pola kilometra prateći regularni pravac da bih stigla do Kao San Rouda, jedne od glavnih turističkih ulica, koji mi je i bio potreban jer sam njim lako mogla da dođem do hotela u kojem sam odsedala. Kao što sam rekla, bila sam umorna i stvarno mi se nije pešačilo više od neophodnog. Zato sam se odlučila za malenu avanturu, a uostalom pomoglo mi je i to što sam tog istog, prvog prepodneva u Bankoku, već koristila jednu prečicu predviđenu samo za pešake. Uostalom, to mi je bio idealan način da se ne osećam kao turista, već kao neko ko „poznaje“ grad.
Prvo sam krenula širom stazom na čijem kraju se jasno videla zgrada.
Staze kojima se ređe ide
Kada sam stigla do kraja staze i do zgrade, ispostavilo se da tu zaista postoji „sokak“, a za one koji nisu u potpunosti upoznati sa lokalnim prolazima, na jednom zidu je postojao i natpis koji je sasvim jasno pokazivao kuda treba da se ide, pa sam ja tuda i krenula.
Staze kojima se ređe ide
Staze kojima se ređe ide
Moram da priznam da je ovo stvarno delovalo nestvarno: S jedne strane se nisam baš osećala totalno komotno, već je bio sumrak, ja sam bila sama i nigde nikoga nisam videla, a s druge strane sam paradoksalno istovremeno bila prilično mirna i sigurna. Kada sam prošla ovaj pusti i uzani deo, došla sam i do dela koji je bio ispunjen, kako mi se činilo, „kuhinjama ulične hrane“ koje su upravo bile zatvorene i čiji vlasnici su se spremali za počinak.
Staze kojima se ređe ide
Staze kojima se ređe ide
A onda sam izbila na jednu od glavnih ulica, prepunu saobraćaja, ljudi i sveopšte gužve, dok se nedaleko nalazila i ta među turistima poznata ulica – Kao San Roud.
Kao San Roud uveče
Mada se više nisam zavlačila ni u kakve sokake, ipak sam prolazila i kroz manje prometne, mada ne i manje aktivne ulice. Hrane je bilo svuda, kao i ljudi koji su je i spremali i jeli. Ja sam ipak bila sasvim spremna da se vratim u hotel.
Bankok uveče
Ali, nisam odmah otišla na spavanje. Kao što sam već pomenula, pukim slučajem se ispostavilo da je moj bratanac Nikola ovih dana takođe bio u Bankoku, pa samo se tako dogovorili i onda je on došao do mog hotela na pivo. Divno smo čavrljali i još bismo, ali je morao da ode jer su on i njegova devojka rano narednog dana imali let za dalje.
I sledećeg dana sam imala potencijalni susret, ovaj put sa sinom svoje drugarice koji praktično već godinama živi u Bankoku, ali se na kraju ispostavilo da je Luku nešto iskrslo, pa smo odložili eventualno viđanje za kraj mog putovanja. Ja sam ovo pre podne i tako i tako isplanirala za posetu severnim delovima Bankoka (u odnosu na mesto gde sam bila), a cilj mi je bio jedan poznati hram – Vat Benčamabopit. Takođe je po nekom mom vodiču koji je iskreno bio dosta star u tom delu grada trebalo da se nalazi i par drugih zanimljivih građevina. Kako se ispostavilo, te građevine zaista tamo i postoje, ali su privremeno zatvorene, tako da sam posle posete hramu mogla samo da prošetam u jednom širokom krugu.
Za početak sam ipak krenula sporednim ulicama i prolazima Bankoka.
Bankok, detalj
Ali, pre ili kasnije, čovek dođe i do većih i prometnijih ulica, a takođe sam prešla i preko kanala koji se zove Klong Padung Krung Kasem, a koji je prokopan 1851. godine kako bi služio kao novi šanac u odnosu na onaj koji je formirao veštačko ostrvo Ratanakosin na kojem se nalazio centar Bankoka. Kako se grad razvijao i širio, pojavila se potreba i da se napravi taj novi šanac i on je prokopan u proseku oko 1 km dalje od prvobitnog.
Bankok, detalj
Svuda gde u Bankoku ima gužve i puno ljudi ima i hrane. Ili je u pitanju obrnuta situacija. U svakom slučaju, put me je naveo i pored niza štandova sa hranom, a sledi samo par fotografija na tu temu.
Štandovi sa hranom u Bankoku, detalj
Štandovi sa hranom u Bankoku, detalj
Nekoliko stotina metara dalje došla sam do jedne široke avenije kojom sam se uputila ka hramu koji sam htela da posetim. U tom delu Bankoka postoji više velikih zgrada i ograđenih prostora koji imaju ili policijsku ili vojnu funkciju. To i nije čudo, obzirom da se nedaleko nalazi i kompleks sa kraljevskom rezidencijom. Između ostalog sam prošla i pored sedišta jedne divizije kraljeve garde i tu mi je bilo zanimljivo kada sam videla natpis koji govori o tome kome oni služe: „Zemlji, religiji, monarhiji i narodu.“. Tim redom. Eto, to mi je bilo zanimljivo.
Takođe sam prošla i pored ogromnog Dvora sa tronom Ananta Samakom koji je ranije bio otvoren za javnost kao muzej, ali je od 2017. zatvoren do daljnjeg.
Dvor sa tronom Ananta Samakom
Ova ogromna građevina je deo palate Dusit koja obuhvata preko deset kraljevskih rezidencija i brojne bašte. Jednu od kraljevskih vila koje se nalaze u okviru ovog ograđenog prostora je pominjao taj moj stari vodič kao izuzetnu građevinu, ali se ispostavilo da je vila Vimanmek 2019. godine u potpunosti rastavljena da bi se popravili temelji, a plan je da se kasnije vila ponovo podigne, tj., sastavi na istom mestu. Ne znam da li će tada biti ponovo otvorena za javnost.
Što se tiče Dvora sa tronom Ananta Samakom, on je sagrađen početkom XX veka po nalogu kralja Čulalongkorna ili Rame V (r/v 1853/1868-1910). Na sred ogromnog praznog prostora koji postoji između dvora i avenije kojom sam hodala može da se vidi i statua samog kralja Čulalongkorna. Ja sam ovo snimila kroz veliku rešetkastu kapiju, a sa druge strane sam mogla da vidim i ulaz na još jednu veliku aveniju čiji je početak ovde bio ukrašen kraljevskim portretima.
Bankok, detalj
A na nebu iznad sam mogla da uočim nekoliko roda koje su mirno nadletale ovo područje.
Roda iznad Bankoka
Malo su me zbunile ove rode u sred ogromnog grada, ali nisam uopšte znala bilo šta o njima, tako da sam samo nastavila dalje do obližnjeg hrama Vat Benčamabopit.